Pitate – želimo da dovedemo 1.000 novih policajaca?

Gospodo moja draga, pa od onog trenutka kada ste ugasili pre 16 godina Srednju školu unutrašnjih poslova, pa ko ste vi, ko su oni? Ne razumem šta je. Ja pričam ovde o nekom prethodnom režimu koji je sve što je mogao da uništi u ovoj našoj lepoj Srbiji uništio.
Tada je ugašena škola i uveden je Centar za osnovnu policijsku obuku. Svake godine jedne generacija do dve, zavisi od vremenskih odrednica, izađe iz Sremske Kamenice, 1.300 do 1.350 policajaca.
Pitanje je da li mi možemo da ih osposobimo? Pa, nije to tri meseca, gospođo, to traje. Devet meseci su oni tamo. Nego, vi ne znate to, ali je mnogo lako da o tome pričate, pa čak i o onome što ne znate.
Pođite u Kamenicu gde rade ozbiljni profesori, gde rade ozbiljni edukatori, ozbiljni ljudi i policajci koji su ceo svoj radni vek tu i koji decu tu obuče da mogu da budu policajci sutradan i da pruže svu uslugu koju trebaju građanima Srbije i svu pomoć građanima Srbije.
Tako da, i ovih novih 1.300 policajaca izaći će iz ove klase koja sada završava, u junu i septembru. Pročitao sam vam tačan broj ljudi koji izlaze, ali ćemo pojačati jer nam je potreban veći broj graničnih policajaca, potreban nam je veći broj saobraćajnih policajaca.
Onda na šta dolazimo? Pitanje od vašeg šefa poslaničke grupe, takođe nekoga ko je napao na policajca, a ide i on se, zaboga, sekira za policajce. Nemojte, molim vas, vi da mi se sekirate za policajce, tu sam ja. Dovoljan sam.
Kažete – ajde objasnite kako vam se ne slažu podaci, kako sad odjednom, ranije ste imali toliko raspisanih legalizacija, pa ste onda ušli u polemiku da li ja imam pravo kao ministar, po zakonu, da raspišem legalizaciju, tj. da se vrati oduzeto oružje, pa smo mi vama objasnili da po zakonu i Ustavu imam pravo da to raspišem da mogu ljudi da predaju nelegalno oružje, ali vama se ne slažu brojke koje imate.
Dakle, 2003. godine, kada je ubijen premijer Republike Srbije, Zoran Đinđić, kada niko od tih ljudi nije ni razmišljao da podnese ostavku, raspisali ste legalizaciju. Tada je predato 47.852 komada…
(Jelena Jerinić: Mi?)
(Robert Kozma: Kako smo mi raspisali?)

… različitog oružja.

Dobro, nema veze. Žuta patka je raspisala tada izbore i…

Niste vi. Šta sad?
(Robert Kozma: Tako recite – nismo mi.)
Dobro, neko treći, ajde nemojte samo, molim vas sad da…

…vam pročitam podatke.
Dva miliona 226 hiljada 765 komada metaka je predato tada. Ali, ono što je mnogo bitno, 34.917 komada oružja je registrovano tada. Od nelegalnog oružja prebacili ste u legalno oružje i dali ste dozvole za držanje tog oružja.
Dakle, 22. januar do 22. februara 2007. godine predato je 757 komada, kao i 11.566 komada municije i 7.68 komada za legalizaciju, za registraciju oružja.
Pa, i to su neki ministri raspisivali i tražili tu legalizaciju. Tada su mogli, očigledno, sad ne mogu. Sad zato što sam ja ovde ili zato što je Ana Brnabić ovde ili zato što je predsednik Aleksandar Vučić ne možemo, jel da?
Dakle, 4. juna 2015. godine od 4. marta predato je 2.138 komada i 160.434 komada različitog kalibra municije, a podneto je 4.300 zahteva za registraciju oružja, na crno.
Dalje, 1. jul do 1. novembra 2016. godine predato je 926 komada oružja i 484 zahteva za registraciju oružja.
Dalje, 1. juna do 1. oktobra 2017. godine predato je 661 komad oružja, a podneto 443 zahteva za registraciju oružja.
Isto to imamo 16. marta 2020. godine do 16. avgusta. Tada je predato 146 komada oružja, a podneto je 394 zahteva za registraciju 2.977 komada.
Šta je rezultat koji svi vi, i oni i vi i oni neki tamo treći, kako god, vi se lupate – pa, nismo mi, ja ne znam ko ste vi, šta ste vi, u ovom trenutku šta je za ponos i predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić i meni, kao ministru, to jesu rezultati od jutros, tj. od sinoć od 19.00 časova, da je u periodu od 8. maja 2023. godine u 07.00 časova do 21. juna do 07.00 časova predato 72.869 komada oružja, tri miliona 940 hiljada 961 komad municije i 25.079 komada minsko-eksplozivnih sredstava. E, to je problem, to vama ne odgovara zato što su…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Pa, zato što nema koštice. Zato što su onda došli Kinezi da snime to, pa su došli Amerikanci da snime to, pa je došao „Rojters“ da snimi to i svi su zainteresovani za rezultat rada kada je vraćanje nelegalnog oružja. Što vi to niste uzeli u tom periodu i na isti način izuzeli od građana?
Mislim da sam vam odgovorio, gospođo Biljana na sve vaše zahteve.
Pitali ste takođe – da li ćemo da stignemo da uradimo? Pa, da, u MUP-u rade vredni, pošteni i dobri ljudi i rokove koje Vlada Republike Srbije je stavila pred Ministarstvo unutrašnjih poslova budite sigurni da ćemo stići da uradimo i da proverimo svakog držaoca oružja u legalnom posedu i svake legalne streljane.
Ne zaboravite samo, u vaše vreme je bilo miliona i 172. 468 hiljada komada oružja, a danas je to blizu 620 hiljada. Upola manje oružja u legalnom posedu.
U ovom trenutku iz svih mogućih akcija Ministarstva unutrašnjih poslova, da li kod migranata, da li kod kriminalnih grupa, da li kod grupa koje se bave trgovinom narkoticima 120 hiljada komada je za prvih šest meseci ove godine oduzeto i biće predstavljeno građanima Srbije onog trenutka kada predsednik bude imao vremena da možemo da pokažemo i jednu i drugu kategoriju.
Naravno, nikada neću, to što vi kažete ne mogu bez predsednika, ne mogu bez predsednika Vučića i vrlo rado ću sa njime da odem da ponovo pokažemo građanima Srbije svu količinu oduzetog oružja.
Ali, u vaše vreme je to bilo milion i 172 hiljade, širite ruke koliko god hoćete, a danas je 620 hiljada, velika razlika. Strašno, strašno velika razlika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine narodni poslaniče, znate, veštom zamenom teza uvek može da se čuje i uvek zbog naroda i narodi mi da kažemo, vi ste imali saobraćajni prekršaj, gde ste pretili saobraćajnom saobraćajcu, policajcu, da ćete da mu skinete uniformu, da će da izgubi službu i nije oružje oduzeo MUP, oduzeo je sudija. Moramo da rasčistimo jednom ko da je nalog za oduzimanje oružja, da zbog izrečenih pretnji, da li je možda on prekoračio vreme vašeg zadržavanja sa detetom, ne prihvatam to, tražim od mojih saobraćajaca da budu maksimalno korektni, maksimalno kulturni, maksimalno fer prema svakome, pa ko on bio, bio to moj rođeni brat ili vi ili neko treći, oni rade svoj posao i samo isključivo i u skladu sa zakonom.
Sada kažete – vi ste mene uporedili sa monstrumom iz Mladenovca. Vi ste imali legalno oružje i mi za to oružje znamo i sud je doneo odluku na osnovu onoga što imamo kao evidenciju. Ne možete sebe da upoređujete sa nekim ko je imao u nekoj njivi zakopan arsenal i ne mogu ja da nosim odgovornost za ovih 97.948 komada oružja koje je oduzeto u ovih mesec i po dana. Pa taj neko je bio svestan da krivično podleže krivičnoj odgovornosti za nešto što drži ovako kući ili u nekom zakopanom jarku ili u nekom podrumu ili bilo gde. To je prva razlika koju želite zamenom teza.
Kako mi možemo da znamo ko sve ima po celoj Srbiji zakopano neko oružje ostalo od dede, babe iz Prvog svetskog rata, Drugog, trećeg itd?
To je razlika i nemojte da me terate da smo odgovorni ni ja ni pripadnici MUP-a, a ja kao prvi među jednakima uvek ću da stanem ispred njih da ih zaštitim u tome.
Kažete – priznali ste da je Kuluvija, pa i tada smo to rekli, 261 hiljadu nameštaj preko grada Beograda, doveo ga je tadašnji, koji je odgovara sa njime sada na ovom sudskom sporu, nameštaj kancelarijski. Imate dvojicu bivših, tu je Andrija, tu je Markoni, koji su bili u BIA pa neka vam oni potvrde koliko je donacija bilo. Boga oca se ne zna od kada je BIA napravljena, ali ne i ono što ste tada tvrdili i što vam je tadašnji inspektor i visokopozicionirani pripadnik MUP-a Ivan Ristić dao sliku broda i rekao – čiji je ovo brod, ovo je BIA, kupila mu „Jovanjica“. Nije i tada niko nije rekao – izvinite.
Drugo, „Jovanjica“ pa vas je juče u Kosovskoj Mitrovici, u Zvečanu sačekao Dražen Stojković, osuđeni narko diler koji je uhapšen da prodaje drogu studentima Prištinskog univerziteta. Osuđeni narko diler vas je čekao juče u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici. Ne znate ko je, pa dobro.
Postavili ste mi pitanje za Bojovića. Ja ne znam ko je taj čovek. Znam da je MUP onog trenutka kada je došla prijava od strane roditelja, istog trenutka reagovala, istog trenutka priveo lice. Ne znam ga. Možda je član moje stranke. Možda je visoko pozicioniran, ne znam. To što mi pokazujete sliku, ne znam. Da li se slikao negde sa mnom? Možda jeste. Ne znam ga. Šta, treba da podnesem ostavku što ne znam člana moje stranke.
Ja sam član i to ponosni član SNS, gospođo Marinika.
Izvinite molim vas, moram da odgovorim, neću da me zbunite.
Pitali ste me da li je sin Gorana Cvetanovića zaposlen u BIA? Jeste. Zaposlen je pre šest godina, ali je dete završilo Akademiju za nacionalnu bezbednost BIA. Četiri godine. Svima njima su zagarantovana radna mesta posle završetka Akademije. Šta je tu sada problem, ne razumem? Kako je upisao? Mora da pitate profesore pre šest godina kako je upisao fakultet. Ne mogu da budem odgovoran za sve unazad. Njemu je garantovano radno mesto po završetku akademskih studija.
Šta ste me još pitali, da vam ne ostanem dužan? Shvatite, Kuluvija je samo vešta zamena teza. To što kažete pod znacima navoda napisano ime Aleksandar i Andrej. Piše, pa piše. Ono što je traženo da tad odgovori sud, odgovorili su.
Što se tiče ubistva Olivera Ivanovića, pošto vidim da odmah isti onaj predmet koji je sada u hodniku je predat. Videli ste sami da je Tužilaštvo za organizovani kriminal radilo zajedno i sa MUP i sa BIA i VBA. Ovo sve što sam vam ja doneo danas ovde, pokazao je i predsednik Republike pre nepune dve godine, sa pitanjem, šta je tema. Ljudi, šta je tema? Šta hoćete da dokažete sa tom pričom oko ubistva Olivera Ivanovića?
Niko od vas sa tim čovekom nije bio u odnosima u kakvim smo bili mi. Niko im nije pomogao kao porodici, koliko smo mi. Ali je slučaj što se tiče srpskih bezbednosnih organa rešen i predat je tužilaštvu. Ne znam šta još tu treba? Vidim, pa nije predato, pa nije rečeno. Sve je predato tužilaštvu i od njih morate da tražite da vam odgovore šta je dalje preduzeto.
Tražili smo međunarodnu pravnu pomoć, tražili izručenje lica za koje imamo nedvosmisleno potvrđene podatke da je izvršio ubistvo. I sve njegove saučesnike. Očigledno da stranim mentorima je odgovaralo da se ide na taj način, da se u Srbiji unese jedna politička nestabilnost.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, puno pitanja. Ponovo vešta predstava, zamena teza itd, itd. Vrlo rado ću da odgovorim i na ono što se tiče i porodičnih pitanja i svega ostalog.
Da li je premijerka bila na listi i da li je izašla na crtu? Kao potpredsednik Sprske napredne stranke bila je 14. na listi i imali ste prilike… Bila je čak i izabrana u ovaj saziv Narodne skupštine.
Da li sam ja bio na listi? Pa, vi odlično to znate u Rasinskom okrugu.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.) Hvala.
To je za mene kompliment, da vam kažem. Zato vi niste, nijedan od vas, prošao tamo ni cenzus u Rasinskom okrugu, što mi opet još više drago.

Imam još jedno pitanje. Ko je od vas bio u Mladenovcu, u Duboni, sem predsednika Republike i premijerke i ministara ovde koji su obišli sve te lokacije tamo? Ko je bio od vas na 40 dana? Ko je bio od vas da upali sveću tamo? Ko je bio sa tim ljudima tamo?
(Narodni poslanici dela opozicije govore u glas.)
Ja znam samo jednu poslanicu da je bila, ali nije to sporno. Nećete vi time veći pijetet da date žrtvama i da ispravimo ono da mi nemamo osmoro ljudi tamo. Svesni smo toga. Međutim, ne možete odgovornost da tražite od nas za nelegalno oružje zato što je neko nekad, neka luda glava, misleći da mu to treba, zakopala negde nešto.
Prema tom monstrumu iz Mladenovca su preduzete sve zakonom predviđene i moguće mere i kao mlađi punoletnik je imao apsolutni tretman. Sve je urađeno, ljudi.
Šta je greška sistema? Ne možemo apriori da hapsimo. Ne možemo da hapsimo zato što će možda da načini neko delo. Nemojte, molim vas, da pričamo o odgovornosti da li će takav monstrum da sakrije kod brata od ujaka u Kragujevcu, kao što smo i tamo našli oružje, kod njegovog brata od rođenog ujaka, ili ovamo u Duboni. Gde je naša odgovornost kao društva da ako smo već imali bilo kakve indicije da to prijavimo… On nije imao pucnjavu na javnom mestu da smo mi mogli da odemo, pa da kažemo – ovde ima sakrivenog oružja, idemo, tražimo ga, pa nam nije problem i da prekopamo sve živo da bi našli takvo oružje i zaštitili živote.
Nemojte, molim vas, da generalizujemo i da kažemo – pa, krivi ste, eto, vi ste krivi što ste živi, što ste ministar.
Dozvola za nošenje oružja. Postavili ste mi poslaničko pitanje i odgovorio sam. Shodno Zakonu o dostupnosti informacije o ličnosti, ne možete da dobijete spisak. Postoje 450 dozvola koje opet, novim zakonom koji trebamo ovde pred ovom Skupštinom da usvojimo, o držanju i nošenju oružja. Novim zakonom se ukida kategorija nošenja oružja i o tome smo već pričali prošle nedelje. Neće više niko u Srbiji imati mogućnost da može da nosi, sem ovlašćenih i službenih lica. Tačka. Moći ćete da prenesete oružje kao lovac do lovišta, rasklopljeno, odvojeno od municije, sve onako kako to treba.
Ovih deset pitanja koja postavljate, pa tu je samo jedno pitanje za premijerku. Direktor Vulin i ja, sve ostalo su pitanja za mene.
Kada će biti direktor policije? Planirali smo da, kada završimo sa nevladinim sektorom pregovore, kada završimo pregovore i javni uvid Zakona o policiji i MUP, dođem opet ovde u ovu Skupštinu i da zajedno raspravljamo o tom zakonu, a tada bi došli do toga da možemo da postavimo direktora policije. U tom zakonu, koji je bio moderan, za koji su i EU i svi ostali koji su učestvovali sa nama u raspravi o tome rekli – dobar je. Vi ste rekli – ne, to ne valja ništa, policija hoće da uzme sebi više nadležnosti nego što treba, a nama ne treba, ne trebaju više nama nadležnosti, ali treba da rešimo neke situacije za koje nas opet napadate, a to je zapostavljeno dete, a gde smo pet puta dolazili na vrata tog stana, otac nije hteo da otvori, a mi ne možemo na silu da uđemo bez naloga tužilaštva.
Šta u takvim situacijama? To je ono što treba da razgovaramo, da vidimo kako da rešimo te situacije, ne znači da u Srbiji neće da bude takvih situacija još i da ćemo da imamo neko dete koje neodgovoran otac drži u nekoj kadi, neuhranjeno, bez hrane, bez nege, bez bilo čega, a mi ne možemo da uđemo, a znamo da se tamo nešto dešava.
To je jedna od tema koja je bila u tom zakonu tretirana i jedna od tema jeste izbor direktora policije. Kad se to bude rešilo, onda ćemo da, ako ga izaberemo po starom zakonu, kada dođe novi zakon biće u koliziji jedno sa drugim i zato smo i hteli da imamo novi zakon, da uđemo u sve to.
Odgovorio sam vam i za sina Cvetanovića, da je završio Akademiju za nacionalnu bezbednost BIA, da samim tim ima istog trenutka zagarantovano radno mesto. Ne znam šta je tu problem.
Kažete - kriminalci su ovi. Ne, ne, ništa ja ne kažem nikome, sud donosi odluku da li je neko kriminalac, a ne MUP, ne ja kao pojedinac, nego sud i on će da donese odluku da li je Koluvija kriminalac ili su policajci kriminalci. Rekao sam vam lepo – vodite računa, čudne će neke kombinacije da budu koje smo dobili u poslednje vreme sa „Skaja“ i veza policije, ovakvih, onakvih i ostalih neki policajaca. Ne policije, ponovo ponavljam – nisu pojedinci institucija, u MUP je 99,9% ljudi poštenih, dobrih, vrednih, časnih, ali ima i onih koji pokušavaju da na ovaj ili onaj način dođu do sredstava nekih dodatnih koja im ne pripadaju.
Pitanje premijerki da vidi koliko su nečasni njeni ministri, pa ste podigli iz 2012. godine, a kada je mene Agencija za borbu protiv korupcije kaznila kao gradonačelnika. Da, samo zaboravljate jednu stvar da sam ja za Vidovdan 2012. godine postao gradonačelnik grada Kruševca. Jutros ste se hvalili kako ste 20 i više godina privatnik, ja sam 1. aprila ove godine 34 godine privatnik, bez ijednog dana radnog staža u državnoj firmi, bilo kojoj, tj. sem 20 dana u „Trojalu“ sa 18 godina. To je jedino gde sam otišao za gradonačelnika grada Kruševca i ugovor koji je ostao i, kao odluka gradskog veća grada Kruševca i skupštinska odluka grada Kruševca, sa televizijom mojom tada, „Plus“, koja od 1996. godine ima ugovor sa opštinom Kruševac, sa 100 hiljada dinara, i to piše tu, umesto da potpiše bivši gradonačelnik, potpisao sam ja. Kažem da sam platio svoju kaznu, u redu, ali nije bilo namere, niti bilo šta da se državi načini šteta, niti neke druge stvari, tako da ne znam šta je tu. Kažnjen sam, u redu, da, priznajem kažnjen sam, trebao sam da budem upozoren od pravne službe da ja kao novi gradonačelnik ne smem da potpišem to nešto što su ostavili žuti iza sebe, a nisu završili kako treba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, više teza sam izvukao iz ovog dvosatovnog ili višesatovnog sedenja i slušanja šta su razlozi za moju ostavku i ne znam da li da krenem od ovih izbečenih očiju i pretnji kako ću da budem hapšen i kako ću da odgovaram od ljudi koji su u svojim sredinama i od Novog Sada pokrali sve što su mogli ili da im odgovorim na priče koje kriminalci iznose braneći sebe.
Pa, krenuću, prvo, znate, vi imate pravo Kao narodni poslanici da kažete sve to i da to sutra dan ne dođe ni da dobije epilog pred sudom, iako bih vrlo rado voleo da celu ovu priču koju je prethodni govornik izneo možemo da otvorimo pred nekim sudskim organima, pa da vidimo ko tu laže.
Ja odgovorno vama tvrdim danas ovde pred građanima Srbije, sa Predragom Koluvijom postoji iz oktobra meseca, znači šest meseci pre hapšenja, samo jedna jedina poruka i to je jasno rečeno i sa moje strane, a to je: „Čestitam vam dan BIA. Hvala vam, ove godine nećemo slaviti“.
To stoji u spisima predmeta. To može svako od vas i svaki od tih novinara koji ovih par dana prati ove koji trebaju da svedoče mogu da vide…
(Borislav Novaković: Otkud vi u komunikaciji sa njim?)
Zašto vi vičete?

Zašto vičete ako ne želite da me čujete?
Znači, nikakve kontakte, nikakve veze. Vi se sećate da ste svojevremeno tvrdili da je predrag Koluvija kupio i brod za BIA, čak, pa su izlazile i slike, pa smo jasno dokazali da je to sve laž i niko nije znao da kaže „izvinite“.
Krenuli ste celu priču oko Jovanjice, napadima na našeg predsednika, na mog šefa. Vidite, sa vrlo ponosa kažem „mog šefa“, da. Onda je ta priča kada ste izgubili na sudu i kada se ustanovilo da je to čista laž, da to nema veze nikakve, nalazio se kao privrednik u nekim skupovima, šta to znači? Znate li koliko ja slika imam gde se nalaze pojedini kriminalci koji drže teretane, ovog, onoga, pred i vas i nas na nekim velikim skupovima pa niko nije rekao „to je neka sprega ili je to neka veza ili ste vi uključeni u kriminal“.
Dolaze da svedoče ljudi koji da bi odbranili svoj kriminal imaju pravo pred sudom i da lažu, ali ne zaboravite jednu stvar da postoji izjava njegovog šefa data tada, koja je u totalnoj kontradiktornosti sa ovim što ste vi ili što je taj gospodin danas na sudu izneo i šta se desilo i kada je zaustavljen i kada je uhapšen i ko je njemu davao novac da kaže i da optuži nekog drugog da stoji iza cele te priče.
Vidite čuda, kako se našla kod tog istog Koluvije legitimacija policijska, ne BIA, ne neke druge službe, nego policijska na kojoj je broj značke čoveka iz Trstenika koga vi lično poznajete, koji vam je komšija i kome ste zaposlili suprugu.
(Borislav Novaković: Zašto lažeš? Ko je tvoj komšija?)
Prema tome, dobro, ja vas molim, ja vama nisam dobacivao dok ste govorili i dok ste iznosili najteže laži o meni, iskonstruisane laži i ja odlično znam zašto se cela ta priča pravi i pravi afera oko toga, jer vam je to način, a evo pričaćemo i o dva minuta, tzv. „dva minuta“, izmišljena dva minuta o naplatnoj rampi Doljevac. Ja razumem kako vas treniraju vaši strani mentori, kako vam je stalno želja, ponavljajte svi isto stalno, stalno, stalno pa će narod da veruje u to da je to, eto, neka istina. Okej i nema problema, spreman sam vrlo odgovorno da odgovaram za sve ovo što danas kažem i oko Jovanjice i spreman sam da se pojavim da svedočim o svemu tome što je taj dotični gospodin, za koga se vi evo već petnaest dana, za njega i njegovog šefa borite da ostanu na mestu i dobiju neka rešenja načelnička. Šta vi hoćete? Da postavljate u MUP-u načelnike? Vi hoćete da postavljate ljude koji će da rukovode MUP-om? Šta ja onda radim? Da idem ja onda odavde?
Ako ste vi ti koji ćete iz opozicije, ako ćete to tako da radite, onda moramo da idemo na izbore ljudi, pa će narod da kaže – da, imate pravo da vodite i MUP i Vladu i sve ostalo i izvolite.
Ja se ne sećam da sam pobedio na nekim nenormalnim izborima u mom Kruševcu, Aleksandar je 67% osvojio u Kruševcu, ne znam baš da je to bilo, jeste nenormalno, trebao je i više. Ja očekujem da je trebao da ima minimum 75% u Kruševcu.
(Borislav Novaković: Kriminalci kupuju glasove.)

Razoružanje i mere preduzete. Moje pitanje, premijerka je malopre jasno pitala, 2003. godine ubijaju premijera tadašnje Vlade Republike Srbije u dvorištu Vlade Republike Srbije i koje ste mere preuzeli? Legalizaciju, tj. predaju oružja u to vreme i tada je predato 48.000 komada. Od toga 28.000 ste legalizovali, niste oduzeli.
Uhapsili se i ubili ste svedoke tog događaja. Ubijeni su. Mi smo priveli pravdi, i ono zašto vam ne dozvoljavam, ja razumem vas da se vi borite time što ćete da bacite što jači kamen na mene ili na premijerku, da ćete time da dobijete neke poene i to je u redu, nije problem.
Ali, vas samo molim da me saslušate, jer je bitna razlika između onoga što ste vi preduzimali u periodu od 2000. godine do 2012. godine i kada ste imali taj slučaj ubistva premijera i koje ste mere tada preduzeli. Onda je bilo hapšenje po beloj knjizi srpskog kriminala, lista svega i sviju i svih kriminalaca. Uhapsili ste Legiju posle više godina, a ne kao i mi sada što rešavamo slučajeve, a to je u roku od 48 sati.
Kada pričamo o merama koje smo mi preduzeli kažete mi nema sefova koji više mogu da se kupe, pa zato što su građani Srbije vrlo odgovorni ljudi i oni koji su procenili da njihovi sefovi za čuvanje oružja nisu adekvatni, pa verovatno da i oni kupuju te sefove.
Neću da vam dozvolim da o policiji pričate na način kako pričate, neću zbog tih časnih i poštenih ljudi koji rade. Nijednog trenutka unazad 10 godina ti ljudi nisu prestali da rade kontrole držanja oružja i municije.
Kažete - ko je dozvolio u strelište da ide? Pa, otac je poveo dete u strelište. Niko ne kaže, nigde ne piše u zakonu da deca ne smeju da budu, imate i sportsko takmičenje tamo, da ne smeju da ulaze u strelišta, ali moraju u pratnji svojih roditelja da budu i naravno po pravilima, po zakonu ko treba da bude još tu da bi dete moglo da uopšte uđe, a to su instruktori gađanja koji sa njima treba da rade, da li je vazdušno oružje, zna se kalibar po zakonu koji sme. Pa da li mislite da možemo u svih 90 streljana širom Srbije stalno da bude postavljen po policajac? Ne zaboravite da je to dete iz očevog sefa uzelo pištolj tog jutra, legalno naoružanje koje je otac posedovao i monstrum je došao u školu da izvrši takav jedan monstruozan zločin.
Drugo, od kada postoji policija postoje i ilegalne proliferacije naoružanja i to je stalni posao koji MUP radi. Imao sam pitanja tokom ove sednice - pa kako je moguće predato hiljadu? Pa, MUP radi to svakodnevno. Znate li koliko smo kriminalnih grupa za ovih šest meseci sklonili sa ulice i koliko smo naoružanja od njih preuzeli? I kad ja kažem prošli put 54.000, ne - 87.000 i pokazaćemo.
Vi mešate, narodni poslaniče, mešate kada se raspiše legalizacija šta je to što su građani doneli kroz legalizaciju, šta je to što mi u našim akcijama oduzimamo od nelegalnog oružja po bilo kom osnovu. Da li smo ih našli kod migranata? Da li smo našli kod organizovane kriminalne grupe? Da li smo našli kod narkodilera? Onda su to procesi do osude koja mora da dođe da to oružje pređe u državinu Republike Srbije. Vi njega ne možete da tretirate kao oduzeto dok ne dobijete papir za to, ali rezultati koje danas imamo legalizacijom, tj. vraćanjem nelegalnog oružja su istorijski i građani su prepoznali nužnu potrebu da pomognu svojoj državi i predaju sve ono što stoji koliko godina sakriveno po nekim šupama, pod nekom zemljom, itd, itd.
Na sinoćnih 19 časova 94 hiljade je ogromna količina. Tri miliona i 200 hiljada oduzetih, vraćenih metaka.
(Aleksandar Jovanović: Što Blažiću niste oduzeli?)

Zato što MUP i pripadnici MUP-a vrlo revnosno rade svoj posao i kada je oružje i kada je kontrola streljane i kada je kontrola i lovačkog i streljačkog naoružanja revnosno. Ja nemam prava da kažem da su na bilo koji način učinili grešku, jer nisu načinili nijednu grešku i zato stojim ispred njih i zato odgovaram za svako od tih vaših pitanja i uvek ću da odgovaram.
Kažete – Mladenovac, hapšenje. Kažete mi što se smejem. Naravno da se smejem jer sa toliko bezobrazluka te iste policajce koji su, njih 600 te noći, bili na teritoriji Mladenovca i Smedereva ponižavate vašom pričom da nije neko tamo nama rekao pa mi u Kragujevac.
Sada da vam kažem, gospodine Aleksiću, jer nisam imao prilike pre. Istog trenutka odred Žandarmerije iz Kragujevca je kuću njegovog ujaka i njegovog dede iz koje potiče njegova majka opkolio i držao pod prismotrom do dolaska odreda tj. Jedinice SAJ-a, ali nismo smeli da napustimo nijedno selo gde je izvršen ovaj masakr upravo zbog meštana tih sela gde su čitave noći sva svetla gorela u svakoj kući, uplašeni u strahu. Tih 600 ljudi su te noći metar po metar, a kada bi videli kako to geografski izgleda tamo i da su to polja i da su kuće samo pored puta i da je mogao i da se sakrije i gde god hoćete u koju šikaru, uplašeni, a oba sela su prošli pešice pripadnici policijske Brigade, pripadnici Žandarmerije, pripadnici SAJ-a, pripadnici UKP i SBPK.
Naravno, onog trenutka kada smo imali potvrdu da je ušao, a pet sati je njegova vožnja trajala sa taksistom, onog trenutka kada je ušao u to, tog trenutka je dat nalog da se krene u akciju.
Kažete – predao se, vi ga niste uhapsili. Pa što smo trebali da ga ubijemo kao što ste ove svojevremeno 2003. godine ubili? Kaže – predao se i ovaj u školi. Pa šta smo trebali da ga ubijemo pa da budemo isti kao oni?
Pogledajte, njegov brat koji je uhapšen pre par dana je takođe imao nelegalno oružje, brat od ujaka. Ne može policija, a neki od vas su se tu zdušno zalagali da se ne dozvoli da uđe u skupštinsku proceduru Zakon o MUP-u baš iz tog razloga – a, pa ne smete vi da ulazite, pa ne možete. A onda kada se desi zapostavljeno dete, kao što smo imali slučaj, gde smo mi pet puta dolazili na vrata tog stana, ali ne možemo da uđemo unutra upravo poštujući zakon, e onda je opet policija kriva – pa što niste?
Ljudi, odlučite se šta želite.
Što se tiče Mladenovca mogu ponovo da vam pročitam. Nemojte da vršite zamenu teza – kaže napad na službeno lice. On je kao maloletnik u saobraćaju zaustavljen bio od strane saobraćajne policije. Nije želeo da se zaustavi. Prošao je motorom preko noge saobraćajnom policajcu. Sustignut, uhapšen i procesuiran, ali kao maloletnik je morao da bude uključen i Centar za socijalni rad i dalje nadležnost je tužilaštva i suda i to sam vaš prošli put od a do š pročitao, pročitao sva njegova dela koja su bila u tom periodu. Sedam ih je bilo. Nije mi teško ni danas da vam pročitam ako želite, da čujete, samo nemojte da – pa zašto taj nije. Nije policija sud. Neko drugi sudi. Policija je tu da ga privede po znanju i pravdi.
Prema tome, kažete – zašto je terorizam. Ponoviću vam ponovo. Kako drugačije kvalifikovati delo te noći kada vam izađe čovek ludak sa automatskom puškom naoružan do zuba i krene ulicom redom da puta nepoznajući nikoga od njih.
Član 391. iz Krivičnog zakonika – ko u nameri da ozbiljno zastraši stanovništvo ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učinili ili ne učini ili da ozbiljno ugrozi i povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije, broj jedan, napadne na život, telo i slobodu drugog lica, izvrši otmicu ili uzimanje taoca, uništi državni javni objekat, saobraćajni sistem, infrastrukturu, uključujući i informacione sisteme, nepokretnu, itd. izvrši otmicu vazduhoplova, broda i drugih sredstava javnog prevoza i prevoza robe…
Znači, da vam ne čitam sve članove zakona, a na sudu je dalja kvalifikacija dela na osnovu činjenica i dokaza koje je MUP predalo istog trenutka.
Tako da…
(Slavica Radovanović dobacuje.)
Vama hvala što …

… mi sugerišete šta da uradimo. Motiv, a vi ste radili tolike godine u MUP-u pa ne znate vi motiv dok ubicu ne uhvatite. Ja moram da imam kvalifikaciju dela da znam šta se dešava u tom trenutku. Motiv. Upravo je njegov motiv terorizam jer motiva nije bilo.