Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine Veselinoviću, drago mi je da ste poslušali moj savet i kada govorite ustajete i stojite mirno.
Žao mi je što kada premijer nije u sali vi imate i višak hrabrosti, koju pokazujete.
Setite se samo ko vam je branio da 2012. godine imate…
(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)

Kao i više puta do sada kada smo pričali, kada ste došli i rekli ste – što ne date ovim jadnim vojnim penzionerima povećanje 11,06%, ova Vlada, ne na način kako ste to vi radili dok ste vodili ovu zemlju do 2012. godine, je iz sopstvenih ušteda uspela da omogući vojnim penzionerima kojima ste pred izbore 2008. godine obećali uvećanje penzija, a onda četiri godine ćutali i niste želeli da im pomognete da dođu do svojih prava, vrlo licemerno dolazite da meni kažete 2015. godine, i premijeru i ovoj Vladi koja nalazi ogromna sredstva da izmiri vaše obećanje, danas pričate o prosvetnim radnicima.
Ja znam da je za vas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu to malo, zato što ima i drugih izvora sa kojima dođete do dodatnih sredstava, ali smo mi uspeli da uštedimo, za razliku od vas, a ne da uzimamo skupe kredite.
Žao mi je što je gospodin sa patkicom, pardon, gospodin Božović izašao, jer je spomenuo malo pre čoveka koji je smanjio deficit grada Beograda u odnosu na vašeg gradonačelnika koji je prezadužio grad Beograd, spomenuo je gospodina Petrovića, takođe, a setite se samo gde vam je EMS bio 2012. godine, da je bilo propalo preduzeće, a gde je danas i koliko para taj isti EMS uplaćuje u budžet Vlade Republike Srbije, tj. države Srbije.
Ja ću da vas podsetim, obzirom da radimo reviziju vojnih stanova, pa i vila koje je vaša vlast dala DIPOS-u na upravljanje i koji su na volšeban način prešli u privatne ruke pojedinaca u periodu od 2000-2012. godine. Pokušavate da zabašurite ovu priču i da okrenete javnost da li neko koristi vilu DIPOS-a ili ne, sa lažima, a mi ćemo vrlo brzo da izađemo sa svima onima koji su u vreme demokratske vlasti došli do jeftinih vila Ministarstva odbrane koji su bili dati DIPOS-u na upravljanje. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zahvaljujem na ovim pitanjima.
Prvo, Srednja vojna škola. Godine 1993. ukinuta je Srednja strukovna vojna škola za školovanje podoficira i, evo, sada posle 22 godine ponovo vraćamo prvu generaciju od 40 mladih ljudi, posle završene osnovne škole, u tu Srednju strukovnu vojnu školu i ove godine smo odabrali da to budu deca koja će sutra da budu podoficiri u avijaciji, upravo u avijaciji, gde nam je najviše potrebno tih mladih stručnih ljudi.
Ono što mi očekujemo, konkurs se raspisuje 1. avgusta i očekujemo da bude veliko interesovanje, pre svega zato što u protekle dve i po godine na jednom mestu u Vojnoj gimnaziji imamo deset kandidata, a na jednom mestu u Vojnoj akademiji imamo preko 20 zainteresovanih. Tako da očekujemo da ćemo relativno lako i brzo, sa dobrim i kvalitetnim kandidatima, da popunimo ovih prvih 40 mesta.
Drugo pitanje je pitanje napuštene vojne kasarne. Vi znate da kada se smenjivala Vojska Srbije, tada su i mnogi objekti Vojske Srbije napušteni sa namerom da sami od sebe propadnu i da više nikad Srbija ne može da izmogne snage i sredstava da može da vrati redovno služenje vojnog roka. Neka prvobitna procena naša jeste da otprilike oko dve milijarde evra je potrebno da bismo sredili objekte i vratili ih u stanje da možemo ponovo da uvedemo neko služenje vojnog roka. Rasprodata su sva materijalna sredstva koja su bila u njima, tako da je to u ovom trenutku nerealno očekivati. Ali, zato nas obavezuje sve veće interesovanje mladih ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka.
Godine 2011. imali smo 1.100 mladih koji su dobrovoljno služili vojni rok, 2012. godine je ta cifra je došla na 1.300, 2014. godine 1.800 i, evo, 2015. godine, u ovom trenutku, očekujemo da oko 2.500 dobrovoljni odsluži vojni rok u 2015. godini. Očekujemo i razmišljamo, obzirom da je veliko interesovanje, da na jednom mestu za dobrovoljno služenje vojnog roka imamo dva kandidata, da otprilike u 2016. godini ili uvedemo šest uputnih rokova sa po 600 pripadnika ili da povećamo ova četiri ukupna roka, broj pripadnika koji će da odsluži dobrovoljno vojni rok. Tako da, sređujemo sve te objekte. Ja moram danas, i zbog vas narodnih poslanika i zbog javnosti Srbije, da se zahvalim svim lokalnim samoupravama koje maksimalno pomažu Vojsci Srbije da svoje objekte sredi.
Ove godine smo zaposlili dva nova objekta. To je Požega i to Zrenjanin. Te kasarne su maksimalno sređene, uz podršku lokalne samouprave, za asfaltirane piste. Objekti su u stanju onako kako to zaslužuje Vojska Srbije i naši pripadnici, apsolutno uslovni za život, za obuku i za rad. Tu je takođe i grad Leskovac, koji je jako puno pomogao, tu nam je Bačka Palanka, koja nam je jako puno pomogla. Tu je grad Kruševac, takođe, koji je puno, puno donirao preko svojih javnih preduzeća da dobijemo jedan ABHO centar u Kruševcu koji je u rangu sa ABHO centrom za obuku nemačke vojske i jedan je od jedinstvenih na teritoriji Evrope.
Što se tiče zaposedanja novih kasarni, da, rekli smo da ćemo u toku 2015. godine da pokrenemo proces povratka vojske u kasarnu u Pirotu, koja nije potpuno napuštena jer su nam tamo materijalna sredstva, kasarnu u Surdulici, koja je sređena 2011. godine, potpuno adaptirana u martu mesecu, u oktobru mesecu je napuštena, i nova kotlarnica koja je bila napravljena u Surdulici, u kasarni u Surdulici je izvađena i prebačena je na bazu juga.
Takođe, u planu za 2016. godinu jeste i povratak na aerodrom Sjenica, pre svega zato što intenzivno radimo na tome da aerodrom Lađevci postane vojno-civilni aerodrom, tako da nam je želja da u Sjenici, koja, videli ste juče na sredstvima javnog informisanja, ima jako puno neeksplodiranih ubojnih sredstava koja su ostala iz 1999. godine i zajedno sa norveškom Vladom radimo na raščišćavanju i tog poteza.
Što se tiče objekata u NATO bombardovanju, imamo u ovom trenutku 128 objekata koji su još uvek ostali neraščišćeni po našim kasarnama širom Srbije. Morate da znate da u ovih 128 postoje i oni koje smo mi fizički uklonili, ali je proces skidanja sa materijalnih sredstava još uvek u toku, tako da do kraja 2015. godine ostaće nekih 30-ak objekata nesređenih, tj. neuklonjenih.
Videli ste Bubanj potok, koji je preko 16 godina stajao u stanju u kakvom je ostavljen 1999. godine. Danas je to samo sredstvima i željom, pre svega, komande za obuku raščišćen, sređen i u jednom korektnom stanju.
U septembru mesecu nadam se završetku tendera za rušenje bloka starog Generalštaba. Naravno, to neće onima koji se sekiraju da li će ovo što radimo, ozelenjavanje ispred Generalštaba, da smeta – neće. Radićemo iz unutrašnjeg prostora starog Generalštaba, tako da ćemo taj blok A da raščistimo, ja se iskreno nadam, do Nove godine, posle toliko godina u onakvom stanju u kakvom jeste.
Četvrto vaše pitanje je bilo – ratna avijacija. Vi znate da mi intenzivno vodimo pregovore sa Erbasom, pre svega o jednom strateški jako važnom projektu za državu Srbiju. U te pregovore je uključen i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Radi se o modernizaciji aviona G-4, aviona sa kojim je nekadašnja Vojska stare Jugoslavije imala jako dobre rezultate, pre svega u izvozu naoružanja u zemlje trećeg sveta. Želimo da zajedno sa Erbasom krenemo u modernizaciju koja nije ni malo ni jeftina, ni laka, ni brza, ali ti pregovori podrazumevaju i Momu Stanojlovića, remont, Gazela, zapošljavanje novih radnika u našem remontnom zavodu. Razmišljamo i pregovaramo o tome da kupimo jedan transportni avion jer je naša transportna avijacija pri isteku resursa. Da li se više isplati da kupimo novi transportni avion ili da ova dva naša Antonova 26 i 2 produžimo resurse i da o tome razgovaramo sa našim partnerima i nadam se budućim strateškim partnerima?
Takođe, razgovaramo o kupovini dva nova helikoptera „Superpuma“ Erbasova, iz njihove palete vojnih helikoptera, opremljene za službu za traganje i spasavanje, za noćno letenje i sa najsavremenijom tehnikom. Razgovaramo i sa našim ruskim partnerima iz Rosoboroneksporta o kupovini dva helikoptera MIG-117 i MIG-171 b5. Tako da je to, kad je transportna avijacija u pitanju, i helikopteri.
Što se tiče MIG-ova koje ste spomenuli, nama resursi pojedinih MIG-21 ističu 2018. godine, takođe i MIG-29, i razmišljamo o tome da za devet MIG-ova 21 produžimo resurse sa određenim novčanim sredstvima koja imamo obezbeđena, tada bi njihov vek trajanja bio do 2025. godine, ili da ta sredstva upotrebimo da 2018. godine kupimo nove MIG-ove. To je neka cifra koja je u razgovorima koji su krenuli još 2012. godine, oko šest MIG-ova 29, modernizovanih, znači, najnovijih. Tako da, u ovom trenutku ratna avijacija sigurno da ima dovoljan broj letilica za obavljanje svojih zadataka. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Čikiriz, ni jednog trenutka ni u Ministarstvu odbrane ni u Vojsci Srbije nismo razmišljali o tome da poverimo čuvanje našeg neba nekoj stranoj avijaciji. Sva ova ulaganja koja u ovom trenutku činimo jesu upravo da bi pored ovih aviona, koji su u upotrebi u ovom trenutku mogli da imamo i veći broj te lovačke avijacije u narednom periodu do 2018. godine, tj. do 2025. godine.
Sa ponosom mogu da vam kažem da u ovom trenutku Vojska Srbije, od svih tih zemalja koje ste nabrojali, osim Rumunije, je daleko, daleko, superiornija, i po broju tehničkih sredstava i lovačke avijacije i u kopnenoj vojsci i u rečnoj floti. Tako da, građani Srbije ne treba da brinu o svojoj bezbednosti. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga sa dodatnim protokolom Sporazuma i narednim dodatnim Protokolom Sporazuma, koji je potpisan u Vašingtonu 27. januara 2014. godine.
Nakon poziva Republici Srbiji da pristupi Programu Partnerstvu za mir, na Samitu NATO u Rigi, decembra 2006. godine, saradnja Republike Srbije sa NATO realizuje se pod okriljem Partnerstva za mir, a u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka iz decembra 2007. godine.
Posle formalnog prijema, odnosno potpisivanja okvirnog dokumenta 14. decembra 2006. godine, 5. septembra 2007. godine, predat je prezentacioni dokument kojim je predviđena saradnja Republike Srbije sa NATO, kroz skoro sve uspostavljene mehanizme saradnje.
S tim u vezi, može se zaključiti da je saradnja Republike Srbije sa NATO, pod okriljem programa partnerstva za mir, intenzivna i sadržajna, a Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Programu Partnerstva za mir, o statusu njihovih snaga, takozvanog SOFA Partnerstvu za mir, Sporazuma, sa dodatnim protokolima čije se potvrđivanje predlaže, predstavlja osnovni mehanizam za definisanje privilegija, angažovanja i imuniteta pripadnika snaga jedne države članice SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, na teritoriji druge države članice tog sporazuma.
Puna primena SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, omogućava nesmetanu vojnu saradnju, a pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi i izgradnje potrebnih kapaciteta za angažovanje u multinacionalnim operacijama.
Angažovanje u pojedinim mehanizmima, uspostavljeni pod okriljem Programa Partnerstva za mir, kao i tranzita vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica i obezbeđenje potrebne logističke podrške od strane države domaćina.
Pristupanje SOFA Partnerstvu za mir Sporazuma, predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije u procesu angažovanja u Programu Partnerstva za mir, upravo iz razloga, što dosadašnja praksa ukazuje da ovaj sporazum zajedno sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i NATO, koji se odnosi na bezbednosne informacije, zaključen u Briselu 2008. godine, omogućava optimalni obim saradnje sa NATO, usmeren na podršku reformi sistema odbrane i dostizanja interoperabilnosti Vojske Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama.
Članice SOFA Partnerstva za mir Sporazuma su države članice Programa Partnerstva za mir, a osnovni cilj je omogućavanje svih njenih pristupnica, da direktno primenjuju odredbe sporazuma između članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, potpisanog u Londonu 19. juna 1951. godine.
S tim u vezi napominjemo da je Republika Srbije, kao i veći deo država članica ovog sporazuma, tokom potpisivanja SOFA Partnerstva za mir Sporazuma, a saglasno zaključku Vlade od 6. decembra 2012. godine, predala depotizaru, odnosno Vladi SAD, rezerve na član 7. Sporazuma između članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga. Navedene rezerve se odnose na nemogućnost prihvatanja i primene nadležnosti vojnih organa države pošiljaoca, na teritoriji Republike Srbije, u slučaju disciplinske, odnosno krivične odgovornosti, a u skladu sa članom 7. Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga.
Predavanje lica, odnosno mogućnost vršenja krivičnih jurisdikcije nad pripadnicima snaga, odnosno civilne komponente ili izdržavanih lica od strane nadležnih organa države pošiljaoca, pod uslovom da je za izvršenje dela država pošiljalac neće izreći smrtnu kaznu.
Sam Zakon o potvrđivanju SOFA partnerstva za mir Sporazuma je u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečke konvencije o ugovornom pravu.
Svoje izlaganje želim da zaključim činjenicom da je Republika Srbija među poslednjim državama koja je pristupila razmatranom sporazumu. Inače, SOFA partnerstvo za mir Sporazum pored 28 članica NATO pristupilo je i 16 partnerskih država. Među njima su Ruska Federacija, Ukrajina, BiH, Makedonija i Crna Gora.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u partnerstvu za mir, o statusu njihovih snaga sa dodatim protokolom sporazuma i narednim dodatim protokolom sporazuma. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine Čotriću, prvo, potpisivanje ovog sporazuma ne znači nikakav ulazak u NATO, kako ste vi to rekli, niti približavanje NATO-u. Srbija je vojno neutralna. Srbija želi da gradi svoja partnerstva i prijateljstva i na istoku i na zapadu.
Spomenuli ste malo pre neke države: Austrija, Švedska, Finska, one su u Partnerstvu za mir, članice EU, a nisu članice NATO-a.
Ono što je bitno na startu da kažemo jeste da ćemo ovim sporazumom Vojsci Srbije bitno olakšati organizaciju, odlazak u mirovne misije, organizaciju novih vojnih vežbi, tako da, ja vas razumem, ali ovo je samo sporazum kojim ćemo mi bitno olakšati naše funkcionisanje i niz drugih pogodnosti koje će Vojska Srbije ovim sporazumom da ima u narednom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac na mogućnosti da mogu da pojasnim, kao što ste i vi probali i učinili u stvari da priče koje su izlazile u medijima, da ovim sporazumom strane vojske mogu da uđu na teritoriju Republike Srbije, da koriste potencijale Vojske Srbije bez ikakvog poziva, znači, da objasnimo široj javnosti, bez poziva Republike Srbije, bez poziva Vojske Srbije niko ne može da koristi nikakav potencijal na teritoriji Republike Srbije, niti može da nesmetano prolazi kroz Republiku Srbiju. Bitno je to, jer je u prethodnom periodu jako pune priče bilo oko toga da će neke strane zemlje članice NATO-a moći bez pitanja da koriste potencijale Vojske Srbije i da zaposedaju kasarne, objekte itd. Hvala vam na tome.
Članom 5, gospodine Bogdanoviću, jasno je definisano kakve su rezerve Republike Srbije i on kaže – prihvatanje jurisdikcije vojnih organa države pošiljaoca u skladu sa članom 7. Sporazuma između država članica Severno-atlantskog ugovora o statusu njihovih snaga u slučaju Republike Srbije ne može se primeniti na vršenje jurisdikcije sudova države pošiljaoca na teritoriji Republike Srbije, da vam ne čitam do kraja.
Da objasnim, ako država pošiljaoc i njen pripadnik učini krivično delo za šta je zaprećena smrtna kazna u njegovoj državi, država Srbija neće isporučiti tog pripadnika toj drugoj državi, jer po našem zakonodavstvu ne postoji smrtna kazna. U tom smislu, mislim da vam je jasno pojašnjenje tog dela. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine Veselinoviću, vi nećete ni kako vi hoćete. Vi pokušavate zamenom teza ponovo da vratite na nešto što apsolutno ne stoji, a to je da potpisivanje ovog sporazuma ne znači nikakvo približavanje NATO paktu Srbije.

Ja ću da ponovim, pa dobro dajte mi molim vas da vam odgovorim ako hoćete. Ja ću da ponovim ono što sam i posle prvog govornika rekao, Srbija je u ovom domu ovde je rečeno da je Srbija vojno neutralna država. Želimo da gradimo svoja prijateljstva i na istoku i na zapadu. Ovo je samo još jedan od sporazuma kojim pomažemo Vojsci Srbije da svoje kapacitete, svoje potencijale, svoju interoperabilnost podigne na mnogo viši nivo, da nam olakša odlazak na zajedničke vojne vežbe u države koje su potpisnice ovog sporazuma, da naši pripadnici mogu da uživaju prava koja uživaju i njihovi pripadnici kada dolaze na vojne vežbe na bazu jug, u ABHO centar u Kruševcu i niz zajedničkih aktivnosti koje u toku godine imamo sa svim ovim zemljama koje su potpisnice Sofe.

Što se tiče zida o kome vi toliko puno pričate, vi znate da je premijer Srbije jasno rekao da Srbija želi da gradi mostove prijateljstva, da je Srbija jasno opredeljena ka svom putu ka EU i prosto šta druge države, i to nema nikakve veze podizanje tog tako famoznog zida od strane Mađarske, nema veze nikakve ni sa NATO, ni sa drugim partnerima, prosto je više vezano za jedan trenutak koji je prisutan u celom svetu, a to je veliki broj emigranata i zaštita, ali smo i tada jasno rekli, pa najmanje još kroz dve zemlje EU prođu emigranti do puta, do granice sa Mađarskom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije zahvalim na jednoj, naravno i Ministarstvu spoljnih poslova, koje je formalni predlagač ovog zakona, konstruktivnoj raspravi.

Moram da odgovorim na par pitanja, jer smatram da to što je izrečeno u kontekstu… Gospodine Šutanovac, vaš partijski kolega je u svojoj diskusiji rekao da NATO pakt diže zajedno sa Mađarskom zid između Srbije i Mađarske. Mislim da nije relevantna danas priča o tome da li je NATO pakt napravio Haški tribunal.

U svakom slučaju, žao mi je da za ovako jedan važan zakon, u jednom trenutku, u sali bude više ministara, bio sam samo ja, nego poslanika opozicije. Kolika je važnost zakona i kako se odnosi opozicija prema ovom zakonu pokazano je u tom trenutku.

U svakom slučaju, hvala vam. Mislim da je ovo važan zakon i sa aspekta…

(Marko Đurišić, s mesta: Šta sad „sere“?)

Stvarno mislim da, gospodine Đurišiću, pa vi ste ipak narodni poslanik. Ja, gospodine predsedavajući mislim da za ovakve izrečene reči i ovo što je izrekao jedan narodni poslanik morate da reagujete. Izvinite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodin Šutanovac, ja se vama izvinjavam i kao što vidite nije mi uopšte teško da se izvinim kada izreknem tako nešto, ali morate da imate u vidu da gospodin koji je pričao o toj ogradi, toliko često menja političke stranke i svoja ubeđenja, da prosto više ne možemo da znamo gde se nalazi.

U svakom slučaju, primite moje izvinjenje.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine Đurišiću, ne očekujem od vas izvinjenje jer to što ste rekli sebi u bradu to je samo pokazatelj onoga što mislite o svima nama. To se nikad i to moram da kažem kao potpredsednik SNS, nijedan poslanik SNS sebi ne bi dao za pravo da izgovori to što ste vi izgovorili. To što vi držite glavu savijenu dole verovatno govori o vama samima. To je isto ono što ste radili u prethodnom periodu i kada su odbornici vaše tadašnje stranke u Brusu bili u pitanju i mnogo toga drugog što ste činili. Mi smo navikli od vas da primamo samo uvrede, a ja sam izrekao ono što je bilo činjenično stanje u trenutku dok smo raspravljali o ovako važnom zakonu i svi poslanici SNS i koalicije oko SNS su bili u sali, a nijedan narodni poslanik opozicije nije bio tu i to je istina, je li tako? Ne znam šta je tu vas moglo da povredi.

(Marko Đurišić, s mesta: To nije istina. Pa, jesu li svi sada u sali?)

Ne želim sa vama da raspravljam. Očekujem od vas izvinjenje, a Narodna skupština po svome neka čini i predsedavajući neka čini za to što ste izrekli. Hvala.

(Marko Đurišić, s mesta: Dobili ste izvinjenje.)

Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji, koji je potpisan u Beogradu 16. oktobra 2014. godine.

Pomenuti Sporazum pre svega opredeljuje oblasti saradnje, te će tako Vlade dve države, odnosno njihovi ovlašćeni organi sarađivati u oblasti isporuke naoružanje i vojne opreme, isporuke rezervnih delovi i uređaja za robu vojne namene, pružanju usluga u oblasti vojno-tehničke saradnje, razmeni stručnjaka i obuci kadrova kao i u postupku projektovanja i proizvodnje robe vojne namene.

Sporazumom je predviđeno da će se radi razvijanja vojno-tehničke saradnje zaključivati zasebni ugovori kojima će se ta saradnja konkretizovati.

Takođe, strane će u cilju realizacije navedenog Sporazuma formirati međuvladinu Komisiju za vojno-tehničku saradnju.

Odredbe kojima se uspostavljaju osnovna pravila o razmeni i zaštiti tajnih podataka tokom sprovođenja Sporazuma, kao i odredbe o zaštiti, korišćenju i čuvanju intelektualne svojine, takođe su sastavni deo predloženog Sporazuma.

U završnim odredbama sporazuma, predviđeni su načini na koje će se rešavati eventualni sporovi, izmene i dopune Sporazuma, kao i način njegovog stupanja na snagu.

Ovaj sporazum se zaključuje na period od pet godina, a regulisan je način njihovog produženja.

Takođe, predviđeno je da stupanjem na snagu predloženog Sporazuma prestaju da važe Sporazumi između Savezne Vlade, Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji koji je potpisan u Moskvi 3. decembra 1997. godine.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština potvrdi predloženi Sporazum, odnosno izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji.

Danas je pred vama i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u Minsku 10. novembra 2014. godine. Stupanjem na snagu navedenog Sporazuma, stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje strane budu zainteresovane.

Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa kroz zaključivanje posebnih ugovora u skladu sa predmetnim Sporazumom, odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovima koji nastanu tokom njihovog sprovođenja, medicinskoj zaštiti i disciplinskoj odgovornosti.

Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i dopune, način njegovog stupanja na snagu, period važenja i otkazivanja.

Saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Belorusijom može se oceniti kao dobra, sa mogućnošću daljeg intenziviranja i unapređenja, te za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje, neophodno je zaključivanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom Konvencijom o ugovornom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.

Predlažem da Narodna skupština ratifikuje predloženi Sporazum, odnosno izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Belorusije o saradnji u oblasti odbrane.

Takođe, danas je pred vama i Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini, koje je Ministarstvo odbrane Republike Srbije na osnovu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, izradilo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, kao i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.

Ministarstvo odbrane je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno-finansijskim sredstvima planiralo da u 2015. godini nastavi angažovanje u sedam mirovnih operacija UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru, Libanu, na Bliskom istoku i u Centralnoafričkoj Republici i četiri multinacionalne operacije EU u Somaliji, Centralnoafričkoj Republici, Maliju, u Somaliji imamo dve mirovne operacije.

Koristim ovu priliku da informišem da je 15. marta 2015. godine završen mandat vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici, kao i da je četvoročlanski sanitetski tim Vojske Srbije uspešno završio svoje angažovanje na navedenoj operaciji 10. marta 2015. godine.

Pored nabrojenih multinacionalnih operacija, predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2015. godinu iz nadležnosti Vojske Srbije sadrži i sedam mirovnih operacija UN u Zapadnoj Sahari, Republici Maliji, Džamu i Kašmiru, Južnom Sudanu, Sudanu i Bliskom Istoku, u kojima Vojska Srbije do sada nije imala učešće, kao jednu multinacionalnu operaciju EU u Centralnoafričkoj Republici.

Unošenje navedenih sedam mirovnih operacija UN u predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini ne znači neminovan početak učešća pripadnika Vojske Srbije u njima, već se na taj način stvaraju uslovi za ispunjavanje obaveza Republike Srbije koji proizilaze iz zaključenog Memoranduma o razumevanju, naravno, ukoliko naša strana dobije poziv od UN za angažovanje u bilo kojoj od 14 mirovnih operacija UN, sadržanih u predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.

Eventualni početak angažovanja Vojske Srbije u tim misijama planiran je na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu i sistemu stend baj aranžmana UN, zaključenog novembra 2011. godine, kojim su utvrđeni resursi Vojske Srbije, sanitetski tim, vojni posmatrači i štabni oficiri, koje je Vlada Republike Srbije stavila na raspolaganje UN u slučaju potrebe za angažovanje na terenu.

U toku 2015. godine jedino je izvestan početak angažovanja sanitetskog tima Vojske Srbije u vojno-savetodavnoj misiji EU u Centralnoafričkoj Republici koji će uslediti nakon usvajanja odluke Narodne skupštine Republike Srbije. U 19 multinacionalnih operacija UN i EU u 2015. godini, planirano je angažovanje do 670 pripadnika Vojske Srbije na 357 pozicija.

Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini nije planirano značajnije povećanje angažovanja Vojske Srbije van granica Republike Srbije, već zadržavanje dostignutog nivoa angažovanja, što je uslovljeno raspoloživim sredstvima. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju predloga godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini iznosila 1.335.282.985 dinara. Od navedenog ukupnog iznosa za potrebe učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije potrebno je 1.244.318.000 dinara. Ministarstvo odbrane je obezbedilo 847.462.000 dinara, a razlika od 396.856.000 dinara biće obezbeđena nadoknadama koje će UN uplatiti Ministarstvu odbrane na ime učešća u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.

Pravni, odnosno ustavni okvir posla za donošenje odluke o usvajanju godišnjeg plana sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Zakonu o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojima je propisano da Narodna skupština donosi opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluke, kao i da razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršavanje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini.

Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini ukazuje na odredbu člana 140. Ustava, kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granice Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojima je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske Srbije u tim operacijama.

Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike naše države. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju. Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost, a sve intenzivnije učešće u operacijama EU u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambene politike doprinosi približavanju Republike Srbije članstvu u EU.

Koristim ovu priliku da vas informišem da je Ministarstvo odbrane, u saradnji sa MUP, pripremilo izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, koji je dostavljen Vladi Republike Srbije na usvajanje i prosleđen Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, informisao bih vas da sam u martu ove godine imao priliku da lično posetim kontigent Vojske Srbije angažovan u vojnoj bolnici nivoa dva u Mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i lično se uveri da pripadnici Vojske Srbije postavljene zadatke izvršavaju na izuzetno visokom nivou, čime dostojno predstavljaju Vojsku Srbije i Republiku Srbiju.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština donese odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Zahvaljujem gospodine Bogdanoviću na ovom pitanju i vrlo radu ću da vam odgovorim kada je dugovanje namenske industrije u pitanju. Pre toga bih želeo samo da napomenem dve stvari.
Ja ne znam ko je vama u periodu od 2000. do 2012. godine branio ili nije branio ili bio protiv upućivanja Vojske Republike Srbije u mirovne operacije, ali za tih 12 godina je ukupno, za 12 godina, poslato 314 pripadnika Vojske Srbije u sve mirovne misije koje su bile pred vama i koje su predlagane. Godine 2013, samo 2013. godine je 349 pripadnika Vojske Srbije bilo u mirovnim operacijama, u misijama i UN i EU. Godine 2014, 539 pripadnika Vojske Srbije, 2015. godine, videli ste i sami, preko 670 pripadnika Vojske Srbije.
Jedan aspekt o kome mi danas i ne pričamo jeste i popravljanje socijalnog statusa svakog pripadnika Vojske Srbije koji iz takve jedne mirovne operacije se vrati sa jednom kvalitetnom uštedom da tako nazovem.
Danas je Republika Srbije i prošle godine je Republika Srbija upućivanjem ovolikog broja pripadnika Vojske Srbije u mirovne operacije na sedmom mestu u Evropi po broju pripadnika u mirovnim operacijama širom sveta. Pričam vam o broju pripadnika Vojske Srbije koji su do sada, za dve godine upućeni u mirovne operacije.
Što se tiče dugovanja namenske industrije Srbije koja su objavljena juče, i ja sam jako iznenađen i jako, ne mogu da kažem uplašen ali zabrinut zbog dugovanja koja namenska industrija Srbije ima prema budžetu Republike Srbije. Ali, morate zarad javnosti, zarad istine, zarad građana Srbije da kažete da je to dugovanje koje su fabrike namenske industrije napravile do 2012. godine.
Ja imam i mogu da vam pročitam šta je to što je fabrika „Zastava oružje“ koja od 1. januara 2013. godine uredno izmiruje sve svoje poreske obaveze, sve doprinose i sve prinadležnosti koje ima prema Republičkoj upravi prihoda. Ovo što je juče i povećanje duga odnosi se isključivo na kamate za period do 2012. godine. „Krušik“ uredno izmiruje svoje obaveze, poreske obaveze. „Prva petoletka Trstenik“ namenska, uredno izmiruje svoje obaveze, doprinose poreza od oktobra meseca 2014. godine.
Znači, nijedna fabrika, da li vas interesuje da vam odgovorim do kraja? Nijedna fabrika namenske industrije Srbije u ovom trenutku nije dužnik sem duga koji je napravljen do 2012. godine. Sve svoje obaveze uredno izmiruje i to možemo da potvrdimo urednim poreskim prijavama. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Nasmejao sam se malopre zbog količine stranih reči koje koristite kada se obraćate, pa mi je to bilo samo smešno - benefit, koji ste spomenuli pet puta.
Međutim, ja vas razumem i razumem i da iz lada i da iz senke i da iz svega toga budete na čelu jednog ovakvog ministarstva, ali to sigurno za narednih desetak godina neće da se desi.
Matematika je ono što danas iznosim, a to je da je 2012. godine je 167 pripadnika Vojske Srbije bilo u mirovnim operacijama. Sve skupa za tih 12 godina 314 pripadnika. Onog trenutka kada je danas premijer, a tada ministar odbrane došao na čelo Ministarstva odbrane „Zastava“ je dugovala 8 milijardi i 67 miliona dinara. Od oktobra meseca 2013. godine uredno izmiruje sve svoje poreske obaveze. To su činjenice. „Krušik“ milijardu i 300 miliona dinara. Od 1.1.2014. godine uredno izmiruje sve svoje obaveze. „Prva petoletka“, Trstenik, namenska – dve milijarde 178 miliona dinara. Od 1.12.2014. godine uredno izmiruje sve svoje poreske obaveze.
Lučani „Milan Blagojević“ - 275 miliona dinara dugovanja, od 1. januara 2013. godine izmiruje uredno sve svoje obaveze. „Utva“ Pančevo - 135 miliona dinara dugovanja, izmiruje svoje obaveze uredno od 2008. godine. „Sloboda „ Čačak - 925 miliona dinara, od 1. oktobra 2012. godine uredno izmiruje svoje obaveze. Znači, to su nasleđene obaveze do 2012. godine.
Razumem brigu i za socijalni status pripadnika Vojske Srbije. Više bih je razumeo da mnogi objekti, da mnoge zgrade, da mnoge parcele, da mnoga imovina Vojske Srbije u nekom periodu nije davana kumovima, prijateljima, rasprodavana, uništavana, više bih razumeo vašu brigu za socijalni status pripadnika Vojske Srbije i naravno da nam je najveća briga u narednom periodu pored modernizacije Vojske Srbije, poboljšanje socijalnog statusa pripadnika statusa Vojske Srbije. Dovoljno sredstava imamo, dovoljno uštede imamo, ali moramo da kazne koje plaćamo za period od 2012. godine smanjimo, jer 24 milijarde smo isplatili obaveze od 2000. do 2015. godine, sudske takse, tužbe i ne znam više šta ne dolazi na naplatu, raznorazne parcele iz Požarevca u milionima evra. Naravno da ćemo ta sredstva da opredelimo za poboljšanje socijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije.
Reći ću vam još jednu stvar, ma koliko se trudili da me uvredite, da me iznervirate, moja kultura i mirnoća nije moja slabost, gospodine Šutanovac, već način života. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Čikiriz.
Samo želim da vam, kada kažete o usklađenosti spoljne politike, ona je, za razliku od prethodnog perioda i drago mi je kada moji saradnici koji su i u prethodnom periodu bili na značajnoj funkciji u Ministarstvu odbrane, pre svega kao struka, kao oficiri, kažu da je balansiran pristup, za razliku od ranijeg perioda, što znači u odnosu na sva četiri stuba spoljne politike Republike Srbije.
Ali, voleo bih da znate i da pročitam da je 2007. godine 21 pripadnik Vojske Srbije bio u mirovnim operacijama; 2008. godine je bilo 15; 2009. godine 46; 2010. godine 47; 2011. godine 82; 2012. godine, to je period koji spominjete kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, 167; 2013. godine 328; 2014. godine 539 i 2015. godine 670. Čak je jedan veliki međunarodni skup pod pokroviteljstvom UN održan u Beogradu „Budi mirovnjak“, gde su nam na jedan prigodan način iskazali veliko poštovanje za ono što Srbija čini na očuvanju međunarodnog mira.
Ono što morate da znate, pošto ste spominjali to, kada je u pitanju dobrovoljno služenje vojnog roka, 2011. godine je 650 pripadnika u dva uputna roka služilo u jedinicama Vojske Srbije; 2012. godine 650; 2013. godine 1.400; 2014. godine 1.800 i 2015. godine biće upućeno 2.400 na dobrovoljno služenje vojnog roka. Kada pričamo o interesovanju, ovde imamo na jedno mesto četiri kandidata. Takođe, kada je u pitanju Vojna akademija i Vojna gimnazija, na jedno mesto imamo u proseku 10 kandidata koji konkurišu na to mesto. To je jedan poprilično veliki trend rasta kada je u pitanju interesovanje za zapošljavanje u Vojsci Srbije. Kada mi ovako mali i neuki, nepismeni, imamo ovakve rezultate, čudi me šta su oni pismeni naučnici radili u periodu do 2012. godine? Hvala.