Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu ste, nije Vojsci Srbije problem tih 87.000 evra. Mi ih imamo planiranih u našem planu javnih nabavki za 2014. godinu i imamo ih i u finansijskom planu. Međutim procedure koje imamo i od strane Ruske Federacije a u našem zakonodavstvu su problem i one traju jako dugo, takođe proceduru u samom „Rosoboroneksportu“ je takva, da mi to ne možemo da dobijemo za narednih tri do četiri meseca.
Da bi to, i sve te procedure preskočili, ja smatram da ovo što je ministar odbrane Ruske Federacije učinio i njihov predsednik, kao jedan veliki prijateljski gest.Ne radi se ni o finansijama prosto smatram da je to njihov veliki gest i da je to ono što gradimo sa svim našim partnerima u svetu pa naravno i sa Ruskom Federacijom jedan dobar prijateljski odnos i saradnju dveju vojski.
Što se tiče ovoga što ste vi danas rekli da je u tom dnevnom listu navedeno i Vitali Čurkin je izjavio skoro da i njega prisluškuju, pa nije čudno onda što takve informacije izlaze i u našim dnevnim listovima, ja neću da tvrdim da je to istina, i ne radi se o ljudima koji su sada u VBA, radi se o ljudima koji su do skoro, do 2012. godine bili direktori nekih agencija koji su nažalost počeli da se bave i nastavili da se bave tim takvim radom, a pre svega davanje informacija novinarima koje često budu i neproverene. Apsolutno mi pratimo sve to, ko je taj ko se tako trudi da stalno i zdušno bude malo malo sa nekim informacijama koje su vezane za Vojsku i za takve stvari.
Ja vas molim da zbog svega ostalog ne izlazimo i ne ulazimo dublje u analizu svega toga. U svakom slučaju meni je jako drago, evo po drugi put svi zakoni koje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije predlažu, dobijaju jednu apsolutnu saglasnost svih poslaničkih grupa tako da je to za mene, kao ministra odbrane, jako značajno i jako bitno, a naravno i za Vojsku Srbije. Hvala vam puno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe  Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, koji je Ministarstvo odbrane Republike Srbije  na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granicama Republike Srbije, izgradilo u saradnji sa MUP, kao i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Ministarstvo odbrane, je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno-finansijskim sredstvima, planiralo da u 2014. godini nastavi angažovanje u šest mirovnih misija UN, u Hongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru, Libanu i na Bliskom Istoku i dve multinacionalne operacije EU u Somaliji, operacija pomorskih snaga protiv pirata i u Misiji za obuku somalijskih snaga bezbednosti u Ugandi.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2014. godinu iz nadležnosti Vojske Srbije sadrži dodatno sedam mirovnih misija, operacija UN u zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, južnom Sudanu, Sudanu i Bliskom Istoku i jednu multinacionalnu operaciju EU u Republici Maliji.
Eventualni početak angažovanja Vojske Srbije u navedenih sedam mirovnih operacija UN u 2014. godini, planiran je na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu i sistemu stend baj aranžmana UN, zaključenog novembra 2011. godine, kojim su utvrđeni resursi Vojske Srbije, sanitetski tim, vojni posmatrači i štabni oficiri, koje Vlada Republike Srbije stavila na raspolaganje UN u slučaju potrebe angažovanja na terenu.
Unošenje navedenih dodatnih sedam mirovnih misija, operacija UN u Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini ne znači neminovni početak učešća pripadnika Vojske Srbije u njima, već se na taj način stvaraju uslovi za ispunjavanje obaveza Republike Srbije koje proizilazi iz zaključenog Memoranduma o razumevanju, naravno, ukoliko naša strana dobije poziv od UN za angažovanje bilo koje od 13 mirovnih misija UN sadržanih u predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Pored stvaranja uslova za početak učešća u mirovnim operacijama UN u 2014. godini je planiran početak angažovanja u jednoj multinacionalnoj operaciji EU u Republici Mali.
Odluka o učešću i upotrebi pripadnika Vojske Srbije u Mali, doneta je u maju 2013. godine od strane Narodne skupštine Republike Srbije, ali u protekloj godini nije bilo potrebe za angažovanje ponuđenih kapaciteta Vojske Srbije.
U toku su intenzivni razgovori sa Ministarstvom odbrane Republike Nemačke, Savezne Republike Nemačke, uključivanjem medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastav Nemačke lake poljske bolnice nivoa dva.
U multinacionalnim operacijama UN i EU u 2014. godini planirano je angažovanje do 300 pripadnika Vojske Srbije na 284 pozicije.
Broj planiranih pripadnika Vojske Srbije uslovljen je Odlukom UN da se rotacije kontigenata država kontributora snaga realizuju jednom na godišnjem nivou.
S tim u vezi, važno je napomenuti da predviđeni broj pozicija 284 u multinacionalnim operacijama UN EU na koji treba da budu nominovani pripadnici Vojske Srbije u 2014. godini, neće biti promenljiv, ali je za očekivati da će broj angažovanih pripadnika Vojske Srbije biti povećan u skladu sa potrebama misije na terenu, eventualnim ponovnim uvođenjem rotacije na šest meseci usled pogoršanja bezbednosti situacije, ali je isto tako važno napomenuti da eventualno povećanje broja angažovanih pripadnika Vojske Srbije neće imati uticaj na odobrena finansijska sredstva, na realizaciji godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnoj operaciji 2014. godine.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, planirano je značajno povećanje angažovanja u mirovnim operacijama UN u Libanu, pored prošlogodišnjeg povećanja učešća u istoj mirovnoj misiji sa jedinica nivoa „voda“ 36 lica na nivo čete 130 lica. U 2014. godini očekujemo upućivanje jedinice nivoa „voda“ 32 lica za zaštitu snaga.
Ove jedinice će biti angažovane u sastavu italijanskog kontingenta u sektoru Zapad za razliku čete Vojske Srbije koja je angažovana u sastavu španskog kontingenta, u sektoru Istok mirovne operacije UN u Libanu.
Pravni, odnosno ustavni osnov za donošenje odluka o usvajanju godišnjeg plana sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini i Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština donosi opšta akta iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluke, kao i da razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini.
Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, ukazuje na odredbu člana 140. Ustava kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske u tim operacijama.
Potrebna finansijska sredstva za realizaciju predloga godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, iznosi 1.183.255.000,62 dinara, od navedenog ukupnog iznosa za potrebe učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, potrebno je 1.084.599.000,22 dinara.
Ministarstvo odbrane je obezbedilo 819.500.000,00 a razlika od 265.100.000,00 dinara biće obezbeđena nadoknada koja će UN uplatiti Ministarstvu odbrane na ime učešća u multinacionalnim operacijama 2014. godine.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike naše države.
Učešćem u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju.
Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost, sve intenzivnije u učešću operacija UN u okviru zajedničke bezbednosti odbrambene politike, doprinosi približavanje Republike Srbije članstvu u EU.
Koristim ovu priliku da vas informišem da je Ministarstvo odbrane u saradnji sa MUP, pripremilo izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, koji je dostavljen Vladi Republike Srbije na usvajanje i prosleđen Narodnoj skupštini.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština donese odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se na jednoj konstruktivnoj diskusiji svih govornika.

Iako moje kolege, to jest saradnici kažu da možda nije potrebno, ali prosto želim da upoznam građane Srbije, a i vas, narodne poslanike, sa time kako otprilike ide rast broja učesnika i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama od 2000. do 2013. godine.

Mi smo 2002. godine imali jednu misiju sa tri pripadnika Vojske Srbije, Timor; 2003. godine - tri misije, 16 pripadnika Vojske Srbije; 2004. godine - četiri misije, 23 pripadnika Vojske Srbije; 2005. godine - četiri misije, 20 pripadnika Vojske Srbije; 2006. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2007. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2008. godine - tri misije,15 pripadnika Vojske Srbije; 2009. godine - četiri misije, 46 pripadnika Vojske Srbije; 2010. godine - šest misija, 47 pripadnika Vojske Srbije; 2011. godine - pet misija, 82 pripadnika Vojske Srbije; 2012. godine - osam misija, 168 pripadnika Vojske Srbije; 2013. godine - osam misija, 327 pripadnika Vojske Srbije. Ove godine očekujemo oko 420 pripadnika Vojske Srbije angažovano u svim misijama koje su planirane u svim rotacijama. Naravno, zavisno od broja rotacija koje budemo imali.

Što se tiče rizika koje ste spomenuli i vi i gospodin Živković, vi u vašem materijalu, u odluci koju ste dobili, koju treba da usvojite, imate i procenu bezbednosnih rizika. Nabrojane su sve misije. O svakoj misiji je urađena i bezbednosna procena od strane naših agencija i naravno UN sa trenutnim stanjem tamo.

Naš vojni predstavnik u misiji UN u Njujorku informiše i sa terena dobijamo redovne informacije oko bezbednosnih rizika. Tu je situacija apsolutno kontrolisana. Naravno, najveći bezbednosni rizik jeste Somalija, Liban, ali su i visoke mere bezbednosti preduzete i preduslov za učešće u ovim misijama i želimo da smanjimo na minimalni, minimalni nivo stepen ugroženosti naših pripadnika u bilo kojoj od ovih misija.

Pitali ste za selekciju pripadnika Vojske Srbije koji odlaze i upućuju se na misije. Znači, selekcija je višestruka i nemoguće je, prosto, da dođe do bilo kakve zloupotrebe i odlaska nekoga ko nije prošao kroz sve bezbednosne i ostale selektivne metode, koji jesu već donete u ranijem periodu. To je jezik, lekarski pregled, psihološki pregled, bezbednosni pregled, fizička provera. Naravno, za to postoji komisija.

Ono što moram da napomenem, a stalno ističem u proteklih mesec i po dana, Vojska Srbije je jedan od najuređenijih sistema naše zemlje i tu prosto nema igre kada su pogotovo odlasci u ovakvim misijama.

Gospodin Živković je postavio pitanje kontribucije. Mi dobijamo nagradu ili naknadu za sve ono što je tamo angažovano. Naravno, ovo što smo predstavili u finansijskom planu je novac koji se dobija za broj ljudi koji su angažovani tamo. Naravno, mnogo veća kontribucija jeste da su angažovna naša sredstva, motorna vozila. Mogu da vam pročitam šta je u ovom trenutku angažovano. Recimo, u Libanu 13 transportera, 14 terenskih vozila, tri prikolice i pet kamiona. Da su naša materijalna sredstva Vojske Srbije u većem broju angažovana sigurno da bi nadoknada bila mnogo veća i mogli bi da pokrijem taj trošak sa mnogo više novca. Naravno, kako se povećava broj ljudi tamo, tako dobijamo i povratno od UN i veća novčana sredstva.

Pitali ste, gospodine Živkoviću, a to mogu da odgovorim u kompletu na celu situaciju oko vanrednih nepogoda i angažovanje Vojske Srbije. Pitali ste za broj amfibija. Nemojte da očekujete od mene da vam danas iznesem tačan broj ovde, ali Vojska Srbija ima daleko veći broj amfibijskih vozila u svom sastavu. Naravno, on je mnogo manji nego što smo ga imali u periodu od pre 2000. godine do 2012. godine, kada je veliki deo materijalnih sredstava Vojske Srbije kao robni višak stavljen na raspolaganje i prodat. To je činjenica. Tu se ne radi ni o politici, radi se o brojkama i tačno se vidi koliko i kada su prodata ta materijalna sredstva Vojske Srbije.

Zašto su bila angažovana tri amfibijska vozila? Prosto, u ulicama Obrenovca, procena je kriznog štaba, koji je vodio general Živković, komandant kopnene Vojske Srbije, nije bilo moguće ući sa tako velikim vozilima u te ulice i imati mogućnost, a vi znate i gledali ste na našim televizijskim kanalima koliko je to vozila ostalo ispod vode, koja se nisu videla, koja su na sredini ulice. Narod kako je bežao od tog poplavnog talasa, ostala su dole.

Procena generala Živkovića je bila da nemamo razloga, jer ne bi mogli da stignemo da pomognemo, bez obzira i da smo sva amfibijska vozila doneli u Obrenovac. Tu je, pored toga, i komunikacija motornih čamaca naših koja je bila. Znate, vi ne možete amfibijom da idete od kuće do kuće. Morate da uđete u velike stambene blokove na jednom mestu, da bi mogli da okrenemo, da bi mogli da se vratimo, da manevrišete sa tim.

Sigurno imamo veći broj sredstava, ali je procena generala Živkovića u tom trenutku i pukovnika Božovića bila da je ovo dovoljan broj amfibija koje su tamo bile angažovane.

Takođe je bilo pitanje za ishranu. Znate, i u vanrednim situacijama to je nadležnost Crvenog krsta. Moramo da vodimo računa o jednoj stvari o kojoj kada pričamo i kada žurimo da našim sugrađanima pomognemo da što pre dobiju to svoje sledovanje, prvo da smo u redovima u Obrenovcu zaticali ljude i pored otvorenih prodavnica, koji primaju preko 100.000 dinara platu, koji su sedeli po šest sati da prime to sledovanje Crvenog krsta.

Tamo se jasno vodila evidencija od strane Crvenog krsta ko je sve tog dana i ovih dana dobijao sledovanje. Nije nas iznenadilo, na neki način, da su se tamo pojavili ljudi koji su na visokim i političkim položajima, a koji su čekali svoje sledovanje.

Mi smo pomogli da naše sledovanje, koje je Vojska Srbije imala tamo, a imamo preko 1.500 pripadnika danas u Obrenovcu, podelimo i sa građanima, ali zbog bezbednosti hrane, zbog načina deobe, mnogo je bolje bilo da u ovom periodu bude podeljen samo SDO, kako mi to kažemo iz nekog ranijeg perioda, znači suvi obrok, da izbegnemo da se desi bilo kakvo trovanje hranom, jer na tom terenu je bilo nemoguće izbaciti.

Mi smo u kasarne, gde nam je smešteno oko 400 raseljenih ljudi, omogućili našoj kuhinji koja je takođe godinama bila ugašena, uredili smo i električnu instalaciju i vodovodnu instalaciju i stavili smo pokretne kuhinje da možemo za makar tu decu koja su tamo i roditelje njihove da kuvamo taj obrok. Napominjem, sa aspekta bezbednosti hrane, to nije dobro u ovakvim situacijama da se kuvani obrok deli, jer možemo da dođemo do problema, ali ćemo sigurno da ostanemo koliko god je potrebno u Obrenovcu da pomognemo tim ljudima.

Kad kažete, gospodine Stefanoviću, malo je vojnika angažovano. Ovde vam je izveštaj i prezentacija koju smo mi predali i Vladi Republike Srbije i prezentovali je na Odboru za bezbednost, ovde u Narodnoj skupštini.

U ovoj situaciji je bilo angažovano ukupno 15.133 vojnika. Kao što sam vam pričao o amfibijama, tako ću da vam pričam i o brojnom angažovanju pripadnika Vojske Srbije, ali da li su istog dana svih 15.000 bili na ulicama Obrenovca, Šapca, Sremske Mitrovice, Smederevske Palanke, Paraćina, Jagodine, širom Srbije, Valjeva, Uba, Ljiga? Nisu, ali 10.949 pripadnika Vojske Srbije i tačno imamo po rodovima vojske ko je, gde i kada bio angažovan, plus onih dodatnih koji su radili na obezbeđenju utovara helikopterskih jedinica, utovara hrane, remonta helikopterskih jedinica, jer je normalno u takvoj situaciji, kada helikopteri budu 20 sati u letu, u vazduhu, da dolazi do kvara, svih onih koji su bili angažovani na popravci svih materijalnih sredstava koje smo i gubili u tim trenucima, jer to nam je bilo manje važno nego ljudski životi. Tako da, ovo je tačan broj pripadnika Vojske Srbije koji su u ovih mesec i po dana angažovani, do momenta 5. juna, jer ovaj deo angažovanih oko Obrenovca, Krupnja, pre svega inžinjerijske jedinice, nismo računali u ovom izveštaju koji smo dali Vladi.

Takođe, bilo je puno polemika oko toga koliko je to sredstava Vojske Srbije bilo angažovano. Deset helikoptera Vojske Srbije su non-stop bili u vazduhu. Tačno je, mnogi naši piloti su ostajali i prekovremeno, a koje im je dozvoljeno za letenje na lični zahtev da bi pomogli građanima Srbije i neizmerna zahvalnost tim ljudima na takvom trudu i na takvom angažovanju.

Inžinjerijskih mašina u tom trenutku je bilo devet, jer u vodi ništa niste mogli da radite sem da radite zaprečavanje određenih vodnih puteva, da voda ne dolazi da plavi neka nova područja, 123 motorna vozila, cisterni za vodu 33 širom Srbije, danas je taj broj mnogo veći, čamaca aluminijumskih 25, gumenih čamaca 28, amfibije tri.

Tačno imamo izvedeno koliko je sa ugroženog područja Vojska Srbije evakuisala ljudi. Od toga je, recimo, vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana 3.301 građanina Srbije evakuisala, pripadnici kopnene vojske 6.857 itd. Naravno, i ovaj izveštaj biće pred Narodnom skupštinom onog trenutka kada Vlada sublimira to i preda na razmatranje.

Imamo sam pitanje od gospodina Đukanovića o broju žena. Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ i našeg nacionalnog Akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. Žene su u Ministarstvu odbrane zastupljene od oko 47%, u Vojsci Srbije oko 8,5%. Od 789 pripadnika Vojske Srbije koji su bili angažovani u mirovnim operacijama u periodu od 2000. do 2013. godine, 69 su bile žene. To čini otprilike oko 8,7% ukupnog broja. Bile su angažovane u okviru medicinskih timova za evakuaciju vazdušnim putem u Kongu, medicinski tim u Republici Čad, pešadijski vod u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pešadijski vod u mirovnoj operaciji u Libanu, 15 žena smo tamo imali. U 2013. godini angažovano je 23 pripadnice Vojske Srbije. Trenutno je u mirovnoj operaciji UN na Kipru, Kongu i Libanu angažovano devet pripadnica Vojske Srbije.

Gospodine Šutanovac, vi ste postavili pitanje – zašto se sad donosi ovaj plan, a nije na početku godine? Ministarstvo odbrane je izradilo Godišnji plan upotrebe za 2014. godinu, pokrenulo ga krajem juna 2013. godine. Interno usaglašavanje nacrta teksta Godišnjeg plana upotrebe za 2014. godinu završeno je 28. decembra 2013. godine. Procedura interresornog usaglašavanja sprovedena je u januaru 2014. godine i kada je na predlog Vlade, predsednik Republike Srbije 29. januara 2014. godine raspustio Narodnu skupštinu i raspisao izbore, čime je Narodnoj skupštini i Vladi prestao mandat, predmetni materijal je vraćen i prosleđen Vladi Republike Srbije na usvajanje. Zato to ide sada. Nadam se da ćemo ove godine i taj deo mnogo brže da rešimo.

Gospodin Milićević, nažalost, nije tu, ali je malopre primetio i izrekao da je tačno, Vojska Srbije je jedina od svih bivših republika stare Jugoslavije naslednik ovih aktivnosti koje je tadašnja Jugoslavija imala od 1956. do 1967. godine na Sinaju. Tačno je gospodin Đukanović rekao, 22 rotacije, preko 15.000 vojnika u to vreme je angažovano i onda imamo presek od devedesetih godina do 2002. godine.

Naravno, kao što je gospodin Milićević primetio, prošle nedelje nas je posetio gospodin Edmon Mulet, zamenik pomoćnika generalnog sekretara UN i ocenio nas najvećom mogućom ocenom profesionalnosti i disciplinovanosti naših vojnika u UN u mirovnim operacijama širom sveta, tako da je to još jedna potvrda da je Vojska Srbije visoko kotirana u međunarodnim okvirima.

Mislim da je gospodin Čotrić malopre pitao – šta je to baza „Jug“? Imamo Centar za mirovne operacije u Beogradu, gde se rade individualna obuka i kursevi, a u bazi „Jug“ obuka jedinica za pripremno angažovanje u mirovnim operacijama.

Takođe, postojalo je pitanje kako se koriste iskustva? Naravno, po principu naučenih lekcija. O svakoj misiji se vode elaborati, sva iskustva se ugrađuju u obuku narednih kontigenata, tako da i ta iskustva nam jako puno znače. Naravno, ono što je najbitnije i meni kao aktuelnom ministru, tačno je, Vojska Srbije, nažalost, ne može da se pohvali socijalnim statusom svojih pripadnika.

Na nama je da u narednom periodu izradimo jasne planove i da procese koji su započeti u drugoj polovini 2012. godine, pre svega modernizacija vazduhoplovstva… Takođe, nije tačno da Vojska Srbije nema čime da odgovori u ovom trenutku. Akumulatori nisu sredstva koja mogu da se skinu sa nekog motornog vozila, pa ćemo mi da upalimo migove 29, ali prosto naše nebo nije nebranjeno i naravno razumete da danas javno o tome ne želim da govorim. Zarad javnosti i građana Srbije, to ste imali prilike juče da vidite na „Plavom odgovoru 2014. godine“, avijacija sadejstvuje zajedno sa rečnom flotilom i svima ostalima.

Bio bih jako zadovoljan da za vreme koje provedem na mestu ministra odbrane, Vojska Srbije dobije to što je tada razgovarano i počeće proces za modernizaciju, pre svega vazduhoplova, helikoptera. Razgovaramo u ovom trenutku sa „Airbus“ da se u našim pogonima radi i nastavi rad „Gazela“ oko naših velikih helikoptera. Radimo na tome, ali mislim da ćemo uspeti da u ovoj godini i veliki broj stanova pripadnicima Vojske Srbije podelimo, jer je to nešto što postoji unazad šest i više godina.

Nadam se iskreno da sam odgovorio na veći broj pitanja u ovom prvom delu diskusije. Hvala vam puno.

Gospodine Stefanoviću, morate da razgraničite šta je dnevno angažovanje u momentu kada sam dao tu izjavu, a verujem da jesam, i šta je angažovanje Vojske Srbije u određenim trenucima shodno situaciji. Da li je to angažovanje tada samo u Obrenovcu tolikog broja pripadnika ili u tom trenutku na većoj teritoriji Srbije koja je bila ugrožena? Morate da znate da ne možete da date da vam izađe Vojska koja nije stručna u spašavanju i samo da bude na ulici, nego tada izlaze specijalne jedinice, specijalna brigada, kobre i ostali koji jesu kvalifikovani, ronioci koji jesu kvalifikovani da spasu narod iz bujične vode koja je u tom trenutku bila u Obrenovcu. Takođe, u Obrenovcu nisu danas iste snage angažovane kao tada. Morali smo da zamenimo, jer smo 24 sata bili na terenu i da odmorimo pojedince. Pričam vam o ukupnom angažovanju svih jedinica Vojske Srbije u tim trenucima. Žao mi je što gospodin Šutanovac nije unutra da vam potvrdi, kao bivši ministar, dnevno imate izveštaj, on kao ministar, danas ja, svi prethodnici, šta je dnevno angažovanje i motornih vozila, a i ljudstva na pojedinim mestima.
Voleo bih da se vratimo na temu, da ne otvaramo ovu temu. Apsolutno imamo za svaku godinu od 2000. do 2012. godine koliko je prodato, kada i na koji način materijalnih sredstava Vojske Srbije. To ne znači da smo ostali u ovoj teškoj situaciji i da ne možemo da pomognemo građanima. Naprotiv, čak smo pojedinim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova morali da pozajmljujemo određeni deo opreme, kao što su i oni nama pozajmljivali određeni deo opreme.
Mi smo davali naše aluminijumske čamce, koji su pokazali da u Obrenovcu mogu bo lje da funkcionišu, jer niste videli ograde, i ogroman broj gumenih čamaca je presečen, a tako se stavljaju u opasnost i spasioci i ljudi koji se evakuišu. Oni su imali vanbrodske motore koji su daleko jači i spremniji od nekih drugih, pa su vršene zamene, ali to je samo jedno saglasje, jedna subordinacija Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva Vojske koja se pokazala kao jako dobra. Ovo su podaci koje je Vlada Republike Srbije dobila, a koje ćete i vi da dobijete, a koji su izneti na Odboru za bezbednost ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.

Ovde je master plan koji je usvojen u nekom periodu pre nekih možda šest godina i u njemu su svi objekti Vojske Srbije koji su na raspolaganju i lokalnim samoupravama, a sticajem okolnosti, bez nadoknade, lokalna samouprava u Petrovcu na Mlavi koristi Dom Vojske. Gospodin pukovnik Pajović je bio i komandant garnizona u Požarevcu, tako da to znamo. Znači, tamo gde možemo da izađemo, naravno da lokalnim samoupravama izlazimo u susret da mogu da koriste te objekte, ali naravno da i oni moraju da imaju zahtev, da imaju inicijativu, ako im je to potrebno da srede i da koriste. Ali, svakako da o vojnoj imovini, koja je u nekom periodu davana i bez nadoknada i u zakup bez nadoknade itd, kako je tad bilo to popularno da se nazove, raspravljamo i sada pravimo spisak svih nekretnina koje su otuđene u nekom prethodnom periodu i na način kako su otuđene. U našem master planu je jasno iskazano sve ono što Vojska Srbije želi da vrati lokalnim samoupravama, da ponudi lokalnim samoupravama da mogu da grade svoje objekte na tome. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, iskreno, jako sam bio zadovoljan tokom same diskusije od jutros kada je ova tema u pitanju, jer prosto smo svi bili saglasni i imali smo želju da donesemo određene odluke, jednu kao prvu pred ovim sazivom, a odnosi se na vojsku i daje nam mogućnost da sutradan sa tom slogom i načinom koji smo imali od jutros u razmišljanju možemo da dođemo do upravo onoga što svi kažemo i pričamo, a to je modernizacija vojske, jedno veliko saglasje.
Prosto ne želim da o ovim temama koje jesu za Vojsku Srbije jako ozbiljne, nešto što nam je prioritet, jedna od naših misija, uopšte ulazimo sa političkog terena u raspravu, jer prosto time ne dajete prostora Vojsci Srbije da može brže da dođe u proces modernizacije. Hvala vam puno.

Prvo, svakako da bih se zahvalio na lepim rečima koje smo malopre čuli, ali to nije bio ni moj rezultat, to nije bio rezultat angažovanja samo mog, već jednog velikog tima, a pre svega vojnika i oficira Vojske Srbije. Oni su izneli najveći teret svih ovih dešavanja poplava. Hvala vam u svakom slučaju na tome.
Što se tiče aerodroma, naravno, već je izdato pre teksta u pojedinim časopisima i novinama naređenje za zaposedanje tog objekta, jer je u prethodnom periodu taj isti objekat dat kroz master plan u prodaju, tako da ja se iskreno nadam da ćemo mi krenuti sa raščišćavanjem terena tog aerodroma o kome vi pričate, gospodine Maksimoviću, u narednom periodu.
Gospodine Milisavljeviću, morate da znate da i vojna bolnica u Nišu i VMC u Novom Sadu već godinu dana rade sa stanovništvom, sa civilnom sektorom i pružaju sve usluge sekundarnog nivoa medicinske zaštite. Znači, primarni i tercijalni nisu obuhvaćeni time, jer prosto nemamo kapacitete za sve to. To obuhvata i sve postojeće specijalističke službe. Naravno, ne radimo opštu praksu, tako da smo u taj deo uključeni.
Gospodine Stojanoviću, upoznati ste. Naravno da ćemo da ispitamo sve zloupotrebe koje su se dešavale u prethodnom periodu. Kažete malopre da vidimo za šta su utrošena ta sredstva i kod „Satelita“ i kod svega. To je opet na tužilaštvu i na sudstvu da donesu svoje odluke o tome kako je to potrošeno, ali sigurno da u narednom periodu nećemo imati bilo kakve zloupotrebe kada je u pitanju i prodaja vojnog naoružanja i vojne opreme.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, lep šlagvort, obzirom da je Vojska Srbije jako ponosna na svoju VMA, a u kontekstu ovoga što ste vi sad izgovorili, gospodine Laketiću, upravo u Libanu naš vojni lekar i pored misije i vojnika koji su u misiji, pored diplomatskih predstavnika na tom terenu, svakodnevno leči i sve stanovnike mesta gde se nalazi naša misija, tako da potvrda angažovanosti naših ljudi, stručnosti naših ljudi, naše medicinsko osoblje se ogleda u tome. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju bih želeo da odgovorim na par pitanja narodnog poslanika gospodina Drecuna vezano za učešće u EU misijama i većeg našeg angažovanja u EU misijama.
Morate da znate dve stvari. Kada su EU misije u pitanju, a mi učestvujemo u tri ove godine, planirane su tri, to je Atalanta, Somalija i sa nemačkim kontigentom – Mali, naš budžet finansira 100% svih naših aktivnosti. Kada su UN u pitanju onda imamo i povraćaj određenih sredstava.
Što se tiče onoga što ste spomenuli oko učešća našeg voda koji je bio u sastavu gruzijskog kontingenta u Hokenfelsu, a bilo je priče i u pojedinim medijima oko učešća tzv. kosovskih bezbednosnih struktura. Format učešća nije bio isti. Bilo je troje ljudi iz tzv. kosovskih bezbednosnih struktura, ali kao posmatrači. Ne kao učesnici i mi smo tom prilikom od američke strane dobili obaveštenje da oni ne učestvuju u tome i zato smo i prihvatili poziv da učestvujemo na ovoj vežbi.
Rekli ste da bi možda trebalo da u Libanu pojačamo i da idemo na nivou čete, a ne na nivou voda. Već tamo imamo četu koja je u sastavu španskog kontingenta, ali pojačavamo ove godine zajedno sa italijanskim kontigentom. Šaljemo vod koji ide u sektor zapada, ali kao obezbeđenje, vod za zaštitu snaga u Libanu. Tamo ćemo da imamo i jednu četu i u jednom sektoru i u drugom sektoru. Imaćemo vod na bezbednosti u sektoru istok.
To su odgovori. Zahvaljujem vam se na jako konstruktivnoj i korektnoj diskusiji danas. Nadam se da ćete u Danu za glasanje doneti odluke, jer smatram da na taj način bitno pomažemo Vojsci Srbije da zakonom dođe do onoga što je jako bitno, a to je saglasje i početak modernizacije Vojske Srbije na način kako ona stvarno to zaslužuje. U svim ovim danima, a i mnogo godina unazad Vojska Srbije je pokazala da je uvek bila sa svojim narodom i uvek uz svoj narod. Očekujemo da u narednom periodu nastavimo jednakim intenzitetom rad, a uvek ću biti na raspolaganju kada me pozovete da ovde mogu da odgovaram na sva vaša pitanja.
Još jednom hvala.

Moram prvo da istaknem jednu veliku profesionalnost i posvećenog pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u toku pružanja pomoći našim građanima i na početku mog obraćanja bih rekao da je Vojska Srbije u svim ovim danima teškog vanrednog stanja imala dovoljno opreme na raspolaganju, čak smo jedan deo opreme i Sektoru za vanredne situacije davali kao pomoć, jer prosto, imali smo problema sa malim čamcima i sa velikim bujičnim tokovima gde motori male snage nisu mogli da idu.
Što se tiče čamaca, u ovoj situaciji smo ih imali dovoljno, a tačno je gospodine Markoviću, u prethodnom periodu od 2005. do 2012. godine prodato je 874 komada čamaca po ceni od 10 do 14.000 dinara. Prodato je vanbrodskih motora 111 komada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet čitav dan gubimo u priči o tome, a ne o temi, a to jeste danas izbor Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke.

Prosto, trpimo danas i od gospođe Jelene Trivan da nam drži pridike o političkim manirima, o tome kako mi napadamo, kako mi nismo politički kulturni da sa njima opštimo. Imali ste prilike gospodo iz bivšeg režima da pokažete sve to što sada nama pričate u proteklih šest godina. Niko vam to nije branio. Nećete sami sebi da priznate da je vaš veliki šef, sve pozicije pre guvernera postavljao on lično. Sad je problem jedno stručno lice, jedna osoba za koju se svi mi ovde danas slažemo da zaslužuje mesto. Dajte molim vas da prekinemo sa ovim dugim diskusijama. Pustite nas da radimo, a vi kritikujte. To je vaše pravo kao opozicije. Kao što ste čuli mog kolegu Babića juče, a vašeg bivšeg narodnog poslanika Srđana "teško je deset godina prvih biti opozicija, biće vam lakše posle". Pustite nas da radimo, jer 26 sati od 24 sata određeni ljudi rade. Hvala vam što se brinete za SNS, i kako ćemo mi da izađemo sa našim koalicionim partnerima na kraj. Hvala vam što se brinete da li SNS ima ili nema stručne ljude. Pokazali smo vam da ima. E, zato vas molimo, ako kažete da ćete da podržite sve pravne odluke, dajte da prekinemo sa ovim diskusijama maratonskim i da krenemo da radimo.

Ono na šta će nas međunarodne institucije da nateraju, kako ste vi gospodine Stefanoviću rekli, biće da ispravljamo ono što ste vi loše uradili u prethodnom periodu. Zato vas molim, dajte da izaberemo pravu osobu na mesto guvernera. Čuli ste da je podneta ostavka na mestu narodnog poslanika, čućete posle toga i gospođu Tabaković, što je normalno, treba prvo da bude izabrana pa da vam odgovori na vaša pitanja koja danas postavljate. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali prilike da slušamo priču koja se dešavala i u maju mesecu, da ako jedan kandidat za predsednika ne bude to, imaćemo rat, imaćemo siromaštvo. Vi danas nastavljate opet sa pričom o Narodnoj banci da, ako taj isti vaš guverner ne nastavi da bude guverner, u Srbiji je propast.
Kažete - mi vam držimo političke pridike, a vi se očigledno spremate, neki od vas pred ogledalom, da nam držite ovde predavanje i da ostajemo do kasno u noć, zato što vi želite od toga da napravite teatar, pa se pozivate i kažete - zarad naroda. Podsetiću vas, zarad istog tog naroda, šta se dešavalo 2004. godine kada ste vi isti smenjivali Kori Udovički i vašeg glasanja u tada Skupštini.
Podsetite se i promene zakona, oni koji su od vas bili ovde 2010. godine i smene prethodnog guvernera Jelašića. Setite se kakvu ste medijsku hajku vodili protiv njega u svim vašim partijskim biltenima, u svim vašim partijskim televizijama, da je na kraju morao da ode iz Srbije.
Niko od vas danas, a evo već je 12 sat kako raspravlja, a ne želi da raspravlja o aspektima ovog zakona šta on dobro donosi ili šta loše donosi. Ne želite, opet se pozivate na narod, da pročitate ono na šta se pozivate i kunete se u narod, a to su razlozi za donošenje zakona - u jednom delu onoga što vi ne želite, vrše korekciju u cilju povećanja nadzora Narodne skupštine nad Centralnom bankom u skladu sa ustavnim odredbama.
Molim vas kada citirate, citirajte do kraja i nemojte da tražite priliku da samo možete da imate pravo na repliku, jer smo se naslušali i kod prethodna dva zakona. Nama je jasno da vi teško podnosite da ste bivši režim. Znamo da vam je teško, ali ste bivši. Hvala puno.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Mladi kolega, zna gospodin Gašić odlično o čemu priča, a setite se vi i vaš predsednik poslaničke grupe Boris Tadić 2004. godine, kako je Neda Arnerić glasala iz Bodruma. Setite se hajke koju ste vodili 2010. godine protiv guvernera Jelašića i onda ćete moći  da mi odgovorite na ovo o čemu sam pričao.

Vratimo se na temu, dajte da završimo diskusiju i raspravu o ovom zakonu, da bi mogli da pređemo na drugi. Nemojte da se bavite više zamenom teza koju vršite.