Hvala vam puno na lepim rečima.
Ostao sam dužan odgovor na pitanje kodifikacije, a i vi ste sada spomenuli taj deo, vojne opreme po NATO standardima, koje je prethodni govornik spomenuo. Tu ne da nije zaustavljena kodifikacija, kako je rečeno da je zaustavljena, već mi sredinom novembra u Luksemburgu bivamo primljeni na drugi nivo članstva, što je najviši nivo kada je u pitanju Partnerstvo za mir sa članicama NATO saveza. Znači, Vojska Srbije intenzivno radi na kodifikaciji i evo, kažem, sredinom novembra bićemo primljeni na drugi nivo, što je, slažete se, jako dobro, upravo zbog izvoza naoružanja u zemlje članice NATO. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, vi znate gospođo Filipovski, da meni nikad nije teško vama da odgovorim, i da uvek to činim sa zadovoljstvom, dobijate vi ove izveštaje samo ne preko ovog odbora, nego preko drugih odbora, tako da taj izveštaj uredno ide onako kako Odbor za odbranu i bezbednost i finansijske poslove. Tako da taj izveštaj ide njima, da ne bi duplirali ovaj postupak, molim vas.

Ja sam malopre bivšem ministru odbrane odgovorio da je 2013. godine doneta Odluka Vlade Republike Srbije o konverziji duga za sva preduzeća namenske industrije. Međutim, lokalne samouprave, pojedine, nisu sprovele svoj deo posla i zato to nije završeno. Jedno od tih koje se uporno bori da to ne uradi jeste upravo bivša, sada već čini mi se, lokalna samouprava grada Kragujevca.
Kada oni budu prihvatili da deo poreskih obaveza tih preduzeća izvrše konverziju duga i da uđu u vlasništvo u tim preduzećima, nikakav problem neće biti da ćemo time da relaksiramo ta preduzeća. Nije samo za vodu, nego i za neke druge stvari i to je veliki dug. „Zastava“ ima najveći dug, tačno je. Ali, moram da se pohvalim danas ovde pred vama i pred građanima Srbije, da je „Zastava oružje“ krenula da plaća sve poreze, sve doprinose, sve prinadležnosti koje je dužna od prošlog meseca i jedan od uslova da imaju maksimalnu podršku i Ministarstva odbrane jeste upravo da sve svoje obaveze uredno izmiruju, jer je to prihod i lokalnih samouprava.
Što se tiče „vrapca“ i „pegaza“, meni je žao što ste to tako shvatili i uplašili ste se, vidim po vama, oni nisu mogli da lete zato što smo uključili ometače i nije bilo dobro da …

Izabrali smo da ih prikažemo, jedan deo kroz specijalnu brigadu „vrapca“, da li oni sad lete iznad kolone ili su bili na kamionima, ali je to ono što smo mi uspeli da proizvedemo, što je naša domaća pamet uspela da proizvede. Svaka čast Vojnotehničkom institutu, upravo kao što je malopre poslanik Đukanović rekao. Ti ljudi rade, rade dobro. Ove godine su imali 70 miliona sopstvenih prihoda iz aerotunela samo, a radili su za strane zemlje ispitivanja, Turska i da ne nabrajam sve ostale.
Takođe, jako bitna stvar, iako smo imali pokušaje da neke strane kompanije uđu i u kontrolu igara na sreću i svega, naš Vojnotehnički institut je dobio i tu mogućnost da može zajedno sa Lutrijom Srbije da ima sve sertifikate i da svoju domaću pamet i povežemo naša preduzeća, a ne da nam novac ide van zemlje.
Što se kasetne municije tiče, ja očekujem, obzirom da se ne radi samo o našoj volji i samo o našoj želji da to uradimo, naravno, svesni smo toga i koliko su nedaća i nesreća pretrpeli građani Niša od te kasetne municije, čekamo i na ostale naše partnere sa kojima to trebamo. Nemamo mi problem, jer mi je nemamo u naoružanju da bi prihvatili taj sporazum o uništenju kasetne municije. Hvala.

Hvala vam gospodine narodni poslaniče, što se sekirate iskreno za namensku industriju, za Ministarstvo odbrane. Moram par stvari samo da vas demantujem, naravno, hvala vam na podršci da se bavim vizijom i hoću da se bavim vizijom, ali onog trenutka kad počnu više da ne izlaze laži i rekla-kazala priče iz Ministarstva odbrane i da se to pred građanima Srbije na taj način priča.
Prvo, rekli ste da su smenjena dva direktora, Stevan Nikčević je postao državni sekretar u Ministarstvu trgovine, nije smenjen, otišao je čovek na veću funkciju u odnosu na onu gde je bio.
Drago mi je da ste sada rekli građanima Srbije da ste bili u SDPR, prošli put ste negirali bilo kakvu vezu sa SDPR i da ste zamrznuli vaš status u SDPR. Vas kad završite poslanički mandat čeka mesto u SDPR. Da li je tako? I nije čudno što imate neke informacije koje nažalost nisu baš tačne.
Prvo, zato što kažete da sam otvorio pogon, ne bio je planiran da se otvori sada, ali nisam želeo da ga otvorimo sada zato što Bezbednosno-informativna agencija proverava kako i na koji način je došlo do probijanja investicione cene u „Prvom partizanu“ Užice. Nećemo nigde gde god ima bilo kakvih radnji, da ih tako nazovem, da odemo da otvaramo nove pogone.
Znači, trebalo je, meni je drago da ste vi stavili kamen temeljac, stavljen je kamen temeljac i na ovu fabriku van grada, međutim, pristupni putevi mnogo koštaju da bi se uradili da bi mogli taj deo pogona isto da završimo. Ali, onog trenutka kada sve ovo bude jasno šta je ko radio i kolika je bila prvobitna cena te investicije i koliko se na kraju uradilo, otići ću vrlo rado da zbog građana Užica, da zbog radnika „Prvog partizana“ Užice, da otvorim taj pogon tamo i evo pozivam i vas, da kao bivši ministar zajedno, a vi ste položili kamen temeljac otvorimo taj deo.
To što pričate o kasatnoj municiji i o tome, ne bih danas komentarisao to. Vas možda ne drži obaveza čuvanja tajne, a ja moram da se brinem o sistemu u kome sam u ovom trenutku prvi čovek i ne mogu da takve informacije kao što ste vi rekli da iznosim danas, pre svega, što ste vi u neko vreme vašeg ministrovanja potpisali određene ugovore koji su nas obavezivali na neke stvari. Hvala.

Hvala uvaženi profesore Pavićeviću na ovim pitanjima.
Prvo, treba po ko zna koji put da ponovim ovde i pred vama i pred građanima Srbije da je RS i Vojska Srbije vojno neutralna i da to što sarađujemo sa zemljama, kako ste pročitali, članicama EU i NATO nije ništa što već nije imalo praksu u svetu. Švajcarska je takođe vojno neutralna i sarađuje i sa jednima i sa drugima, Austrija i niz drugih, Irska, Švedska. To sam već jednom prilikom pričao.
Znači, podizanjem operativnih sposobnosti Vojske Srbije imamo i to ponavljamo partnere i na istoku i na zapadu. Želimo sa svima da sarađujemo i da imamo dobre odnose. Ne vidim to što ste pročitali šta vam tu nije jasno.
Što se tiče letenja, ulazite u neke stvari i za razliku od nekih drugih bivših ministara potpisao sam i određene i obavezao se na čuvanje nekih tajni. Neki drugi nisu na žalost. Postoje tu i bezbednosne procene koje su bile prisutne prilikom Vojne parade, prilikom prisustva predsednika Putina i naravno da smo morali tome da odgovorimo. Ali, nikako nije tačno, jer ukoliko hvalite sa jedne strane Vojno tehnički institut, onda kažete da nije mogao da leti zato što nije spreman, tu ste kontradiktorni poprilično.
Znači, apsolutno sve što je VTI iznedrio ispravno je. Završavaju se procesi u Tehničko opitnom centru i mi ta sredstva imamo na upravljanje. Sada, da li je bilo baš … Nisam video neku vojnu paradu u svetu da su letele bespilotne letelice iznad tenkova, mašina. Ništa ne znači ni to što su bile na samim kamionima, ali mi smo tu u proizvodnji.
Da ste bili zajedno sa mnom na Aeromitingu u Vršcu, mogli ste da vidite kako „Pegaz“ leti. Pozvaću vas sledeći put. Nije mi teško. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako puno istine ima u ovome što bivši ministar priča, ali treba da se seti nečega da je tek u januaru mesecu 2014. godine direktor koji je tamo sedam godina od vas ostao da bude generalni direktor, promenjen. Te podatke koje imate, oni su javni i to nije problem. Ništa mi novo niste rekli.
Međutim, morate da znate da je plata 2008. godine u „Krušiku“ bila 26.545 dinara, 2009. godine 30.145 dinara, 2010. godine 31.694 dinara, 2011. godine 31.592, a danas je 38.304 dinara.
Pri tome, 554 miliona je izvoz. Ja sam ćutao, slušao vas, nisam dobacivao ništa. Blizu 600 miliona za prvih osam meseci ove godine je izvoz direktan, bez prometa koji imaju sa Vojskom Srbije.
Molim vas, ne postoji problem da sednemo sa svim sindikalcima, jer oni su uključeni u svaki moj odlazak, u svaku od ovih fabrika koje ovde imamo, a mogu i za Utvu da vam kažem isto podatke, pošto vidim da se i oko Utve sekirate, samo nemojte vi da mi zovete sindikate i samo nemojte vi da razgovarate sa njima, ja vas molim.
Situacija je dobra, država misli o preduzećima namenske industrije. Preduzeća namenske industrije mogu da budu značajan pokretač reindustrijalizacije Srbije i mi i ova Vlada i ovaj premijer koga optužujete da je obećao, da nije izvršio, a znate da to nije tačno, i razumem vas što vi morate politički da pričate i šta morate da kažete sve, ali nemojte tako, jer bitno i značajno bolje rezultate imamo nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu.
Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, potvrđivanjem međunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti zabrane širenja konvencionalnog naoružanja, streljačkog i lakog oružja, kao i oružja za masovno uništenje Republika Srbija je kao članica UN prihvatila i u potpunosti realizuje svoje međunarodne obaveze na ovom planu, pre svega u oblasti poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, preporuka OEBS-a i odluka EU.
Izvozna kontrola je preventivna mera kojom se obezbeđuje da izvezena roba ne bude iskorišćena u svrhu nelegalnih ili nepoželjnih aktivnosti u drugim zemljama i regionima.
Efikasna primena zakona kojima je propisana izvozna kontrola i primena sankcija u slučaju njenog kršenja zahteva poštovanje pravila izvoza propisanih zakonom, kao i angažovanje širokog kruga nacionalnih aktera, uključujući carinu, policiju, obaveštajne i sudske službe.
Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je deo seta zakona u oblasti izvozne kontrole, čijim usvajanjem će Republika Srbija u potpunosti usaglasiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.
Prvi takav zakon stupio je na snagu novembra 2013. godine i to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 95 od 2013. godine. Materija izvozne kontrole do tada je bila regulisana jednim zakonom, Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, „Službeni glasnik Srbije i Crne Gore“ broj 705 i 805. Donet je 2005. godine u vreme postojanja bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je u značajnoj meri prevaziđen.
Imajući u vidu da u zakonodavstvu EU oblast kontrole izvoza robe dvostruke namene pripada delu zajedničke trgovinske politike, ova oblast je definisana obavezujućim propisima za države članice, među kojima je najznačajnija regulativa 428 iz 2009. godine.
Oblast kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme spada u takozvani drugi stub evropskog zakonodavstva. Spoljna politika, odbrana i bezbednost i njeno regulisanje prepušteno je državama članicama, s time što postoje obavezujuće smernice i kriterijumi koji moraju biti primenjeni u nacionalnom zakonodavstvu država članica.
Ovo se pre svega odnosi na kriterijume za izdavanje dozvola koje su propisane takozvanom zajedničkom pozicijom EU.
U tekst Predloga zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme uneti su navedeni kriterijumi zajedničke pozicije, tako da će se njegovim stupanjem na snagu steći uslovi da oni budu primenjeni u zakonodavstvu Republike Srbije.
Predlog navedenog zakona u potpunosti usklađen je sa Ugovorom o trgovini naoružanjem kao prvim dokumentom u ovoj oblasti usvojenim na nivou UN. Ugovor je Republika Srbija potpisala avgusta meseca 2013. godine, a njegova ratifikacija je u toku. Rešenje i standardi predviđeni navedenim ugovorom u potpunosti su ugrađeni u tekst predloženog zakona.
Konačno, ništa manje značajna za donošenje Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme nije i činjenica da se njegovim usvajanjem i stupanjem na snagu stiču uslovi za prijem Republike Srbije u Vasenarski, aranžman koji predstavlja značajni kredibilan međunarodni kontrolni režim. Naime, Republika Srbija je zahtev za članstvo u režimu podnela je još 2009. godine, ali ni do danas nije primljena. Jedan od najvažnijih uslova za prijem bilo je upravo usvajanje novog zakonodavstva usklađenog sa međunarodnim standardima u oblasti izvozne kontrole.
Predlogom ovog zakona stvaraju se normativne pretpostavke za ispunjavanje osnovnog cilja - uspostavljanje jačeg sistema kontrole i nadzorom u oblasti izvoza, uvoza, transporta i tranzita naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa tom robom, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljno-političkih interesa Republike Srbije i nijednog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja njenih međunarodnih obaveza.
Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizma zaštite u izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba, tehnologija i unapredi sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju navedene poslove u oblasti naoružanja i vojne opreme.
Predloženim zakonom se utvrđuje da se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, utvrđen Nacionalnim kontrolom listom naoružanja i vojne opreme, vrši na osnovu dozvole. Nacionalni kontrolni list naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine. Važeća Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene usvojene odlukom Vlade jula meseca ove godine, objavljeno u „Službenom glasniku“ 76 iz 2014. godine i u potpunosti je usklađena sa važećom listom ove robe u EU za 2014. godinu, koja je usvojena aprila meseca ove godine.
Najznačajnije novine koje su obuhvaćene predloženim zakonom su sledeće – precizno se uređuje oblast registracija, odnosno uslova i načina za sticanje prava, pravnih lica i preduzetnika za obavljanje poslova, izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Utvrđuje se nadležnost Ministarstva i trgovine i turizma i telekomunikacija za vođenje registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme. Njime se daje ovlašćenje Ministarstvu za donošenje podzakonskog akta kojim se propisuje način vođenja registra, kao i obrasci zahteva za upisa u registar. Posebni uslovi koje lice koje podnosi zahtev za upis u registar mora da ispuni, a koji su od značaja za zaštitu bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i uvodi posebna pisana saglasnost podnosioca zahteva za upis u registar, kako bi bio podvrgnut takvoj vrsti provere.
Daje se mogućnost produženja važenja izdate dozvole, do sada je važila godinu dana od dana izdavanja, na rok do okončanja ugovora, a najduže do tri godine. Na taj način se u praksi olakšava privrednim subjektima koji zaključuju dugoročne ugovore za izvoz naoružanja i vojne opreme ili pružaju usluge u inostranstvu.
Propisuje se rok za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola i to deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvole Ministarstva odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA.
Na ovaj način je izbegnuta mogućnost da se fiksiranjem rokova za izdavanje dozvole podnosilac zahteva eventualno obrati sa zahtevom za naknadu štete, a sa druge strane, ostavlja mogućnost organima u postupku odlučivanja da sve potrebne provere izvrše neopterećeni kratkim rokovima.
Propisuje se obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da pre započinjanja posla izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći utvrdi da li predmet roba ili usluga spada u vojno naoružanje. U skladu sa odredbama ovog zakona predviđa se posebna saglasnost za izvoz tehnologije, odnosno izdavanja dozvole za otpočinjanje pregovora koji uključuju izvoz tehnologije. Naime, u praksi se dešavalo da privredni subjekti ugovore posao kojim se predviđa izvoz tehnologije u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, za koji ne dobiju saglasnost pa dolazi do raskida takvih ugovora, zahteva za nadoknadu štete i drugo.
Precizno se definišu i kriterijumi za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola, a predviđena je mogućnost automatskog odbijanja zahteva za izdavanje dozvola po osnovu prva četiri kriterijuma, a na osnovu mišljenja Ministarstva spoljnih poslova, kako i u zakonodavnoj praksi država članica EU.
Predviđa se mogućnost izdavanja dozvola po tzv. posebnoj, skraćenoj proceduri, kada je u pitanju roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama zemlje, a radi učešća predstavnika te zemlje u multinacionalnim operacijama, na međunarodnim vežbama ili po osnovu obaveze koje proističu iz članstva zemlje u međunarodnim organizacijama ili po osnovu međunarodnih ugovora.
Na isti način se po skraćenoj proceduri predviđa izdavanje dozvola za tzv. nekomercijalni izvoz i uvoz ove robe, na primer, u svrhe učešća na međunarodnim sajmovima, izložbama, kao i robe stečene po osnovu poklona ili nasleđa. Preciznije je uređena situacija kada dozvola prestane da važi, kao i kada se dozvola menja. U zavisnosti od vrste izmene, odnosno da li je u pitanju formalna ili materijalna izmena, dozvola se izdaje po novoj, sprovedenoj redovnoj proceduri ili se dozvola samo menja rešenjem nadležnog ministarstva, bez pribavljanja prethodne saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvola.
Reguliše se slučaj, čest u praksi, kada je dozvola izdata u tzv. izvoznom ograničenju u smislu zabrane ponovnog izvoza robe bez prethodne saglasnosti države porekla ili prodavca robe, kada se radi o robi uvezenoj u Republiku Srbiju, odnosno kada krajnji korisnik robe izvezen iz Republike Srbije zatraži saglasnost za njen ponovni izvoz ili dalju prodaju. U takvim slučajevima predviđeno je da se radi dobijanja saglasnosti sprovede kompletna procedura propisana Zakonom za izdavanje dozvole.
Konačno, novim zakonom se daje mogućnost da privredni subjekat, u većinskom stranom vlasništvu, može da obavlja poslove izvoza, odnosno uvoza naoružanja i vojne opreme. Naime, važećim Zakonom o stranim ulaganjima „Službeni list SRJ“ broj 3 iz 2002. godine i broj 5 iz 2003. godine, propisano je da firma koja je u većinskom stranom vlasništvu ne može obavljati poslove proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme. Ovakva odredba je u velikoj meri prevaziđena i limitirajuća u smislu privlačenja stranih ulagača koji bi investirali u ovu oblast, pa je predloženo njeno ukidanje.
Predviđena je mogućnost izricanja, pored novčanih kazni, i kazni izricanja određenih zaštitnih mera, shodno odredbama novog Zakona o prekršajima, „Službeni glasnik“ Republike Srbije broj 65 iz 2013. godine.
Tekst nacrta zakona je podeljen u sedam delova. Prvi deo sadrži uvodne odredbe. Drugi deo sadrži odredbe o uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Treći deo sadrži odredbe o dozvoli. Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i tranzitu naoružanja i vojne opreme. Peti deo sadrži odredbe o nadzoru. Šesti deo sadrži kaznene odredbe. Sedmi deo sadrži prelazne i završne odredbe.
Namenska industrija Srbije ima značajan potencijal za razvoj. Srbija je najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu da su kapaciteti fabrika tzv. namenske industrije gotovo potpuno uništeni tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ponovo su uspostavljene veze sa tradicionalnim partnerima, pre svega sa Irakom, izvozne snage SAD, koje su do nedavno bile u toj zemlji. S tim u vezi, potrebno je više ulaganja u kapacitete namenske industrije, prevashodno radi poštovanja preuzetih obaveza i ugovorenih rokova isporuke, povećati stepen realizacije sklopljenih poslova. Sadašnji nivo realizacije kreće se od 25 do 30% ugovorenih poslova. Značaj namenske industrije je utoliko veći što ta industrija ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa inostranstvom.
Od prihoda ostvarenih izvozom je moguće vršiti modernizaciju vojnih snaga Srbije i ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i konačno usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj naoružanja i vojne opreme.
Od 2005. godine prati se i analizira broj ukupno izdatih dozvola za izvoz, odnosno uvoz kontrolisane robe u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine. Ako posmatramo statistički, konstantno je rastao broj izdatih dozvola za izvoz i uvoz, kao i njihove vrednosti.
Izvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdate su 274 dozvole u vrednosti od oko 76 miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 300 dozvola u vrednosti od 346 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdate su 372 dozvole u vrednosti od 300 miliona američkih dolara, u 2008. godini izdate su 343 dozvole u vrednosti od 571 miliona dolara, u 2009. godini izdato je 360 dozvola u vrednosti od 467 miliona dolara, u 2010. godini izdato je 348 dozvola u vrednosti od 757 miliona dolara, u 2011. godini izdate su 324 dozvole u vrednosti 369 miliona dolara, u 2012. godini izdato je 366 dozvola u vrednosti od 460 miliona dolara, u 2013. godini izdate su 444 dozvole u vrednosti od 775 miliona dolara, a u 2014. godini za prvih šest meseci izdato je 190 dozvola i nemamo još uvek vrednost u dolarima.
Uvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdato je 59 dozvola u vrednosti od pet miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 100 dozvola u vrednosti od 12 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdato je 135 dozvola u vrednosti od 57 miliona dolara, u 2008. godini izdato je 176 dozvola u vrednosti od 129 miliona dolara, u 2009. godini izdate su 182 dozvole u vrednosti od 111 miliona dolara, u 2010. godini izdate su 152 dozvole u vrednosti od 79 miliona dolara, u 2011. godini izdato je 148 dozvola u vrednosti od 55 miliona dolara, u 2012. godini izdate su 134 dozvole u vrednosti od 30 miliona američkih dolara, u 2013. godini izdate su 193 dozvole u vrednosti od 54 miliona dolara i u prvih šest meseci 2014. godine izdate su 103 dozvole.
Ako uporedimo podatke o uvozu i izvozu naoružanja, vidi se da je, na primer, 2013. godine izvoz naoružanja i vojne opreme bio gotovo 15 puta veći od uvoza, što znači da je po ovom osnovu ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Napominjem da su sve vrednosti izražene u američkim dolarima proračunato po kursu Narodne banke na dan 31. decembra za godinu za koju se podnose.
Vlada Republike Srbije jednom godišnje usvaja izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, a u skladu sa obavezom iz člana 28. Zakona. Poslednji pripremljeni izveštaj za 2012. godinu objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14 i dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja.
Do sada su već predstavljeni izveštaji za 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu. Treba napomenuti da se izveštaji naizgled pripremaju i objavljuju sa jednom godinom zakašnjenja, ali je to zbog činjenice što sadrže podatke o realizaciji po izdatim dozvolama, a da se dozvole shodno zakonom izdaju sa rokom važenja od jedne godine.
Prilikom izrade izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima EU i upotrebljivu svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Otišao sam čak i korak dalje, pa naš izveštaj sadrži podatke o realizaciji koje ne sadrže izveštaji zemalja članica EU. Izveštaj sadrži informacije o nacionalnom zakonodavstvu u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, sistemu izvozno-uvozne kontrole, međunarodnoj saradnji i statističkom pregledu podataka o izvozu i uvozu kontrolisane robe.
U aneksima su prikazani podaci o licima koja su upisana u registar lica, a koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, o izdatim dozvolama i realizaciji izvoza, odnosno uvoza, njihovoj finansijskoj vrednosti, količini i opisu kontrolisane robe prema destinacijama i zemljama krajnjim korisnicima, kao i podacima odbijenih zahteva za izdavanja dozvola. Ukupan broj lica upisanih u registar za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom na dan 28. juli 2014. godine je 176.
Ministarstvo vodi sopstvenu bazu podataka o izdatim, oduzetim i realizovanim dozvolama. Baza je zahvaljujući međunarodnim donacijama inovirana, kao i oprema koju zaposleni koriste. Ovo je doprinelo, pored ostalog, i bržem izdavanju dozvola, čemu su sva relevantna ministarstva dala svoj doprinos, pa taj proces sada traje oko 25 dana, a zakonom je propisano 30 dana. Sa daljim unapređenjem baze treba nastaviti u tom smislu, jer imamo konstantni problem sa nedostatkom sredstava.
Značajno je pomenuti da se nacionalne kontrolne liste Republike Srbije usaglašene sa relevantnim listama EU. Nova nacionalna kontrola lista naoružanja i vojne opreme usvojena je u junu 2014. godine, dok je nova nacionalna kontrolna lista dvostruke namene usvojena u februaru 2013. godine i obe su u skladu sa listama koje se nalaze na snazi u EU.
Posebno treba istaći redovne konsultacije sa predstavnicima privrede. Ministarstvo redovno jednom godišnje održava seminar za privredu, koji predstavlja dobru priliku da privrednici razmene iskustva između sebe, kao i sa predstavnicima ministarstva i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola i da iznesu svoje probleme i dileme sa kojima se suočavaju prilikom obavljanja poslove spoljne trgovine kontrolisanom robom. Poslednji takav seminar održan je u decembru 2013. godine, i to prilikom je predstavljen nacrt zakona o izvozu – uvozu naoružanja i vojne opreme i razmenjena su mišljenja sa predstavnicima privrede o njegovim predloženim rešenjima.
Izvinjavam se, ja sam pod visokom temperaturom, tako da vas molim za malo razumevanja.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska Narodna Republika Alžir odabrala je Republiku Srbiju za strateškog partnera u obnovi, modernizaciji svoje odbrambene industrije. Dosadašnja saradnja sa Demokratskom Narodnom Republikom Alžir razvijana je prvenstveno kroz vojno-ekonomsku i vojno-obrazovnu saradnju, što će ubuduće biti prioritet uz očekivanje njenog daljeg unapređenje, jer su sveobuhvatnog razvoja.
U skladu sa navedenim, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 12. februara 2014. godine. Sporazum je izrađen u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i u potpunosti je saglasan sa Bečkom konvencijom o ugovorenim pravima.
U navedenom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštite tajnih podataka iz oblasti odbrane između vlada Srbije i Alžira, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma jeste uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih odbrambenih podataka, kao i osnovne principe pristupa tajnim podacima, obaveze ugovornih strana, načina prenosa podataka i postupak u slučaju neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka. Takođe, sporazum sadrži prelazne i završne odredbe koje se odnose na troškove rešavanja sporova, stupanje na snagu, kao i izmene i dopune sporazuma.
Stupanjem na snagu predloženog zakona bili bi ispunjeni prethodni uslovi za realizaciju potencijalnih oblasti saradnje u narednom periodu, i to u vezi zajedničkih projekata u oblasti naoružanja i vojne opreme, zajedničkog opremanja i modernizacije oružanih snaga, transfera tehnologije i razmeni iskustava, školovanje i usavršavanje oficirskog kadra, školovanje i usavršavanje na postdiplomskim studijama na medicinskom fakultetu VMA, kartografija, školovanje civilnih pilota, modernizacija procesa proizvodnje postojećih fabrika, projektovanje i adaptacija specifičnih podzemnih infrastruktura, izgradnja vojnih bolnica, stambenih objekata i rashladnih skladišta.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu navedeno, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Hvala gospodine predsedavajući.
Prvo, moje izvinjenje što me niste čuli, ali niste mogli da me čujete zato što ste pričali vi sa te strane. Pa, dobro, molim vas, znam da ste vi uvek inspirativni u vašim govorima i ne možete sad da me nadglasate.
Prvo, ne slažem se sa vama da nije moja materija, jer je Ministarstvo odbrane aktivno učestvovalo u izradi ovog zakona i to je jasno. To što ministar Ljajić nije tu, i zbog obaveza nije mogao da bude, mislim da to što sam pročitao uvodni tekst ne znači da nisam uključen u to i da ne mogu da branim ovaj zakon pred vama. Kako ste vi kao bivši ministar odbrane toliko informisani i ja sam sebe morao da informišem. Doduše, vama to i ide zato što ste i zaposleni u takvoj firmi gde radite sa naoružanjem, pa onda možete i da imate više podataka od ostalih narodnih poslanika.
Prvo pitanje vaše je bilo da li ćemo da pokažemo nešto novo. Sačekajte 16, dođite, izađite na Ušće, prošetajte i videćete šta to Vojska Srbija jeste uradila u proteklih dve godine.
Kažete, sindikati namenske industrije. Ja sa sindikatima svih fabrika namenske industrije razgovaram, obilaze se fabrike i jedino jedna fabrika u sistemu namenske industrije koja u ovom trenutku duguje najviše para državi Srbiji, a nastala su dugovanja u periodu od 2000. do 2012. godine i na prvom je mestu ukupnog duga svih preduzeća srpskih, na prvom mestu po veličini duga jeste „Zastava oružje“. I tamo ćemo sledeće nedelje da razgovaramo. I tamo sindikat vodi fabriku, ne vodi ga poslovodstvo, a ostao je taj sindikat i poslovodstvo još iz nekog perioda od 2000. do 2012. godine.
Nije tačno da je transfer tehnologija nastao, kako ga vi vremenski određujete, samo u periodu od pre dve i nešto više, kako ste rekli, i od pre pet godina. Moja zadnja poseta nekim zemljama je upravo rezultirala dolaskom novih ugovora, velikih, pričali smo o jednom od 60 miliona evra koji smo završili sad u ovom periodu.
Što se zakona samog tiče, sve ovo što ste vi sad izneli, pa vi ste to imali i u prethodnom periodu, što vi niste promenili tada? Sve ono što sada kritikujete, što mi želimo, pazite, kažete, evo u članu 16. – rok izdavanja dozvole je 10 dana. Pa, šta je tu problem sad? Šta je tu sad problem? Sad odjednom ni rok nije dobar od 10 dana, a do sad ste imali rok neograničen da nekoga ne, da mu obustavite. Znači, sve to što ste imali, kažete sada imamo situaciju. Pa, zar je niste imali ranije? Mi želimo to ranije. To što vi pričate sada je bio vaš zakon koji ste mogli da izmenite i da donesete da lakše i da Srbija ima bolje rezultate u izvozu naoružanja jer imamo potencijal. Namenska industrija Srbije može da bude pokretač reindustrijalizacije Srbije.
Što ne kupujemo FAP? Pa, zato što smo imali situaciju takvu kakvu jesmo da je bio između privatizacije, čekanja kupca i obustavljanja štrajka i zaustavljenih pruga u Priboju. Drugo, pa i Vojska je, ako ste zaboravili, dužna da raspisuje javne nabavke. Ne možete samo – dajte pare nekome. Možda je to bilo u nekom prethodnom periodu, sada nije.
Što se „Jumka“ tiče, to što štrajkuje 10% ukupnog broja radnika nije štrajk „Jumka“, jer trebate, pošto vidim da imate dovoljno informacija iz samog sistema, i reći ću vam, kao što ste se vi branili od tog izlaska informacija iz jednog jako ozbiljnog i organizovanog sistema, vidim da vi imate dovoljno informacija koje izlaze iz sistema, i vrlo brzo ću da se potrudim da ti isti više ne budu deo tog sistema koji daju te informacije.
Molim vas samo da završim ovu rečenicu. Znači, što se „Jumka“ tiče, „Jumko“ je dobio 360 miliona od Vojske Srbije ove godine, dobiće i dodatni ugovor onog trenutka kada kvalitet koji treba i standard koji traži Vojska Srbija može da ispoštuje. Tada ćemo da krenemo dalje, ali to nema veze nikakve sa radnicima, nikakve veze sa štrajkovima, nikakve veze nema sa time što ste vi malo pre pričali, a odnosi se na ovaj zakon. Ovaj zakon samo može da pomogne da mi imamo bolje i kvalitetnije rezultate u izvozu vojnog naoružanja i opreme. Naravno, omogućiće i nama da ono što nam je prodato u periodu od 2000. do 2012. godine sva oprema i naoružanje koje smo imali, a po zadatku je bilo da mora da se skloni, da ćemo moći sada u narednom periodu moći i da modernizujemo Vojsku Srbije.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, gospodine Stefanoviću, ja nikad vama neću da ostanem dužan odgovore i da pojasnim te stvari, ali ne razumem zašto na taj način pokušavate da o ovoj temi raspravljamo i da probate da dobijete neke jeftine političke poene?
Prvo, čuli ste da je apsolutno ovaj zakon usaglašen sa svim zakonskim aktima koje imamo i u EU. Drugo, naravno da ćemo određene oblasti i određene članove ovog zakona urediti i podzakonskim aktima.
To što vi pričate o sertifikaciji, u tehničkom smislu nije sertifikacija koju firma dobija kao izvoznik ili uvoznik naoružanja. To su dve različite teme. Naravno da oni moraju da prate sve standarde, ali je to drugim zakonom regulisano, a ne zakonom i ovim sertifikatom koji je predviđen ovde da dobije.
Kažete - rok koje Ministarstvo mora da da. I to je regulisano nekim zakonima i tačno se zna koje službe, na koji način vrše proveru određenih firmi da se ne bi desilo, kako je vaš bivši kolega iz nekada iste stranke rekao malopre, da 2010. godine vam bude uhvaćen brod sa naoružanjem koji je pošao na tržište koje je pod embargom za izvoz naoružanja na taj teren. Zato i ne možemo da definišemo da će službe da urade proveru tih preduzeća koja su aplicirala da dobiju određene dozvole za izvoz naoružanja na način – e, dobićete vi za deset dana. To je nemoguće, ali sa svim spremljenim dokumentima deset dana je rok posle toga kada svi sve ono što treba da dobiju, donesu onako kako je propisano ovim zakona. Deset dana je rok da to dobiju.
Drugo, proteklih 12-14 godina nije se mnogo promenio broj firmi koje su bile zainteresovane za izvoz naoružanja. Sve su one registrovane u periodu od 2000. pa do 2012. godine. Znači, ništa se tu sad bitnije nije desilo. Mi ovim pokušavamo da upravo onima koji žele da investiraju u Srbiju pomognemo time što više ne mora da bude vlasnik, a imali ste, i to možemo da damo radi znanja građanima Srbije, firme gde su fiktivno bili vlasnici pojedini bivši generali, pojedini bivši visoki politički funkcioneri, a da je iza njih stojao neki drugi. Zato smo i imali toliko problema sa nelegalnim izvozom naoružanja u periodu od 2000. do 2012. godine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji problema?)

Kažete da želite da neko dođe i sad se zadesila, zaboga, neka strana delegacija neke zemlje koja želi da uđe u neku fabriku, jer, eto, odjednom je sinulo da mogu da izvezu municiju, automatske puške, pa žele da obiđu. Zašto to  niste  dozvoljavali kada ste vi bili na vlasti da neko bez odobrenja sme da uđe u fabriku namenske proizvodnje? Ne razumem čemu to sada? I ranije je ta procedura bila poprilično jasno usaglašena. Zna se na koji način se traži dozvola da bi se ušlo i da bi se obišla neka fabrika namenske proizvodnje. Zato i samo ime kaže – namenska proizvodnja.
Kada je izvoz tehnologije u pitnju, naravno da je nekim drugim zakonima, pitali ste, pa me saslušajte da vam odgovorim, nekim drugim zakonima regulisana intelektualna svojina. Imali ste ovde kod vas, radio sam više puta zakone o intelektualnoj svojini, koji smo potpisali sa više zemalja sveta, upravo radi zaštite, jer time mi naš naučni potencijal, ljude koje ova država stvara godinama unazad, koji rade na novim pronalascima, možemo da izgubimo zato što tamo neka druga zemlja ima više para nego što država Srbija ima.
Naravno da mora da bude regulisano i to. Ne možete nešto što smo mi u vojsci u našem VTI-u osvojili, da vi sada, zato što ste ljuti na vašeg neposrednog starešinu ili na politiku ili na nekog trećeg, da odete i prodate nekoj stranoj zemlji. To i bivši ministar, a i vi odlično znate, da je to jasno definisano zakonima i u Srbiji i u Evropi i u svetu. Ovaj zakon ništa ne smanjuje mogućnost izvoza tehnologije, ali na zakonit i na legalan način.
Što se tiče „Krušika“, nemam takav osećaj kakav vi imate. Verovatno se vi susrećete sa nekim drugima, ne sa onima. Zaboravljate da ste „Krušik“ akumulatore prodali negde 2008. godine i da je ta fabrika samo šest meseci posle prodaje bila aktivna. Prodali su svo srebro koje su imali na lageru, pet puta više zaradili nego što su platili državi kupoprodajnu cenu i stala je kompletna proizvodnja. Samo ta fabrika „Krušik“ akumulatora u Valjevu može da proizvodi naredne dve godine samo za Vojsku Srbije. Videćete, vrlo brzo će početi da radi i vrlo brzo će ponovo sve resurse Vojske Srbije, kada su potrebe za akumulatorima, da li u sistemu veze, da li u nekim drugim borbenim sistemima…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Privatna?)
Nema veze privatna, neprivatna, pala je privatizacija…

Mi ćemo u narednom periodu da gledamo kako da „Krušik“ akumulatori tim ljudima tamo pomognemo da počnu da primaju platu i da počnu da proizvode, jer su nekada bili jako značajni na tržištu.
Što se samog „Krušika“ namenske tiče, takođe, bilansi pokazuju nešto drugo u odnosu na ono što ste vi sada izrekli. To da li neko od radnika igra karte, pa verovatno da da. To što ste vi malopre pričali, to je pisanje anonimnih pisama, koja sam i ja dobio, to što ste vi malopre rekli, to su te priče.
Oni kojima nikada ne odgovara direktor, kojima nikada ne odgovara poslovodstvo, koji bi uvek nešto hteli, 15. možete da budete zajedno samnom u Valjevu, tri sata posle mene ili tri sata pre mene, primaju ono što im je obećano, ne više minimalac, nego plate onako kako su u kolektivnom ugovoru potpisali i dogovorili se sa poslovodstvom. Imaju dovoljno posla da primaju platu za platom.
Ne zaboravite samo jednu stvar, da je to ista ona fabrika u Valjevu, gde je prethodni direktor kupio najsavremeniji „Audi“ sa televizorima na svim mogućim sedištima, da je to ista ona fabrika koja je imala ogroman gubitak do 2012. godine. To su bilansi koje možete da uzmete, javna dokumenta da vidite šta se tamo dešavalo u prethodnom periodu. Sada imaju dobit. To ne može da bude fiktivna dobit. Sada imaju uredne plate iz meseca u mesec i sada imaju polako proces proizvodnje koji se vraća.
Što se tiče SDPR-u odakle vi uzimate te podatke, ali ne zaboravite i uzmite broj zaposlenih radnika u protekle dve godine SDPR-u i uzmite broj zaposlenih radnika u prethodnih 12 godina. Nemojte da zaboravite samo da ćete tu na vaše neke kolege i stranačke prijatelje, partijske kolege da naiđete, koji tamo primaju velike plate, kao savetnici, koji su nekada bili na visokim političkim mestima, neki bili ministri, neki bili i u generalskim strukturama, koji rade puno godina. Ali, bez obzira na to, ne zaboravite da je SDPR ponudio kao pomoć Vladi Republike Srbije da sada pomogne sa 30 miliona budžet Vlade Republike Srbije za 2014. godinu. Kakav je to onda gubitak ako imaju višak sredstava koja mogu da izdvoje?
Otklonili bi sve sumnje, kažete - ostavljena mesta za sumnju. Ova Vlada radi apsolutno shodno važećim zakonskim propisima i zato mi nemamo trgovaca oružjem, prvo, ne može ni jedan trgovac oružjem da razgovara sa nama o tome. Zna se kako to po zakonu ide. Zna se koje dozvole moraju da nabave prvo iz inostranstva da bi mogli da dođu da traže od Ministarstva spoljnih poslova. Isključujem apsolutno mogućnost jer i sada te iste firme koje su oformljene 2005, 2002, 2003, 2007. godine nisu imale problem i niko nije ni do sada gledao da li su one žute, crvene, bele, narandžaste ili bilo kakve. Gledalo se samo da ne krše embargo izvoza naoružanja u zemlje gde je to zabranjeno, da imaju uredne dozvole UN i tu nije bilo nikakvih gledanja čije su firme i kakve su firme, ali se zakon gledao i gledaće se zakon i kad se ovaj zakon usvoji, gledaće se, takođe, zakon.
Morate da razgraničite šta to Ministarstvo spoljnih poslova daje kao saglasnost, da li ono raspravlja o samom oružju koje se izvozi ili o političkom aspektu. Vi to znate i znate da je regulisano zakonom. I prethodni put je bilo regulisano zakonima. Ministarstvo odbrane daje svoju saglasnost na neki drugi aspekt. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim, zarad javnosti Srbije, da kažem par stvari. Čini mi se da u toj političkoj borbi građani Srbije dobijaju neke informacije koje apsolutno ne stoje. Kad kažemo – akumulatori, vi se trudite da to prikažete kao da je to nevažna stvar, uzeli smo iz nekog auta neki akumulator koji smo stavili tamo na neki avion, pa to tako lako ide, kao što je bila priča i oko piropatrona za sedišta za G-4 itd. Vaš kolega upravo zna odlično da kad su složeni borbeni sistemi, a MIG-29 je jedan složeni borbeni sistem, to nije baš tako. Krenula je ta priča, akumulatori, a oni se čak i ne zovu akumulatori. Nije to akumulator kojim ćemo da upalimo neki MIG, nego ima jedan složeni borbeni sistem koji košta 89.000 evra komad.
Videćete na paradi koliko Vojska Srbije ima aviona i da li je to bila priča oko jednog ili dva. Morate da znate, građani Srbije moraju da znaju, ovaj zakon delom to reguliše, da bez saglasnosti proizvođača tako složenog borbenog sistema vi ne možete da kupite jedan deo, ma ko da ga proizvodi u svetu. Znači, jako je kompleksna tema kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Znam da vi to odlično poznajete, ali da u političkoj borbi pokušavate da izvrnete, da probamo da se nadgovornjavamo, to nije suština. Odlično znate kako se trguje naoružanjem. Znate da smo imali tender koji je propao zato što nam je Indija ponudila za MIG-ove tzv. „akumulatore“, kako ih nazivate. Ne možemo da ih kupimo zato što ne možemo da dobijemo od ruske strane papir, odobrenje da možemo da ih stavimo u naš avion.
Što se gospodina Tešića tiče, ne poznajem gospodina, jer za razliku od ranijeg perioda, kada su se pojedini ministri sastajali sa trgovcima naoružanja, Ministarstvo odbrane od 2012. godine trgovcima oružja ne razgovara. Imaju stručne službe koje mogu da im daju dozvole ili da im ne daju. Ako sve po zakonu imaju, nema problema, pomoći ćemo, a pre svega pomoći ćemo našoj namenskoj industriji da izveze to naoružanje, ali po zakonu i tamo gde nema embarga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, morate da znate a to ne može da stoji u zakonu Vlade Republike Srbije. Da bi se trgovalo sa robom ovakvom, taj ko želi da izveze na treće tržište mora da ima i uvoznu dozvolu te države.
To ne možemo da napišemo. Kako mi možemo da garantujemo da će ta država da izda u roku od 10 dana toj zainteresovanoj firmi uvoznu dozvolu? Kako možemo da garantujemo ako tamo, recimo, nemamo, na nekoj nerezidentalnoj osnovi pokrivamo sa vojnim izaslanicima? Kako možemo mi da dobijemo sve to što nam je potrebno od podataka da bi mi, kao ministarstvo, mogli da kažemo – daćemo vam za 10 dana? Zato ne možemo da se obavežemo u tom delu, ali zato kada donese sve potrebne papire i tu uvoznu dozvolu iz zemlje u koju želi da izveze naoružanje, dobiće u roku od 10 dana dozvolu. To do sada nije bilo.
Drugo, stajalo je u prethodnom zakonu, evo ja imam i prethodni zakon, stajalo je otprilike šta su nadležnosti kog ministarstva, ali to takođe nije bilo jasno definisano šta, koje ministarstvo treba da izda, ali u Zakonu o ministarstvima se zna šta su nadležnosti kog ministarstva i šta proverava Ministarstvo spoljnih poslova, šta Ministarstvo odbrane, šta drugi, da bi mogli da izdaju jedan papir, jednu saglasnost pre dobijanja dozvole. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mene u vašem obraćanju više puta uvredili. Ne treba mi vaše izvinjenje. Razumem vaš bol, želju da još uvek u Ministarstvu po hodnicima svira Bah i da niko živ ne sme da bude u hodnicima. Što niste bili na nekim mestima gde sam se ja našao jer bi mogli sa nekim vašim prijateljima iz prošlosti da razgovarate i prenesete kakva su to nova iskustva. Ja vas tu razumem. Ja vas da uvredim neću. Vi svoj teret nosite, ali politički ne pričam ovde.
Uvek ću mog kolegu iz Vlade, i to je upravo odnos koji se gradi u Vladi, da zamenim, pogotovo za ovakve zakone gde je Ministarstvo, koje vodim, u ovom trenutku bilo aktivno uključeno i tu ne vidim ništa loše što ću da dođem umesto kolege Ljajića i da danas budem ovde pred vama i da vam odgovorim na sve. Naravno, i saradnici koje šalju moje kolege da budu zajedno sa mnom, pa kao i moji su ljudi koji su stručni i u čije odgovore ne treba uopšte da sumnjate, jer su dugo godina na tim mestima, što ništa ne vidim loše. Hvala.