Hvala gospodine predsedavajući.
Prvo, moje izvinjenje što me niste čuli, ali niste mogli da me čujete zato što ste pričali vi sa te strane. Pa, dobro, molim vas, znam da ste vi uvek inspirativni u vašim govorima i ne možete sad da me nadglasate.
Prvo, ne slažem se sa vama da nije moja materija, jer je Ministarstvo odbrane aktivno učestvovalo u izradi ovog zakona i to je jasno. To što ministar Ljajić nije tu, i zbog obaveza nije mogao da bude, mislim da to što sam pročitao uvodni tekst ne znači da nisam uključen u to i da ne mogu da branim ovaj zakon pred vama. Kako ste vi kao bivši ministar odbrane toliko informisani i ja sam sebe morao da informišem. Doduše, vama to i ide zato što ste i zaposleni u takvoj firmi gde radite sa naoružanjem, pa onda možete i da imate više podataka od ostalih narodnih poslanika.
Prvo pitanje vaše je bilo da li ćemo da pokažemo nešto novo. Sačekajte 16, dođite, izađite na Ušće, prošetajte i videćete šta to Vojska Srbija jeste uradila u proteklih dve godine.
Kažete, sindikati namenske industrije. Ja sa sindikatima svih fabrika namenske industrije razgovaram, obilaze se fabrike i jedino jedna fabrika u sistemu namenske industrije koja u ovom trenutku duguje najviše para državi Srbiji, a nastala su dugovanja u periodu od 2000. do 2012. godine i na prvom je mestu ukupnog duga svih preduzeća srpskih, na prvom mestu po veličini duga jeste „Zastava oružje“. I tamo ćemo sledeće nedelje da razgovaramo. I tamo sindikat vodi fabriku, ne vodi ga poslovodstvo, a ostao je taj sindikat i poslovodstvo još iz nekog perioda od 2000. do 2012. godine.
Nije tačno da je transfer tehnologija nastao, kako ga vi vremenski određujete, samo u periodu od pre dve i nešto više, kako ste rekli, i od pre pet godina. Moja zadnja poseta nekim zemljama je upravo rezultirala dolaskom novih ugovora, velikih, pričali smo o jednom od 60 miliona evra koji smo završili sad u ovom periodu.
Što se zakona samog tiče, sve ovo što ste vi sad izneli, pa vi ste to imali i u prethodnom periodu, što vi niste promenili tada? Sve ono što sada kritikujete, što mi želimo, pazite, kažete, evo u članu 16. – rok izdavanja dozvole je 10 dana. Pa, šta je tu problem sad? Šta je tu sad problem? Sad odjednom ni rok nije dobar od 10 dana, a do sad ste imali rok neograničen da nekoga ne, da mu obustavite. Znači, sve to što ste imali, kažete sada imamo situaciju. Pa, zar je niste imali ranije? Mi želimo to ranije. To što vi pričate sada je bio vaš zakon koji ste mogli da izmenite i da donesete da lakše i da Srbija ima bolje rezultate u izvozu naoružanja jer imamo potencijal. Namenska industrija Srbije može da bude pokretač reindustrijalizacije Srbije.
Što ne kupujemo FAP? Pa, zato što smo imali situaciju takvu kakvu jesmo da je bio između privatizacije, čekanja kupca i obustavljanja štrajka i zaustavljenih pruga u Priboju. Drugo, pa i Vojska je, ako ste zaboravili, dužna da raspisuje javne nabavke. Ne možete samo – dajte pare nekome. Možda je to bilo u nekom prethodnom periodu, sada nije.
Što se „Jumka“ tiče, to što štrajkuje 10% ukupnog broja radnika nije štrajk „Jumka“, jer trebate, pošto vidim da imate dovoljno informacija iz samog sistema, i reći ću vam, kao što ste se vi branili od tog izlaska informacija iz jednog jako ozbiljnog i organizovanog sistema, vidim da vi imate dovoljno informacija koje izlaze iz sistema, i vrlo brzo ću da se potrudim da ti isti više ne budu deo tog sistema koji daju te informacije.
Molim vas samo da završim ovu rečenicu. Znači, što se „Jumka“ tiče, „Jumko“ je dobio 360 miliona od Vojske Srbije ove godine, dobiće i dodatni ugovor onog trenutka kada kvalitet koji treba i standard koji traži Vojska Srbija može da ispoštuje. Tada ćemo da krenemo dalje, ali to nema veze nikakve sa radnicima, nikakve veze sa štrajkovima, nikakve veze nema sa time što ste vi malo pre pričali, a odnosi se na ovaj zakon. Ovaj zakon samo može da pomogne da mi imamo bolje i kvalitetnije rezultate u izvozu vojnog naoružanja i opreme. Naravno, omogućiće i nama da ono što nam je prodato u periodu od 2000. do 2012. godine sva oprema i naoružanje koje smo imali, a po zadatku je bilo da mora da se skloni, da ćemo moći sada u narednom periodu moći i da modernizujemo Vojsku Srbije.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, gospodine Stefanoviću, ja nikad vama neću da ostanem dužan odgovore i da pojasnim te stvari, ali ne razumem zašto na taj način pokušavate da o ovoj temi raspravljamo i da probate da dobijete neke jeftine političke poene?
Prvo, čuli ste da je apsolutno ovaj zakon usaglašen sa svim zakonskim aktima koje imamo i u EU. Drugo, naravno da ćemo određene oblasti i određene članove ovog zakona urediti i podzakonskim aktima.
To što vi pričate o sertifikaciji, u tehničkom smislu nije sertifikacija koju firma dobija kao izvoznik ili uvoznik naoružanja. To su dve različite teme. Naravno da oni moraju da prate sve standarde, ali je to drugim zakonom regulisano, a ne zakonom i ovim sertifikatom koji je predviđen ovde da dobije.
Kažete - rok koje Ministarstvo mora da da. I to je regulisano nekim zakonima i tačno se zna koje službe, na koji način vrše proveru određenih firmi da se ne bi desilo, kako je vaš bivši kolega iz nekada iste stranke rekao malopre, da 2010. godine vam bude uhvaćen brod sa naoružanjem koji je pošao na tržište koje je pod embargom za izvoz naoružanja na taj teren. Zato i ne možemo da definišemo da će službe da urade proveru tih preduzeća koja su aplicirala da dobiju određene dozvole za izvoz naoružanja na način – e, dobićete vi za deset dana. To je nemoguće, ali sa svim spremljenim dokumentima deset dana je rok posle toga kada svi sve ono što treba da dobiju, donesu onako kako je propisano ovim zakona. Deset dana je rok da to dobiju.
Drugo, proteklih 12-14 godina nije se mnogo promenio broj firmi koje su bile zainteresovane za izvoz naoružanja. Sve su one registrovane u periodu od 2000. pa do 2012. godine. Znači, ništa se tu sad bitnije nije desilo. Mi ovim pokušavamo da upravo onima koji žele da investiraju u Srbiju pomognemo time što više ne mora da bude vlasnik, a imali ste, i to možemo da damo radi znanja građanima Srbije, firme gde su fiktivno bili vlasnici pojedini bivši generali, pojedini bivši visoki politički funkcioneri, a da je iza njih stojao neki drugi. Zato smo i imali toliko problema sa nelegalnim izvozom naoružanja u periodu od 2000. do 2012. godine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji problema?)

Kažete da želite da neko dođe i sad se zadesila, zaboga, neka strana delegacija neke zemlje koja želi da uđe u neku fabriku, jer, eto, odjednom je sinulo da mogu da izvezu municiju, automatske puške, pa žele da obiđu. Zašto to  niste  dozvoljavali kada ste vi bili na vlasti da neko bez odobrenja sme da uđe u fabriku namenske proizvodnje? Ne razumem čemu to sada? I ranije je ta procedura bila poprilično jasno usaglašena. Zna se na koji način se traži dozvola da bi se ušlo i da bi se obišla neka fabrika namenske proizvodnje. Zato i samo ime kaže – namenska proizvodnja.
Kada je izvoz tehnologije u pitnju, naravno da je nekim drugim zakonima, pitali ste, pa me saslušajte da vam odgovorim, nekim drugim zakonima regulisana intelektualna svojina. Imali ste ovde kod vas, radio sam više puta zakone o intelektualnoj svojini, koji smo potpisali sa više zemalja sveta, upravo radi zaštite, jer time mi naš naučni potencijal, ljude koje ova država stvara godinama unazad, koji rade na novim pronalascima, možemo da izgubimo zato što tamo neka druga zemlja ima više para nego što država Srbija ima.
Naravno da mora da bude regulisano i to. Ne možete nešto što smo mi u vojsci u našem VTI-u osvojili, da vi sada, zato što ste ljuti na vašeg neposrednog starešinu ili na politiku ili na nekog trećeg, da odete i prodate nekoj stranoj zemlji. To i bivši ministar, a i vi odlično znate, da je to jasno definisano zakonima i u Srbiji i u Evropi i u svetu. Ovaj zakon ništa ne smanjuje mogućnost izvoza tehnologije, ali na zakonit i na legalan način.
Što se tiče „Krušika“, nemam takav osećaj kakav vi imate. Verovatno se vi susrećete sa nekim drugima, ne sa onima. Zaboravljate da ste „Krušik“ akumulatore prodali negde 2008. godine i da je ta fabrika samo šest meseci posle prodaje bila aktivna. Prodali su svo srebro koje su imali na lageru, pet puta više zaradili nego što su platili državi kupoprodajnu cenu i stala je kompletna proizvodnja. Samo ta fabrika „Krušik“ akumulatora u Valjevu može da proizvodi naredne dve godine samo za Vojsku Srbije. Videćete, vrlo brzo će početi da radi i vrlo brzo će ponovo sve resurse Vojske Srbije, kada su potrebe za akumulatorima, da li u sistemu veze, da li u nekim drugim borbenim sistemima…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Privatna?)
Nema veze privatna, neprivatna, pala je privatizacija…

Mi ćemo u narednom periodu da gledamo kako da „Krušik“ akumulatori tim ljudima tamo pomognemo da počnu da primaju platu i da počnu da proizvode, jer su nekada bili jako značajni na tržištu.
Što se samog „Krušika“ namenske tiče, takođe, bilansi pokazuju nešto drugo u odnosu na ono što ste vi sada izrekli. To da li neko od radnika igra karte, pa verovatno da da. To što ste vi malopre pričali, to je pisanje anonimnih pisama, koja sam i ja dobio, to što ste vi malopre rekli, to su te priče.
Oni kojima nikada ne odgovara direktor, kojima nikada ne odgovara poslovodstvo, koji bi uvek nešto hteli, 15. možete da budete zajedno samnom u Valjevu, tri sata posle mene ili tri sata pre mene, primaju ono što im je obećano, ne više minimalac, nego plate onako kako su u kolektivnom ugovoru potpisali i dogovorili se sa poslovodstvom. Imaju dovoljno posla da primaju platu za platom.
Ne zaboravite samo jednu stvar, da je to ista ona fabrika u Valjevu, gde je prethodni direktor kupio najsavremeniji „Audi“ sa televizorima na svim mogućim sedištima, da je to ista ona fabrika koja je imala ogroman gubitak do 2012. godine. To su bilansi koje možete da uzmete, javna dokumenta da vidite šta se tamo dešavalo u prethodnom periodu. Sada imaju dobit. To ne može da bude fiktivna dobit. Sada imaju uredne plate iz meseca u mesec i sada imaju polako proces proizvodnje koji se vraća.
Što se tiče SDPR-u odakle vi uzimate te podatke, ali ne zaboravite i uzmite broj zaposlenih radnika u protekle dve godine SDPR-u i uzmite broj zaposlenih radnika u prethodnih 12 godina. Nemojte da zaboravite samo da ćete tu na vaše neke kolege i stranačke prijatelje, partijske kolege da naiđete, koji tamo primaju velike plate, kao savetnici, koji su nekada bili na visokim političkim mestima, neki bili ministri, neki bili i u generalskim strukturama, koji rade puno godina. Ali, bez obzira na to, ne zaboravite da je SDPR ponudio kao pomoć Vladi Republike Srbije da sada pomogne sa 30 miliona budžet Vlade Republike Srbije za 2014. godinu. Kakav je to onda gubitak ako imaju višak sredstava koja mogu da izdvoje?
Otklonili bi sve sumnje, kažete - ostavljena mesta za sumnju. Ova Vlada radi apsolutno shodno važećim zakonskim propisima i zato mi nemamo trgovaca oružjem, prvo, ne može ni jedan trgovac oružjem da razgovara sa nama o tome. Zna se kako to po zakonu ide. Zna se koje dozvole moraju da nabave prvo iz inostranstva da bi mogli da dođu da traže od Ministarstva spoljnih poslova. Isključujem apsolutno mogućnost jer i sada te iste firme koje su oformljene 2005, 2002, 2003, 2007. godine nisu imale problem i niko nije ni do sada gledao da li su one žute, crvene, bele, narandžaste ili bilo kakve. Gledalo se samo da ne krše embargo izvoza naoružanja u zemlje gde je to zabranjeno, da imaju uredne dozvole UN i tu nije bilo nikakvih gledanja čije su firme i kakve su firme, ali se zakon gledao i gledaće se zakon i kad se ovaj zakon usvoji, gledaće se, takođe, zakon.
Morate da razgraničite šta to Ministarstvo spoljnih poslova daje kao saglasnost, da li ono raspravlja o samom oružju koje se izvozi ili o političkom aspektu. Vi to znate i znate da je regulisano zakonom. I prethodni put je bilo regulisano zakonima. Ministarstvo odbrane daje svoju saglasnost na neki drugi aspekt. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim, zarad javnosti Srbije, da kažem par stvari. Čini mi se da u toj političkoj borbi građani Srbije dobijaju neke informacije koje apsolutno ne stoje. Kad kažemo – akumulatori, vi se trudite da to prikažete kao da je to nevažna stvar, uzeli smo iz nekog auta neki akumulator koji smo stavili tamo na neki avion, pa to tako lako ide, kao što je bila priča i oko piropatrona za sedišta za G-4 itd. Vaš kolega upravo zna odlično da kad su složeni borbeni sistemi, a MIG-29 je jedan složeni borbeni sistem, to nije baš tako. Krenula je ta priča, akumulatori, a oni se čak i ne zovu akumulatori. Nije to akumulator kojim ćemo da upalimo neki MIG, nego ima jedan složeni borbeni sistem koji košta 89.000 evra komad.
Videćete na paradi koliko Vojska Srbije ima aviona i da li je to bila priča oko jednog ili dva. Morate da znate, građani Srbije moraju da znaju, ovaj zakon delom to reguliše, da bez saglasnosti proizvođača tako složenog borbenog sistema vi ne možete da kupite jedan deo, ma ko da ga proizvodi u svetu. Znači, jako je kompleksna tema kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Znam da vi to odlično poznajete, ali da u političkoj borbi pokušavate da izvrnete, da probamo da se nadgovornjavamo, to nije suština. Odlično znate kako se trguje naoružanjem. Znate da smo imali tender koji je propao zato što nam je Indija ponudila za MIG-ove tzv. „akumulatore“, kako ih nazivate. Ne možemo da ih kupimo zato što ne možemo da dobijemo od ruske strane papir, odobrenje da možemo da ih stavimo u naš avion.
Što se gospodina Tešića tiče, ne poznajem gospodina, jer za razliku od ranijeg perioda, kada su se pojedini ministri sastajali sa trgovcima naoružanja, Ministarstvo odbrane od 2012. godine trgovcima oružja ne razgovara. Imaju stručne službe koje mogu da im daju dozvole ili da im ne daju. Ako sve po zakonu imaju, nema problema, pomoći ćemo, a pre svega pomoći ćemo našoj namenskoj industriji da izveze to naoružanje, ali po zakonu i tamo gde nema embarga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, morate da znate a to ne može da stoji u zakonu Vlade Republike Srbije. Da bi se trgovalo sa robom ovakvom, taj ko želi da izveze na treće tržište mora da ima i uvoznu dozvolu te države.
To ne možemo da napišemo. Kako mi možemo da garantujemo da će ta država da izda u roku od 10 dana toj zainteresovanoj firmi uvoznu dozvolu? Kako možemo da garantujemo ako tamo, recimo, nemamo, na nekoj nerezidentalnoj osnovi pokrivamo sa vojnim izaslanicima? Kako možemo mi da dobijemo sve to što nam je potrebno od podataka da bi mi, kao ministarstvo, mogli da kažemo – daćemo vam za 10 dana? Zato ne možemo da se obavežemo u tom delu, ali zato kada donese sve potrebne papire i tu uvoznu dozvolu iz zemlje u koju želi da izveze naoružanje, dobiće u roku od 10 dana dozvolu. To do sada nije bilo.
Drugo, stajalo je u prethodnom zakonu, evo ja imam i prethodni zakon, stajalo je otprilike šta su nadležnosti kog ministarstva, ali to takođe nije bilo jasno definisano šta, koje ministarstvo treba da izda, ali u Zakonu o ministarstvima se zna šta su nadležnosti kog ministarstva i šta proverava Ministarstvo spoljnih poslova, šta Ministarstvo odbrane, šta drugi, da bi mogli da izdaju jedan papir, jednu saglasnost pre dobijanja dozvole. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mene u vašem obraćanju više puta uvredili. Ne treba mi vaše izvinjenje. Razumem vaš bol, želju da još uvek u Ministarstvu po hodnicima svira Bah i da niko živ ne sme da bude u hodnicima. Što niste bili na nekim mestima gde sam se ja našao jer bi mogli sa nekim vašim prijateljima iz prošlosti da razgovarate i prenesete kakva su to nova iskustva. Ja vas tu razumem. Ja vas da uvredim neću. Vi svoj teret nosite, ali politički ne pričam ovde.
Uvek ću mog kolegu iz Vlade, i to je upravo odnos koji se gradi u Vladi, da zamenim, pogotovo za ovakve zakone gde je Ministarstvo, koje vodim, u ovom trenutku bilo aktivno uključeno i tu ne vidim ništa loše što ću da dođem umesto kolege Ljajića i da danas budem ovde pred vama i da vam odgovorim na sve. Naravno, i saradnici koje šalju moje kolege da budu zajedno sa mnom, pa kao i moji su ljudi koji su stručni i u čije odgovore ne treba uopšte da sumnjate, jer su dugo godina na tim mestima, što ništa ne vidim loše. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da ću da stignem danas i na Vladu, ali očigledno da ne. Hoću da vam odgovorim, gospodine Šutanovac. Znam samo jednu stvar, da sam kuću zatekao praznu, da u njoj niko nije živeo dve godine od kada ste vi otišli. Ne znam, niti istražujem ni ko je šta uzeo, ni ko je šta doneo. Znam da sam nameštaj, televizore i sve ostalo što je bilo potrebno, a bili ste da vidite to, pošto su izašle te priče, doneo i istog trenutka sve to što sam platio svojim ličnim parama poklonio Vojsci Srbije da sutra neko ko dođe posle mene može da nastavi da živi u toj kući a da ništa ne mora da menja. Ne radi se o vili. Radi se o normalnoj kući. Ta polemika što se mene tiče ne treba da ide dalje.
Želim da odgovorim na ova dva pitanja. Ne mogu da vam odgovorim na pitanja koje je postavio vaš šef, gospodin Živković, gospodine Pavićeviću, jer prosto se ne radi o zakonu i ne želim da polemišem o tim pitanjima.
Ovo četvrto pitanje vaše, poznajući gospodina Aleksandra Vučića znam da se ne plaši nijedne televizijske emisije, da se ne plaši nijedne izrečene javne reči i moj lični stav je da on, siguran sam u to milion posto, sa tim nema nikakve veze. Tako da vam je to više politička priča da podižete vatru.
Što se tiče člana 22, rekli ste da može da se desi da sutradan firma kojoj se oduzme dozvola može da registruje na neko treće lice ponovo firmu i da se ponovo bavi time. Mi smo ipak postali i postajemo ozbiljna država, u kojoj se mnoge stvari znaju, o čemu se staraju i određene naše službe, tako da je nemoguće prosto da sutradan taj isti trgovac dođe i registruje to na svoju tetku iz Kraljeva ili bilo gde.
Drugo, vi danas vrlo vešto koristite jednu situaciju gde se radi o jako poverljivom zakonu i jako poverljivim stvarima i znate da ne možemo mnoge stvari javno da iznesemo, pa onda sada treba da vam objašnjavam kako to služba kontroliše dalje, da li će neko da zloupotrebi to i da preregistruje firmu na svoju tetku.
Što se tiče člana 6, takođe ste vrlo vešto napravili vezu sa Zakonom o robi dvostruke namene. U članu 6. se radi o zabranama i o tehničkoj pomoći, piše vam, čime želimo da sprečimo trgovinu oružja za masovno uništenje. Znači, te dve stvari jedna sa drugom apsolutno nemaju vezu sa listom robe dvostruke namene, jer kako možete da dođete do zabrane ako pružate tehničku pomoć onome ko prodaje robu, naoružanje i vojnu opremu između ostalog i za masovno uništenje?
Tako da, ovaj zakon je za namensku industriju Srbije dobar i sigurno da će da joj da podstreka u tome. Ovaj zakon će da reguliše mnoge stvari koje smo u prošlosti imali kada je trgovina vojnim naoružanjem zloupotreba, politička pozicija pojedinih i njihove veze koje su imali u nekom političkom okruženju u tom trenutku da izbaci i prvi put ćemo da budemo usaglašeni apsolutno sa zakonima EU i poštovaćemo sve ostale konvencije kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o zabrani dve godine, i u prethodnom zakonu i u ovom se jasno definiše kada se izriče zabrana za uvoz ili izvoz naoružanja - u slučaju kršenja embarga na izvoz naoružanja u određene zemlje koje izađu na listu. Iako čitavog dana pojedinci pokušavaju da prikažu da bi to bila zloupotreba nekom drugom, zna se kada se izriče takva zabrana. Prosto, da stavimo jednu tačku, zabrana je od dve godine onim preduzećima, a imali smo ih u nizu u prethodnom periodu, koja su pokušavala da preko trećih zemalja izvezu na područja koja su zahvaćena ratnim dejstvima i ono se apsolutno u tom delu odnosi na to. Zna se kada i kako se ta zabrana izriče.
Što se tiče pitanja o „Krušiku“ i „Zastavi“, ne, ja nisam ni danas rekao da je tamo sjajna situacija. Tamo je i danas teška situacija, ali posle ogromnih gubitaka koji su u „Krušiku“ ređani 10 godina napokon smo došli na jednu pozitivnu liniju i iz godine u godinu mislim da će tamo ta dobit da raste i da će ljudi i radnici da budu sve zadovoljniji.
Da vam dam informaciju, a i radnicima u „Krušiku“, mi smo upravo dobili odobrenje prošle nedelje od Komisije Vlade za novo zapošljavanje u Valjevu, u samom „Krušiku“ namenskoj industriji, od 150 novih radnika. To je dobar rezultat.
Što se „Zastave“ tiče, i danas sam bio jako oštar prema tome, to je najveći dužnik poreza u Srbiji u ovom trenutku. Neko im je u prethodnom periodu dozvolio da ne plaćaju poreze i doprinose, a to traje, ne jednu godinu, ne dve, nego 12 godina. To je ista ona fabrika gde su nam sindikalci ulazili u magacine i zaključavali se kada su hteli štrajk da naprave. I nije mi čudo što se slušate sa njima.
Mi želimo u Kragujevcu da imamo stabilnu fabriku, koja ima dobar proizvodni program, da nema probleme sa „Kovačicom“, koja sada ide u stečaj, koja je takođe bila privatizovana, a nije se vodilo u prethodnom periodu da li te dve fabrike jedna drugoj trebaju. Naravno da nije dobro, ali svih sedam firmi, sem „Zastave“, nam imaju pozitivno poslovanje. To ne može niko da ospori.
Naravno, možemo da utičemo, a i vi znate odlično da možemo da utičemo. Mi jesmo u nadzornim odborima. Kada kažem mi, ne mislim na političare, ne mislim na članove SNS, mislim na oficire Vojske Srbije koji po funkciji imaju obavezu da budu u nadzornim odborima da bi kontrolisali funkcionisanje i zakonitost rada tih preduzeća. Niko ni iz jednog opštinskog odbora SNS, nego iz Ministarstva odbrane oficiri koji su zaduženi za taj deo. Ne pričam o periodu do 2012. godine, pričam od 2012. godine.
Mi ne pričamo i ne možemo da utičemo na one poslovne rezultate. Možemo da pomažemo da oni budu deo mojih delegacija kada idem u bilateralne posete u nekim zemljama, u neke zvanične posete, kada možemo, kao kada biste me pitali šta je to što sam dogovorio, pa, u Azerbejdžanu postoji ministarstvo za odbrambene tehnologije, koje isto razgovara sa ministrom odbrane o tim nekim novim ugovorima.
Mislim da smo i ovaj deo jasno razgraničili, šta je to zabrana i kada se izričita zabrana, da svima vama bude jasno. Još jednom se puno zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori broj 6 iz 2011. godine i zaključivanje Sporazuma između Republike Srbije i EU o bezbednosti procedura za razmenu i zaštitu tajnih podataka, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori br. 1. iz 2012. godine.
Za potrebe primene ovog sporazuma formiran je centralni registar za strane tajne podatke u kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i predregistar u Ministarstvu spoljnih poslova, Misije Republike Srbije pri NATO-u u Briselu i Misije Republike Srbije pri EU, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i BIA. Razmena tajnih podataka sa NATO-om i EU, bez obzira na to što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su centralni registar i podregistri u unapred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima, formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i EU.
S obzirom na to da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru predstojećih registara, za razmenu tajnih podataka ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i EU biće primenjena i sa drugim državama, što znači da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ukoliko postojeći nisu dovoljni, poseban dogovor srpske i druge ugovorne strane, zatim da se realizuje sertifikaciona poseta ekspertskih timova obe zemlje koji će se uveriti da su ispunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u centralnom registru i podregistrima u drugim državama.
U vezi sa tim, Republika Srbija je do sada potpisala ukupno devet sporazuma ovog tipa, a sa većim brojem država je inicirano potpisivanje sporazuma koji se nalaze u različitim fazama usaglašavanja tekstova i pribavljanja mišljenja relevantnih državnih organa u cilju okončanja propisane zakonske procedure za zaključivanje.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, inicijativa za saradnju potekla je od slovenačke strane. Prva poseta delegacije Ureda Vlade Republike Slovenije za zaštitu tajnih podataka, na čelu sa direktorom Milanom Tarmanom, upriličena je 22. 11. 2010. godine. Prvi pregovori za zaključivanje sporazuma održani su u Ljubljani u periodu od 20. do 23. 02. 2012. godine, na osnovu teksta sporazuma koji je predložila slovenačka strana. Sporazum sa Republikom Slovenijom potpisan je 2. oktobra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, saradnja sa BiH otpočela je odmah po osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U 2010. godini su upriličene dve posete koje su imale za cilj upoznavanje sa načinom funkcionisanja registra za strane tajne podatke u BiH, kao i iskustvima sa razmenom tajnih podataka sa EU i NATO. Nakon intenziviranja saradnje u 2011. godini i dva održana sastanka, prepoznata je potreba za zaključivaanje međunarodnog međudržavnog sporazuma . U 2012. godini bosanska strana je dostavila tekst Bezbednosnog sporazuma, 6. juna 2012. godine realizovana je poseta Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kada je postignuta saglasnost o tekstu sporazuma. Sporazum sa BiH potpisan je 7. novembra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane i MUP-a Republike Srbije direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka je uspostavio kontakt sa direktorom Direkcije za zaštitu tajnih podataka Republike Makedonije, Lidijom Kostovskom. Dogovor o saradnji i potrebi zaključivanja sporazuma postignut je u Varšavi u novembru 2011. godine na marginama konferencije u organizaciji Višegradske grupe o sistemu zaštite tajnih podataka. Takođe, dogovorena je poseta Skoplju, a u okviru priprema za posetu makedonska strana je dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Republikom Makedonijom potpisan je 28. februara 2014. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane Republike Srbije i iskazanih potreba za zaključivanje sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštite tajnih podataka, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka uspostavila je kontakt i saradnju sa Kancelarijom za nacionalnu bezbednost Češke Republike. U periodu od 18. do 20. juna 2012. godine organizovana je poseta direktora Kancelarije, dr Gorana Matića, u Pragu, kada je dogovoreno da se radi na zaključivanju sporazuma. Češka strane je preuzela inicijativu i dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Češkom Republikom potpisan je 13. maja 2013. godine u Beogradu.
Tačka 12 – pred nama se danas nalazi Predlog odluke o upotrebi i učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralno-afričkoj Republici i vojnoj operacije EU u Centralno-afričkoj Republici u 2014. godini i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, to je tačka 24, u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka; tačka 12.
Nedavno je Narodna skupština Republike Srbije donela dve značajne odluke kojima se definiše učešće pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, Odluku o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini. Predmet odluke i učešće u dve navene multinacionalne operacije razmatra se naknadno iz razloga što je poziv UN i EU za učešće u navedenim multinacionalnim operacijama dostavljen naknadno, nakon što je kompletna procedura koja prethodi usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini od strane Narodne skupštine bila sprovedena.
Poziv UN i EU odnosi se na angažovanje uglavnom medicinskih kapaciteta i to 68 pripadnika lake poljske bolnice nivoa dva u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i šest pripadnika bolnice nivoa jedan vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici, pri čemu za angažovanje ljudstva UN i EU obezbeđuju kompletnu medicinsku opremu na terenu. Pored medicinskog osoblja, predlog odluke obuhvata i angažovanje dva štabna oficira i dva vojna posmatrača.
Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici i vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici. Ceneći kvalitet i stručnost našeg medicinskog osoblja, pokazanog tokom dugogodišnjeg angažovanja medicinskih kapaciteta u multinacionalnim operacijama u Kongu, Čadu, Somaliji, UN i EU su donele odluku da Republici Srbiji daju prioritet prilikom dostavljanja ponude za angažovanje. U skladu sa najnovijim informacijama, dobijenim od nadležnih struktura UN i EU, početak angažovanja vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici i mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici očekuje se u septembru ove godine.
Za realizaciju ove odluke potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 74.320.000 dinara, koja su obezbeđena zakonom u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u okviru Razdela Ministarstva odbrane i od uplata koje će biti izvršene od strane UN na ime nadoknade za učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici u 2014. godini.
Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka, moram da istaknem da bilateralna vojna saradnja i dalje predstavlja najbolji deo ukupne bilateralne saradnje Republike Srbije i SAD. Po svojoj sadržini, broju programa saradnji, zajedničkih aktivnosti, ova saradnja prednjači u odnosu na ostale zemlje sveta. Najznačajniji programi saradnje su u oblasti Programa državnog partnerstva sa Narodnom gardom Ohaja, Programa školovanja i usavršavanja, Programa pomoći stranih armija u nabavci vojne opreme, sa Nacionalnom gardom Ohaja na razvoju baze Jug i sa Centrom za civilno-vojne odnose pomorsko diplomatske škole SAD u Montereju.
Takođe, formirana je mešovita komisija za pitanje reforma sistema odbrane. S tim u vezi, realno se očekuje razvijanje i jačanje bilateralne vojne saradnje , posebno kroz obimnije učešće na zajedničkim obukama i vežbama. Zaključivanjem međunarodnog ugovora u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka, odnosno donošenjem predloženog zakona, prvenstveno se stvara mogućnost ozbiljnijeg učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na zajedničkim obukama i vežbama, ali i u radu u multinacionalnim štabovima i multinacionalnim misijama.
Kao rezultat navedenog, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države u Vašingtonu je 27. januara 2014. godine potpisan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka. Navedenim Sporazumom se između Vlade Republike Srbije i SAD opredeljuju osnovni ciljevi koji se žele postići i ujedno principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštitite tajnih vojnih podataka.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključivanje Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana, ali i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih vojnih podataka.
Potpisani Sporazum sadrži definiciju tajnih podataka kao i opredeljenje ekvivalentnih stepena tajnosti, opredeljenje Ministarstva odbrane kao nadležnih organa za implementaciju Sporazuma, obaveze ugovornih strana i njihovih nadležnih organa tokom postupka razmene i zaštite tajnih vojnih podataka, odlučivanje i postupak tokom izdavanja bezbednosnih dozvola, industrijsku bezbednost, kao i prelazne i završne odredbe.
Takođe, a imajući u vidu da američka strana ne poznaje ekvivalent za stepen tajnosti „interno“. Sastavni deo Sporazuma čini dodatak koji se odnosi upravo na procedure za postupanje sa podacima sa oznakom „interno“ u SAD. Sporazum je izrađen saglasno Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu.
Tačka 13. U oblasti socijalnog osiguranja između Republike Srbije i Mađarske primenjuje se konvencija između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o uređenje pitanja socijalnog osiguranja i njihovih državljana, potpisano 7. oktobra 1957. godine.
Imajući u vidu promene nastale u obe države ugovornice kao i potrebu daljeg razvijanja i učvršćivanja prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne sigurnosti ocenjeno je kao svrsishodno i obostrano korisno da se pristupi pregovorima radi zaključivanja novog sporazuma o socijalnoj sigurnosti, kao i novog administrativnog sporazuma za primenu sporazuma.
Sporazum predstavlja sveobuhvatne međunarodni sporazum kojim se reguliši oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Usaglašen sporazum sadrži rešenja koja su usklađena sa promenama u nacionalnim zakonodavstvima dve države kao i najnovije evropski standarde u ovoj oblasti koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava najvišu zaštitu. Sporazum je zasnovan na opšte prihvatljivim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa uredba EU broj 883/04 koja reguliše socijalnu sigurnost radnika emigranata.
Standardno rešenje i principi koji su zastupljene kroz odredbe Sporazuma su sledeće: jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Ovo načelo znači da se prema državljanima druge države uvodnice postupa na isti način kao i prema sopstvenim državljanima, odnosno da pod istim uslovima imaju i prava i obaveze iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Neposredna isplata stečajnih davanja korisniku koji je ostvario prava na davanje u mestu njegovog prebivališta, penzije i druga prava. Smisao ovog načela je da korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja ne ostane ograničena na
teritoriji u kojoj su ta prava ostvarena. Ovo načelo obezbeđuje isplatu davanja na teritoriji druge države ugovornice.
Sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju ili novčanu naknadu ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava u određenom slučaju, ta država uzeće u obzir i staž navršen u drugoj državi ugovornici.
Ovim se omogućava koncept jedinstvenog veka bez obzira na njegov rad i ostvarenost osiguranja u dve države. Sama visina prava zavisiće samo od zarada i osnovica navršenih prava prema zakonodavstvu kojem se ostvaruj prava. Tu je opšte prihvaćeno pravilo da se penzije određuju srazmerno dužini staža osiguranja u određenoj državi. Korišćenje zdravstvene zaštite za lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice, turisti, penzioneri, detaširani radnici. Princip osiguranja koji omogućava da teret davanja iz socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Sporazum između Republike Srbije i Mađarske o socijalno sigurnosti su 29. novembara 2013. godine u Budimpešti potpisali za Republiku Srbiju Rade Drobac, ambasador Republike Srbije, za Mađarsku Andraš Dončev, državni sekretar za parlamentarna pitanja u Ministarstvu ljudskih resursa. Sporazum između dve države od izuzetnog je značaja u oblasti socijalne sigurnosti pre svega zbog građana Srbije koji žive i rade u Mađarskoj i građana koji žive i rade u Srbiji i kojima se zaključivanje sporazuma omogućava da ostvare svoja prava iz ove oblasti. Stupanjem ovog sporazuma na snagu prestaje da važi Konvencija između Vlade FNRJ i Vlade Narodne republike Mađarske o uređenjima pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana, „Službeni list“ FNRJ dodatak broj 08, iz 1958. godine i pet iz 1959. godine, „Službeni list“ SFRJ međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 3/60, 9/64 i 33/75.
Tačka 14. Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis, potpisali su 5. marta 2014. godine u Tunisu ministri spoljnih poslova dveju zemalja Ivan Mrkić i Moždej Hamdi. Razlozi za potvrđivanje navedenog sporazuma sadržani su u želji potpisnica sporazuma da se institucionalizuje na novim osnovama i dalje razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje u skladu sa promenama uslova poslovanja njihovih privreda. Na bazi osnovnih tržišnih principa koji se primenjuju u međunarodnoj trgovini koje je u skladu sa domaćim zakonodavstvom koji je na snazi u obema državama. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi postojeći sporazum o trgovini i dugoročna prirodna saradnja između SFRJ i Republike Tunis koji je potpisan u Beogradu 28. novembra 1964. godine.
Sporazum je klasičnog, standardnog tipa za ovu vrstu sporazuma, po sadržini aktuelan sa svim potrebnim elementima koji treba da budu obuhvaćeni jednim ovakvim sporazumom. Sporazumom je predviđeno da se predlažu i preuzimaju mere i aktivnosti u pravcu unapređenja ukupne ekonomske saradnje i otklanjaju problemi koji se eventualno mogu pojaviti u odvijanju te saradnje.
Treba istaći da ovim sporazumom dve zemlje, jedna drugoj dodeljuju tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na izvoz i uvoz roba porekla sa teritorije njihovih zemalja u skladu sa principima opšteg sporazuma o carini i trgovini. Predviđene su i određena izuzeća od primene ovog tretmana. Ovo nam je posebno značajno jer Republika Srbija još nije postala članica 100.
Ovim sporazumom je predviđeno i formiranje mešovite međudržavne komisije za ekonomsku saradnju kao efikasnog oblika komunikacije na državnom i privrednom nivou između dveju zemalja. Bilateralni i ekonomski odnosi Republike Srbije sa Tunisom imaju dugu tradiciju i nisu prekidani čak ni u vreme sankcija prema SRJ.
Republika Srbija je zainteresovana da sa Republikom Tunis razvija ekonomsku saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa posebno u oblasti investicione gradnje, preduzeće Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda je prisutna na ovom tržištu od 1966. godine gde uspešno izvodi radove u oblasti izgradnje hidroenergetskih objekata. Do sada su izgradili deset velikih brana, a trenutno imaju dva aktivna ugovora.
Poljoprivreda, veterinarstvo, farmaceutska industrija, vojno-ekonomska saradnja i turizmu, imajući u vidu komplementarnost privrede, geografsku blizinu i pripadnost obe zemlje regiona evromediterana. Iz ovih razloga navedeni sporazum predstavlja važan element buduće saradnje sa Tunisom koji će stvoriti mogućnost za veće angažovanje naših privrednika u saradnji sa ovom zemljom. Investiranje tuniskog kapitala u privredu u Republici Srbiji, a time i za unapređenje i proširenje ukupne ekonomske trgovinske saradnje.
Tačka 15. Na 25. kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 24. septembra do 15. oktobra 2012. godine u Dohi, učestvovala je delegacija Republike Srbije u čijem sastavu su bili predstavnici ministarstva nadležnog za oblast poštanskog saobraćaja, regulatornog tela u oblasti poštanskih usluga kao i predstavnici javnog poštanskog operatera tadašnjeg Ministarstva spoljne i unutrašnje i telekomunikacija, Republička direkcija za poštanske usluge i javno preduzeće PTT Srbije.
Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovani agenciju UN sa sedištem u Bernu, Švajcarska, osnovane 1874. godine sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multinacionalnoj osnovi, obezbeđenje uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja, a Kneževina Srbija je bila jedna od 22 države osnivača saveza.
Kongres kao vrhunski organ Svetskog poštanskog saveza, sastavljen od opunomoćenih predstavnika vlada država članica zaseda svake četvrte godine. Kongres vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije Svetskog poštanskog saveza za period između dva Kongresa.
Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojima je naša država pristupila. Ratifikovanje akata Svetskog poštanskog saveza donetih na kongresima održanih u Bukureštu 2004. godine i četiri godine kasnije u Ženevi, sprovedeno je donošenje zakona o potvrđivanju istih.
Državna delegacija je na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza zastupala interese koje je usvojila Vlada Zaključkom 05 Broj 037-5371 iz 2012. godine od 30. avgusta 2012. godine kojim se prihvata Platforma za učešće delegacija Republike Srbije na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza. Opunomoćeni predstavnici vlada, država članica Svetskog poštanskog saveza na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza usvojili su sledeća akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije i aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza sadrži odredbe kojima se uređuje operativni rad Svetskog poštanskog saveza i njegovih organa. Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete. Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama reguliše obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana i obavezujuće je za ove države.
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodno preuzetih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije o Svetskom poštanskom savezu.
Donošenjem zakona će se preciznije definisati uslovi pod kojima će javni poštanski operater obavljati međunarodne poštanske usluge i obezbeđivati razmenu poštanskih pošiljaka poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze iz drugih država, kao i obezbediti pravo na univerzalnu poštansku uslugu svih fizičkih i pravnih lica u Republici Srbiji pod jednakim uslovima za sve i po pristupačnim cenama.
Tačka 16. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza, putnika i stvari potpisan je u Ankoni 15. oktobra 2013. godine. Sporazum je potpisao u ime Vlade Republike Srbije gospodin Ivan Mrkić, tadašnji ministar spoljnih poslova, a u ime Vlade Republike Italije, gospođa Ema Bonino, ministar spoljnih poslova.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativom međunarodnog transportnog foruma sporazumom su uređeni drumski prevoz putnika i stvari u okviru četiri glave, prevoz putnika, linijski i vanlinijski, povremeni i ostale vrste prevoza putnika, prevoz stvari na osnovu dozvola i bez dozvola, odredbe opšteg karaktera, obaveza pridržavanja propisa u drumskom saobraćaju, deviznim propisima, propisa u vezi sa naknadama i carinskim propisima, odredba o privremenom uvozu i oslobađanju od carinskih dažbina, mere u slučaju povreda odredba sporazuma, nadležni organi za izvršavanje sporazuma, obrazovanje i zadaci mešovite komisije, primena nacionalnog zakonodavstva na pitanja koja nisu uređena ovim sporazumom i završne odredbe stupanja na snagu i važenja sporazuma i njegovo otkazivanje.
Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa. Posebno imajući u vidu činjenicu da je 2013. godini Republika Italija bila prvi spoljno-trgovinski partner Republici Srbiji.
Trenutno se u oblasti drumskog prevoza putnika sve vrste autobuskog prevoza putnika sa Italijom odvijaju u režimu dozvole i u vanlinijskom prevozu putnika srpski prevoznici imaju problem nedovoljnog broja italijanskih dozvola posebno u periodu godišnjih odmora. Pored toga, razmena dozvola sa nadležnim organima Republike Italije je otežano zbog zahteva italijanske strane da se uvek prethodno razduže iskorišćene dozvole.
Iz pomenutih razloga, veoma je važno da sporazum sa Italijom što pre stupi na snagu, s obzirom na to da je odredbama ovog sporazuma dogovoren veoma liberalan režim odvijanja vanlinijskog prevoza putnika kojim bi povremeni prevoz putnika u najvećoj meri bio oslobođen od režima dozvola. U oblasti drumskog prevoza stvari sa Republikom Italijom posebno se ističe novo kvalitativno rešenje sporazuma, u skladu sa evropskom regulativom, da mešovita komisija ima mogućnost odlučivanja o vrstama prevoza stvari koje mogu biti izuzete od režima dozvola.
Novo rešenje je i da mešovita komisija ima mogućnost da dogovori razmenu pojedinačnih dozvola za obavljanje prevoza za i iz treće zemlje, što do sada nije bilo predviđeno i nije se razmenjivala takva vrsta dozvola. Ova vrsta prevoza obavlja se isključivo multilateralnim CEMT dozvolama čiji broj nije dovoljan za srpske prevoznike.
Tačka 17. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju potpisan je na zasedanju međunarodnog transportnog foruma u Lajpcigu 23. maja 2013. godine. U ime Vlade Republike Srbije sporazum je potpisao Ivo Visković, tadašnji izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj, a sa nemačke strane savezni ministar saobraćaja Petar Ramzaore i ambasador pri MIP Savezne Republike Nemačke Jerk Ranau.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativnom međunarodnom transportnom forumu, sporazumom su uređeni i drumski prevoz putnika i stvari u okviru pet glava: Uvodna odredba, Prevoz putnika, Prevoz stvari, Posebne odredbe i Završne odredbe. U odnosu na važeće ugovorno stanje, neka od ovih rešenja na koje se odnosi ovaj sporazum su linijski i naizmenični i povremeni prevoz putnika detaljnije su uređeni. Stupanjem na snagu sporazuma o određenoj vrsti povremenog prevoza, koje se sad obavljaju u režimu dozvola biće liberalnije u skladu sa evropskom regulativom.
Ovakva rešenja potpuno su u skladu sa našim interesima, sadrže režim odvijanja, povremenog prevoza putnika koji je definisan i u inter-bus sporazumu očekujemo da olakša odvajanje ovog vida prevoza putnika. Dozvola je potrebna za svako teretno i za svako vučno vozilo, a ona istovremeno važi i za prikolicu ili poluprikolicu nezavisno od države, registracije prikolice ili poluprikolice.
Nova rešenja su i carinske odredbe o oslobađanjima od plaćanja uvoznih dažbina i posedovanja dozvola za uvoz goriva, maziva i rezervnih delova. Odredbe o prevozu vozila čije dimenzije ili osovinsko opterećenje prelaze dozvoljene propisane vrednosti, odredba o podsticanju korišćenja vozila koje odgovaraju savremenim standardima bezbednosti i zaštita životne sredine, odredba o zaštiti podataka o ličnosti. Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih trgovinskih i ekonomskih odnosa, imajući u vidu da je SR Nemačka jedna od naših najznačajnijih privrednih partnera, kao i da je ovo prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa SR Nemačkom posle dužeg niza godina.
Napominjem da nas je Ambasada Republike Srbije u Berlinu otvorenim telegramom od 9. septembra 2013. godine obavestila da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak potvrđivanja i uvođenja u pravni sistem sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Tačka 18. Republika Srbija je na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, u obavezi da u roku od dve godine potpiše bilateralne sporazume sa državama koje su već potpisale SSP. Shodno tome, sporazum sa Crnom Gorom predstavlja korak dalje u ispunjavanju naših obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Po oblastima koje obuhvata, ovaj sporazum u potpunosti odgovara našim obavezama koje proističu iz SPP-a. Navedeni sporazum je u duhu opredeljenja Republike Srbije da ostvaruje produbljenu saradnju sa državama članicama EU i državama koje se nalaze u procesu pridruživanja EU, što će doprineti razmeni iskustava u evropskim integracijama, sa ciljem ubrzavanja EU integracije Srbije. S obzirom da je Crna Gora već otvorila niz pregovaračkih poglavlja, a da Srbija očekuje skoro otvaranje novih poglavlja, saradnja u kontekstu evrointegracija i razmena iskustava mogu biti od značaja za obe strane a pre svega za nas.
Sporazum predviđa jačanje dijaloga i saradnju između državnih organa nadležnih za poslove evropskih integracija, odnosno između dva ministarstva spoljnih poslova, organizacija seminara, ekspertskih sastanaka, stručno usavršavanje, razmenu iskustava u pregovorima po poglavljima. Sporazum dodatno podstiče implementacionu saradnju u regionu, što je od velikog značaja u procesu evropskih integracija. Priprema zajedničkih projekata od regionalnog značaja, unapređenje regionalnih političkih dijaloga.
Tačka 19. Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, 05 broj 337-1241/2013-2, od 22. februara 2013. godine, profesor dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpisao je 24. aprila 2013. godine u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije, ugovor između Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija, UNESKO, u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO-a. Predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, realizacija Zaključkom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
UNESKO je na 190. sednici Izvršnog saveta doneo Odluku broj 190. EKS/SR.7 kojom ovlašćuje generalnu direktorku UNESKO Irinu Bokovu da sa Vladom Srbije potpiše ugovor u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO.
Centri druge kategorije organizacije UNESKO su modalitet bez presedana u sistemu UN. Osnivaju ih države članice kako bi doprinele ostvarivanju UNESKO ciljeva, planova i programa na međunarodnom nivou. U ovom trenutku postoji 40 centara druge kategorije u svetu.
Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kao i centar kategorije dva je najbolji način da se putem mreže UNESKO promoviše nauka i vrši razmena stručnog, naučnog i međunarodnog iskustva u kontekstu predstavljanja Srbije u svetu.
Stalno pokroviteljstvo UNESKO na svim aktivnostima centra omogućava državi članici da na bolji način uspostavlja kontakte na međunarodnom i regionalnom planu, vrši obuku stručnog kadra, obavlja istraživanja, ugovara razmenu studenata i znanja u okviru svog delokruga i promoviše ekspertizu.
Znak i pokroviteljstvo UNESKO su garancija za investiciju u Srbiji i dobijanje stručne i naučne pomoći prilikom promovisanja programa i ciljeva organizacije na lokalnom i regionalnom nivou.
Za vodoprivredu Republike Srbije od velikog je značaja osnivanje ovog centra, imajući u vidu delovanje i ciljeve navedene u članu 6. ugovora, a posebno one koje se odnose na procenu uticaja, globalnih promena, razvoj strategije prilagođavanja, kao i preuzimanje efikasnih aktivnosti za osposobljavanje na institucionalnom, profesionalnom nivou, radi jačanja kapaciteta za procenu uticaja globalnih promena, na upravljanje vodnim resursima, kao i organizacija programa za informisanje koji je namenjen različitim grupama, kao što su donosioci odluka i opšta javnost na nacionalnom i regionalnom nivou strategijama prilagođavanja klimatskim promenama i uticaj na održivo upravljanje vodnim resursima.
Tačka 20. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenih delatnostima pratilaca, članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništva i specijalnih misija pri međunarodnim i organizacijama, potpisan je u Beogradu 24. aprila 2014. godine u originalu na srpskom, francuskom i engleskom jeziku.
Svrha zaključivanja ugovora. Sporazum se na recipročnoj osnovi između dve države reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodice, diplomatskog i drugog osoblja i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traže zaposlenja.
Poslednju deceniju zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora postala je uobičajena međunarodno pravna praksa. Naime, mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici članova osoblja DKP odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, što je navelo Ministarstvo spoljnih poslova tih država da se pozabave problemom svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora.
Osnovni cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko konzularnih predstavnika i celovitost njihovih porodica time što će biti zadovoljene profesionalne i ekonomske potrebe članova tih porodica.
Efekti rada diplomatsko konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su nesumnjivo manje od onih koji funkcionišu u okruženju sređenih porodičnih prilika, kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Druga svrha ovog sporazuma je da se na pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imuniteti u obimu u kojem su vezane za obavljanje plaćenih delatnosti, a kojoj bi se inače pripadala prema odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine i odredbama Bečke konvencije konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine.
Naime, ova lica neće uživati imunitet o građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koji proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa kako bri prema ovim konvencijama uživali.
Ovim sporazumom reguliše se zapošljavanje lica koja žive u zajedničkim domaćinstvima sa članovima diplomatsko konzularnih predstavništva dve zemlje, u skladu sa propisima zemlje prijema.
U sporazumu su navedena lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu i koja mogu ostvariti ova prava. Da bi se ostvarilo ovo pravo, neophodno je da na zahtev diplomatsko konzularnog predstavništva zemlje imenovanja Ministarstvo spoljnih poslova države prijemom utvrdi da li je lice u čije se ime traži odobrenje član porodice u skladu sa definicijom iz ovog sporazuma. Nakon toga, po okončanju važeće procedure, u skladu sa zakonodavstvom zemlje prijema, zvanično obaveštava DKP o odluci koja je doneta po zahtevu za davanje odobrenja za bavljenje plaćenom delatnošću.
Takođe, rešeno je i pitanje imuniteta lica koja na osnovu ovog sporazuma zasnivaju radni odnos. Naime, lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu, a koja zasnuju radni odnos u skladu sa ovim sporazumom i koja uživaju imunitet jurisdikcije države prijema, prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima ili Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, neće uživati imunitet od građanskog i upravnog sudstva u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa. Na ovaj način stvara se izuzeće u odnosu na odredbe navedenih konvencija.
U pogledu imuniteta od krivičnog sudstva predviđeno je da će se država imenovanja odreći imuniteta od krivičnog sudstva u ime člana porodice pratioca u slučaju postojanja optužbe da je dotično lice izvršilo krivično delo tokom bavljenja plaćenom delatnošću, osim u slučajevima kada smatra da takvo odricanje može biti suprotno njenim interesima.
Ako ne dođe do odricanja od krivičnog imuniteta kada država prijema smatra da se radio ozbiljnoj stvari, ona može zatražiti od zemlje iz koje potiče taj član porodice pratilac da se od navedenog imuniteta odrekne.
Lica koja bi na osnovu ovog sporazuma zasnovala radni odnos potpadala bi pod režim socijalnog osiguranja zemlje prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njegovog zaposlenja u toj državi.
On bi takođe bio u obavezi da u državi prijema plaća sve poreze na prihod ostvaren na osnovu posla koji obavlja u skladu sa ovim sporazumom.
Do sada zaključeni ugovori. Republika Srbija je do sada potpisala ovaj sporazum sa osam drugih država i to sa Kanadom 2004. godine, Amerikom 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom 2010. godine, Belgijom 2010. godine, Argentinom 2012. godine, Slovenijom 2012. godine, Izraelom 2012. godine, Turskom 2013. godine, Izraelom ponovo 2013. godine i Makedonijom 2013. godine. Sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Rumunijom, Brazilom, Finskom, Italijom i Australijom pregovori radi zaključivanja ovog sporazuma su u toku.
Tačka 21. Evropski centar za srednjoročne prognoze vremena i Evropska međuvladina stručna organizacija uspostavljena na osnovu Konvencije potpisane 10. oktobra 1973. godine. Sačinjavaju je 20 država Evrope, punopravnih članica, 14 država pridruženih članica i sedam međunarodnih organizacija. Prilikom osnivanja Centra, pored zemalja članica EU, učestvovala je i SFRJ.
Zakon o ratifikaciji Konvencije o osnivanju usvojena je decembra 1974. godine. Međutim, u vreme sankcija članstvo naše države je suspendovano, pa je od 2002. godine pokrenuta procedura za ponovno pristupanje naše zemlje ovoj međunarodnoj organizaciji.
Sporazum o saradnji između Vlade SRJ i Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena SR Jugoslavije je potpisan 13. decembra 2002. godine u Beogradu. Narodna skupština Republike Srbije 5. maja 2010. godine je ratifikovala ovaj sporazum.
Osnovni zadatak Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena je da za potrebe operativnih funkcija nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica obezbeđuje operativne, računarsko-komunikacione veze i pristup svim hemisverskim i globalnim meteorološkim podacima i analitičko prognostičkim produktima neophodnim za izradu vremenskih i klimatskih prognoza i upozorenje o atmosferskim nepogodama i katastrofama.
Numeričke prognoze vremena Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena su osnova za razvoj sistema operativne izrade prognoze vremena, hidrometeoroloških službi, za potrebe brojnih korisnika iz sektora poljoprivrede, elektroprivrede, saobraćaja, vodoprivrede, vojske i najšire javnosti.
Zahvaljujući operativnom korišćenju produkata numeričke prognoze vremena i satelitskih meteoroloških podataka RHMZ je razvio elektronski sistem rane najave i upozorenja na opasne meteorološke pojave, tzv. meteoalarm za jedinstvenu teritoriju Republike Srbije i obezbedio punopravno članstvo Republike Srbije u sistemu meteoalarma EU.
S obzirom na značaj Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena, RHMZ je u januaru 2013. godine inicirao pristupanje punopravnog članstva, čime Srbija stiče pravo odlučivanja o strateški važnim pitanjima razvoja centra, koji direktno koincidira sa strateškim planovima razvoja meteorološke struke u Republici Srbiji.
Osim pomenutog, punopravnim članstvom stičemo pravo pristupa i korišćenja kompjuterskih resursa centra, što će značajno poboljšati izrade različitih vremenskih prognoza i upozorenja za Republiku Srbiju i omogućiti značajniji i obimniji kvalitet istraživanja iz područja meteorologije.
Upravo ove godine je potvrđeno efikasno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema, rane najave i upozorenja, koji je blagovremeno izdao upozorenje o pojavi ekstremnih količina padavina sa posledicama pojave poplava katastrofalnih razmera koje su u maju ove godine zahvatile teritoriju naše zemlje i okolnih zemalja.
Imajući u vidu napred izneto, predlažem da se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije Zakon o potvrđivanju originalne Konvencije iz 1975. godine o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, originalnog Protokola o priviletijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Protokol o privilegijama i imunitetu Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena donesu po hitnom postupku.
Tačka 22. sporazum o saradnji veterinarske medicine sa drugim državama omogućavaju i regulišu zvaničnu saradnju državnog organa nadležnog za poslove veterinarstva u Republici Srbiji i nadležnih državnih organa za veterinarstvo drugih država. Zvanična saradnja sa drugim nadležnim organima omogućava saradnju, razmenu informacija, usaglašavanje standarda u proizvodnji i kontroli, kao i uspostavljanje procedura veterinarske dokumentacije potrebne za pristup proizvoda životinjskog porekla na tržište država potpisnica.
Sporazum sa Azerbejdžanom je veoma važan, posebno imajući u vidu velike potencijale tržišta za robu poreklom iz Srbije. Važno je imati u vidu činjenicu da je pre parafiranja sporazuma bilateralno usaglašen na tehničkom nivou, pa izmene ne bi trebalo da menjaju takve usaglašene tehničke detalje u sporazumu.
Tačka 23. Donošenje ovog zakona neophodno je radi podrške jačanju kapaciteta Agencije za osiguranje depozita, kako bi se omogućilo da izvršava svoje obaveze u pogledu osiguranja depozita i rešavanja problematičnih banaka, kako bi se služila kao centralni deo sigurnosne mreže finansijskog sektora.
Članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu „Službeni glasnik RS“ br.110/13 predviđeno je da Republika Srbija može da se zaduži kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 200 miliona američkih dolara, radi podrške Agenciji za osiguranje depozita.
Prema Zakonu o osiguranju depozita „Službeni glasnik RS“ br.61/05, 116/08 i 91/010 Agencija radi zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji osigurava depozite do visine osiguranog iznosa do 50 hiljada evra po deponentu i radi obezbeđenja tih sredstava osnovan je poseban fond – Fond za osiguranje depozita.
Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je Fond za osiguranje
depozita sposoban da raspoloživim finansijskim resursima zaštiti depozit u pomenutom opsegu i lako reši problem u bankama koje su troškovno neefikasne.
U skladu sa tim, stepen poverenja u bankarski sistem održava sistem efikasnog osiguranja depozita. S obzirom da su sredstva Fonda za osiguranje depozita nakon rešavanja problema sa kojima su se suočili u svom poslovanju Nova Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine potrošena, sistem osiguranja depozita zahteva podršku.
Uslovi ovog zajma za projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita su sledeći. Republika Srbija uzima zajam pod uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 145.300.000 evra. Originalan iznos zajma od 200 miliona američkih dolara konvertovan je u evre, a iznos zajma u evrima je određen na osnovu kursnog odnosa između američkog dolara i evra na dan 31. decembar 2013. godine, poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se održavaju pregovori.
Predloženi uslovi zajma su: period trajanja zajma 18 godina, grejs period pet godina, kamatna stopa je šestomesečni euribor, plus promenljiva kamatna marža, koja trenutno iznosi 0,27%. Pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma. Republika Srbija će vratiti kredit u 26 uzastopnih polugodišnjih rata svakog 15. aprila i 15. oktobra svake godine, počevši od 15. aprila 2019. godine.
Tačka 25. Ovu odluku je potrebno doneti po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, „Službeni glasnik RS“ br.20/12 prečišćeni tekst, s obzirom da se ovim izmenama vrši usaglašavanje finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, „Službeni glasnik RS“ br.110/13.
U ovom delu, kao i program raspodele i korišćenja sredstava dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije, koji je usvojen zaključkom Vlade 05 broj 401-1698/14 od 22. februara 2014. godine.
Finansijskim planom Nacionalne službe za 2014. godinu, na koji je Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnost 13. decembra 2013. godine za isplatu posebne novčane naknade zaposlenima kojima nedostaje do pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, predviđena su sredstva u iznosu od 1.667.900 dinara.
Međutim, s obzirom da su naknadne analize pokazale da se sve veći broj zaposlenih prijavljuje za ovu vrstu posebne novčane naknade, amandmanom na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu iznos sredstava za te namene se povećava, tako da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu i u programu rasporeda i korišćenja sredstava dotacija i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije od 22. februara 2014. godine utvrđena sredstva u visini od 2.423.250 dinara.
S obzirom da je za mesečnu isplatu potrebno oko 200 hiljada dinara i kako bi se izbegla kašnjenja u isplati i eventualni drugi problemi koji bi mogli nastati usled zastoja u isplati, predložene su navedene izmene finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Zahvaljujem.

Gospodine Đurišiću, zahvaljujem na ovim pitanjima. Jako sam ponosan danas da sam mogao mojih toliko kolega da zamenim zajedno sa njihovim pomoćnicima, državnim sekretarima, koji su ovde zajedno sa mnom da mi pomognu da vam odgovorim na sva ova vaša pitanja. Ovo pokazuje samo jedno veliko jedinstvo Vlade, da Vlada Srbije funkcioniše kao veliki tim.
Moje kolege su danas imale bitnija, važnija posla. Naravno, jedan broj njih je otišao i sa premijerom Vučićem na jedno važno, jako važno putovanje u zemlju koja je jedna od vodećih svetskih sila. Sa ponosom sam njihove zakone danas branio ovde i probaću da vam odgovorim na sva pitanja i nadam se da će ceo tim koji je danas ovde pred vama uspeti da odgonetne sve probleme i sve ono što vam nije jasno.
Prvo, pričate da sam pročitao u milionima. Da, tačno je, ali morate da znate da knjigovodstvena evidencija u bilansima se vodi u hiljadama dinara. Znači, one tri nule se uvek skinu, pa je zato i pročitano tako. Ništa tu greška nije bila.
Što se tiče zajma, kasnije ću, verujem da će i drugi šefovi poslaničkih grupa da postave ta pitanja i vrlo rado ću da odgovorim oko ovih 200 miliona dolara koje imamo. Nemojte da zaboravite samo da smo imali jednu Razvojnu banku Vojvodine i sve ono što se dešavalo u njoj, da smo imali novu Agrobanku, gde su uz pomoć nekih prethodnih vlada mnogi tajkuni se jako obogatili i ostavili na cedilu na hiljade građana Srbije, na hiljade malih i srednjih preduzeća Republike Srbije. Ovo je samo pomoć da isplatimo ono što je u nekim prethodnim godinama potpisano od nekih vlada, kada je i napravljena ta Agencija za osiguranje depozita, da bi mogli te ljude da obeštetimo. Jasno je predviđeno, imamo ovde, ako budete želeli, mogu posle svima vama da pročitam, i od NBS za šta su tačno ta sredstva namenjena i na koji način će biti potrošena.
Što se tiče ugovora sa SR Nemačkom, Predlog zakona i zašto tek sada dolazi. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju je poslat u skupštinsku proceduru u oktobru 2013. godine, znači odmah nakon potvrđivanja od strane Vlade SR Nemačke, neposredno posle toga, nakon prikupljanja mišljenja relevantnih i svih ostalih institucija. Nakon raspuštanja prethodnog saziva Skupštine svi predlozi zakona su povučeni iz procedure i bilo je neophodno ponovo ponoviti proceduru nakon formiranja ove nove Vlade.
Toliko, pa ću ponovo posle, vezano za mirovne operacije i za sve ostalo o čemu pričamo. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću, iako mi se činilo da me ne slušate dok sam čitao, jer mi se činilo da se stalno pričali. Imao sam utisak da ništa niste čuli, ali vi ste dosta stvari zapamtili.
Prvo, moram da kažem da nije korektno da prozivate na ovaj način i da povezujete Nacionalnu službu za zapošljavanje i da kažete – za razliku od nekog prethodnog perioda od 2012. godine, kada se samo u jednu stranku išlo da bi se zaposlilo, sada pogledajte broj konkursa koji imate na portalima svih ministarstava i svih javnih preduzeća i svih ustanova širom Srbije. Ti konkursi, za razliku od perioda 2000-2012. godine nisu namešteni.
Što se tiče helikoptera, da, ja odem helikopterom do Majdanpeka da bih obišao Vojsku Srbije koja radi na sanaciji poplava u opštini Donji Milanovac, gde u ovom trenutku a poslednjih 10-ak dana imamo jako puno mašina Vojske Srbije, za razliku od odlaska nekih prethodnih ministara u periodu od 2000-2012. na letovanje u Grčku vojnim helikopterom ili na žurke po pojedinim gradovima Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću na toj brizi kako ću ja da se snađem danas ovde, i zamislite da bih bilo šta izneo da upravo ne stoji papir gde se vidi kad, ko, koliko i kako je leteo u periodu 2000. do 2012. godine. To nikakav problem nije i ta pitanja koja vi želite da postavite, jer to nije bila tema, upotreba helikoptera i letelica Vojske Srbije nije bila tema, ali ste vi vešto propnuli kroz vaše izlaganje i ja ću danas da se potrudim da vi dobijete zajedno sa ovim divnim ljudima koji su ovde iz drugih ministarstava odgovor na svako pitanje koje ste postavili, niste ne brinite, samo pre ili kasnije.
Što se tiče ovoga ja vam kažem, bez ikakvih problema postavite pitanje Ministarstvu odbrane dobićete tačno papir kad je kako ko, gde i kako leteo za vreme svom mandata, pa i to što kažete do Raške, ja se ne sećam da su vojni helikopteri leteli taj let, a odgovoriću vam vrlo rado. Hvala.

Zahvaljujem, generale Stojanoviću, jer sa vama diskutovati o ovome je uvek izazov i za mene i za moje saradnike.
Ujedno odgovor i vama i gospodinu Đurišiću, koji je izašao sada.
Prvo, snage Vojske Srbije se nalaze u zapadnom delu Centralnoafričke Republike i to je najbezbedniji deo, gde nema vojnih dejstava.
Zašto je 78, kako je pitanje bilo, a ne 75? Zato što je u međuvremenu EU tražila još jednog člana medicinskog tima, a UN su tražile još dva vojna posmatrača, tako da pokušavamo ovim zakonom da izađemo.
Ono što je jako bitno da se zna, ogromno je interesovanje među pripadnicima Vojske Srbije za odlazak u mirovne operacije. Prosto pokušavamo da i tim delom omogućimo da mnogi mogu da dođu i njihov koeficijent, zavisno od zemlje gde se nalaze i procenat bezbednosti je uvećan, tako da je u Libanu 3,1% u ovom trenutku, u odnosu na Kipar gde je 0,10.
Što se tiče bezbednosti našeg kontingenta, apsolutno, prvo o čemu vodimo računa jeste bezbednost naših ljudi i pripadnika Vojske Srbije u svim mirovnim misijama, i u ovih sedam u kojima smo sad prisutni, a i u ove dve u kojima ćemo biti prisutni. Pročitaću vam sada ovde sve ostalo.
Naš kontigent u UN u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje marokanski kontigent vojne policije, a u kontigentu EU u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje zajedničke evropske snage. Znači, od početka krize u ovoj zemlji, više međunarodne organizacije: UN, EU, Afrička unija i Republika Francuska pokušavaju pronaći rešenje za mirno rešenje konflikta u ovoj zemlji, zaustavljanje ubijanja, zaštita civilnog stanovništva, kao i da obezbede dotok humanitarne pomoći.
Zbog značajnog pogoršanja bezbednosti situacije, u cilju zaštite civila i osnovnih ljudskih prava, Savet mira i bezbednost Afričke unije je kao regionalna afrička organizacija 19. jula 2013. godine odobrila angažovanje međunarodne misije za podršku Centralnoafričkoj Republici, predvođene snagama Afričke unije, koja je pod svoju komandu stavila Misiju za učvršćivanje mira u Centralnoafričkoj Republici, predvođena Ekonomskom zajednicom centralnoafričkih država. Primopredaja dužnosti obavljena je 19. decembra 2013. godine na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, Broj 2127.
Zašto mi je bitno da ovo pročitam i da znate i vi, a i građani Srbije? Zato što postoji tu jako puno različitih komentara zašto pripadnici Vojske idu. Vi ste malopre spomenuli, gospodine Stojanoviću, da je jedna od osnovnih misija upravo učešće u mirovnim operacijama Vojske Srbije.
Francuske snage su u sklopu operacije „Sangeris“, takođe poslate u Centralnoafričku Republiku 6. 12. 2013. godine, u okviru mandata Saveta bezbednosti, radi preuzimanja svih potrebnih mera za podršku misiji. Savet EU uspostavio je vojnu operaciju EU u Centralnoafričkoj Republici i angažovao snage EU u ovoj zemlji u trajanju od šest meseci do dostizanja pune operativne sposobnosti 15. jula 2014. godine.
Mandat operacije će najverovatnije biti periodično produžavan. Snage EU trenutno obezbeđuju aerodrom Mpoko i pružaju privremenu podršku za uspostavljanje bezbednosnog okruženja u prestonici.
Savet bezbednosti UN na osnovu Rezolucije 2149 od 10. aprila 2014. godine uspostavlja multidimenzionalnu integrisanu misiju UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici sa mandatom od 30. aprila 2015. godine. Mandat mirovne operacije će najverovatnije biti periodično produžavan.
Postupajući u skladu sa Poglavljem VII Povelje UN, Savet bezbednosti je ovlastio novoformiranu multidimenzionalnu integrisanu mirovnu operaciju da preduzme sve neophodne mere u obavljanju svog mandata u okviru svojih mogućnosti i u dodeljenoj zoni angažovanja.
Zona angažovanja obuhvata zonu operaciju i zonu interesovanja. Zona operacija je definisana teritorijalnim granicama Centralnoafričke Republike, a zona interesovanja obuhvata teritoriju susednih zemalja i zemlje članice Ekonomske zajednice centralnoafričkih država.
Planirano je za bezbednost 11.820 uniformisanih lica, od čega 10.000 vojnika i 1.820 policijskog personala. Od ukupnog broja vojnog personala, planirano je raspoređivanje 200 štabnih oficira i 240 vojnih posmatrača.
Nakon pozitivnog stava Ministarstva odbrane Republike Srbije na neformalnu ponudu UN za angažovanje medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u Stalnoj misiji Republike Srbije pri UN 7. jula 2014. godine dostavljen dopis Sekretarijatu UN kojim obaveštavaju našu stranu da je prihvaćeno angažovanje vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije.
Koje su obaveze i ograničenja, a koja su nam dostavljena od UN? Razmeštanje vojno-medicinskog osoblja do decembra meseca 2014. godine kako bi potpuna operativna sposobnost u Misiji bili dostignuta 1. januara 2015. godine, obezbediti brojno stanje i specijalnosti vojno-medicinskog osoblja u skladu sa zahtevanim minimumom, u nacionalnoj nadležnosti obezbeđenje ličnog naoružanja i municije, poznavanje engleskog jezika od strane angažovanog ljudstva radi zvanične, operativne i radio komunikacije. Poželjno je da medicinsko osoblje poznaje i francuski jezik na radnom nivou kako bi se izbegle poteškoće u komunikaciji sa pacijentima prilikom medicinskog tretmana pripadnika koji govore samo francuski jezik.
Nadležnosti ove misije – obezbeđenje i sigurnost vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije i dve kompletne bolnice, nivo 2 u Bangaju.
Eventualna spremnost kontingenta Vojske Srbije od strane nadležnih institucija očekuje se u novembru mesecu 2014. godine, pred upućivanje u misiju.
Ujedinjene nacije nadoknađuju troškove izviđanja zone za do pet dana boravka u zoni operacije, maksimalno do dva člana delegacije Srbije.
Ovo su vam neke od karakteristika ove dve misije koje mislim da, pored svih ostalih sedam misija koje mi u ovom trenutku imamo, pokazuju i poštovanje koje međunarodne institucije imaju prema Vojsci Srbije, a pre svega prema našoj VMA, gde imamo veliki broj pripadnika stranih država, veliki broj polaznika i u ovoj godini stranih država jer to je upravo ono što Vojska Srbije pokazuje na terenu i zašto dobija toliko poštovanje, jer se pokazuje da u Vojsku Srbije svi naši partneri mogu da imaju apsolutno poverenje. Zahvaljujem.

Gospodine Ćiriću, posle vašeg inspirativnog izlaganja, a znam da ste bili dugo godina generalni direktor Pošte Srbije i sada ste tamo zaposleni, u stručnom delu sigurno da ne mogu da vam odgovorim danas. Niko od nas, a verujem da niko od mojih kolega iz SNS, nije rekao da ništa nije valjalo u zemlji Srbiji u nekom prethodnom periodu. Pokušavamo da popravimo nešto što se pokvarilo u tom periodu.
Kada kažete – zašto po hitnom postupku? Ova akta su u skladu sa Odlukom Svetskog poštanskog saveza i primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Ovaj zakon je već bio u proceduri, ali zbog institucionalnih promena vraćen je ponovo, kao i onaj zakon o kome smo malopre pričali i koji mora ponovo da prođe kompletnu proceduru. Da li se slažem? Stručne službe, vidite sami, Pošta Srbije već sada sprovodi akta usvojena na ovom Kongresu iz 2012. godine, a imajući u vidu da se odnose na međunarodni poštanski saobraćaj. Pošta Srbije je spremna da sve te donete odluke sprovede.
Pratimo sve pozitivne trendove u Pošti Srbije. Te usluge trodimenzionalne mreže se duboko implementiraju u Pošti Srbije. Ne znam šta bih vam više odgovorio.
Ono što je moj predlog, a što je bio početak vašeg izlaganja bio, vi ste apriori već odbili da prihvatite Zakon o davanju za Nacionalnu službu za zapošljavanje zato što je to neko vama rekao. Mislim da je to u interesu građana Srbije, pre svega. Zašto?
Prvo, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje samo je prilagođavanje onoga što se već nalazi u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, a koji je ova Narodna skupština već usvojila. Tada je u Finansijskom planu bilo predviđeno 1.667.000.000 dinara. Ovim rebalansom mi povećavamo to, što je dobra stvar, čini mi se, na 2.423.250.000. Zašto? Zato što sada kada smo sagledali sva preduzeća u restrukturiranju, kada smo sagledali sve ljude i građane Srbije koji su zainteresovani da dođu u Nacionalnu službu u narednih pet godina, primaju nadoknadu za to, primaju platu, vodi im se radni staž i da kroz pet godina odu u penziju. Mislim da time građanima Srbije bitno pomažemo. Ne razumem zašto nećete da glasate za nešto što je dobro i korisno za građane Srbije.
Samo u 90 preduzeća u restrukturiranja, a koja su dužna da završe proces restrukturiranja do kraja ove godine, 2.689 korisnika se prijavilo. Ta sredstva idu upravo njima, da u narednih pet godina primaju lične dohotke, primaju penziono i socijalno i da kroz pet godina odu u penziju.
Kažete troškovi, da, na kontu 425 su troškovi tekuće popravke i održavanja za preko 180 građevinskih objekata koje Nacionalna služba ima. Naravno, imaju veliki broj računarske opreme. Na kontu 426 su materijali. Trebamo da nabavimo obrasce za nezaposlena lica, stručne materijale, literaturu i sve što je potrebno. Ne vidim tu ništa, kako ste malopre rekli, zašto se predlaže 18 zakona, a jedan ministar ih brani, zato što nešto stoji ispod toga. Lako je to reći, ali ne vidim ovde ništa.
Žao mi je vas je malo, pa i oni koji postave pitanje brzo izađu i ne mogu da vam odgovorim na sve što dobijam. Malopre je gospodin Đurić je postavio, pod tačkom 20. član 2b stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji u jednoj od ugovornih strana. O čemu se tu radi? To pitanje je malopre bilo, populacija itd. radi se o odredbi radno pravnog karaktera, a ne o pitanju iz oblasti porodičnog prava. Evo, vidite kako državni sekretari rade i dobijate sve odgovore, ne trebate vi ništa pismeno gospodine Stefanoviću da tražite. Sve dobijate istog trenutka kod nas, samo malo vremena vam treba. Hvala vam puno.