Hvala vam što ste napravili Univerzitet odbrane. Trebali ste da ga ponesete sa vama kad je vaš.
Zašto bi Vojsci Srbije trebao novac za vanredne situacije, sem za možda goriva, kao što piše u tom razdelu, jer je Ministarstvo komplet, MUP, taj deo za vanredne situacije je tamo? Pored toga, imamo posebno ministarstvo koje vodi Velimir Ilić, koje je zaduženo za saniranje posledica elementarnih nepogoda. Znači, mi u tom delu imamo samo za ono što nam je potrebno za gorivo i za pripremu sredstava i onih čamaca koje ste vi prodali, pa ih mi nismo sad imali, za vreme vašeg mandata.
Kao i ove godine, Vlada Republike Srbije je sve troškove koje je Vojska Srbije imala učestvovanjem u saniranju posledica poplava i spašavanju u prvom delu, i rasčišćavanju terena u drugom delu i pomoći na svim terenima gde smo bili, refundirala troškove Vojsci Srbije u kompletnom iznosu onako kako smo mi prijavili sve troškove koje smo u svim tim našim akcijama imali. Ne vidim ništa tu čudno. Zašto bi ja bio ljubomoran na to što je otišlo većim delom kod ministra unutrašnjih poslova ili kod ministra za vanredne situacije? Ne vidim šta tu vidite loše, pa prekoravate da bi ja trebao možda da se borim za više. Ja sam sa budžetom koji je Vojska Srbije dobila za 2015. godinu prezadovoljan, jer je on veći od budžeta koji je ona imala 2014. godine.
Pogledajte gde vam je Fond SOVO i koliko je Fond SOVO veći ove godine kao odvojena stavka, posebna stavka u odnosu na budžet za 2014. godinu, a imate taj kompjuter ispred vas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Spomenuti su Alžir i Angola. Danas je premijer Vučić više puta rekao, mi nemamo problem uopšte da na mostu, koji je pokrenuo gospodin Đilas, pozovemo i gospodina Đilasa i gospodina Cvetkovića i gospodina Tadića i Balšu Božovića, naravno, u čije vreme je i potpisan taj ugovor, ali smo ga mi isplatili i mi smo sproveli tu celu priču. Isto pitam i za Alžir i za Angolu, što niste sproveli te poslove tamo, nego ih sada mi potpisujemo i završavamo?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nismo za Alžir?)

Nemojte, gospodine Šutanovac, da dobacujete. Nemojte na svaki, kako je rekao predsedavajući, vojni poziv da skačete. Imali ste vi mnogo takvih ugovora. Imali ste sa Gadafijem ugovor, pa ste išli na vojnu paradu i vodili jedinicu na vojnu paradu tamo. Znači, imalo je puno takvih ugovora, a mnoge od tih mi sprovodimo sada. Šta je tu problem? Hvala.

Razumem vašu žal za foteljom ministra i mnogo mi je drago da ste toliko zavoleli tu fotelju, ali ona nije nasledna i nikada više neki neće da se vrate u te fotelje.
Morate da pogledate prvo da je hala, za koju ste vi postavili kamen temeljac, otvorena u Užicu pre godinu i po dana. To je hala od 3.600 kvadrata, u kojoj se radi zrno. Danas smo otvorili halu za koju je kamen temeljac položio načelnik Generalštaba, Ljubiša Diković i državni sekretar Zoran Đorđević, pre godinu dana, u kojoj se radi čaura, 10.000 kvadrata, koju smo završili u zadnjih šest meseci.
Što se tiče ugovora, mi se trudimo da ih sprovedemo, jer su nam to značajna sredstva koja dolaze u našu namensku industriju. Znam samo da su pare odlaskom kod Gadafija tada trošene, jer je vođena jedinica od sto i nešto ljudi da paradira pred Gadafijem, a da nikakv posao vratili niste otud, a imali ste zato jake napade na paradu koja je sprovedena ovde u Beogradu posle 29 godina. Što niste ta sredstva potrošili ovde u Beogradu, pa da to pokažete građanima Srbije? Hvala.

Zahvaljujem. Obećao sam da neću da imam repliku na ovo. Zahvaljujem se za sve uvrede koje iznosite prema meni i prema Vojsci Srbije. Kada budemo na kraju ovog mandata ove Vlade za tri godine, onda ćemo da vidimo gde se Vojska Srbije nalazi tada, a gde se nalazila 2012. godine kad je na njeno čelo došao Aleksandar Vučić. Imamo jasne pokazatelje. Matematika je tu pa ćemo da vidimo šta su to sredstva koja su kupljena u periodu od 2000. do 2012. godine, koliko je tenkova prodato, istopljeno, uništeno, koliko materijalnih sredstava je Vojsci otišlo. Napravićemo analizu. Mi nemamo nikakav problem. Kao što nemamo problem da pokažemo i troškove ove naše parade, ne one vaše parade, nego ove naše parade koja je bila. Znači nikakav problem nemamo sa time da građani Srbije tačno znaju koliki i kakvi su troškovi bili za paradu. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi narodni poslanici, predlog zakona koji je pred vama potvrđuje se ugovor o trgovini naoružanjem koji je usvojila Generalna skupština UN od 2. aprila 2013. godine.
Kao prvi međunarodni dokument koji na sveobuhvatan način reguliše pitanje izvoza uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno transfera konvencionalnog naoružanja.
Pripreme i sami pregovori za usvajanje ovog ugovora su trajali sedam godina i on ujedno predstavlja prvi multilateralni sporazum, koji između ostalog definiše principe i kriterijume za izvoz naoružanja, koji su u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim međunarodnim obavezama u toj oblasti.
Ugovor o trgovini naoružanjem je usvojen u skladu sa članom 26. Povelja Ujedinjenih nacija, uspostavljanje, očuvanje mira i bezbednosti u svetu dok je njegov sadržaj razrađen u skladu sa smernicama Komisije za razoružanje u vezi sa međunarodnim transferima oružja koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom od 6. decembra 1991. godine.
Ugovor o trgovini naoružanja, rezultat je angažovanja velikog broja država članica UN, da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojim će se države rukovoditi, prilikom odobravanja izvoza, uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno sva relevantna pitanja u vezi sa transferom naoružanja, kao i tipovima naoružanja, na koje se dogovoreni principi i kriterijumi, odnose.
Usvajanje ugovora o trgovini naoružanja su aktivno podržale države članice EU. Ugovor je do sada potpisala 121 država, a ratifikovale su ga 54, uz napomenu da je za stupanje na snagu potrebno da ga ratifikuje 50 država.
Skoro sve države iz našeg susedstva, osim BiH, nisu ratifikovale ugovor o trgovini naoružanja. Republika Srbija je potpisala ovaj ugovor 12. avgusta 2013. godine.
Ovaj ugovor reguliše kategorije naoružanja, na koje se odnosi zabrane, kriterijumi, o čemu svaka država vodi računa prilikom donošenja odluka o izvozu, kao i druga pitanja u vezi sa transferom naoružanja.
Jedan od ciljeva donošenja ugovora trgovine naoružanjem je da se smanji, što je moguće više, nelegalna trgovina naoružanja. S toga ovaj ugovor reguliše i pitanje u vezi sa tranzitom, posredovanjem i preusmeravanjem, a sve sa ciljem da se spreči ilegalna trgovina naoružanja koja poprima zabrinjavajuće razmere u svetu.
Potpisivanje, odnosno ratifikacija ugovora o trgovini naoružanja za Republiku Srbiju ne otvara novu obavezu u odnosu na postojeće zakonodavne regulative, jer je u svemu naše zakonodavstvo dovelo u sklad sa modernim standardima i politikom koja se primenjuje u oblasti izvozne kontrole naoružanja, odnosno sa standardima EU.
Ugovor o trgovini naoružanja, u osnovi kodifikuje principe i kriterijume o izvozu naoružanja, koji su definisani u kodeksu ponašanja EU, kojim je Republika Srbija pristupila 3. decembra 2008. godine i međunarodnu kontrolu izvoznih aranžmana za čije članstvo je podnela zahtev ili ima nameru da to učini.
Podsećam da je u tom smislu usvojen Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, novembra meseca 2013. godine i nedavno Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, koje su u celosti usaglašene sa principima i standardima EU, kao i relevantnim obavezama, koje nastaju na osnovu ovog ugovora.
Osnovni principi na kojima se zasniva ovaj ugovor su sledeći – prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno u članu 51. Povelje Un, odnosno poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno oružje, radi realizacije prava na samoodbranu i za mirovne operacije, kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog oružja.
Rešavanjem međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2. Povelje UN, uzdržavanja od pretnje silom, odnosno upotreba sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti, bilo koje države i na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima UN, shodno članu 2. Povelje UN.
Nemešanje pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji, bilo koje države, shodno članu 2. Povelje UN, poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje ljudskih prava u skladu, između ostalog, sa Poveljom UN i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima.
Odgovornost svih država, da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim oružjem, sprečavaju njegovu zloupotrebu, kao i da je primarna odgovornost svih država, da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole i primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Republika Srbije je jedan od značajnih proizvođača izvoznika proizvoda namenske industrije, a potpisivanje i ratifikacijom ugovora o trgovini naoružanja Republika Srbija će dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti.
Na taj način će se uključiti u grupu onih država koje izvršavaju svoje međunarodne obaveze, kada se radi o transferu konvencionalnog naoružanja, čime će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Republika Srbija je u fazi regulisanja svog statusa u međunarodnim izvoznim kontrolnim aranžmanima. Naime, 30. aprila 2013. godine, okončana je procedura i regulisan status u prestižnom međunarodnom izvoznom kontrolnom aranžmanu, grupi nuklearnog snabdevača, čija je postala 49 članica.
U toku je proces regulisanja statusa u prestižnom basenarskom aranžmanu, za koji je podnet zahtev još 2009. godine. Republika Srbija namerava da uskoro podnese zahtev i za regulisanje članstva i u drugim kontrolnim aranžmanima, kao što je australijska grupa, ZIGER Komitet i kontrolni režim za raketnu tehnologiju. Regulisanje statusa u ovim međunarodnim izvoznim aranžmanima je od posebnog značaja, jer se radi o jednoj od obaveza, u procesu pregovora sa EU.
Nakon usvajanja ugovora o trgovini naoružanjem, otpočele su intenzivne diplomatske aktivnosti, u cilju priprema za njegovu primenu, nakon stupanja na snagu.
Nekoliko država je već podnelo zvanične kandidature za sedišta budućeg sekretarijata ovog ugovora, a neke su kandidovale svoje predstavnike za buduće funkcije, šefa sekretarijata, takođe se paralelno odvijaju aktivnosti na osposobljavanju strana za njegovu primenu.
Republika Srbija želi da bude deo tih značajnih međunarodnih aktivnosti zašta će se otvoriti uslovi da u njima učestvuje u punom kapacitetu nakon što Narodna skupština usvoji Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije koji je potpisan u Madridu 13. marta 2014. godine.
Radi se o opštem sporazumu koji je Republika Srbija zaključila u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i ostvarenim dobrim bilateralnim odnosima sa Kraljevinom Španijom, saglasno sporazumu sa organizacijom Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksu o postupanju od 1. oktobra 2008. godine, i Sporazuma sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i upravljanje krizama od 26. maja 2011. godine, koji je potvrdila Narodna skupština.
Prema dokumentima NATO i EU koji uređuju ovu oblast, osnovni preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podatka su: da druga država ima institucionalne kapacitete, odnosno jedan organ nadležan za sprovođenje nacionalne politike za koju se koristi termin „nacionalni bezbednosni organ“, i da je nacionalna politika zaštita tajnih podataka definisana kroz nacionalno zakonodavstvo koji će urediti sve oblasti u zaštiti tajnih podataka, i da će uspostavljanje registarskog sistema za čuvanje i rukovanje tajnim podacima. Donošenje zakona o tajnosti podataka i uspostavljanje Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Republici Srbiji, ispunjeni su preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka.
Sporazumi ove vrste zaključeni su do sada sa Slovačkom Republikom, Republikom Bugarskom, BiH, Češkom Republikom, Slovenijom i Makedonijom.
Bilateralni odnosi sa Kraljevinom Španijom sa kojom su diplomatski odnosi uspostavljeni 1916. godine, veoma su dobri i karakterišu ih intenzivan politički dijalog. Glavni segmenti ukupne saradnje dve zemlje su visok stepen policijske saradnje, dobra vojna saradnja i ekonomska saradnja koja je ispod privrednih potencijala dve zemlje.
Kraljevina Španija aktivno podržava Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija. Zastupa stav da je Republika Srbija zaslužila da dobije početak pregovora za članstvo jer je dokazala privrženost dijalogu, poštovala postignute dogovore, sprovela reforme i dala doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa u regionu. Zastupa principijelnu poziciju nepriznavanja tzv. „države Kosovo“, kao članica EU i NATO izražava zabrinutost zbog podrške institucija EU i evro-atlantskih struktura institucijama tzv. Republike Kosovo.
U okviru saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje potvrđen memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Madridu 9. marta 2009. godine. Najznačajnija saradnja ostvarena je u okviru multi-nacionalne operacije UN u Republici Liban, koje je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u ovom trenutku učestvuje sa 141 pripadnikom u okviru španskog kontingenta.
Policijska saradnja bazira se na sporazumu o policijskoj saradnji u oblasti borbe protiv kriminala. Španska strana je zainteresovana za unapređenje saradnje u ovoj oblasti kroz realizaciju niza aktivnosti kao što su rad mešovite komisije, naučno-policijsku saradnju, tvining-projekte, nadzor granice i bolje korišćenje fondova EU.
Imajući navedeno u vidu Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje saradnje sa organom nadležnim za zaštitu tajnih podataka u Kraljevini Španiji, radi zaključivanja sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštita tajnih podataka. Zvanična inicijativa za saradnju sa španskom stranom pokrenuta je u junu 2012. godine, a konačan dogovor o počinjanju saradnje postignut je početkom 2013. godine, kada je španska strna ponudila nacrt sporazuma.
U toku pregovora uzajamno je predstavljeno nacionalno zakonodavstvo u oblasti razmene i zaštita tajnih podataka, organizacija, nadležnost organa u oblasti zaštite tajnih podataka u svim njegovim segmentima.
Predmetnim sporazumom koji je tipskog karaktera definišu se tajni podaci koji su predmet razmene, nadležni organi, oznake tajnosti, bezbednosni sertifikati, način korišćenja, umnožavanja, uništavanja i prenosa tajnih podataka kao i druga opšta pitanja.
Zaključivanje ovog sporazuma doprineće unapređenju bilateralne saradnje sa Kraljevinom Španijom u sektoru bezbednosti, zajedničkom delovanju protiv izazova, rizika i pretnji, saradnje državnih organa u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti.
Takođe, stvoriće se uslovi za saradnju svih državnih organa sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblast namenske industrije, proizvodnju roba i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da ćete ova dva zakona da izglasate u danu za glasanje. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što ste pričali gospodine bivši ministre, ne znam kakve ima veze sa temom dnevnog reda, ali nije mi teško da vam odgovorim na to.
Prvo ste rekli da trebamo da učinimo napor da „Prvi partizan“ izađe iz podruma ili rupe, kako ste nazvali. Očigledno da sve manje imate dobrih informacija koje dolaze kod vas iz Ministarstva odbrane, što sam naravno. Rekao sam i prošli put da će biti bitnije smanjeno, a 30. oktobra je bilo zakazano otvaranje nove fabrike „Prvog partizana“ i „Prvi partizan“ posle, eto koliko godina, a i vaš kolega to zna, napokon završava taj investicioni ciklus i mi više ništa nećemo imati od proizvodnje pod zemljom, kako je to ranije bilo.
Što se tiče direktora, meni je drago, dali ste odgovor građanima Srbije kad ste rekli - naša firma SDPR, odgovor košta kako i gde radi i po kojim firmama namenske industrije, tako da mi je drago da ste to rekli.
Kažete - direktori, menjamo direktore. Koji od direktora je zamenjen, a da nije nasleđen iz vremena 2007, 2008. godine? Da li je možda gospodin Gromović u „Zastava oružju“? Da li je gospodin Andrić u „Prvom partizanu“ iz Užica? Ja ne vidim, ako smo sada usaglasili statute svih preduzeća namenske industrije i želimo da raspišemo konkurse, kakav je to problem? Da li je nekome zabranjeno da konkuriše? Da li je onome ko je 11 godina direktor fabrike zabranjeno da konkuriše? Naprotiv.
Radi vaše informacije, 250 miliona je bio nivo izvoza koji smo imali u namenskoj industriji i malopre ste pokazali papir i vidite da taj trend stoji stabilno. To je i na vašem papiru, koji ste pokazivali medijima, vidite da to nije palo za ove dve godine, kako vi to kažete, i dalje držimo taj pozitivan i dobar trend. Naravno, slažem se sa vama, 1999. godine 90% kapaciteta namenske industrije je bilo uništeno. Uspeli smo da 2014. godine vratimo 95% kapaciteta. Polako vraćamo i neke fabrike koje su 2005, 2004, 2006. godine izgubile tretman, pravo da budu deo namenske industrije, kao što je „Trajal“ Kruševac, kao što je „14. oktobar“, kao što su „Krušik akumulatori“, i vraćamo im dozvole.
Zarad javnosti, mogu da vam pokažem, molim kamere da prikažu ovde kako je i koliko je dozvola izdato u periodu od 2008. do 2012. godine za proizvodnju i trgovinu vojnom opremom i naoružanjem i koliko je to urađeno u 2013. i 2014. godini. Godine 2008. smo imali izdatih 16 dozvola. To su egzaktni podaci. To su podaci koje možete da nađete gde god. Godine 2009. – 30, 2010. godine – 42, 2011. godine – 48, 2012. godine – 51, 2013. godine – 59 i za ovih 10 meseci u 2014. godini – 57. To je podatak koji i vi možete da proverite.
Što sle tiče prijema novih radnika, takođe, nemate dovoljno dobrih informacija. „Prvi partizan“ Užice je dobio saglasnost da primi novih 150 radnika zbog otvaranja novih pogona i proces prijema tih radnika je u toku. „Krušik“ je dobio saglasnost za prijem novih 100 radnika, ali, iskreno, mi ne možemo da se borimo kada ste nam ostavili 29 sekretarica i kada ste nam ostavili administrativnog osoblja, a 10 ili 20% su bili proizvodni radnici. Ne može više po kancelarijama da se sedi. Izvolite dobili ste mogućnost prekvalifikacije. Izvolite u pogone. Izvolite da proizvedemo ono što treba da bi mogli da izvozimo.
Meni je stvarno žao što smo tu možda udarili na nečiju svastiku, tetku, strinu, itd, ali imaju da rade. Pokazao sam vam prošli put podatke kolika je plata bila za vreme vašeg mandata i kako ona raste i da je u 2014. godini znatno veća, nego što je bila 2008. godine. Pročitao sam vam, gospodine Šutanovac.
Vaša priča oko nasleđenih direktora, ne znam ko je smenjen i ko je promenjen. Kažete – najveći poreski dužnici. Ko je dozvolio „Zastavi oružje“ da u periodu od 2000. do 2012. godine ne plaća doprinose, poreze i sve ostalo? Morate da znate da je ova Vlada, tj. Vlada prethodna, 2013. godine, donela zaključak kojim se vrši konverzija duga u preduzećima namenske industrije. Znate li da smo došli do problema. Došli smo do vašeg koalicionog partnera Verka Stefanovića ili Stevanovića, kako mu je već ime, u Kragujevcu, koji ne želi da izvrši konverziju duga u „Zastavi oružje“ i mi tu stojimo. Taj problem nemamo u Užicu. Taj problem nemamo ni u jednoj drugoj fabrici, nemamo u Trsteniku, nemamo nigde. Taj zaključak, o kome pričate da neko ne želi da ga donese, već donet 2013. godine. Čekamo lokalne samouprave kako bi ga sproveli.
Naravno, svi direktori, pa i ti koji su nasleđeni, idu na konkurs. Ministarstvo odbrane ima nadzorni karakter nad njima i traži da to bude po zakonu i po konkursu. Onaj ko bude mogao da garantuje da će svojim znanjem, svojim kapitalom da obezbedi stabilnu i pozitivno poslovanje tih fabrika biće izabran. Kako je njegovo ime? Nas to ne interesuje. Budite ubeđeni, za razliku od nekog prethodnog perioda, SNS neće da bira direktora po stranačkoj pripadnosti, nego po kvalitetu da tih 2.100 radnika, koliko imamo u „Zastavi“ u Kragujevcu, mogu da primaju urednu platu svakog petog ili 20-og. Ova Vlada je maksimalno posvećena da im pomogne u svim njihovim poslovima.
Što se tiče izgubljenih prihoda Ministarstva odbrane, pa i tu nemate dovoljno dobru informaciju, jer je u budžetu za 2014. godinu dodatih pet milijardi bilo namenjeno upravo za pokrivanje tih sopstvenih prihoda, koji su prešli direktno na budžet. To se odnosi na Karađorđevo, na VMA, kako bi uredili to stanje i da ne mogu da raspolažu sopstvenim prihodima i da čekaju od države da im budu dodata dodatna sredstva.
Što se VTI tiče, i tu nemate dobru informaciju, jedan deo za korišćenje aero-tunela, 70 miliona sopstvenih prihoda su ostvarili i ostalo im je za razvoj ta sredstva. Znači, nisu svima oduzeti sopstvenih prihodi. To mogu zvanično da vam dostavim. VTI ima sopstvene prihode koji im ostaju za dalji razvoj.
Što nismo „vrapca“ i „pegaza“ prikazali da lete na paradi? Zato što smo imali uključene ometivače koje je proizveo VTI, pa je onda bio problem sa televizorima gde niste mogli da gledate paradu non-stop, zato što smo imali najave da su pojedine grupe želele na tu vojnu paradu da bace ljagu, senku ili kako god. To je ono što je uključeno bilo prilikom utakmice između Partizana i Bešiktaša, da ne može da se desi incident kakav smo imali pre nekih 20 dana. To je takođe zasluga VTI-a.
Što se tiče transfera tehnologija, moram da vam kažem gospodine Šutanovac, da nije nekih bivših, vaših predsednika, koji sada idu i lobiraju za strane firme naoružanja i po Azerbejdžanu i po nekim drugim zemljama i dva dana pre dolaska ministra odbrane Republike Srbije, oni idu da nude proizvodne programe nekih drugih zemalja, sigurno da bi Srbija imala značajnije rezultate u transferu tehnologije i svega ostalog.
Sve ovo što iznosite, ja vas molim, sve manje imate dobrih informacija. Ne znam zašto se to dešava, ali nije tačno, kao što nije tačno ni da je SDPR primio toliki broj novih radnika, ali moram da vam kažem, SDPR je pomogao budžet Republike Srbije sa preko 30 miliona evra, u ovom trenutku kada nam je to najpotrebnije.
Takođe, stalno pričate o smanjenju. Ovim rebalansom, ova Vlada je bitno povela računa o Ministarstvu odbrane. Vidite i sami, kada uzmete rebalans da nama nisu smanjeni, upravo zbog potreba vojske, zbog velikih obaveza koje je vojska imala i prilikom spašavanja unesrećenog naroda u ovim elementarnim poplavama i svega ostalog što smo u 2014. godini imali, tako da Ministarstvo odbrane, iskreno, samo može da bude zadovoljno na sve ono kako je Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije u ovom trenutku opredelila sredstva za našu dalju modernizaciju. Hvala puno.

Hvala vam puno na lepim rečima.
Ostao sam dužan odgovor na pitanje kodifikacije, a i vi ste sada spomenuli taj deo, vojne opreme po NATO standardima, koje je prethodni govornik spomenuo. Tu ne da nije zaustavljena kodifikacija, kako je rečeno da je zaustavljena, već mi sredinom novembra u Luksemburgu bivamo primljeni na drugi nivo članstva, što je najviši nivo kada je u pitanju Partnerstvo za mir sa članicama NATO saveza. Znači, Vojska Srbije intenzivno radi na kodifikaciji i evo, kažem, sredinom novembra bićemo primljeni na drugi nivo, što je, slažete se, jako dobro, upravo zbog izvoza naoružanja u zemlje članice NATO. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, vi znate gospođo Filipovski, da meni nikad nije teško vama da odgovorim, i da uvek to činim sa zadovoljstvom, dobijate vi ove izveštaje samo ne preko ovog odbora, nego preko drugih odbora, tako da taj izveštaj uredno ide onako kako Odbor za odbranu i bezbednost i finansijske poslove. Tako da taj izveštaj ide njima, da ne bi duplirali ovaj postupak, molim vas.

Ja sam malopre bivšem ministru odbrane odgovorio da je 2013. godine doneta Odluka Vlade Republike Srbije o konverziji duga za sva preduzeća namenske industrije. Međutim, lokalne samouprave, pojedine, nisu sprovele svoj deo posla i zato to nije završeno. Jedno od tih koje se uporno bori da to ne uradi jeste upravo bivša, sada već čini mi se, lokalna samouprava grada Kragujevca.
Kada oni budu prihvatili da deo poreskih obaveza tih preduzeća izvrše konverziju duga i da uđu u vlasništvo u tim preduzećima, nikakav problem neće biti da ćemo time da relaksiramo ta preduzeća. Nije samo za vodu, nego i za neke druge stvari i to je veliki dug. „Zastava“ ima najveći dug, tačno je. Ali, moram da se pohvalim danas ovde pred vama i pred građanima Srbije, da je „Zastava oružje“ krenula da plaća sve poreze, sve doprinose, sve prinadležnosti koje je dužna od prošlog meseca i jedan od uslova da imaju maksimalnu podršku i Ministarstva odbrane jeste upravo da sve svoje obaveze uredno izmiruju, jer je to prihod i lokalnih samouprava.
Što se tiče „vrapca“ i „pegaza“, meni je žao što ste to tako shvatili i uplašili ste se, vidim po vama, oni nisu mogli da lete zato što smo uključili ometače i nije bilo dobro da …

Izabrali smo da ih prikažemo, jedan deo kroz specijalnu brigadu „vrapca“, da li oni sad lete iznad kolone ili su bili na kamionima, ali je to ono što smo mi uspeli da proizvedemo, što je naša domaća pamet uspela da proizvede. Svaka čast Vojnotehničkom institutu, upravo kao što je malopre poslanik Đukanović rekao. Ti ljudi rade, rade dobro. Ove godine su imali 70 miliona sopstvenih prihoda iz aerotunela samo, a radili su za strane zemlje ispitivanja, Turska i da ne nabrajam sve ostale.
Takođe, jako bitna stvar, iako smo imali pokušaje da neke strane kompanije uđu i u kontrolu igara na sreću i svega, naš Vojnotehnički institut je dobio i tu mogućnost da može zajedno sa Lutrijom Srbije da ima sve sertifikate i da svoju domaću pamet i povežemo naša preduzeća, a ne da nam novac ide van zemlje.
Što se kasetne municije tiče, ja očekujem, obzirom da se ne radi samo o našoj volji i samo o našoj želji da to uradimo, naravno, svesni smo toga i koliko su nedaća i nesreća pretrpeli građani Niša od te kasetne municije, čekamo i na ostale naše partnere sa kojima to trebamo. Nemamo mi problem, jer mi je nemamo u naoružanju da bi prihvatili taj sporazum o uništenju kasetne municije. Hvala.

Hvala vam gospodine narodni poslaniče, što se sekirate iskreno za namensku industriju, za Ministarstvo odbrane. Moram par stvari samo da vas demantujem, naravno, hvala vam na podršci da se bavim vizijom i hoću da se bavim vizijom, ali onog trenutka kad počnu više da ne izlaze laži i rekla-kazala priče iz Ministarstva odbrane i da se to pred građanima Srbije na taj način priča.
Prvo, rekli ste da su smenjena dva direktora, Stevan Nikčević je postao državni sekretar u Ministarstvu trgovine, nije smenjen, otišao je čovek na veću funkciju u odnosu na onu gde je bio.
Drago mi je da ste sada rekli građanima Srbije da ste bili u SDPR, prošli put ste negirali bilo kakvu vezu sa SDPR i da ste zamrznuli vaš status u SDPR. Vas kad završite poslanički mandat čeka mesto u SDPR. Da li je tako? I nije čudno što imate neke informacije koje nažalost nisu baš tačne.
Prvo, zato što kažete da sam otvorio pogon, ne bio je planiran da se otvori sada, ali nisam želeo da ga otvorimo sada zato što Bezbednosno-informativna agencija proverava kako i na koji način je došlo do probijanja investicione cene u „Prvom partizanu“ Užice. Nećemo nigde gde god ima bilo kakvih radnji, da ih tako nazovem, da odemo da otvaramo nove pogone.
Znači, trebalo je, meni je drago da ste vi stavili kamen temeljac, stavljen je kamen temeljac i na ovu fabriku van grada, međutim, pristupni putevi mnogo koštaju da bi se uradili da bi mogli taj deo pogona isto da završimo. Ali, onog trenutka kada sve ovo bude jasno šta je ko radio i kolika je bila prvobitna cena te investicije i koliko se na kraju uradilo, otići ću vrlo rado da zbog građana Užica, da zbog radnika „Prvog partizana“ Užice, da otvorim taj pogon tamo i evo pozivam i vas, da kao bivši ministar zajedno, a vi ste položili kamen temeljac otvorimo taj deo.
To što pričate o kasatnoj municiji i o tome, ne bih danas komentarisao to. Vas možda ne drži obaveza čuvanja tajne, a ja moram da se brinem o sistemu u kome sam u ovom trenutku prvi čovek i ne mogu da takve informacije kao što ste vi rekli da iznosim danas, pre svega, što ste vi u neko vreme vašeg ministrovanja potpisali određene ugovore koji su nas obavezivali na neke stvari. Hvala.

Hvala uvaženi profesore Pavićeviću na ovim pitanjima.
Prvo, treba po ko zna koji put da ponovim ovde i pred vama i pred građanima Srbije da je RS i Vojska Srbije vojno neutralna i da to što sarađujemo sa zemljama, kako ste pročitali, članicama EU i NATO nije ništa što već nije imalo praksu u svetu. Švajcarska je takođe vojno neutralna i sarađuje i sa jednima i sa drugima, Austrija i niz drugih, Irska, Švedska. To sam već jednom prilikom pričao.
Znači, podizanjem operativnih sposobnosti Vojske Srbije imamo i to ponavljamo partnere i na istoku i na zapadu. Želimo sa svima da sarađujemo i da imamo dobre odnose. Ne vidim to što ste pročitali šta vam tu nije jasno.
Što se tiče letenja, ulazite u neke stvari i za razliku od nekih drugih bivših ministara potpisao sam i određene i obavezao se na čuvanje nekih tajni. Neki drugi nisu na žalost. Postoje tu i bezbednosne procene koje su bile prisutne prilikom Vojne parade, prilikom prisustva predsednika Putina i naravno da smo morali tome da odgovorimo. Ali, nikako nije tačno, jer ukoliko hvalite sa jedne strane Vojno tehnički institut, onda kažete da nije mogao da leti zato što nije spreman, tu ste kontradiktorni poprilično.
Znači, apsolutno sve što je VTI iznedrio ispravno je. Završavaju se procesi u Tehničko opitnom centru i mi ta sredstva imamo na upravljanje. Sada, da li je bilo baš … Nisam video neku vojnu paradu u svetu da su letele bespilotne letelice iznad tenkova, mašina. Ništa ne znači ni to što su bile na samim kamionima, ali mi smo tu u proizvodnji.
Da ste bili zajedno sa mnom na Aeromitingu u Vršcu, mogli ste da vidite kako „Pegaz“ leti. Pozvaću vas sledeći put. Nije mi teško. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako puno istine ima u ovome što bivši ministar priča, ali treba da se seti nečega da je tek u januaru mesecu 2014. godine direktor koji je tamo sedam godina od vas ostao da bude generalni direktor, promenjen. Te podatke koje imate, oni su javni i to nije problem. Ništa mi novo niste rekli.
Međutim, morate da znate da je plata 2008. godine u „Krušiku“ bila 26.545 dinara, 2009. godine 30.145 dinara, 2010. godine 31.694 dinara, 2011. godine 31.592, a danas je 38.304 dinara.
Pri tome, 554 miliona je izvoz. Ja sam ćutao, slušao vas, nisam dobacivao ništa. Blizu 600 miliona za prvih osam meseci ove godine je izvoz direktan, bez prometa koji imaju sa Vojskom Srbije.
Molim vas, ne postoji problem da sednemo sa svim sindikalcima, jer oni su uključeni u svaki moj odlazak, u svaku od ovih fabrika koje ovde imamo, a mogu i za Utvu da vam kažem isto podatke, pošto vidim da se i oko Utve sekirate, samo nemojte vi da mi zovete sindikate i samo nemojte vi da razgovarate sa njima, ja vas molim.
Situacija je dobra, država misli o preduzećima namenske industrije. Preduzeća namenske industrije mogu da budu značajan pokretač reindustrijalizacije Srbije i mi i ova Vlada i ovaj premijer koga optužujete da je obećao, da nije izvršio, a znate da to nije tačno, i razumem vas što vi morate politički da pričate i šta morate da kažete sve, ali nemojte tako, jer bitno i značajno bolje rezultate imamo nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu.
Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, potvrđivanjem međunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti zabrane širenja konvencionalnog naoružanja, streljačkog i lakog oružja, kao i oružja za masovno uništenje Republika Srbija je kao članica UN prihvatila i u potpunosti realizuje svoje međunarodne obaveze na ovom planu, pre svega u oblasti poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, preporuka OEBS-a i odluka EU.
Izvozna kontrola je preventivna mera kojom se obezbeđuje da izvezena roba ne bude iskorišćena u svrhu nelegalnih ili nepoželjnih aktivnosti u drugim zemljama i regionima.
Efikasna primena zakona kojima je propisana izvozna kontrola i primena sankcija u slučaju njenog kršenja zahteva poštovanje pravila izvoza propisanih zakonom, kao i angažovanje širokog kruga nacionalnih aktera, uključujući carinu, policiju, obaveštajne i sudske službe.
Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je deo seta zakona u oblasti izvozne kontrole, čijim usvajanjem će Republika Srbija u potpunosti usaglasiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.
Prvi takav zakon stupio je na snagu novembra 2013. godine i to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 95 od 2013. godine. Materija izvozne kontrole do tada je bila regulisana jednim zakonom, Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, „Službeni glasnik Srbije i Crne Gore“ broj 705 i 805. Donet je 2005. godine u vreme postojanja bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je u značajnoj meri prevaziđen.
Imajući u vidu da u zakonodavstvu EU oblast kontrole izvoza robe dvostruke namene pripada delu zajedničke trgovinske politike, ova oblast je definisana obavezujućim propisima za države članice, među kojima je najznačajnija regulativa 428 iz 2009. godine.
Oblast kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme spada u takozvani drugi stub evropskog zakonodavstva. Spoljna politika, odbrana i bezbednost i njeno regulisanje prepušteno je državama članicama, s time što postoje obavezujuće smernice i kriterijumi koji moraju biti primenjeni u nacionalnom zakonodavstvu država članica.
Ovo se pre svega odnosi na kriterijume za izdavanje dozvola koje su propisane takozvanom zajedničkom pozicijom EU.
U tekst Predloga zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme uneti su navedeni kriterijumi zajedničke pozicije, tako da će se njegovim stupanjem na snagu steći uslovi da oni budu primenjeni u zakonodavstvu Republike Srbije.
Predlog navedenog zakona u potpunosti usklađen je sa Ugovorom o trgovini naoružanjem kao prvim dokumentom u ovoj oblasti usvojenim na nivou UN. Ugovor je Republika Srbija potpisala avgusta meseca 2013. godine, a njegova ratifikacija je u toku. Rešenje i standardi predviđeni navedenim ugovorom u potpunosti su ugrađeni u tekst predloženog zakona.
Konačno, ništa manje značajna za donošenje Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme nije i činjenica da se njegovim usvajanjem i stupanjem na snagu stiču uslovi za prijem Republike Srbije u Vasenarski, aranžman koji predstavlja značajni kredibilan međunarodni kontrolni režim. Naime, Republika Srbija je zahtev za članstvo u režimu podnela je još 2009. godine, ali ni do danas nije primljena. Jedan od najvažnijih uslova za prijem bilo je upravo usvajanje novog zakonodavstva usklađenog sa međunarodnim standardima u oblasti izvozne kontrole.
Predlogom ovog zakona stvaraju se normativne pretpostavke za ispunjavanje osnovnog cilja - uspostavljanje jačeg sistema kontrole i nadzorom u oblasti izvoza, uvoza, transporta i tranzita naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa tom robom, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljno-političkih interesa Republike Srbije i nijednog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja njenih međunarodnih obaveza.
Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizma zaštite u izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba, tehnologija i unapredi sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju navedene poslove u oblasti naoružanja i vojne opreme.
Predloženim zakonom se utvrđuje da se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, utvrđen Nacionalnim kontrolom listom naoružanja i vojne opreme, vrši na osnovu dozvole. Nacionalni kontrolni list naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine. Važeća Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene usvojene odlukom Vlade jula meseca ove godine, objavljeno u „Službenom glasniku“ 76 iz 2014. godine i u potpunosti je usklađena sa važećom listom ove robe u EU za 2014. godinu, koja je usvojena aprila meseca ove godine.
Najznačajnije novine koje su obuhvaćene predloženim zakonom su sledeće – precizno se uređuje oblast registracija, odnosno uslova i načina za sticanje prava, pravnih lica i preduzetnika za obavljanje poslova, izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Utvrđuje se nadležnost Ministarstva i trgovine i turizma i telekomunikacija za vođenje registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme. Njime se daje ovlašćenje Ministarstvu za donošenje podzakonskog akta kojim se propisuje način vođenja registra, kao i obrasci zahteva za upisa u registar. Posebni uslovi koje lice koje podnosi zahtev za upis u registar mora da ispuni, a koji su od značaja za zaštitu bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i uvodi posebna pisana saglasnost podnosioca zahteva za upis u registar, kako bi bio podvrgnut takvoj vrsti provere.
Daje se mogućnost produženja važenja izdate dozvole, do sada je važila godinu dana od dana izdavanja, na rok do okončanja ugovora, a najduže do tri godine. Na taj način se u praksi olakšava privrednim subjektima koji zaključuju dugoročne ugovore za izvoz naoružanja i vojne opreme ili pružaju usluge u inostranstvu.
Propisuje se rok za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola i to deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvole Ministarstva odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA.
Na ovaj način je izbegnuta mogućnost da se fiksiranjem rokova za izdavanje dozvole podnosilac zahteva eventualno obrati sa zahtevom za naknadu štete, a sa druge strane, ostavlja mogućnost organima u postupku odlučivanja da sve potrebne provere izvrše neopterećeni kratkim rokovima.
Propisuje se obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da pre započinjanja posla izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći utvrdi da li predmet roba ili usluga spada u vojno naoružanje. U skladu sa odredbama ovog zakona predviđa se posebna saglasnost za izvoz tehnologije, odnosno izdavanja dozvole za otpočinjanje pregovora koji uključuju izvoz tehnologije. Naime, u praksi se dešavalo da privredni subjekti ugovore posao kojim se predviđa izvoz tehnologije u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, za koji ne dobiju saglasnost pa dolazi do raskida takvih ugovora, zahteva za nadoknadu štete i drugo.
Precizno se definišu i kriterijumi za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola, a predviđena je mogućnost automatskog odbijanja zahteva za izdavanje dozvola po osnovu prva četiri kriterijuma, a na osnovu mišljenja Ministarstva spoljnih poslova, kako i u zakonodavnoj praksi država članica EU.
Predviđa se mogućnost izdavanja dozvola po tzv. posebnoj, skraćenoj proceduri, kada je u pitanju roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama zemlje, a radi učešća predstavnika te zemlje u multinacionalnim operacijama, na međunarodnim vežbama ili po osnovu obaveze koje proističu iz članstva zemlje u međunarodnim organizacijama ili po osnovu međunarodnih ugovora.
Na isti način se po skraćenoj proceduri predviđa izdavanje dozvola za tzv. nekomercijalni izvoz i uvoz ove robe, na primer, u svrhe učešća na međunarodnim sajmovima, izložbama, kao i robe stečene po osnovu poklona ili nasleđa. Preciznije je uređena situacija kada dozvola prestane da važi, kao i kada se dozvola menja. U zavisnosti od vrste izmene, odnosno da li je u pitanju formalna ili materijalna izmena, dozvola se izdaje po novoj, sprovedenoj redovnoj proceduri ili se dozvola samo menja rešenjem nadležnog ministarstva, bez pribavljanja prethodne saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvola.
Reguliše se slučaj, čest u praksi, kada je dozvola izdata u tzv. izvoznom ograničenju u smislu zabrane ponovnog izvoza robe bez prethodne saglasnosti države porekla ili prodavca robe, kada se radi o robi uvezenoj u Republiku Srbiju, odnosno kada krajnji korisnik robe izvezen iz Republike Srbije zatraži saglasnost za njen ponovni izvoz ili dalju prodaju. U takvim slučajevima predviđeno je da se radi dobijanja saglasnosti sprovede kompletna procedura propisana Zakonom za izdavanje dozvole.
Konačno, novim zakonom se daje mogućnost da privredni subjekat, u većinskom stranom vlasništvu, može da obavlja poslove izvoza, odnosno uvoza naoružanja i vojne opreme. Naime, važećim Zakonom o stranim ulaganjima „Službeni list SRJ“ broj 3 iz 2002. godine i broj 5 iz 2003. godine, propisano je da firma koja je u većinskom stranom vlasništvu ne može obavljati poslove proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme. Ovakva odredba je u velikoj meri prevaziđena i limitirajuća u smislu privlačenja stranih ulagača koji bi investirali u ovu oblast, pa je predloženo njeno ukidanje.
Predviđena je mogućnost izricanja, pored novčanih kazni, i kazni izricanja određenih zaštitnih mera, shodno odredbama novog Zakona o prekršajima, „Službeni glasnik“ Republike Srbije broj 65 iz 2013. godine.
Tekst nacrta zakona je podeljen u sedam delova. Prvi deo sadrži uvodne odredbe. Drugi deo sadrži odredbe o uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Treći deo sadrži odredbe o dozvoli. Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i tranzitu naoružanja i vojne opreme. Peti deo sadrži odredbe o nadzoru. Šesti deo sadrži kaznene odredbe. Sedmi deo sadrži prelazne i završne odredbe.
Namenska industrija Srbije ima značajan potencijal za razvoj. Srbija je najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu da su kapaciteti fabrika tzv. namenske industrije gotovo potpuno uništeni tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ponovo su uspostavljene veze sa tradicionalnim partnerima, pre svega sa Irakom, izvozne snage SAD, koje su do nedavno bile u toj zemlji. S tim u vezi, potrebno je više ulaganja u kapacitete namenske industrije, prevashodno radi poštovanja preuzetih obaveza i ugovorenih rokova isporuke, povećati stepen realizacije sklopljenih poslova. Sadašnji nivo realizacije kreće se od 25 do 30% ugovorenih poslova. Značaj namenske industrije je utoliko veći što ta industrija ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa inostranstvom.
Od prihoda ostvarenih izvozom je moguće vršiti modernizaciju vojnih snaga Srbije i ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i konačno usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj naoružanja i vojne opreme.
Od 2005. godine prati se i analizira broj ukupno izdatih dozvola za izvoz, odnosno uvoz kontrolisane robe u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine. Ako posmatramo statistički, konstantno je rastao broj izdatih dozvola za izvoz i uvoz, kao i njihove vrednosti.
Izvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdate su 274 dozvole u vrednosti od oko 76 miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 300 dozvola u vrednosti od 346 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdate su 372 dozvole u vrednosti od 300 miliona američkih dolara, u 2008. godini izdate su 343 dozvole u vrednosti od 571 miliona dolara, u 2009. godini izdato je 360 dozvola u vrednosti od 467 miliona dolara, u 2010. godini izdato je 348 dozvola u vrednosti od 757 miliona dolara, u 2011. godini izdate su 324 dozvole u vrednosti 369 miliona dolara, u 2012. godini izdato je 366 dozvola u vrednosti od 460 miliona dolara, u 2013. godini izdate su 444 dozvole u vrednosti od 775 miliona dolara, a u 2014. godini za prvih šest meseci izdato je 190 dozvola i nemamo još uvek vrednost u dolarima.
Uvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdato je 59 dozvola u vrednosti od pet miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 100 dozvola u vrednosti od 12 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdato je 135 dozvola u vrednosti od 57 miliona dolara, u 2008. godini izdato je 176 dozvola u vrednosti od 129 miliona dolara, u 2009. godini izdate su 182 dozvole u vrednosti od 111 miliona dolara, u 2010. godini izdate su 152 dozvole u vrednosti od 79 miliona dolara, u 2011. godini izdato je 148 dozvola u vrednosti od 55 miliona dolara, u 2012. godini izdate su 134 dozvole u vrednosti od 30 miliona američkih dolara, u 2013. godini izdate su 193 dozvole u vrednosti od 54 miliona dolara i u prvih šest meseci 2014. godine izdate su 103 dozvole.
Ako uporedimo podatke o uvozu i izvozu naoružanja, vidi se da je, na primer, 2013. godine izvoz naoružanja i vojne opreme bio gotovo 15 puta veći od uvoza, što znači da je po ovom osnovu ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Napominjem da su sve vrednosti izražene u američkim dolarima proračunato po kursu Narodne banke na dan 31. decembra za godinu za koju se podnose.
Vlada Republike Srbije jednom godišnje usvaja izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, a u skladu sa obavezom iz člana 28. Zakona. Poslednji pripremljeni izveštaj za 2012. godinu objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14 i dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja.
Do sada su već predstavljeni izveštaji za 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu. Treba napomenuti da se izveštaji naizgled pripremaju i objavljuju sa jednom godinom zakašnjenja, ali je to zbog činjenice što sadrže podatke o realizaciji po izdatim dozvolama, a da se dozvole shodno zakonom izdaju sa rokom važenja od jedne godine.
Prilikom izrade izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima EU i upotrebljivu svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Otišao sam čak i korak dalje, pa naš izveštaj sadrži podatke o realizaciji koje ne sadrže izveštaji zemalja članica EU. Izveštaj sadrži informacije o nacionalnom zakonodavstvu u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, sistemu izvozno-uvozne kontrole, međunarodnoj saradnji i statističkom pregledu podataka o izvozu i uvozu kontrolisane robe.
U aneksima su prikazani podaci o licima koja su upisana u registar lica, a koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, o izdatim dozvolama i realizaciji izvoza, odnosno uvoza, njihovoj finansijskoj vrednosti, količini i opisu kontrolisane robe prema destinacijama i zemljama krajnjim korisnicima, kao i podacima odbijenih zahteva za izdavanja dozvola. Ukupan broj lica upisanih u registar za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom na dan 28. juli 2014. godine je 176.
Ministarstvo vodi sopstvenu bazu podataka o izdatim, oduzetim i realizovanim dozvolama. Baza je zahvaljujući međunarodnim donacijama inovirana, kao i oprema koju zaposleni koriste. Ovo je doprinelo, pored ostalog, i bržem izdavanju dozvola, čemu su sva relevantna ministarstva dala svoj doprinos, pa taj proces sada traje oko 25 dana, a zakonom je propisano 30 dana. Sa daljim unapređenjem baze treba nastaviti u tom smislu, jer imamo konstantni problem sa nedostatkom sredstava.
Značajno je pomenuti da se nacionalne kontrolne liste Republike Srbije usaglašene sa relevantnim listama EU. Nova nacionalna kontrola lista naoružanja i vojne opreme usvojena je u junu 2014. godine, dok je nova nacionalna kontrolna lista dvostruke namene usvojena u februaru 2013. godine i obe su u skladu sa listama koje se nalaze na snazi u EU.
Posebno treba istaći redovne konsultacije sa predstavnicima privrede. Ministarstvo redovno jednom godišnje održava seminar za privredu, koji predstavlja dobru priliku da privrednici razmene iskustva između sebe, kao i sa predstavnicima ministarstva i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola i da iznesu svoje probleme i dileme sa kojima se suočavaju prilikom obavljanja poslove spoljne trgovine kontrolisanom robom. Poslednji takav seminar održan je u decembru 2013. godine, i to prilikom je predstavljen nacrt zakona o izvozu – uvozu naoružanja i vojne opreme i razmenjena su mišljenja sa predstavnicima privrede o njegovim predloženim rešenjima.
Izvinjavam se, ja sam pod visokom temperaturom, tako da vas molim za malo razumevanja.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska Narodna Republika Alžir odabrala je Republiku Srbiju za strateškog partnera u obnovi, modernizaciji svoje odbrambene industrije. Dosadašnja saradnja sa Demokratskom Narodnom Republikom Alžir razvijana je prvenstveno kroz vojno-ekonomsku i vojno-obrazovnu saradnju, što će ubuduće biti prioritet uz očekivanje njenog daljeg unapređenje, jer su sveobuhvatnog razvoja.
U skladu sa navedenim, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 12. februara 2014. godine. Sporazum je izrađen u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i u potpunosti je saglasan sa Bečkom konvencijom o ugovorenim pravima.
U navedenom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštite tajnih podataka iz oblasti odbrane između vlada Srbije i Alžira, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma jeste uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih odbrambenih podataka, kao i osnovne principe pristupa tajnim podacima, obaveze ugovornih strana, načina prenosa podataka i postupak u slučaju neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka. Takođe, sporazum sadrži prelazne i završne odredbe koje se odnose na troškove rešavanja sporova, stupanje na snagu, kao i izmene i dopune sporazuma.
Stupanjem na snagu predloženog zakona bili bi ispunjeni prethodni uslovi za realizaciju potencijalnih oblasti saradnje u narednom periodu, i to u vezi zajedničkih projekata u oblasti naoružanja i vojne opreme, zajedničkog opremanja i modernizacije oružanih snaga, transfera tehnologije i razmeni iskustava, školovanje i usavršavanje oficirskog kadra, školovanje i usavršavanje na postdiplomskim studijama na medicinskom fakultetu VMA, kartografija, školovanje civilnih pilota, modernizacija procesa proizvodnje postojećih fabrika, projektovanje i adaptacija specifičnih podzemnih infrastruktura, izgradnja vojnih bolnica, stambenih objekata i rashladnih skladišta.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu navedeno, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.