Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici.
Zahvaljujem se na ovim kvalifikacijama da ne znam ništa o ovome. Mislim da je danas to očigledno postao trend u klasifikovanju. Naravno, mogu o ovome da govorim ponešto, ali mislim da je kolega Šarčević mnogo vlasniji, u stvari najvlasniji, da priča o tome i mislim da ćete imati priliku sa njim da razgovarate na ovu temu. Ali što se tiče poslednje stvari koju spomenuli, status najpovlašćenije nacije nije stvar koju je izmislila Srbija, nego jedno pravilo, standard koji postoji u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u smislu davanja određenih statusa. U pogledu broja zemalja koje imaju u ovom trenutku status takav sa Srbijom, nemam taj podatak, ali ću u toku dana saznati i informisaću vas o tome, iz jednog prostog razloga, zato što mislim da je to jako važno reći u svakom trenutku, ne praviti privid oko toga da mi sad želimo da baš tog i tog privilegujemo. Nije to cilj ove ratifikacije ovog sporazuma.
Još jedna stvar koja je logička, ako želite sporazum s nekim, pa šta smo sad trebali da uradimo, da kažemo da oni imaju sva prava, a da mi nemamo nikakva tamo. Mislim, da je to logički stvar koja bi potpuno bila loša time što smo omogućili sebi neko pravo, mi smo u stvari samo stvorili pravni okvir da do toga može da dođe. Da li će uopšte u praksi doći do takvih investicija to je sada sve za diskusiju i to je biznis koji je u stvari na kraju opredeli te stvari.
Mislim da previše, u poljoprivredi bar, mi nemamo takvih situacija u kojima se priča da je to ne znam ni ja koliki broj takvih investicija. Imamo dve investicije, jednu investiciju koja se ticala državnog poljoprivrednog zemljišta i dve koje su se ticale kupovine zemljišta koje je u privatnoj svojini.
Tako da ja, malopre i to sam sa drugim poslanikom razmenio tih par informacija o tome, ja ne vidim tu takav, kao u konkretno slučaju Al Dahre, ja ne znam uopšte gde su oni, oni jesu bili u javnosti pominjani ali kao realizacija se nije desila, osim u situaciji kupovine privatne svojine. To je bilo „Rudnap grup“ na prostoru Iriga, gde je kupljeno 51% učešća u vlasništvu određenog pravnog lica. Što se tiče njihovih namera, odnosno namera tih lica da učestvuje u tim procesima, to je potpuno legitimno da li će do toga doći. Videćemo, a ono što je definitivno nama neophodno, to je da mi akumuliramo sve raspoložive potencijale koji postoje na domaćem ili stranom tržištu da se razvijamo.

Poštovana predsedavajuća i poštovani poslanici, samo jedno pojašnjenje, nije mi uopšte ono bilo namera što ste vi u početku rekli. Samo sam pričao o pravnom okviru koji se stvara da postoji taj dvosmeran odnos.
S druge strane, pazite, kada pričate o poljoprivrednom zemljištu, o tom resursu, dosta se često spominjalo i u prethodnim sednicama i u novembru i u decembru mesecu kada su bili Zakon o poljoprivredi i Zakon o podsticajima, razgovaralo se o toj temi da će biti netransparentni postupci i tome slično.
Apsolutno smo sproveli postupak koji je transparentan. Moja ideja i moj cilj je da potpuno čist postupak i proces bude i vi ćete biti i obavešteni kada završimo rad na ovim poslovima kako će to ići. O tome da li jedna investicija od pregovora do završetka se realizuje. Pa, pazite, ne postoji savršena stvar da sve živo što pregovarate da se sve realizuje. U teoriji, na primer, startapova malih preduzeća, ako deset prođe tri ili četiri, vi ste napravili ozbiljan posao. Nema u pregovorima nikad sigurnosti da će se nešto završiti.
A o tome šta bi bilo kad bi bilo, u slučaju ovog sporazuma, ja o tome ne mogu da licitiram, ako dođe do konkretne stvari, možemo da pričamo na tu temu.

Poštovana predsedavajuća, hteo sam nekoliko stvari da kažem. Potpuno je demokratsko pravo bilo koga da bude nezadovoljan. To je pravo, i to mu niko ne može uskratiti, i to sve mogu da razumem, ali ne mogu da razumem da kad stanete na Brankov most ili na Gazelu, potpuno je svejedno, pre nekoliko godina i danas, da ne vidite razliku.
Svaki dan prelazim taj most. Pošto vi prelazite, verovatno vidite sve, možda bolje nego ja, ali možete da uočite jasnu razliku između džungle koja je postojala i današnjeg stanja stvari. DŽungle mislim u smislu objekata koji su bili oronuli, devastirani, gde se više nije znalo ko pije ko plaća i prostora kojim sada možete da prođete. Ta priča o sređivanju prostora je priča o kvalitetnom prostoru na kome ljudi žive koji je jedan od najkvalitetnijih, najelitnijih na prostoru Beograda.
Priča o urbanizmu je priča o tome kako vi želite kvalitetno da živite i koliko želite da prostor u kom živite izgleda dobro. To mislim da ste trebali da spoznate kroz sve ove godine kroz vašu aktivnost u Skupštini grada. Priča o prostoru nije samo priča o tome da li ćemo ovoliko ili onoliko ljudi zaposliti. Jeste ta priča važna, ali to ima mnogo veću dimenziju. Svako ko danas pogleda taj prostor sa leve strane Gazele ili sa desne strane, kada idete iz pravca Brankovog mosta može da se uveri da je taj prostor daleko kvalitetniji, ali ono što je činjenica isto tako, vreme donosi svoj najbolji sud o svemu. Vreme je to koje će da pokaže, i to vrlo bliska budućnost, o tome koliko je taj prostor oživeo, zaživeo, zahvaljujući investicijama koje su se desile.
Još jednu stvar želim da vam kažem i time ću završiti. Priča o ovom konkretnom sporazumu, o tome šta bi bilo kad bi bilo, da li će se desiti ili neće, da li će neko imati zadnju nameru ili prednju nameru, ne želim u to da ulazim, ovo je samo pravni okvir i ništa više od toga.

Poštovane kolege poslanici, poštovana predsedavajuća, želeo bih samo nekoliko stvari da kažem, a vezano je za dva akta koja se nalaze pred vama. Jedan je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu i drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz okvirnu Konvenciju UN o promeni klime.
Prvi predlog zakona koji se nalazi pred nama jeste posledica Sporazuma koji je potpisala državna zajednica Srbija i Crna Gora još 2003. godine i koji nije do sada bio ratifikovan u parlamentu.
Evropski šumarski institut je jedna institucija naučnog karaktere koji je imao za cilj da sve njene članice na isti način šire vrednosti u pogledu pošumljavanja prostora, razvoja posebnih sorti i svemu onome što podstiče ovu oblast.
Do sada je otprilike 25 zemalja ratifikovalo ovu Konvenciju EFI. Na osnovu ove konvencije naša država postaje član, ali isto tako i pored toga i instituti koji su specijalizovani, imaju specijalizovan karakter u sektoru šuma, imaju pravo da postanu njihovi članovi, Evropskom šumarskog instituta.
U pogledu pošumljavanja prostora imamo dosta velikih problema kako u pogledu šuma koje se nalaze uz saobraćajnice, šuma koje se nalaze uz reke, kanalske tokove, ali isto tako i u pogledu zanavljanja prostora koji se nalazi na šumskom zemljištu. jako je važno da prihvatamo sva savremena iskustva. To je osnovni cilj ove konvencije, kako bi najsavremenije tekovine implementirali na naše prostore.
Što se tiče ovog drugog predloga zakona o potvrđivanja Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime, ova Okvirna konvencija je važila do 31. decembra 2012. godine i sa Doha amandmanima na Kjoto protokol, koji je usvojen 8. decembra 2012. godine, uveden je prelazni period od 2013. do 2020. godine u okviru kog će se smanjivati štetne emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte i jako je važno da ove amandmane prihvatimo.
Ono što je karakteristično za ovaj predlog zakona jeste da Srbija nema obavezu kao neke zemlje EU ili druge zemlje koje prihvataju ove Doha amandmane, da u periodu od 2020. godine smanje štetnu emisiji gasova, ali uključujemo se u ovaj čitav proces i jako je važno da najmanje tri četvrtine zemalja deponuju svoje saglasnosti na ove Doha amandmane.
Jedna stvar koju želim da kažem koja će uslediti nakon ovog perioda do 2020. godine jeste tzv. Pariska konvencija. Naša Vlada je 1. decembra 2016. godine usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Pariske konvencije, gde mi aktivno ulazimo u ovaj proces o smanjenju štetnih gasova iz jednog prostor razloga, jer u budućnosti to je ono čemu moramo stremiti. Za sada toliko.

Gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, hteo bih nekoliko reči da kažem, a vezano je za ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja, ali ne u kontekstu isključivo ovog sporazuma o kome ste govorili nego u širem kontekstu investicija bez kojih mi u ovom trenutku apsolutno kao država ne možemo.
Ne želeći da bilo koga favorizujemo, bilo kog investitora, pričamo o kompletnom ulaganju na prostoru čitavog sveta. Imati investicioni fond od 170 milijardi dolara je, složićete se, kakav je Katarski investicioni fond je izuzetno velika količina sredstava. Mi ovim sporazumom stavljamo, pravimo pravni okvir da može da dođe do ulaganja koja su nama neophodna. Da li će se ona desiti to zavisi od inovativnsti, inventnosti naše, njihovih želja, potreba.
Ali, želim jednu drugu stvar da kažem. Da bi mi u ovom trenutku nastavili razvoj i još više pojačali razvoj naše privrede, mi smo u 2015. godini imali do 1,8 milijardi evra priliva stranih investicija, u 2016. godine smo imali 5,5% više, nepunih dve milijarde. Nama treba još i još investicija. Svi investitori koji imaju dobru veru i koji imaju kapital koji je dobar, koji je svež su nama neophodni iz jednog prostog razloga da bismo zaposlili naše ljude.
Ove oblasti koje ste vi malopre pominjali, u kojima su iskazali zainteresovanost, malopre ste pomenuli poljoprivredu, IT, turizam, daj Bože da u naš sektor banjskog turizma ima investitora koji hoće da ulože, jer nama su tamo neophodne investicije.
Osvrnuo bih se na jedno, žao mi je što ovde nije jedan kolega koji je malopre govorio. Očigledno ovde poneko dođe, samo kaže šta ima i okrene se i ode. Mislim da mi treba da slušamo sve vreme i mislim da je to naš posao ali, Bože moj, to je sad već za neku drugu priču.
Pričalo se o poplavama 2014. godine. Mnogo je novca uloženo i koleginica je malopre pričala o tome, ali želim da ukažem na nekoliko stvari koje su se desile. Danas je aktuelna ta tema i želim da obavestim i vas i javnost da angažovanje preduzeća „Srbijevode“, danas na prostoru Srbije situacija je potpuno mirna, a jednim delom za to su zaslužna ulaganja u prethodne dve godine. Dve godine je dosta investicija bilo na različitim rečnim tokovima.
Pomenuću samo jedan karakterističan primer. Sećate se svi Lučana? Svaki put kada dođe april mesec, bez obzira bile kiše u Srbiji ili ne bile, u Lučanima je uvek bio problem. Sada se ta investicija realizuje. Vlada Srbije je dala 300 miliona dinara i tamo su u toku radovi, oni će biti gotovi tokom ovde godine i kompletan sistem Lučana i onaj vojni kompleks, odnosno tamo gde je namenska industrija, biće potpuno zaštićen i više taj problem nećemo imati.
Tako da, pričati, iznositi činjenice koje ne stoje, ne obraćam se tu vama, nego pričam o nekim prethodnim izlaganjima, mislim da nije u redu, pre svega zbog uznemirenja javnosti, želim još jednom da kažem, danas u Srbiji je situacija u hidrološkom smislu dobra. Danas smo potpisali jedan Sporazum sa vladama Bosne i Hercegovine i Crne Gore o zajedničkom upravljanju rekom Drinom, o sistemu ranog upozoravanja od poplava, i uopšte slivu reke Drine. I dobili smo sredstva iz Zelenog klimatskog fonda svi zajedno da izgradimo neke nove odbrambene sisteme i na Drini i na Limu i na nekim drugim rekama, kako bismo se zaštitili u narednim godinama, jer nama je to neophodno. Dvadeset, trideset godina u taj sistem uopšte nije ulagano. Mnogo toga moramo da radimo, u krajnjoj liniji, zbog toga smo i menjali Zakon o vodama u decembru mesecu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvinjavam se svim poslanicima što ću iskoristiti ovo vreme da govorim i o nekim stvarima koje su iznete pre jedno sat vremena pre ovih diskusija koje se nisu odnosile na predloge zakona, ali nemojte se ljutiti što ću kroz ovu raspravu koja je, kroz diskusiju sa vama, što ću na neke stvari se osvrnuti koje su malopre rečene.
Prva stvar, što se tiče potvrđivanja Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, neće biti obaveza iz budžeta ni od strane instituta. Iz sopstvenih sredstava oni će to finansirati, nema dodatnih finansijskih troškova za eventulane naše učesnike, zato što budžet Evropskog šumarskog instituta isključivo se finansira od članarina pridruženih članova i od donacija. Nema troškova koji mogu nastati sa druge strane.
Zašto je sad tek, pitanje, to mogu da pitam i ja vas. Mogu samo da izrazim zahvalnost mojoj koleginici koja je bila ministarka pre mene, što je ponovo pokrenula tu temu zajedno sa direktorom Evropskog šumarskog instituta i sa direktorom Uprave za šumu. To je bilo 2015 godine. Zašto neko tu temu nije obrađivao? Valjda mu šume nisu bile važne. To je moj jedini odgovor i to je strašno, ali je to istinito.
Na nama je da ovo usvojimo i da preuzmemo sva savremena rešenja u upravljanju šumama koja postoje danas u svetu, koja su moderna, da probamo da prenesemo, implementiramo kod nas.
Što se tiče ovog drugog, Doha amandmana i uopšte priče oko Kjoto protokola, Parisku konvenciju je Vlada Srbije usvojila 1. decembra. Uputili smo je prema Skupštini. Ja se nadam samo da je zbog hronologije, jer prvo je vremenski Doha amandmani. Ideja je, verovatno, bila da se to na sledećoj sednici usvoji, tako da, mi smo svoju političku volju ka usvajanju toga jasno izrazili, iz jednog prostog razloga želimo da budemo sa svim savremenim zemljama sveta koje se bore za zdraviju životnu sredinu.
Ono što ne mogu da razumem, ne iz vašeg izlaganja, nego iz izlaganja jednog prethodnog ovlašćenog predlagača jeste priča o zanemarivanju životne sredine i o nekom negativnom kontekstu govorenja o Kjoto protokolu. Ja se izvinjavam, ali ja se gospodine Boško obraćam vama, iz jednog prostog razloga zato što smatram da je životna sredina stvar koja je univerzalna vrednost, univerzalno pravo, iz jednog prostog razloga zato što ako je demokratsko pravo svih da govore o svemu, demokratsko pravo je isto tako da predlozi ovih zakona, da većina ih predloži. Isto tako, oni se nalaze danas na dnevnom redu. Ne možete vi nama odmah da spočitavate da mi ne vodimo računa o drugim stvarima. I ovo su važne stvari.
Životna sredina je jako važna stvar. Možda ona nije toliko bila u opticaju u prvom planu, ali je jako važna i mi želimo da je nametnemo kao važnu temu. S druge strane, bilo je pitanje koje je vezano oko kvantifikovanja naših obaveza po Doha amandmanima. Mi radimo na smanjenju emisije štetnih gasova, kroz sektor infrastrukture, kroz sektor energetike, ali nemamo kvantifikovanu obavezu kao 35 najrazvijenijih zemalja koje imaju obavezu da u određenom procentu to reše.
Mislim da jako važno kroz ove sporazume, koje ceo svet priznaje, možda neki misle da to nije bitna tema, da pokušamo da izrazimo svoju spremnost da idemo u korak sa savremenim svetom u pogledu očuvanja životne sredine.
Naše obaveze će biti kvantifikovane nakon 2020. godine i prihvatanjem Pariske konvencije. To je ono što je dobro. Ali, mi to radimo i ovog trenutka. Dobili smo pravo po ovim Doha amandmanima da to nemamo obavezu 2013. do 2020. godine.
Još jedna stvar je iznesena pre jedno sat vremena. Pazite, Kjoto protokol je prestao da važi još 2013. godine. Tako da, apsolutno su netačne stvari koje su iznete da se sad neke stvari tiču Kjoto protokola. On je prestao da važi 2013. godine. Sada važe Doha amandmani na Kjoto protokol.
Ovde je priča o pravno uređenom sistemu zaštite životne sredine od emisije štetnih gasova. Mislim da su ove stvari jako važne i za građane Srbije, jer ako pogledate listu prioriteta o kojima građani žele da razgovaraju, za šta se zalažu, životna sredina je jako visoko. Mi se sad trudimo da i u ovoj i narednoj godini i kroz proces pridruživanja EU, da što pre otvorimo ovo poglavlje, kako bi nam bili na raspolaganju što više sredstava za finansiranje ovih naših potreba u oblasti životne sredine.
Još jednu stvar da kažem zašto su važni ovi Doha amandmani. Mi sa ovim imamo pravo da apliciramo kod Zelenog klimatskog fonda. Imamo pravo kod drugih bilateralnih sporazuma, odnosno izvora finansiranja koji postoje da apliciramo. Mislim da je to samo korisno i ne vidimo ništa problematično u toj stvari.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodo narodni poslanici, mislim da je jako važno još nekoliko stvari podvući.
Pre svega Zakona o platama u javnom sektoru je donet. Ovde se odlaže donošenje dva akta. Jedan se odnosi na plate koje su na lokalnom nivou, a drugi u javnim službama. To je prva stvar. Znači, Zakon o platama u javnom sektoru postoji.
Druga stvar, koja je jako važna, potpuno je gotov, ako ste bili tu tokom rasprave u načelu i o tome smo pričali, 7. decembra javna rasprava vezana za Zakon o platama na lokalnom nivou. Predstavnici sindikata su tražili da se još jedan sastanak održi i zbog toga se prolongira ovaj rok. Mislim da je jako važno što je uvažen apel sindikata i mislim da će stranke socijaldemokratske orijentacije to razumeti zašto smo u ovom delu napravili ovaj iskorak.
Što se tiče Zakona o platama u javnim službama, isto tako posao je uveliko započet i mogu samo da vas obavestim da u prethodnom periodu, od kako je počela racionalizacija radnih mesta na lokalnom nivou, sedam i po hiljada radnih mesta je ugašeno na lokalnom nivou. Mislim da je to jako važno reći iz jednog prostog razloga, da ne bi došlo do zamene teza. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo poslanici, da ne bih ponavljao cifre koje su vezane za broj ljudi koji je otpušten u okviru racionalizacije lokalnog sektora, ja ću samo reći jednu stvar, jedino higijenski ispravno sredstvo za borbu protiv nagomilanog državnog aparata, koji je posledica 15, 20 i 30 godina, jeste upravo ovo što radi Vlada Republike Srbije, a to je da se uđe u proces, da se bori sa ovim i da se na kraju pokuša ova država staviti u kontekst državne uprave na održive noge. Vi to znate, jer ste bili deo toga, znate kako to funkcioniše i znate kako je preko noći višestruko uvećan broj činovnika.
Ja sam dugo godina učestvovao u ovom procesu i znam koliko su ti procesi bolni. Godine 2009. je bio jedan pokušaj racionalizacije, bio sam gradonačelnik tada jednog grada, 45 ljudi smo otpustili tada i sveli se u okvire, ali tada nisu svi uradili tako. Tada nije bilo nikakve sankcije za nikoga. Na kraju se ispostavilo da smo nas nekoliko, koji smo želeli da transformišemo taj sektor, želeli da napravimo rezultate, ispali ne znam ni ja šta. Mislim da mera i odlučnost za borbu sa ovim decenijskim problemom mora jednom da da rezultate. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, u vezi ovog amandmana kojim se pokušava da u pravnom sistemu ne egzistira ovakav jedan akt, mislim da treba reći nekoliko stvari. Jako je važno da u sistemu javne svojine jasno budu upisani svi oblici kojima je dato pravo na osnovu Zakona o javnoj svojini da imaju, pre svega mislim na državu, na autonomnu pokrajinu i na lokalnu samoupravu. Ali, o čemu je ovde, u stvari reč?
Mnogo se provlačilo i kroz raspravu u načelu i po amandmanima koji su razlozi zašto se produžava ovaj rok. Mislim da jednu dublju analizu zaslužuje uopšte ovaj zakon i mislim da je jako važno razgovarati na ovu temu, iz prostog razloga, postaviti pitanje da li lokalne samouprave imaju pun kapacitet da mogu da popišu svu imovinu.
Ja ću vas podsetiti da je bilo tu nekoliko reči o tome kakve sve vrste svojine postoje, pa tu imate čitav, da ne kažem - rašomonijadu pravnu, da ne kažem – jedan kupus, galimatijas, ili kako god hoćete recite to, gde je upisano sve i svašta u različitim oblicima susvojine, građenje na zemljištu u javnoj svojini objekata koji nisu u javnoj svojini i obrnuto, građenja objekata koji su u javnoj svojini na zemljištu koje je nekog drugog porekla.
Mislim da će nama u budućnosti u stvari trebati jedan novi zakon o javnoj svojini, a do tada moramo da pustimo u sistem ovo rešenje, da bi lokalne samouprave koje to nisu uspele da urade, uspele da reše ovaj posao. I ne samo lokalne samouprave, mnogo veći posao nas čeka vezano za javna preduzeća. Ozbiljan posao, ali trebaće nam i mnogo više propisa da promenimo uopšte ovaj sistem.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mislim da je jako važno o ovoj temi par reči reći, pre svega, zato što je cilj da se, iako postoje neki delovi kafe koji se nalaze u sivoj zoni, mogu uspostaviti kroz sistem akciza.
Druga stvar, mislim da je baš mesto ovde u ovom delu zakona da se govori o akcizama na promet kafe, pre svega, zato što je ovde reč o uvodnim odredbama gde se određuje predmet na šta se vrši određivanje akciza.
Isto tako, jako je važno reći da se ovde, pod uticaj akciza, stavljaju svi oni koji učestvuju u prometu, a ne samo prilikom uvoza kafe. Ova materija biće primenjena od 1. januara 2018. godine. Imamo neke svoje međunarodne obaveze koje moramo da utvrdimo, ali nije to. Ja znam za šta ćete vi da se uhvatite, ali je nama jako važno da kompletan sistem egzistiranja kafe kao proizvoda bude obuhvaćen i da svi učesnici na tržištu imaju potpuno podjednak status.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mislim da je ovde jako važno ukazati javnosti o čemu se konkretno radi u pogledu predloga za izmenu zakona, pre svega u pogledu obveznika ko je dužan da plaća akcizu.
Mi smo uveli jednu novu kategoriju. To je kategorija u stvari onih lica koji stave u promet bilo koji proizvod koji je podležan plaćanjima akciza najčešće koji to rade na nelegalan način i ne samo što će biti sankcionisan putem prekršajne ili krivično pravne sankcije, nego još jedna stvar, biće mu naplaćena i akciza na tu robu koju je pokušao da stavi u promet. Na ovaj način ispravljamo jedan nedostatak koji je postojao u prethodnim odredbama i plus na sve ove sankcije koje idu, biće mu naplaćene akcize. Mislim da je to jako dobro i za kao mere sankcija, a s druge strane dobro je i za budžet Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, malopre su se čule neke tvrdnje koje kažu da se ovo radi po nečijem nalogu, da neko to traži. Jedan je osnovni razlog zašto mi menjamo zakon u pogledu akcize na kafu. To je pre svega borba protiv sive ekonomije, to je osnovni i prvi razlog, to radimo zbog države Srbije, radimo zbog građana Srbije, radimo zbog toga da bi budžet Republike Srbije na kvalitetan način bio punjen.
Činjenica je isto tako da mi imamo svoje pravne obaveze i da je 2008. godine potpisan SSP i da je Srbija krenula putem evropskih integracija, i od toga ne treba bežati. Nama je isto tako interes da uskladimo svoja ponašanja u skladu sa onim što u Evropi egzistira kao normalno ponašanje u ovoj oblasti. Ali, ponavljam, prvi i osnovni razlog jeste borba protiv sive ekonomije.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Krasiću, ja apsolutno cenim vaše angažovanje u ovoj oblasti. Vi ste se i bavili tim poslom, koliko se ja sećam, a mislim da se dobro sećam, pogotovo u sektoru trgovine, tako da vam je problematika ovih akciznih markica jako poznata.
Ono šta se iza brda valja ovde, mislim da je jako važno odgonetnuti tu, kako vi kažete, epohalnu stvar, a to je da se iza brda valja borba protiv sive ekonomije, jer su akcizne markice u stvari sredstvo za praćenje tokova kafe, kao i za druge proizvode. Nama je cilj da stanemo na put pokušajima prolaska kroz sive, crne zone, ili nešto slično
Tako da, ja mislim da ste vi nas jako dobro razumeli u ovom delu i potpuno vam je jasno da će ovde biti nulta tolerancija na bilo kakve pokušaje za izbegavanje plaćanja akcize.
(Zoran Krasić, s mesta: Replika! Za srce me je ujeo.)

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mislim da je jako važno istaći jednu stvar. Da je zakon o finansijskoj
podršci bio na Vladi upućen prema Skupštini u prethodnom sazivu i onda je zbog izbora taj zakon bio vraćen. Jednostavno to je takva procedura da svaki put kada se raspišu izbori svi zakoni koji su u proceduri se vrate.
Samo da završim, vrlo je važno, nekoliko desetina puta je tokom rasprave bilo rečeno da tog zakona nema. Taj zakon bi trebao u prvoj polovini 2017. godine da bude ponovo u proceduri. Danas ga nema, ali je bilo rečeno da ga nije ni bilo. U ovom trenutku ga nema u proceduri, ali je bio u proceduri.
Još jedna važna stvar. Ako od instrumenata koji se odnose na jednokratnu podršku ne bude bio u tom zakonu nastavljen, potpuno da egzistira ova postojeća formulacija, do trenutka dok se ne usvoji. Ako ne bude bilo jednokratne pomoći i dalje se nastavlja ova ista situacija kakva je u prethodnih nekoliko godina i tu nema apsolutno ni jedne dileme.

Gospodine predsedavajući, ja bih zamolio pre gospodina Noga, da govori istinu. Prvo, Bubalo uopšte nije iz Sremske Mitrovice, i treba da se izvinite građanima Sremske Mitrovice da ne petljate ih sa bilo kim. Mislim da je to jako važno. Tako da, molim vas, iznosite činjenice. Pola sedam je, vodimo raspravu, već ko zna koliko dugo. Pretpostavljam da ste se već umorili, zbog toga vam je promaklo to.