Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, gospođo, izuzetno se zahvaljujem na ovom pitanju koje ste uputili. Do sada nismo imali prilike da razgovaramo o tome, zato što u toku rasprave u načelu to i nije bila tema, ali meni je jako veliko zadovoljstvo što ste pokrenuli ovu temu, vezano je za nabavku ledolomaca. Naravno da da, postoji u budžetu u razdelu 24, na programskoj aktivnosti 006, ekonomska klasifikacija 512, gde postoje mašine i oprema, 300 miliona dinara je predviđeno za nabavku ledolomaca.
Ovo nije stvar koja će se raditi tako šta mali Perica misli, nego postoji studija koja je definisala kolike su potrebe Srbije za ledolomcima na prostoru između Apatina i Beograda, gde nam se pojavljuje najveći problem. Za nizvodno od Beograda imamo regulisan način putem EPS-ovih ledolomaca koje angažujemo na drugi način, tako da će kompletno stvar biti završena tokom 2018. godine. Ako me pitate za ovaj prelaz iz 2017. na 2018. godinu, 12. decembra biće održan sastanak u Mađarskoj između mađarskih kolega, hrvatskih kolega i nas, gde ćemo kompletno urediti način funkcionisanja do nabavke novih ledolomaca.
Moram samo na jednu stvar da skrenem pažnju. Ledolomci nisu brodić koji se može kupiti u prodavnici plastičnih igračaka. Nema ih kao u marketu, odem - kupim i to je to. Mi moramo to naručiti, moramo isprojektovati. Ne kažem to zbog vas, nego više zbog javnosti, zato što se vrlo često spominje kada se grade neke raskrsnice ili bilo šta drugo, ljudi nemaju strpljenja i misle da npr. trg na Slaviji može da se uradi za 15 minuta tako što kupite u marketu, prenesete tokom noći i instalirate. Ovo su sve procesi.
Meni je žao što se jedno 20 godina u Srbiji na ovaj način nije razmišljalo. Sada imamo. Hvala vam na vašoj brizi. Ovo ćemo rešiti i ja se nadam da ćemo i u budžetu za 2019. godinu planirati još jedan ledolomac, tako da uparimo to sve da funkcioniše na najbolji mogući način i da budemo potpuno nezavisni u ovom segmentu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, želeo bih nekoliko stvari da kažem u pogledu prethodnog izlaganja koje se odnosilo na novčane kazne. Pre sedam, osam meseci imali smo odjednom veliki priliv, veliki broj zahteva za naplate po osnovu novčanih kazni koje su se ticale Ministarstva poljoprivrede.
Suština cele priče jeste da je 2008. ili 2009. godine, ne mogu da etiketiram čijom odlukom je bilo, desila se jedna mera u oblasti poljoprivrede da se nekomercijalnim gazdinstvima, gazdinstvima koja nemaju ekonomsku snagu, isplati 20 hiljada dinara godišnje i to u dve tranše.
Šta se u suštini desilo? Desilo se da je ljudima utvrđeno pravo, a više desetina hiljada, skoro blizu 50 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koje imamo nikada nisu dobili pravo, odnosno nikada im nije isplaćena druga rata. Dakle, utvrđeno je pravo, znalo se da nema se novca i nije došlo do isplate.
Pored obmane koja se desila poljoprivrednih gazdinstava, desila se jedna druga stvar. Ta sredstva su bila namenjena, naravno, navodno, to je bio plan, a put do pakla je obično popločan najboljim namerama, bila je ideja da se plate porezi i doprinosi koje su poljoprivredna gazdinstva, na osnovu obaveznog penzijskog-invalidskog osiguranja imala, da oni to plate. Desile su se sada dve greške. Desile su se dva problema. Prva stvar, niti je isplaćeno i, drugo, nit su oni ikad ništa platili, jer sistem nije napravljen tako da može da uvezuje jednu i drugu stvar, tako da smo imali na jednoj strani neplaćanje obaveza koja država utvrdila, a s druge strane smo imali jednu situaciju da ni obaveze po osnovu penzijskog-invalidskog osiguranja nisu bile plaćene.
Šta se dešava? Otpočnu sudski postupci. Tada, naravno, vešti advokati odmah kreću u lobiranje klijentele i dolazi do naplate. Da li se ovo meni sviđa? Naravno da ne. Da li je ovo obaveza koja postoji u pravnoj državi? Naravno da da. Rešenje mora da se izvrši. Odatle dolazi ogromna količina ovih novčanih kazni, isto što je i malopre kolega Stefanović rekao vezano za zaposlene u policiji.
To su stvari koje su nastale pre sedam, osam ili devet godina. Mi smo isplatili u ovoj godini skoro pet stotina miliona po osnovu ovih obaveza. Nažalost, ja bih više voleo da je ovih 18 milijardi transferisano prema drugim stvarima, ali vi hoćete meni da kažete da pravna država ne treba da se poštuje. Jednom kada je utvrđena obaveza države, mi imamo druge alate koji nam stoje na raspolaganju.
Ja znam da je ovo vama smešno. Malopre se ovde govorilo još o jednoj stvari koja se ticale ove Vlade, bez obzira ko ostvaruje pravo, on dobija svoju subvenciju. Nema diskriminacije, a nešto se ne sećam da je uvek bilo tako. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, ja neću puno vremena uzimati. Mislim da, pre svega, zbog javnosti moram da kažem nekoliko stvari.

U odnosu na 2016, 2017. godinu smo imali budžet za poljoprivredu koji je bio veći za 8,7%. U odnosu sada, 2018. u odnosu na 2017. godinu imamo budžet koji je veći za 5,2 milijarde, dakle, više od 10%. To je ono što su činjenice. Za mere ruralnog razvoja, to je ono što su, u stvari, nabavka traktora, mehanizacije, skladišta, višegodišnjih zasada, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje, deset puta više novca, odnosno 9,6 puta više novca u odnosu na 2015. godinu.

Trendovi rasta su evidentni. Mimo ovoga svega što vidite u budžetu, koji iznosi 4,47% od prihodne strane budžeta, to je jedina stvar za koju ste u pravu. Mi ćemo ove godine imati na raspolaganju i IPARD sredstva prvi put posle osam godina, koliko se o njima priča.

U budžetu se ne vide ni sredstva za navodnjavanje, koja idu kroz Abu Dabi fond, odnosno preko finansiranja Abu Dabi fonda. Tu još imamo 85 miliona dolara na raspolaganju.

Kada to sve saberete, zajedno sa IPARD-om, dolazite na mnogo više od 5%. Ali, nije to bitno. Tu mantru ponavljati, nije ona samo važna. Važno je kako smo mi ta sredstva upotrebili i da ćemo imati 2019. godine 130 hiljada hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje više nego što smo imali. Evo, 20. decembra imaćemo prvi poziv, malopre ste me pitali, prvi poziv za traktore i mehanizaciju iz IPARD sredstava. Pa, da li smo to imali do sada na raspolaganju? Ova Vlada je to omogućila. Ja sam zahvalan svima koji su u Vladi uvideli da moramo da rastemo. Para ima koliko je jorgan dugačak. Ne možete preko toga.

Naš posao je da ta sredstva što bolje plasiramo i realizujemo, a ne samo da delimo subvencije, po par hiljada dinara ili, ono malopre što sam spomenuo, 20.000 dinara, pa ih nikada ne isplatimo. Da li je to odgovorna država? Da li je to odgovorna Vlada? Šta treba, da piše na papiru i da se nikada ne isplati? Hoćete papirne budžete? Ovo je budžet koji je realan, zahvalan sam na njemu i hvala svima onima koji će ga podržati.

Poštovani predsedavajući, želim samo nekoliko stvari još jednom da iznesem, zbog javnosti, jer pretpostavljam da uvaženi gospodin Čanak nije čuo kada sam govorio o sredstvima koja se tiču budžeta Ministarstva poljoprivrede.

Naime, 44,1 milijardu je opredeljeno sredstava za Ministarstvo poljoprivrede. Od toga će ukupne subvencije iznositi 34,3 milijarde. To je 2,7 milijarde više nego što je bilo u prethodnoj godini. I budžet sam po sebi je veći za više od 10% nego što je bio u 2017. godini. U ova sredstva ne ulaze sredstva koja ćemo mi povući od IPARD sredstava i ne ulaze sredstva koja su namenjenima sistemima za navodnjavanje. Ona se sa druge strane finansiraju i predstavljaju nadogradnju na ukupna ova sredstva koja će se plasirati.

Ono što je jako važno za povećanje konkurentnosti naših poljoprivrednika, u 2018. godini će biti izdvojeno 5,6 milijardi dinara, što je skoro 10 puta više nego 2015. godine kada je bilo 600 miliona dinara.

Ono što ste pitali, vezano za sušu, do sada smo uradili nekoliko stvari: razmenili smo merakntilnu za semensku robu, to je jedno; druga mera je bila razmena merakntilnog kukuruza za tovnu stoku, kako bismo omogućili ljudima da što lakše dođu do hrane za svoju stoku. Ukupno je kupljeno 21 hiljada tona merakntilnog kukuruza 2016. i 2017. godine, po ceni od 23 dinara po kilogramu. To je znatno viša cena nego što je na tržištu i na taj način smo hteli da podstaknemo naše poljoprivredne proizvođače da mogu više novca da dobiju za svoju robu.

Produžen je rok, inače, koji traje do 1. novembra, za davanje subvencionisanih kredita pod posebnim kamatnim stopama koje su 1% i 3%. Podsetiću vas, na tržištu, ti krediti se daju pod kamatnom stopom od 7-8%. Dakle, država je platila razliku između 7 i 8 do jedan, ukoliko je reč o mladim poljoprivrednim proizvođačima i o ženama, a za ostale kategorije do 3%. Produžili smo taj rok i do 15. decembra stoji na raspolaganju za nabavku kompletnog repromaterijala i za sve ono što je neophodno za servisiranje poljoprivredne proizvodnje. Ukupno smo za ovo odvojili novih 400 miliona dinara, da bismo to mogli da omogućimo.

Isto tako, data je preporuka jedinicama lokalne samouprave, vezano za porez na poljoprivredno zemljište. U postupku je odlaganje naknade za odvodnjavanje, koje je dospevalo 2017. godine. Dakle, pet ili šest različitih mera.

Ja znam da ćete mi reći da ovo nije dosta. Ali, u zemlji koja je prošla kroz tri godine štednje, kroz tri godine perioda u okviru kog se moralo voditi izuzetno računa o javnim finansijama, ovo je ono što se moglo uraditi.

Verovatno da bi možda neko, da je drugi ministar, posegao da isplati pet ili 10 hiljada dinara poljoprivrednom proizvođaču, ali šta bismo time dobili? Ta sredstva smo upotrebili za sisteme za navodnjavanje, za protivgradne mreže. Po prvi put ćemo 2018. godine imati izgradnju novih automatskih protivgradnih sistema. To do sada nismo imali. Isto kao što radimo sisteme za navodnjavanje.

Dakle, ovo su stvari koje ćemo realizovati u 2018. godini i koje smo uradili do sada. Ukupna realizacija budžeta do sada je 78%. Ta realizacija će biti mnogo veća u naredne dve nedelje i mi ćemo doći do stepena realizacije od 96-97%.

Ono zbog čega sam posebno zahvalan ljudima koji su radili u Ministarstvu i u Vladi, jesu stvari koje se tiču IPARDA. Posle osam godina, postdemistifikovaćemo čitavu tu stvar i jednom poći putem kojim moramo da idemo, a to je zajednička evropska poljoprivredna politika.

Subvencije koje se daju po hektaru biće nepromenjene u odnosu na 2017. godine. Biće identične, ali nisu samo to sredstva koja se daju.

Sredstva o kojima sam pričao su mnogo veća nego ta sredstva koja su opredeljena za subvencionisanje po hektaru. Deset puta više subvencija na druge stvari dajemo koje povećavaju konkurentnost. Nije samo dati novac po hektaru, vi to dobro znate da to ode u klasičnu potrošnju. Jel takva nama poljoprivreda treba ili nam treba poljoprivreda koja će biti konkurenta i koja predstavlja granu privrede? Jel nam treba takva poljoprivreda? Mislim da, da, složićete se sa tim, a ne samo da sve ode u potrošnju.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, hteo bih nekoliko stvari da kažem, pre svega zbog javnosti.
Malo pre je jedna tvrdnja bila vezana za lošiji procenat realizacije budžeta u sektoru poljoprivrede. Procenat izvršenja u Ministarstvu poljoprivrede, zaključno sa 1. decembrom jeste 76%. Ono šta će se desiti u mesecu decembru je zbog same tehnologije puštanja subvencija i procenat realizacije ovog ministarstva biće oko 95-96%.
Gde trenutno imamo problem? Problem imamo u transferisanim sredstvima prema lokalnim samoupravama u pogledu izvršenja onih projekata koji se tiču uređenja voda i koji se tiču uređenja poljoprivrednog zemljišta. Tu imamo problem, pre svega zbog načina na koji ta sredstava alociramo. Malopre je ministar Vujović govorio o tome.
Ako bismo išli na klasičan sistem da ministarstvo raspisuje sve te investicije, onda ste nas optužili za centralizaciju. Kada ta sredstva transferišete, onda to predstavlja neku vrstu subvencija i onda se ona ne knjiže kao investicije. Tu imamo jedan od osnovnih problema.
Očekujem da ćemo i tu stvar razrešiti u ovom mesecu, ali šta se namerava ovim budžetom za sledeću godinu? Postojaće poseban sektor u okviru ministarstva koji će biti formiran i baviće se razvojem investicija kako bismo predupredili ovakve stvari i kako bismo mogli da imamo kvalitetan kontrolni mehanizam i kako bi na taj način potpuno direktno povećali udeo investicija u poljoprivredu u okviru ukupnih investicija države. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim prvo, pre svega zbog svih vas, a i zbog javnosti, da kažem nekoliko stvari vezano za moje današnje prisustvo. Ministar Šarčević će se pojaviti vrlo brzo, u narednih 45 minuta i nemojte da brinete o tome. Ako vama poljoprivreda, nekom od vas, hajde sada da ne generalizujemo stvari, nije toliko važna, smatram da se prisustvo poljoprivrede u čitavom sistemu dualnog obrazovanja najviše može osetiti, a ovo što je koleginica Jovanović malopre rekla govori u prilog tome.
Druga stvar, što se tiče poljoprivrede, samo još jednu stvar da kažem, mi gledamo u budućnost, nikako prošlost, koje se ne stidimo, tako da reči koje su iznesene tim povodom ne stoje. Treća stvar koju želim da kažem, a apsolutno u skladu sa Poslovnikom Vlada je predložila lice koje će biti prisutno na sednici i svoje poštovanje na ovaj način, prema ovom uvaženom domu, iskazujem tako što nema pauze, nego dolazimo da radimo od trenutka kako je to utvrđeno Poslovnikom o radu. Podsetiću vas da ovaj Poslovnik egzistira već duži niz godina i apsolutno svi vi znate, mnogo bolje nego ja, da je sve ovde u skladu sa Poslovnikom koji reguliše rad ovog uvaženog doma.
Stvari koje bih hteo da kažem, a koje se tiču konkretno ovog amandmana. Kada bi došlo do uvažavanja amandmana koji glasi – briše se, apsolutno ne bi postojala ničija odgovornost.
Samim tim onda bi bio obesmišljen ceo zakon. Malo pre što su iznete tvrdnje oko uvažavanja amandmana, budite apsolutno spokojni ukoliko predlagača ubedite u svrsishodnost svojih amandmana, nemojte imati nikakvu sumnju u pogledu prihvatljivosti određenih amandmana. Ovde ne postoji apriori da neko želi …

Izvinjavam se.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Zukorliću, jedno od pitanja koje ste postavili, odnosno poslednje, ticalo se sela i ticalo se toga šta Vlada Republike Srbije čini kako bi ljudi, koji žive na prostorima o kojima ste vi govorili, ostali tamo i dalje.
Izneću vam samo nekoliko fakata i mislim da je to jako važno da se zna i zbog celokupne javnosti. Moram reći da Ministarstvo poljoprivrede ima jako dobru saradnju sa predsednicima opština, nažalost, jedan je pokojni u ovom trenutku, predsednik Opštine Tutin. Mi smo dogovorili ozbiljan projekat izgradnje sistema vodosnabdevanja na prostoru Opštine Tutin i Sjenice. Za tu namenu izdvojeno je 50 miliona dinara ove godine, u 2017. godini, kako bi se izgradio sistem vodosnabdevanja. To obuhvata prostor na izuzetno visokim nadmorskim visinama gde ljudi do sada, i pratili ste putem sredstava javnog informisanja, da mnogi ljudi svake godine imaju probleme kako da obezbede vodi i za sebe, a isto tako da obezbede vodu koja je neophodna za razvoj njihovog stočarstva, odnosno za kompletan sistem privređivanja koji oni imaju tamo na tom prostoru. Ove godine otpočet je taj projekat. Sledeće godine će biti nastavljen i očekujem da bude to gotovo. To je što se tiče vodovodne infrastrukture.
Što se tiče direktno poljoprivrede. Moram reći da će ovih dana biti donet jedan poseban pravilnik o malim proizvođačima koji će se isključivo ticati tzv. tradicionalne obrade mesa i mleka. Do sada nismo imali takvu situaciju, nismo imali takvu praksu, nego ko god je želeo da na tržište, bilo da su tržišta lokalna, regionalna ili na prostoru čitave Srbije želeo da izađe ili da izveze, morao je da ispunjava iste uslove bilo da se radi o preradi malih količina robe ili da se radi o preradi koja je prevazilazila kapacitete desetina ili stotine hiljada tona mesa.
Dakle, na ovaj način mi želimo da ovim malima omogućimo da prerađuju mleko, da prerađuju meso poštujući uslove bezbednosti hrane, ali da imaju niže kriterijume kako da mogu da uđu u čitav sistem kako bi mogli da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Mislim da je to jako važno. Radi se o ljudima koji izlaze na lokalna tržišta, to su najčešće pijace ili neke slične stvari koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju i na ovaj način omogućavaju da veću dodatu vrednost naprave da ne moraju da prodaju primarne poljoprivredne proizvode nego da mogu da ih naprave u svom domaćinstvu. Ministarstvo će posebno pomoći nabavku opreme, izgradnju ovakvih objekata kako bi ta lica mogla što kvalitetnije da obezbede sebi svoju egzistenciju.
Što se tiče prostora na većim nadmorskim visinama. Od sledeće godine krenuće posebni programi koji su zasnovani i na nacionalnim merama, dakle na merama koje se tiču budžeta Republike Srbije, a isto tako i kroz IPARD, gde ćemo omogućiti licima koji se bave stočarstvom na tim prostorima da dobijaju posebne finansijske povlastice kako bi im olakšali njihovu poljoprivrednu proizvodnju, olakšali razvoj njihovog stočnog fonda, a sa druge strane kako bi dobijali veću finansijsku podršku da ostaju na tim prostorima. To je sve u domenu Ministarstva poljoprivrede.
Sad da ne zamaram previše, ima tu dosta mera koje se tiču i posebnih podsticaja ako živite u područjima sa otežanim uslovima poslovanja, gde ukoliko neko dobije podsticaj 50%, dakle subvenciju 50% od vrednosti nabavljanja opreme, ukoliko je reč o ovim područjima tu je 65% povraćaja. Dakle, ako nešto košta deset hiljada evra u uobičajenim slučajevima dobija povratak pet hiljada evra, a kada se radi o područjima sa posebnim uslovima poslovanja taj iznos sredstava bude povraćaj u šest i po hiljada evra. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jovanoviću, nadam se da smem da odgovorim na pitanje, pošto sam dobio pitanje koje je upućeno meni, da li dozvoljavate?
Trudim se da u skladu sa Poslovnikom koji egzistira već šest, sedam godina, da dam odgovore na pitanje gospodinu Jovanoviću, trudim se koliko god je to u mojoj moći, dam odgovore koji se tiču restitucije poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujem vam se na prilici da odgovorim na ovo pitanje.
Do sada imamo 92 hiljade hektara za koje je podnet zahtev Agenciji za restituciju za povraćaj poljoprivrednog zemljišta. Mi u korpusu državnog poljoprivrednog zemljišta imamo negde preko 500 hiljada hektara. Dakle, ima sasvim dovoljno poljoprivrednog zemljišta da bi mogla da se izvrši kompletna restitucija.
Restitucija je jedno izuzetno osetljivo pitanje, pogotovo nakon dugog vremenskog intervala koji prođe od trenutka nastanka, do trenutka povraćaja, u najvećem broju slučajeva to je vremenski period veći od 60, 70 godina. Dakle, susrećemo se sa izuzetno velikim izazovima koji su nastali kao posledica i ukrupnjavanja zemljišta, komasacije koje su bile, a isto tako i posledica zajedničke svojine koja postoji na ogromnoj količini poljoprivrednog zemljišta.
Moram da istaknem jednu stvar, jako dobru komunikaciju i saradnju sa Mrežom za restituciju i kod svih rešenja i svih aktivnosti koje Ministarstvo poljoprivrede preduzimalo, naročito potcrtavam jednu stvar, davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup na 30 godina. Apsolutno smo u stalnoj komunikaciji bili sa Mrežom za restituciju, bili apsolutno transparentni, sve ono što su nam u pre jedno godinu dana stavljali u usta da nećemo biti transparentni, apsolutno po postupku smo učinili. Postojao je javni poziv, bili svi akteri uključeni i apsolutno nema nikakvih problema. Svo zemljište koje je davano po pravu prvenstva na 30 godina, nije uzimano zemljište koje je predmet restitucije. Do sada je vraćeno oko 20% poljoprivrednog zemljišta za koje su podneti zahtevi za restituciju. Očekuje se do aprila ili maja sledeće godine da bude 50%. Najveća količina tog zemljišta nalazi se na prostoru Vojvodine. Najviše zemljišta je vraćeno na prostoru Bačke Topole, Kikinde, Bečeja i Srbobrana.
Izazovi koji stoje pred nama i zbog čega je neophodno i da podzakonskim aktima intervenišemo, pripremamo uredbu da se definišu objekti. Koji su to objekti na zemljištu na kome ne može biti izvršeno vraćanje, nego će biti vršeno obeštećenje?
Imamo probleme sa sistemima za navodnjavanje koji su razvijeni. Još jednom ću se vratiti na stvar koja se tiče zajedničke svojine na poljoprivrednom zemljištu. To su imovinsko-pravni odnosi koji su izuzetno komplikovani i teški. Radimo na tome. Daćemo svoj pun doprinos, kao Ministarstvo poljoprivrede Agenciji za restituciju, da ovaj problem rešimo u potpunoj koordinaciji sa mrežom za restituciju. Ovaj proces je bolan, dugo traje, ali za vreme Vlade, Vlada koja se birala 2012, 2014, 2016. godine i sada, daje se sve od sebe da se vrati poljoprivredno zemljište, da se jedna istorijska nepravda otkloni, ali pri tome moramo biti obazrivi, osetljivi, jer ne možemo novu nepravdu praviti na nepravdi koja je izvršena. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želeo bih nekoliko stvari da kažem u kontekstu odgovora vezano za amandman koji se nalazi, koji je u identičnom tekstu – briše se.
Suština čitave priče oko izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu i cilj koji se želi postići je sadržan u ovom članu. Mislim da smo prethodnih dana vodili argumentovanu raspravu i meni je jako drago što je mnogo ljudi učestvovalo u svemu ovome, a to proizilazi iz potrebe koju su građani Srbije, posebno poljoprivrednici kroz svoja udruženja tražili od ministarstva da se ova odredba reši baš na ovakav način.
Želim samo zbog javnosti jednu stvar da kažem, da mi na ovaj način, ukoliko ne bi bilo ove odredbe, kako je to predloženo, mi bismo došli u situaciju da ne možemo da popravimo ono što je u SSP ostalo kao problematična stvar i upravo izmenom ovog Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi radimo popravku i pokušavamo da stvar dovedemo da u narednih 10 godina, ukoliko neko ispuni uslove, tek onda može da dođe u situaciju, eventualno kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u privatnoj svojini, da dođe do njega.
Postavilo se pitanje malopre vezano za pozitivno iz SSP po osnovu poljoprivrede. Evo, imaćete prilike za mesec, dva dana prvi poziv za IPARD sredstva, koja su u stvari sredstva koja će koristiti poljoprivredni proizvođači. Postavilo se pitanje – šta je to bilo još pozitivno iz SSP? Pa, ja nisam video da neko stoji i da čeka u radu za vizu. To su stvari koje su činjenice i koje niko ne može da demantuje.
Ono što je definitivno, ovo nije besmislena rasprava. Tražili su je poljoprivrednici. Vlada to smatra kao svoj prioritet, da na ovaj način popravimo sve što je ostalo nedorečene iz SSP. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zbog javnosti, želim nekoliko stvari da kažem.
Ono što je malo pre izneto da je ovaj zakon nepotreban, ovaj zakon je preko potreban, da ga što pre donesemo, iz jednog prostog razloga – da bi se popravile stvari koje nisu do kraja odrađene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Da je nepotreban i kako to vi kažete, izazvali bismo jednu veliku političku štetu po Republiku Srbiju. Ako je to vaš cilj, onda vas ja mogu da razumem, ali ne mogu da shvatim.
Što se tiče potrebe i potrebnosti, jedino što je potrebno, to je u kontekstu ovoga što je malo pre pričano a vezano za zakup poljoprivrednog zemljišta, da uzmete stenografske beleške od četvrtka i petka, gde smo govorili o tome i tačno rekli koliko, šta i gde je poljoprivrednog zemljišta dato u zakup. I ono što je potrebno, jeste da se informišete na takav način, pošto dva dana niste bili tu, kada smo razgovarali na ove teme.
Meni je žao, nekoliko puta, i zahvalan sam onim poslanicima koji su mi pružili priliku da pričam o tome, bilo mi je veliko zadovoljstvo da razgovaramo na tu temu i da stvari potpuno izvedemo na čistinu, od transparentnosti ili nečijoj potrebi da neke stvari predstave na netransparentan način.
Činjenica je da na ovaj način popravljamo stvari u interesu Republike Srbije.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, meni je drago što se rasprava o amandmanima vratila u tokove gde se raspravlja na jedan suštinski način.
Hoću u pogledu ovog amandmana o kome ste vi malo pre pričali da kažem nekoliko stvari. Stvar je zanatske prirode, tehničke prirode u pogledu određivanja poglavlja i svih ostalih stvari, odeljaka i ostalih delova kako ćete nešto staviti. Ono što je suština cele priče, jeste, kolega, vi u kontinuitetu ponavljate stalno „briše se“, u pogledu vašeg stava, vašeg političkog stava kako smatrate da treba urediti ovu materiju. Činjenica je da ima potpuno drugačiju ideju.
Evropska unija je jedan od stubova spoljne politike ove zemlje. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je jedan od alata kojim se reguliše čitava materija u predpristupnom periodu. Ukoliko bi samo bili na toj liniji „briše se“ i ne bi postojao jedan ovakav zakon kojim pokušavamo, još jednom kažem, zbog javnosti, da popravimo ono što nedostaje u SSP, imali bi dva puta pred sobom. Jedan put je da ne donesemo ovakav zakon i da trpimo posledice ne donošenja uređenja procedure koja se odnosi na član 63. stav 2, SSP.
Malo pre nisam imao priliku da iskoristim, a sad bih iskoristio, a vezano je da smo u obavezi uskladimo svoje zakonodavstvo, a ne samo da primenimo SSP. Drugi put je put koji smo mi izabrali, jeste da predvidimo posebne uslove kako bi stavili dodatne uslove za razliku od ostalih prema građanima EU da teže dolaze do poljoprivrednog zemljišta na prostoru Srbije. Na ovaj način mi potpuno, na jedan sistemski način pokušamo da popravimo stvari koje SSP nisu na kvalitetan način urađene, po meni.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, želim pre svega zbog javnosti i svih koji posmatraju već danima raspravu koja se odnosi na izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu da kažem nekoliko stvari o ovom amandmanu.
Ovaj amandman je posledica želja da na identičan način postavimo pravila igre kao što je to reč i u prethodnim izmenama zakona.
Kada me pitate šta ćete uraditi? Mi kao država imamo jasan svoj stav da moramo da zaštitimo i bezbednosne interese Srbije, a sa druge strane, mislim da ste jednu stvar prenebregnuli.
Rokovi počinju da teku od dana stupanja na snagu ovog zakona, imamo deset i više godina od primene, izvinjavam se, nisam se dobro izrazio, a prošli put ste mi rekli – ako primetite da ste pogrešili, korigujete se, i evo očigledno da sam nešto i ja naučio kroz ovu raspravu i to je normalno.
Samo ljudi koji ne žele da se menjaju, nemaju pravo da idu napred.
Ima jedna stvar koju želim da vam kažem, ovo za deset i više godina, vama hvala na tome što vi mislite da ću ja biti tu na istoj poziciji i da donosim istu odluku, ali nadam se da ćemo tada već svi zajedno rešiti svoje putovanje kojim idemo trenutno, a to je put evropskih integracija. Upravo, da ne bismo sprečili taj put evropskih integracija, da nastanu negativne posledice, nedonošenjem, još jednom podcrtavam, nedonošenjem ovih izmena i dopuna zakona, bile bi sigurno u budućnosti stavljen znak pitanja na ovaj naš put.

Poštovana predsedavajuća, želim nešto da kažem, pošto se rasprava bliži kraju, u pogledu ovog člana 4. koji se odnosi na vreme kada kreće, kada je stupanje i primena zakona.
Želim samo jednu stvar zbog javnosti da kažem, naravno da smo mi odgovorni i da nismo ovakvu stvar uradili kao što ste vi to pokušali da navedete. Mi smo pre mesec dana usvojili ovaj zakon na Vladi, uputili ga na Vladu i uputili ga nakon toga ka Skupštini. Sednica Skupštine održava se ovih dana i u tom trenutku da smo znali kada će biti tačan termin sednice, sigurno da bi tu odredbu stavili u skladu sa ovim što je kolega Rističević i predložio i ja sam zahvalan na tome i to je samo dokaz da interaktivnom diskusijom između svih sudionika u ovom poslu, dolazimo do kvalitetnih rešenja i da nismo sujetni i da ne bežimo od bilo kakve konstruktivne rasprave.
Hvala puno.