Poštovani gospodine predsedavajući, evo, upravo smo došli do ključa stvari u poljoprivredi. Nije dovoljno samo da proizvedemo, jer mi u mnogim sferama poljoprivredne proizvodnje dohvatili smo svetske maksimume i u ratarstvu i u voćarstvu. Nije nama strano da imamo 15 tona kukuruza po hektaru, nije nam strano da imamo 80-90 tona jabuka po hektaru. Ništa to nije strano. To su sve stvari koje Srbija može i srpski poljoprivrednik može, ali imamo jednu drugu vrstu problema – tu robu mora neko da proda, a ona može na dva načina. Ili da je prodaš ko sirovinu tako što ćeš je izvesti na neko tržište ili možeš da je preradiš. Ne postoji bolji način od prerade. Najbolji mogući način da se zaradi višestruko jeste da tu istu robu preradiš i tu se vraćamo na izvor problema.
Gotovo da ne postoji vrsta industrije u Srbiji posle 2000. godine koja je više devastirana od prehrambene industrije. Može se postaviti pitanje zašto je to tako. Jedan odgovor je sigurno da bi mnogi monopoli mogli da se formiraju posle 2000. godine kroz ritejlove i da se omoguće one famozne… Ovde ima vas mnogo koji se sećate tog perioda. To je taj januar 2000. godine i ta liberalizacija tržišta, kada je preko noći kompletnu Srbiju preplavila roba iz celog sveta bez ikakvih mera zaštite za srpsku prehrambenu industriju.
Nemojte zaboraviti da tadašnja srpska prehrambena industrija je bila dimenzionisana za tržište od 20-22 miliona stanovnika. Svi kapaciteti su bili tako podešeni i skladišni kapaciteti i energetski kapaciteti. Nije isto paliti fabriku da proizvedeš sto tona nečega i hiljadu tona nečega. Troškovi proizvodnje su neuporedivo veći kada sto tona nečega proizvodiš, jer su to fiksni troškovi. Isti su. Zato je došlo do propasti.
S druge strane, ne postoji bolja industrija koja odbacuje veći suficit nego što je prehrambena industrija. Vama se sirovina nalazi svuda oko vas, samo je treba preraditi.
Kod prehrambene industrije postoji jedan problem i to je verovatno ključ svih rešenja. To je nova tehnologija i prihvatanje standarda tržišta na koje želite da isporučite svoju robu. Ako te dve stvari sinhronizujete, vi možete da pobedite.
Malopre je završena rasprava i o amandmanima.

Izvinjavam se.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, pre svega, ovo želim da kažem zbog javnosti, niti se ja kome rugam, štaviše, uz veliko poštovanje uvek se obraćam svakom poslaniku, poštujem poslanike koji rade, sede ovde dan i noć, tako da na ovaj zadnji deo vašeg izlaganja samo bih to mogao da kažem.
Drugu stvar koju želim da kažem, jeste, da, žuri nam se oko izmena i dopuna Zakona o zdravlju bilja. Reći ću vam konkretan razlog. Uopšte nema veze sa EU o kojoj se priča, nego baš suprotno, ima veze sa Ruskom Federacijom, ima veze sa fitosertifikatima oko izvoza jabuka, nektarina i krušaka da bismo potpuno zaokružili sistem na osnovu zahteva tržišta Evroazijske unije. Tačka.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, tri stvari želim da se dotaknem iz prethodnog izlaganja. Hajde da krenemo unazad, vezano za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Činjenica je da je tražnja na platežno sposobnim tržištima za ovom vrstom robe sve veća i veća. Činjenica je, isto tako, da naša sva poljoprivredna proizvodnja, bilo da je reč o biljnoj ili životinjskoj, koja god je na većoj nadmorskoj visini, je apsolutno tog tipa samo što nema ćagu da je to organsko, da ima taj sertifikat. Iz tog razloga, mi ćemo ući u izmene ovih propisa. Ali, da ja sad ne prejudiciram ovde konačna rešenja, to će biti moj predlog ka Vladi, a kasnije ka parlamentu, da organska poljoprivredna proizvodnja bude jedan od ciljeva, bitnih ciljeva kojima ćemo se baviti u budućnosti, jer je tražnja za tom robom, koja je skupa, ali je to dobro za naše proizvođače, da se okrenemo u određenim vrstama poljoprivredne proizvodnje tome.
Što se tiče zdravlja bilja, želeo bih da se osvrnem na jednu stvar, a vezana je za sredstva za zaštitu bilja, a tiče se obuke naših poljoprivrednih proizvođača. Ovim zakonom baš smo predvideli to da u naredne dve-tri godine preko svojih organizacionih jedinica radimo kontinuiranu obuku tih ljudi, da oni dobiju sertifikate da su ovladali načinom upotrebe.
U pravu su neke vaše kolege koji su rekli da pre 15 godina je samo pukla brana i prošla gomila nekih zaštitnih sredstava, ovih ili onih, bez adekvatne edukacije ljudi kako se oni uopšte upotrebljavaju. Svaki lek kad se koristi na neadekvatan način može vremenom postati ozbiljan problem i može predstavljati sredstvo za ugrožavanje života. Tako je isto i kod biljke. Ista je stvar i kod životinja kad se radi o lekovima koji su namenjeni njima.
Jedna stvar koju želim da kažem a tiče se izmene Zakona o bezbednosti hrane, iako smo to apsolvirali, ali tiče se okretanja malom poljoprivrednom proizvođaču, jeste ova odredba koja je predložena u izmenama zakona, vezano za donošenje posebnih propisa za male poljoprivredne proizvođače koji se tiču prerade. Ovo što se tiče robe životinjskog porekla smo regulisali, ostao je ovaj prostor za robu biljnog porekla. Stvorili smo sada normativnim izmenama prostor da se to reguliše. E, to je okretanje ka ovom malom poljoprivrednom proizvođaču da što veću vrednost napravi i da može da je ponudi na prostoru Srbije.
Priča o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji je priča najvećim delom ka tržištima koja su više platežno sposobna. Ima naših potrošača koji su zainteresovani na prostoru Srbije za ovo. Mi u ovom trenutku imamo, javnosti radi, negde oko 16 do 17 hiljada hektara koji su u sistemu organske poljoprivredne
proizvodnje. Nama je neophodno da bude toga tri ili četiri puta više. To bez novca i bez sredstava koje će država da uloži teško da će se desiti samo od sebe. Iz tog razloga sam nameran, isto tako, da predložim posebnu glavu u Zakonu o podsticajima koja će se odnositi na organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Sad imamo jednu situaciju da su podsticaji za organsku poljoprivrednu proizvodnju 40% uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Primera radi, ako po hektaru dobiješ 100 nečega, za organsku dobijaš 140. To baš i nije neki podsticaj, obzirom na sredstva zaštite koja morate upotrebiti, jer ne možete koristiti hemijska sredstva kod organske poljoprivredne proizvodnje. Mora se nešto drugo smisliti.
Ove godine smo imali novca pa smo za biljnu organsku proizvodnju, taj iznos podsticaja nije više 40% više u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nego 120% više. Ali, to nije dosta. One moraju posebno da se tretiraju, i spram vrste poljoprivredne proizvodnje, a naročito treba insistirati na organskom voćarstvu, organskom povrtarstvu i u delu stočarstva koji može na ovaj način, naročito u prostorima u kojima ne može konvencionalno stočarstvo da se razvija.
Država ima sad novca za to. Posle godina sprovođenja finansijske discipline, više novca ima i samim tim su sazreli uslovi. Ne može pre zore da svane. Možda nekom može, ali ako mu svane pre zore, ranije mora kući.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Nisam hteo pre ovoga da se javljam za reč, ali mislim da smo se malo udaljili od glavne intencije koja je u Zakonu o ugostiteljstvu bila, poštujući sva vaša mišljenja i sve vaše stavove, činjenica je da mi imamo sivu zonu u delu koji se odnosi na tzv. „izdavanje stan na dan“, izdavanje određenih smeštajnih kapaciteta, pogotovo, ja ću pokušati da povežem sa onim sektorom u kome ja trenutno radim, a to je poljoprivreda, pre svega mislim na ruralni turizam.
Pođite od jedne proste stvari, ima jedno seosko domaćinstvo koje ima registrovano u lokalnoj samoupravi osam-deset ležajeva, nije uopšte bitan broj, uglavnom gosti kada dođu, dolaze na poziv, zadržavaju se, nikada ne znate, tu nema aranžmana sedam dana, deset, najčešće pričam.
Ako ćemo da pričamo o životu, ako nećemo da vodimo teorijske rasprave, ti ljudi koji su pružaoci usluge nisu imali mogućnost, odnosno imali su teoretsku mogućnost da lepo čovek ode, nazove turističku agenciju koja mu je bila posrednik, pa onda on prijavi tog, onaj sutra ujutru može da se pokupi pa ode, nisu imali mogućnost da efikasno i brzo reaguju. U tim situacijama da ne budu u crnoj zoni nego da idu, kako bih rekao, u sferu čistog.
Takvu neku sličnu situaciju imali smo i sa sezonskim radnicima u poljoprivredi gde smo imali situaciju da nikada ne znate sutra da li će se uopšte moći raditi zbog atmosferskih prilika, da li će ti isti ljudi doći, da li možeš danas da ga prijaviš, pa da će to trajati neko duže vreme.
Možda na prvi pogled liči da nisu spojive, da su ovo babe i žabe, ali verujte mi i ti, ta seoska gazdinstva su isto imala problem, ovako sa pravljenjem platforme e-turiste gde će oni do 30 dana boravka moći da budu i paušalno obveznici boravišne takse, to je jedan od instrumenata za smanjenje te sive zone.
Niko ne kaže da će se time apsolutno počistiti sve. Vaučeri su jedan alat. Ovaj e-turista i prijave i ove boravišne takse na ovaj način paušalno plaćanje je drugi alat. To je suština čitave priče.
Sada, razumem vas u kom pravcu vi idete. Sećate se situacije kada su postojali određeni ugostiteljski objekti. Tako je bilo rešenje pre 10, 15 godina, ne mogu više da se setim kada. Ugostiteljski objekti mogu samo da se kontrolišu koji su registrovani, a oni koji su ne registrovani u njih ne sme niko da uđe. Posle je bila pravna praznina i ko sme sada tu da uđe i šta će da uđe. E, postoji tu alat.
Nećete mi uzeti za zlo što ću sada iskoristiti neka prethodna iskustva iz nekog svog ranijeg posla. Boravišna taksa je izvorni prihod lokalne samouprave. Ima apsolutno diskreciono pravo lokalna samouprava da propisuje način na koji će da kontroliše da li se određeni prihod naplaćuje ili se ne naplaćuje.
Ne mora, može biti nula. U pravu ste potpuno. Ako je interes zbog privlačenja turista nula, nula, onda je tu izlišno pričati o nekim velikim evidencijama, ali postoji opet određena obaveza, postoji obaveza paušlnog oporezivanja. Nije to isto jedno pružanje usluga, a drugo je boravišna taksa.
Postoji mogućnost, pa nemate vi ni kada se vrše, bože me oprosti, klasična krivična dela, nemate vi listu kriminalaca sa koje tražite ko je izvršio krivično delo, nego postoji budžetska inspekcija, postoji turistička inspekcija koja, posmatrajući prostor na kojem se javljaju određene pojave, u ovom slučaju lica koja neće da plate boravišnu taksu, ali to ovde nisu turisti, nego su pružaoci usluge, onda postoje alati za njihovo sankcionisanje. Ti alati stoje bukvalno. To je izbegavanje plaćanja lokalnih poreskih prihoda, i to će u gradskoj, opštinskoj odluci, kojom se reguliše ova materija, biti apsolutno precizirano i tu je dato ovlašćenje.
(Vjerica Radeta: Nema tu ovlašćenja.)
Ja vama kažem, gledajte ljudi, vi sad pravite u situaciju, u 95% slučajeva rešili smo problem, a imali smo 36% plaćenih boravišnih taksi. Idemo na 95. Slažem se da možda ovo zakonsko rešenje možda ima neku rupu, ali u krajnjoj liniji sve je podložno, život sve menja. Život sve može da promeni.
Ono što je dobro u ovome, našao se instrument za ove koji do sada nisu imali podstrek da uđu u sve to, jer nisu znali kako da se ponašaju, pri tom, ne pravdajući, imali su i ranije obavezu. Njihova obaveza postoji ranije i sad. Samo je sad znatno olakšano da svoju obavezu realizuju i po znatno nižoj ceni. Eto, samo to.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani poslanici, moram da pružim odgovor narodnoj poslanici, mislim da je to red i da tako treba. Ne ulazeći u ove krševe o kojima je bilo na kraju izlaganja reči, potpredsednik Vlade, koji je istovremeno i ministar trgovine, nalazi se trenutno na zajedničkom zasedanju Mešovitog komiteta Srbije i Maroka u Maroku. Koliko je meni poznato, to je od ranije zakazano i to je jedino što je činjenica i što je meni poznato. Ako vi imate druga saznanja, podelite ih sa nama.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Želim pre svega nekoliko reči da kažem u kontekstu svih prethodnih izlaganja, a koje se tiču poljoprivrede u globalu i koje se tiču ovih zakonskih predloga.
Malopre je bilo reči u podsticajnim sredstvima koje daje Ministarstvo poljoprivrede i moram da kažem da su stekli sada uslovi zbog dovoljne količine novca, zbog dovoljnog kapaciteta koje ima Uprava za agrarna plaćanja, pre svega mislim u ljudima. Mislim da je ovo jako važno zbog javnosti. Nećete mi zameriti što koristim ovu priliku. Do kraja marta meseca će biti isplaćeni svi zahtevi koji su podneti u 2018. godini, svi koji se odnose i na mehanizaciju i koji se odnose na tov i genetiku iz jednog prostog razloga – zato što smo prošle godine imali mnogo veći broj zahteva nego što je to bilo očekivano i to je dobro. To znači da ljudi ulaze u sistem, da prijavljuju svoja grla, da žele da dobiju podsticaj i to je s jedne strane razumljivo i prihvatljivo.
S druge strane, želim da kažem da svi ljudi koji ove godine nabavljaju mehanizaciju da će imati priliku da aprila meseca podnesu zahteve za refundiranje 50% sredstava za nabavku te mehanizacije. Zašto ovo kažem? Zato što dosta ljudi šalje pitanja da li će to biti i kada će to biti, pa evo – od aprila meseca to će biti slučaj i tu nema nikakvih problema. Ima dovoljno novca za sve.
Da se vratim na ove stvari koje se tiču sredstava za zaštitu bilja. Jako je bilo važno zaštiti ovih 600 preparata, da oni ostanu u sistemu, jer neko Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja iz 2009. godine predvideo 2014. godine sve ono što je iz Srbije da mora da prestane da egzistira kao takvo ili da ispuni uslove koji su nerealni da se ispune u takvom kratkom vremenskom periodu. Sada smo omogućili do trenutka ulaska u EU i mislim da je jako važno da i ova grana privrede, koja se bavi sredstvima za zaštitu bilja, egzistira. Naš cilj jeste EU, ali nam je prvo cilj da zaštitimo naše srpske proizvode.
Činjenica je da je najveći udarac srpska poljoprivreda dobila liberalizacijom tržišta krajem 2000. godine, kad su ukinute sve barijere i kada je to tržište poljoprivredno bilo nepripremljeno za udarce sa strane. To u nekim drugim privrednim granama možda je moglo da se opravda, ali u poljoprivredi tako, preko noći, to što je urađeno 2000. godine u decembru mesecu mislim da je bilo katastrofalno. Tek sad se pokazuju znaci oporavka, a pazite, 10, 12 godina je bio potpuni haos na tržištu.
Želim da kažem još jednu stvar koja se tiče semenske proizvodnje, jer je to bilo isto pominjano. Naši instituti su jedni od najprestižnijih instituta na svetu. Pre svega tu mislim na NS seme i na Institut za kukuruz u Zemun Polju. Preko 70 zemalja je tržište na kojem plasiraju svoje proizvode. Ako oni valjaju svima u svetu, naravno da nama još više valjaju i mi ćemo to kao takvo podsticati i održavati.
To što je neko planirao pre 15 godina možda da kroz privatizacije i kroz sve te procese to iseče i kupi to njihovo tržište a njih istisne, nije mu pošlo za rukom i to je dobro.
Ja ću vas podsetiti samo da Srbija po proizvodnji pšenice i proizvodnji kukuruza spada u vodeće zemlje u svetu, po količini prinosa. I činjenica je da je u poslednjih sedam-osam godina došlo do drastičnog povećanja prinosa po hektaru. Nekad su ljudi sanjali da imaju 10 tona po hektaru kukuruza. Danas su to realne stvari i ljudi čak dobacuju do 15 tona po hektaru tamo gde imaju irigacione sisteme.
Mislim da je čitava ova tema poljoprivrede dobra, što o njoj pričamo i na taj način guramo javnost da sve više misli o ovome i misli o hrani. Sve potiče i završava se u našim životima na hrani. Bez toga nema bezbednosti jedne zemlje, iz jednog prostog razloga, zato što u budućnosti hrana i voda činiće osnovne elemente s kojima će se moći upravljati i takmičiti na tržištu.
Mi nismo zemlja koja ima naftu, koja ima more, koja ima ogromne količine zlata, ali jesmo zemlja koja hranom i tim finalnim proizvodima može da uđe u koštac sa najmodernijim zemljama na svetu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, zahvaljujem se poslanicima koji su u prethodnim izlaganjima podržali predloge kako zakonske, tako i ove koji se tiču izmena i dopuna zakona.
Želim jednu stvar da kažem, malopre je bilo reči, a da ne ostanemo nedorečeni, vezano za tu famoznu priču, vezano za uvoz svinjskog mesa, gde postoje različiti aršini u EU u odnosu na Srbiju i kako mi uvozimo to neko meso koje je već pred istekom ili je već istekao rok trajanja.
Možda je neko sebe gledao u ogledalu za to, Ne mislim tu gde se okrećete, nego mislim na one od 2007, osme, devete, godine. Mislim na one koji su tamo u prvoj deceniji posle 2000. godine to i dozvoljavali. Već dve godine je na snazi Pravilnik koji kaže – šest meseci od zamrzavanja ili od klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju. To kontrolišemo na granici, veterinarska inspekcija, carina, i to je sveto pismo. Potpuno izjednačena pravila igre sa kompletnim okruženjem i EU. Za goveđe meso je još rigoroznije.
Mislim da je ovo jako važno reći, jer ovo je kao juče priča oko GMO. Pokušaj izvlačenja nekih jeftinih poena na pričama koje su možda bile pre pet godina. To što je bilo pre pet godina, tako su i prošli kako su i radili. Što bi rekao jedan kolega s desne strane, nikako, ali hajde.
Želim još jednu stvar da kažem, a vezano je za Zakon o turizmu, na izlaganje koje je bilo pre nekih desetak, petnaest minuta, upravo Uredba koja se bavi podsticajem da bi se dovlačili turisti je upravo to o čemu ste vi pričali. Kroz nju je kompletno inkorporirana čitava ta problematika i zakonom se štite i ti recepti. Nije tu nikakav problem. Znači, tu je bačen akcenat na one koji će dovlačiti strane turiste, a to su u stvari domaće organizacije koje treba da dovlače. Mislim da je koleginica koja je malopre pričala o turizmu to jako lepo rekla. Nekad je važila ta sentenca - na jedan uložen dinar, evro, dolar, šta god hoćete,
(Vjerica Radeta: Koja koleginica?)
Sama će se pronaći.
(Vjerica Radeta: Kakav čovek?)
Ne znam, ja se trudim da ispoštujem svakog i da pohvalim one reči koje su stvarno dobre, jer one služe svima nama da pišemo bolje predloge. Danas je taj faktor multiplikacije i veći. To samo govori da ovo što se daje novac za podsticanje, za dovlačenje turista se višestruko isplati. Mislim da imamo taj problem od prošle godine sa turističkim agencijama, a gde su ljudi kroz garancije se naplaćivali. Kod jedne agencije do 70%, nije bilo više garantovanih sredstava, bilo je 300 hiljada evra garancije, ali to se ovim menja.
Ima jedna stvar koju juče nismo pričali juče, a vezano je za organizaciju putovanja. Moraće da se da jedinstvena cena za ponudu. Vratimo se na 2018. godinu, sećate se Mundijala u Rusiji. Bili su neki organizatori putovanja koji kažu- put na Mundijal u Rusiji. Odeš na Mundijal, ali nemaš plaćenu ulaznicu, a sve piše kad se označava kao da si otišao na Mundijal. Ti jesi došao na Mundijal u Rusiju, ali nemaš kartu. Sada ovim zakonom će morati jedinstvena ponuda, jedinstvena cena i nema mogućnosti za ovakvo zloupotrebljavanje.
Da se vratimo na ovu priču vezano za pravilnike. Oko izrade pravilnika kojim će se određivati kako će se davati licenca, koliki će biti depoziti i sve ostalo, pa neće to sam ministar raditi. Biće formirana radna grupa od svih aktera koji egzistiraju tu, kako organizatora putovanja, tako i onih koji su uživaoci usluge i onda kroz zajedničku diskusiju Privredna komora će doći do boljih rešenja. Ne mislite valjda da je ministar Čarobnjak iz Oza pa da samo napiše, i to šta neko misli da treba. Ne, to tako ne funkcioniše i mislim da je jako važno učešće svih ovih subjekata u čitavom ovom procesu. Hvala.

Samo još nekoliko reči vezano za turizam i za prethodno izlaganje, pre jedno pet, šest minuta.
Jako je važno razlikovati organizatora putovanja od posrednika. Organizator putovanja je dužan da odgovora i garancijom i depozitom. Posrednik u putovanju je nešto drugo. Očekujete, npr. ako dovodimo goste iz inostranstva, šta ima da odgovara posrednik nego odgovara njegova država za organizatora putovanja, koji je stranac, nećemo sada odgovarati za stranca, oni odgovaraju za to putovanje. Mislim da je to nelogično. To onda praktično znači da bi mi mogli i za neku zemlju iz Afrike, da odgovaramo za njihovog organizatora putovanja. Još uvek nemamo taj globalni kapacitet.
Moram da kažem jednu stvar, koja je jako važna, da u okviru postojećih podsticaja vezano za turizam daju se sredstva i za infrastrukturu, za edukacije, za inovacije i to je jako važno u pravljenju kompletnog potencijala da bi sutra mogli i sa ovim vaučerima i ovim svim što mi radimo kroz Ministarstvo poljoprivrede vezano za seoski turizam da u punom kapacitetu odradimo.
Još jednom pocrtavam, moramo ove negativne društvene pojave koje su bile prisutne tokom leta 2018. godine iskoreniti. Jedan od alata je jesu ovi instrumenti koji su obezbeđeni ovim Predlogom zakona.

Poštovani gospodine Miletiću, ja sam zahvalan vama na vašim rečima i želim da oko jedne stvari koju ste pomenuli razvijemo diskusiju, ako dozvoljavate.
Radi se pre svega o tzv. marginalnim područjima. Marginalna područja za one koji nisu direktno povezani sa poljoprivredom jesu one sredine koje za svoje uslove proizvodnje moraju da izdvoje znatno više sredstava ili materijala da bi mogli da proizvedu istu količinu robe kao na drugim prostorima. Najčešće ljudi laički kažu da su to prostori na višim nadmorskim visinama, ali nije to samo to. Zbog toga je Zakonom o podsticajima predviđeno da takva područja imaju veći procenat podrške. Ako je 50% npr. za traktor povraćaj, oni imaju pravo na 65% povraćaja. Slažem se u potpunosti sa vama, dosadašnji pristup kreiranju marginalnih područja nije adekvatan i nije dobar.
Zašto? Imamo jedan od elemenata gde je nadmorska visina bila odlučujući uslov za opredeljivanje da li jedno selo pripada ili ne pripada marginalnom području. Šta nam se dešavalo? Dešavao nam se jedan kuriozitet, da je za jedno selo gde najveći broj stanovnika živi ispod 500 metara nadmorske visine, a centar sela iznad 500 metara nadmorske visine ono dobije status, a kontra situacija, gde većina stanovništva živi iznad 500 metara, a sticajem nekih čudnih okolnosti, ali to su sela, nije to Vojvodina, složićete se, pa da je sve ravno, nego istočna Srbija, pa je tamo selo razvučeno na 300-400 metara nadmorske visine, da centar sela bude na 250 metara i ti ljudi ne ostvaruju pravo na povlašćeni status, a najveći deo proizvodnje se obavlja tamo. To, složićete se, nije u redu.
(Vojislav Šešelj: A što to niste ispravili?)
Evo, baš sada hoću o tome da pričam. Drago mi je što ste tu, da možete to da čujete. Radi se o tzv. geografskom informacionom sistemu, koji je zajedno sa Republičkim geodetskim zavodom Ministarstvo poljoprivrede, odnosno deo našeg ministarstva koji se zove Uprava za poljoprivredno zemljište, implementiralo. Bukvalno na sajtu i Ministarstva poljoprivrede i Republičkog geodetskog zavoda ima posebna aplikacija „Geosrbija“, na kojoj se to može videti. Svaki kvadrat zemljišta u državnoj svojini se vidi, ne može da se sakrije bukvalno ništa. Taj geografski informacioni sistem će nam poslužiti da možemo svako gazdinstvo i sedište gazdinstva da targetiramo i da spram toga dodeljujemo ovakve statuse i ovakve podrške, a ne spram administrativnih pojmova, kao što je centar sela. Mislim da to treba da prevaziđemo, ljudi, ovo je 21. vek, možemo da bukvalno znamo sve šta se dešava, postoje, hvala Bogu, sateliti koji prelaze Srbiju i gde možemo znati u svakom trenutku, bar što se tiče poljoprivrede.
Mislim da je ovo jako važno, iz jednog prostog razloga, jer će većem broju poljoprivrednih gazdinstava biti dostupna ova privilegija da imaju veći stepen podrške nego što je to na drugim mestima.
Iskoristiću, ako dozvolite, kolega Miletiću, jedno vaše izlaganje da se naslonim na jednu priču o državnom poljoprivrednom zemljištu. Primera radi, 2011. godine, ako predsedniče Odbora za poljoprivedu dozvolite ovo da iznesem, 2011. godine država je dala u zakup 175 hiljada hektara zemlje. To je za 104 hiljade hektara manje nego 2018. godine, a gle čuda, 2011. godine je 70 hiljada hektara zemlje u korpusu bilo više nego što je 2018. godine. Onda zamislite kolika je ta razlika. A o čemu se, u stvari, radi? Neko nije radio svoj posao.
Mi u 2018. godini smo ponudili svaki kvadrat državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, jer sve jedinice lokalne samouprave, po prvi put i neke koje nikad nisu donosile, tako da svih 145 je donelo godišnji program, svi su sproveli prvi krug davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, a hvala bogu, 130 njih i drugi krug. To je velika razlika, u odnosu na ono što pričaju pre sedam, osam godina, tako da se tu sve vidi i sve se zna i nema tu neke priče, vide se činjenice, brojevi, tako se mnogo ozbiljnije pristupilo ovoj problematici i ovaj geografski informacioni sistem će nam poslužiti i pomoći u svemu ovome.
Da odemo korak dalje, pa da ne može više neko ko je dobio državno poljoprivredno zemljište, npr. po pravu prečeg zakupa za stočarstvo, da može da šećernu repu gaji i da mu devastira zemljište. Neko će reći – pa svinje i mogu da jedu repe i rezanac. Možda, ali jedan procenat. Može neko tako daje, u načelu, to ne koriste. Tako da neće biti mogućnosti ni za zloupotrebe. Bukvalno ćemo preko termovizijskog spektra videti svaku biljku koja je na državnom poljoprivrednom zemljištu i onda ćemo moći da one koji na nečastan način to rade teramo u pasivan status i trostruko im naplaćujemo i za zakupnine.
Ne želim nikoga da plašim ovim, ali mora da se zna red. Mora da ide u pasivu onaj ko izigrava pravila. Naročito je bilo izigravanja u delu koji se odnosio na uzgoj svinja i uzgoj pilića i vrlo često u isti koš su se gurali svi stočari. Nema poljoprivrede jedne zemlje bez stočarstva, odnosno bez govedarstva, da li mlečno ili tovno govedarstvo, nema poljoprivrede. To su vam kao male fabrike svaka za sebe koja provuče hranu i izbaci mnogo veće proizvode i mnogo više dodatnih proizvoda. Složiću se sa kolegom Miletićem, nije dobro da se ljudi bave ratarstvom na visokim nadmorskim visinama u istočnoj Srbiji. Zato dajemo sredstva da oni postignu neke druge vrste poljoprivredne proizvodnje. Pazite, tamo ne može kako valja berač ni da uđe, a kamoli nešto drugo. Onda dođete u situaciju da na istoj jedinici površine imate ogromne dijapazone u pogledu prinosa i pšenice i kukuruza. To nije dobro. Mora da se zna gde se šta radi i zato je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje nužna i neophodna.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, svi oni koji su zainteresovani pored malih ekrana za ovu temu, meni je jako drago što se ovaj set zakona iz poljoprivrede, a nalazi pred vama, ali pored ovih zakonskih predloga, ja ću u nekoliko reči obrazložiti Predlog zakona o turizmu i Predlog zakona o ugostiteljstvu. Mislim da je jako važno da o ovim stvarima danas raspravljamo. Mislim da će se svi složiti oko toga.
Možda će se nekom učiniti kakve veze ima poljoprivreda, turizam, ugostiteljstvo, ja ću se truditi da u minutima koje su ispred nas pokušam par reči da kažem na tu temu, pa sami zaključite. Mislim da ime i te kako veze.
Što se tiče ovog seta zakona koji dolazi iz sektora poljoprivrede, pre svega mislim na izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, o sredstvima za zaštitu bilja, izmene i dopune Zakona o zdravlju bilja i izmene i dopune Zakona o sredstvima za ishranu bilja oplemenjivačima zemljišta.
Na početku bih iskoristio priliku da skrenem pažnju da je održana javna rasprava o ovom setu zakona, da se o ovome puno u javnosti razgovaralo, tako da ne stoje tvrdnje pojedinaca da je javnost ovde bila isključena.
Javnost u najširem mogućem obliku je bila prisutna, ako neko nije bio uključen u to, to ne znači da nije bilo javnosti, znači samo da se nije dovoljno informisao za to.
Tako da, predsedniče odbora za poljoprivredu skupštinskog odbora, dozvolićete mi da ponovim ono što sam juče rekao na sednici odbora, a to je da je najšira javna rasprava održana, a ako neko nije čitao ili nije video, ja mu tu pomoći ne mogu. To je, pre svega, jako važno zbog javnosti, vidim svašta se piše.
Želeo bih da ukažem na jednu činjenicu, koju zahvaljujući jednoj koleginici, poslanici, koja vam je malo pre to rekla, pošto ja ne koristim „Tviter“, pretpostavljam, kao ni vi, možda mi je to greška, ali, eto. Kažu – danas se priča dosta o tome kako o izmenama zakona o bezbednosti hrane, kako se uvodi u Srbiju GMO- genetski modifikovana hrana. Svašta, GMO.
Zamolio bi sve kolege narodne poslanike, radi istine i radi javnosti, pocrtamo da je nulta tolerancija na proizvodnju i na trgovinu GMO – genetski modifikovani organizmima. Postoji poseban zakon za to, takozvani lex specialis, koji reguliše čitavu tu materiju, tako da ove priče koje se vezuju za član 5. izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, to apsolutno ne stoji. Molim vas, kao Boga, ne uznemiravajte javnost. Neka je na čast svakome ko pokušava da naruši fitosanitarnu sigurnost ove zemlje. Nulta tolerancija, ponavljam, na proizvodnju i na trgovinu GMO.
Ovo je bila moja obaveza da to saopštim, jer ovo što neko pokušava da spočita, valjda ne znaju više šta bi više rekli. Dok nije bilo dizel goriva, bilo je - što nema dizel goriva za poljoprivrednike, sada kada ga ima, sada to više niko ni ne spominje. Kada se nešto drugo uradi, više niko to ne spominje. Sada moraju da se hvataju za stvari koje ne postoje, za neke fatamorgane, ne znam ni ja šta već. To je sva naša realnost i to je ta naša virtuelna stvarnost preko društvenih mreža donose.
Da se vratimo temu. Oblast bezbednosti hrane prestavlja jedno od prioriteta ministarstva poljoprivrede i uopšte Vlade Republike Srbije, kroz pregovaračko poglavlje dvanaest.
Nama sledi veoma ozbiljna reforma u ovom sektoru. Nemojte zaboraviti da mi do decembra meseca nismo imali akreditovanu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka. Sad ćemo do aprila, maja, dobiti akreditovanu državnu nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu ostale hrane. Imamo fitosanitarnu laboratoriju. Tako da se taj sistem direkcije nacionalnih referentnih laboratorija polako zaokružuje.
To je ono što jednu državu čini nezavisnom, da u svakom trenutku sa aspekta fitosanitarne i veterinarske bezbednosti vi možete da kažete da imamo instituciju koja je nezavisna, koja ima akta normativna, koja ima aparate uređaje najsavremenija, putem kojih može da utvrdi šta to egzistira na prostoru Srbije i šta pokušava da se uveze.
Jednu stvar moram reći, pre svega, zbog javnosti. Do sada su sve isporuke hrane kontrolisale činjenica akreditovane laboratorije koje se nalaze u privatnom vlasništvu. Nije bilo ove nacionalne državne laboratorije koja je imala referentni karakter i koja je pokrivala sve njih ispod sebe i bila neka vrsta kišobrana, tako da se moglo, teoretski, desiti da je jedan uvoznik želi da uveze, pre svega, mislim na pre petnaest, dvadeset godina, kada su tajkuni bili istovremeno i uvoznici i vlasnici laboratorija koji su kontrolisali te pošiljke. Zamislite to. Da li je to moguće?
(Vojislav Šešelj: Ima mesa.)
E, neće moći. Neće moći ni što se tiče mesa, ni mleka, ni ostale hrane, nego će biti državna institucija, nacionalna, koja već funkcioniše u sektoru mleka. Evo, sad se akreditujemo u sektoru ostale hrane, pa onda će svako imati mogućnost ne da moramo da šaljemo to u neku zemlju da kontrolišemo šta se desilo, nego to da uradimo u našoj Srbiji sa najsavremenijom opremom koja danas egzistira.
Zahvalan sam i mojoj prethodnici koja je bila na čelu Ministarstva poljoprivrede što je opremala. Bio je to dug put, nije to bio kratak put. Bilo je to teško obaviti, pogotovo kad javnost vrlo često preko žute štampe samo klizeći start s leve i desne strane, a u stvari, zašto? Zato što pokušavate da zaštite svoju državu i da onemogućite onima koji pokušavaju da zloupotrebe to, ali znate kako, to uvek morate biti spremni na takve stvari.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane utvrdili smo tačnu podelu poslova između Ministarstva poljoprivrede i njenih institucija koje se nalaze na nižem nivou i Ministarstva zdravlja. pre svega mislim na sanitarnu inspekciju, u pogledu vrsta hrane koju ko kontroliše.
Nemojte da zaboravite od 2009. godine, kada je donet poslednji tekst koji je regulisao materiju bezbednosti hrane, pojavile su se neke nove vrste proizvoda, tzv. nova hrana, koja nije bila ničim obuhvaćena i mora se tačno znati ko to kontroliše na tržištu, a ne da dođemo u situaciju da samo svi kažu – pa, ne znam, mi nismo, a ovi drugi kažu – mi nismo, pa onda pitam ko jeste. E, to smo na ovaj način predupredili.
Moram da kažem da smo ovde imali koordiniranu aktivnost sa Ministarstvom zdravlja koja će, nadam se, sa jednom novom grupom inspektora, jer ja moram da napomenem zbog javnosti, u ovom trenutku prosečan starosni vek naših veterinarskih fitosanitarnih inspektora je 57 i po do 58 i po godina, mi moramo ovo da zanavljamo. Zahvalan sam Vladi Srbije što je to prepoznala i omogućila da idemo u novo zapošljavanje ovih lica. To je ono što štiti ovu zemlju na granicama u pogledu hrane, a složićete se da je danas ovaj segment bezbednosti hrane jedan od najvažnijih bezbednosnih elemenata za jednu državu.
Prošle godine od januara meseca krenuli smo sa jednom novom pojavom, da tako kažem, u našem miljeu poljoprivrede, a to je prodaja, tzv. prodaja na kućnom pragu. To je bilo predviđeno za robu poreklom od životinja, prerada mesa, prerada mleka. Dakle, dali smo pravo onom malom poljoprivredniku, koji nema velike količine mesa, velike količine mleka, da na svom kućnom pragu može to da prodaje, da prodaje u svom marketu, na pijaci, na potpuno jedan regularan način, da uvek ima, kako bi rekli, državnu ćagu da je to bezbedno. To jeste hrana koja je ispravna, jeste hrana koja je najkvalitetnija, ali nikad nije imala dokaz i sertifikat te bezbednosti. E, to smo od prošle godine od 1. januara uradili.
Međutim, imali smo situaciju da za robu biljnog porekla, a to će, pre svega da vas podsetim, tu, pre svega, mislim na džemove, pekmeze, ajvare, one zimske sezonske salate koje se pakuju, ovim izmenama Zakona o bezbednosti hrane omogućili smo da se napiše pravilnik koji će regulisati i tu materiju kako bi ovi ljudi iz Koceljeve tamo na festivalu zimnice, koji imaju ogromne količine, tamo ima 500 štandova gde se prodaje zimnica, da ti ljudi ne moraju samo tu. Oni će moći i dalje tu da prodaju tu svoju zimnicu, ali će moći da uđu i u markete, lokalne, na pijacu bez ikakvih problema da idu i da budu potpuno bezbedni kada dođe bilo koja kontrola.
Šta će država da pomogne za to? Država će dati pola novca za adaptaciju objekata koji će biti akreditovani, sertifikovani za te potrebe.
Mi tu imamo već više od 30 ovakvih stvari akreditovanih vezano za preradu mesa i mleka, sad idemo u ovaj biljni sektor. Znate koliko to znači u selu Kržava, tamo iznad Krupnja, na 550, 600m nadmorske visine, gde je sve čisto, gde je sve zdravo, kad on može to da preradi i proda? To ima mnogo veću dodatnu vrednost. E, tu je jako važno da država stane iza ovih malih, i upravo kroz ove izmene Zakona o bezbednosti hrane to smo postigli.
O referentnosti laboratorije državne to sam nekoliko reči rekao, ali jako je važno da uđe nam u svest, pravilnici i zakoni oni jesu normativni alat, ali ove laboratorije su egzekutiva. Na osnovu toga, možeš imati najsavršeniji propis, ako nemaš svoju nezavisnu laboratoriju, uvek postoji prostor gde može neko da kaže – pa, da li je to ovako ili onako. Ako država to kontroliše, onda tu ne treba da bude problema.
(Vojislav Šešelj: Sad si nas ubedio.)
Ja znam da sam vas ubedio. Moj posao je da što više ljudi ubedim da glasaju za ovaj predlog i hvala vam što ćete glasati za to.
Još jednu stvar želim da kažem koju smo uveli po prvi put, a to je institut službenih kontrola. Obično inspekcijske organe doživljavaju kao nekog ko po prijavi dođe, ne znam neko prijavi, najčešće anonimno, dođu tamo, kontrolišu, napišu kaznu, doviđenja, vidimo se. E ovaj institut službenih kontrola koji smo uveli, koji egzistira kompletnoj EU, u stvari treba da pomogne u preventivnom svom karakteru, u različitim monitorinzima koji će se vršiti i to je ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane omogućeno.
Za to pravo nam je dao i kolega Ružić kroz svoj Zakon o inspekcijskom nadzoru, gde za određene oblasti je dozvoljeno na drugačiji način ove službene kontrole da se reguliše. Ja sam zahvalan na tome.
Moram da kažem da ima još jedna tema koja se u javnosti dosta pominjala. To je sektor hrane i tzv. one odrednice „najbolje upotrebiti do“. Svedoci smo da često hrana mora da se baca, koja je potpuno ispravna, ali zbog različitih modela nije je moguće iskoristiti. Ovim smo dali mogućnost da se posebnim pravilnikom onemogući bacanje ove hrane da se iskoristi na najbolji mogući način. Naravno, ne za svu hranu. Postoji hrana koju je nemoguće… ona je upotrebljiva do, ima datum, doviđenja, doviđenja, ali postoji naročito hrana biljnog porekla koja ima svoje karakteristike takve da može još neko vreme da se koristi. To ćemo posebnim pravilnikom regulisati ovu materiju u kojim situacijama to može da se koristi da ne bi došlo do eventualnih zloupotreba.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, samo nekoliko reči. Pre svega, imali smo jedan dualitet. Imali smo dva propisa, jedan iz 1998, a jedan iz 2009. godine sa različitim registrima. Ovim izmenama Zakona potpuno to sve objedinjavamo, formiramo jedan jedinstven registar, ali ima jedna stvar koja je interesantna i mislim da ću možda opet uspeti da dobijem naklonost pojedinih iz jednog razloga koja će možda biti kad je izgovorim i jeretička misao, a to je sledeća stvar – zaštitićemo domaće proizvođače sredstava za zaštitu bilja, staviti im duži prelazni period. Neki pre nas, pre jedno deset godina su valjda mislili da će ući 2012, 2013. ili 2014. godine u EU, pa su rekli 2014. godine – kraj. Posle toga ništa domaće ne može se iskoristiti pošto ne ispunjava standarde. Ovo su preparati koji su potpuno adekvatni, bezbedni i omogućićemo za 600 domaćih preparata da imaju svoj produženi život do trenutka ulaska Srbije u EU. To je jedan deo domaće industrije.
Mi moramo da mislimo pre svega na Srbiju. Naš put jeste EU, ali moramo da zaštitimo domaće proizvođače a ne samo da kažemo preko noći, kao neki što su 2000. godine u decembru, ili kada beše, doneli onu liberalizaciju tržišta, pa preko noći srpsku poljoprivredu na kolena bacili. Zbog otvaranja tržišta i adekvatnih sistema zaštite to ne želimo. Ovim ćemo to prevazići u ovom delu. Ja znam da to nije veliki deo, ali tu gde možemo da sačuvamo, tu čuvamo.
Jako je važno reći da ćemo u naredne dve do tri godine preko Uprave za zaštitu bilja raditi na obuci poljoprivrednih proizvođača. Njih ima negde 650 hiljada registrovanih gazdinstava, a od toga 360 hiljada koji se aktivno bave poljoprivredom i ti ljudi su tema. Do tih ljudi moramo doći. Pripremljeni su programi kako će se oni obučiti za adekvatnu upotrebu zaštitnih sredstava iz jednog prostog razloga. Mi tim ljudima moramo pomoći, edukovati. Kažu tamo kod mene u Ravnju – u jednom selu ako nemaš popa, učitelja i ako nemaš ovog zaštitara, savetodavca, ovog poljoprivrednog savetodavca ne možeš daleko stići.
Moramo ljude da edukujemo kako da koriste zaštitna sredstva, a ne da dođemo u situaciju da paljenu papriku, neko uzme pepeo i baci da bi ubio određenu bolest, pa napravi još veći cirkus nego što je bio pre toga. Ima svojstva koja nisu dobra za hranu, nije opasna za nešto drugo, ali za ovo je.
(Vojislav Šešelj: Pepeo je opasan.)
Ima pepela i od uglja malo drvenog, ako se ja dobro razumem u to. Nešto malo sam išao u školu. Jako je važno da ove ljude edukujemo i da im damo mogućnost da kasnije dobiju i poslovne sertifikate da su obučeni za ovo, kako bi na što kvalitetniji način bavili se poljoprivrednom proizvodnjom.
Još jednu stvar sam hteo da kažem vezano za izmene i dopune Zakona o zdravlju bilja, a one se tiču tzv. famoznih fito sertifikata za izvoz. Svedoci ste u oktobru, pre mese dana, da smo imali seriju hapšenja lica koja su pokušala da zloupotrebe sporazum Srbije sa Ruskom federacijom vezano za izvoz voća. Na ovaj način dodatno pojačavamo taj stepen zaštite tako što smo dali pravo, između ostalog i poljoprivrednim stručnim službama da imaju, da im bude to zvaničan državni posao da izdaju fito sertifikate. Naravno, utvrđeno je sve u skladu sa međunarodnim standardom IPPS i tu apsolutno ne bi trebalo da bude više nikakvih problema.
Sada ću pokušati nekoliko reči da se osvrnem na Predlog zakona o turizmu i Predlog zakona o ugostiteljstvo. Po prvi put …
(Vjerica Radeta: Rekao je sada će Rasim doći, samo da završi ono sa Mehom.)
Ja se trudim da dostojno zamenim svog kolegu koji radi.
Po prvi put nemamo jedan zakon koji je jedinstven za turizam i za ugostiteljstvo, nego imamo dva potpuno posebna zakona, jer pokazali su svi trendovi da moramo da imamo potpuno ove dve odvojene materije. Nije to isto i mislim da je jako važno ukazati na najvažnije stvari koje se tiču Zakona o turizmu.
Turizam predstavlja jednu od sfera društvenog života Srbije koja ima nagli rast i prosperitet. Godine 2018. u Srbiji je bilo 3,4 miliona turista. To je rast od 11%. Po prvi put prošle godine, gotovo da imamo izjednačen broj domaćih i stranih turista. To je u mnogome doprinela politika Vlade, otvaranje granica bezviznog režima za pojedine zemlje odakle turisti dolaze u Srbiju.
Na ovaj način došlo je do direktnog deviznog priliva od 1,5 milijardi dolara. To je rast od 15% u odnosu na 2017. godinu. Međutim, desile su nam se neke stvari koje ne treba da se dešavaju. Sećate se prošlog leta, sećate se turističkih agencija gde su putnici bili prevareni. Šteta je bila skoro 700.000 dolara. Veliki problem. Tada je postojala samo tzv. garancija putovanja, gde je turistička organizacija odgovarala tom garancijom za svoju uslugu.
Međutim, ovim novim zakonom predviđeni su i novi finansijski instrumenti koji će pomoći da se zaštiti turista da ne bi bio zloupotrebljen od strane turističke organizacije. Uvodi se institut depozita, to će biti posebnim podzakonskim aktom regulisano i mislim da ćemo na ovaj način pokušati da prevaziđemo sve one boljke koje se javljaju u određenim segmentima društva koja se razvijaju. Imamo čak licence turističke organizacije, u zavisnosti od depozita koji dostave, onda će putnik moći uvek da zna da li je ona zaštićena najvišom vrednosnom licencom ili nešto nižom vrednosnom licencom.
Mislim da ovaj sektor moramo stalno da podstičemo. Imamo i vaučere koje Vlada daje građanima Srbije da odu na turističke destinacije Srbije. Mislim da je to jako važno i to je doprinelo do razvoja ovog sektora i mislim da sa time treba nastaviti.
Imamo tako, primećeno je da u pojedinim situacijama imamo kod fizičkih lica izdavanje kapaciteta soba, apartmana, tzv. onaj institut „stan na dan“. To je bio generator sive ekonomije. Ovim izmenama Zakona o ugostiteljstvu stvoreni su pravni instituti koji će zaštititi državu sa jedne strane, a sa druge strane ovim licima koja žele da posluju legalno omogućiti da putem paušalnog oporezivanja, jer nemojte zaboraviti da su u decembru mesecu, čini mi se bile izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje su omogućile da od 1. jula imamo paušalno oporezivanje za ona fizička lica koja imaju do 30 ležajeva i koja imaju do 30 dana noćenja. Ovo je jako važno. Tu dolazimo do veze poljoprivrede, ruralnog razvoja i svega ovoga što se tiče turizma i ugostiteljstva.
Ako se sećate, jedna od stvari koju proklamujemo kroz ruralni razvoj jeste tzv. seoski turizam. Da li mislite da je lako onom koji ima, koji je registrovan za obavljanje seoskog turizma u seoskom domaćinstvu, poljoprivrednom gazdinstvu da svaki dan odlazi u sedište svoje opštine da prijavljuje svakog svog gosta? To nije lak posao. Zato su ljudi često bežali od te obaveze i nisu se time bavili ali platformom „E-turista“ koja će biti uvedena, biće elektronskim putem omogućavanje prijavljivanja svojih gostiju.
Zašto je to važno kod poljoprivrede i kod ruralnog razvoja? Mi kroz IPARD program koji je krenuo da egzistira u Srbiji, gde Srbija povlači 175 miliona evra evropskih para, na to je dala 50 miliona evra para iz srpskog budžeta, jedna od mera koja će biti akreditovana ove godine i gde će biti prvi konkurs 15. novembra 2019. godine tiče se ruralnog turizma. Na ovaj način domaća poljoprivredna gazdinstva koja žele da izađu iz poljoprivredne aktivnosti, odnosno da pored poljoprivredne aktivnosti se bave i nekom ne poljoprivrednom aktivnošću moći će da konkurišu za IPARD sredstva, gde se 65% daje povraćaj, dobija se garant. Vrednost jednog posla, investicije, zahteva može da bude između 5.000 evra i maksimum 300.000 evra.
Za ovu namenu opredeljeno je 20 miliona evra. Uslov za sve, bukvalno je napravljena integracija sa Zakonom o ugostiteljstvu, jesu ovih 30 ležajeva. Zato se smatra da je tu neko, radi se o nekom malom čoveku sa preduzetničkom aktivnošću koji želi da se bavi ovim i na ovaj način on će moći da izgradi te svoje kapacitete, da kupi opremu, sve što mu je neophodno od sadržaja da bi se bavio tom svojom aktivnošću i za svoje gazdinstvo, za svoju porodicu obezbedi odgovarajući nivo prihoda.
Ja se izvinjavam ako sam previše vremena uzeo, ali mislim da je jako važno na ovaj način obrazložiti, još jednom molim ljude koji se nalaze u ovom najvišem zdanju koje donosi zakone, molim vas nemojte javnost plašiti stvarima koje nisu istinite. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, hteo bih samo nekoliko stvari koje sam verovatno propustio u uvodnom obraćanju, a tiču se ovog Zakona o turizmu i Zakona o ugostiteljstvu. Neću ja o GMO, to smo raspravili, to smo utvrdili šta je i kako je.
Moram da kažem, činjenica je to prošle godine, i potvrđuju se vaše reči, što je kulminiralo vezano za turiste i ti problemi koji su bili sa nekoliko agencija. Kod jedne agencije nije uspela da zalegne ta garancija koja je maksimum, koja je 300.000 evra, nije zalegla da se obeštete putnici koji su preko te agencije išli i zbog toga se u ovom Zakonu o turizmu uvode i depoziti koji će biti adekvatni i licenci, adekvatni putovanjima koje te turističke organizacije organizuju. Jako je važno reći da su ovi turisti koji su izigrani od strane ovih agencija u najvećem delu ili u potpunosti obeštećeni. Kažem, kod ove jedne agencije SAB to nije bila situacija, jer je vrednost putovanja prevazilazila iznos garancije. Zato se ulazi sada u depozit, 70% su bili obeštećeni, ostalo nije bilo, jednostavno, novca.
Postavljati stvari da država iz budžeta to kompenzuje, mislim da je ovo mnogo bolji način, da se utvrde depoziti, povećaju se iznosi tih depozita i da onda može za jedno putovanje i preko garancije preko depozita ide na 500, 600, 800, milion evra i onda neće biti nikakvih problema. Mislim da je to jako važno reći.
Što se tiče stranih turista, daje se isključivo pravo domaćim agencijama koje dovedu 15 i više turista stranih, tri i više noći da dobiju tzv. podsticaj, kako ste to rekli. Samo ću reći jednu stvar, znate li kojih turista iz dalekih zemalja ima najviše, ovde u našem okruženju? To su uglavnom putovanja koja su povezana sa nekoliko zemalja. Kineza. To je jako veliki potencijal. Taj iznos od 15 evra ili 10, koliko god bilo, znate koliki je budžet za to? Pedeset miliona dinara. Koliko to izađe? Deset puta manje od vaučera, a 1,5 milijardi je devizni priliv koji se ostvari od stranih turista. Oni mnogo više potroše nego što se da. Ali, to je trend koji postoji, podstiče se domaća privreda turistička privreda da radi. Oni ovde troše novac. Ne troši on novac da dođe iz Kine, prođe kroz Srbiju, pa ga potroši u Solunu, nego ga potroši u Beogradu, Novom Sadu, Paliću, potroši ga…
(Vjerica Radeta: Sremskoj Mitrovici.)
Pa dobro, hajde, i u Sremskoj Mitrovici, ako baš mora, ako smo dotle došli.
(Vojislav Šešelj: Ali, sve bi bilo isto bez ovih 15 evra.)
Ne bi bilo sve isto. Vi igrate igru. Ja mislim da morate to razumeti. Vi igrate igru sa drugim tražiocima turista. To je ista priča kao sa dovođenjem stranih investitora. Kada dođu, počnu svi da igraju i nude nešto. Vi ako ostanete pasivni u toj igri, na dugi rok vi gubite, na kratki rok možda ćete biti u pravu. Na duži rok, to vi sigurno znate da je tako, da on mnogo više potroši.
Koliko košta jedan ručak u beogradskom restoranu za jednu osobu? Pa, pet, šest evra. On nije došao tu iz Kine da bi jednom ručao, nego pošto je tri noći minimum, on najmanje 15 evra potroši za ručak, jedan čovek. A gde je spavanje, a gde je piće, gde je sve ostalo, gde su ulaznice? Mi otvaramo muzeje. Gde je to? Znate kolika je tu korist? Mislim, morate nekad igrati po principu štapa i šargarepe, to mora. Morate nekada imati trošak da bi napravili mnogo veću korist. Izvinjavam se ako sam uzurpirao vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Hteo bih, pre svega, da ono što su izrekli nekoliko predstavnika poslaničkih grupa, da odgovorim na pitanja, pošto mislim da je to najkorektnije.
Osvrnuću se, pre svega, na onaj deo koji je gospodin Jovanović pomenuo, pa ću onda i na ovo poslednje, a imamo i nešto vezano za turiste.
Zlatiborski, Moravički, Kolubarski, plus Podunavski i Šumadijski, to su okruzi gde će subvencije za osiguranje biti 70%, na osnovu analize koja je urađena. Analiza se odnosila na prostor koji je najviše bio izložen gradonosnim oblacima u prethodnih pet godina.
Ovo je mera finansijske zaštite tog prostora od sve štete koja nastaje usled gradonosnih pojava.
Pored toga, na prostoru Kolubarskog okruga gradi se danas sistem automatske protivgradne zaštite, 28 objekata je gotovo od 99 i mislim da ćemo kompletan okrug ove godine završiti. To su prostori gde bez ljudske posade, savremenim sistemima upravlja se i tretiraju se ovi oblaci protivgradnim raketama.
Urađena je od strane DRI revizija celishodnosti čitavog postupka protivgradne zaštite, dati su predlozi i mi ćemo inicirati izmene zakona na osnovu kojih neće više biti problema kao što je bilo do sada vezano za protivgradnu zaštitu, naročito vezano za protivgradne strelce.
Bilo je pitanja koja su se ticala GMO. Ja bih samo još jednom zamolio, poštujem struku, poštujem zvanja, poštujem godine, poštujem sve, ali nemojte, molim vas, da obmanjujete ovaj narod. Te priče o tome da se u Srbiji dozvoljava proizvodnja, promet GMO, to apsolutno ne stoji. Imate Zakon o genetski modifikovanim organizmima koji jasno to kaže sa nultom tolerancijom.
Prošle godine, odnosno svake godine Uprava za zaštitu bilja, zajedno sa MUP, kontroliše prostor i eventualne zasade i automatski pali, nestaje, ako se desi to. Vi ne možete ni u jednom obliku funkcionisanja u stoprocentnom iznosu negativne pojave satrti. To je nemoguće.
E, sad, da se vratimo na lude krave. Naravno da postoji institucija koja se na liniji klanja bavi kontrolom BSE, a to je Naučni veterinarski institut.
Da vam kažem jednu stvar, ja mislim da je to od 1988. godine, valjda kad je prvi put dijagnostikovana ta bolest ludih krava, mislim u Velikoj Britaniji, a složićete se, od tad ima jedno 30 godina.
Evo, za vas, za poslanike ekskluzivna informacija. Danas smo dobili obaveštenje od Svetske organizacije za zdravlje životinja da je Srbija na listi zemalja sa minimalnim rizikom od bolesti ludih krava. To je na bazi monitoringa i svega što je rađeno prethodnih godinu i po dana, dobijen takav status, koji će u pogledu trgovine nama otvoriti mnoga vrata, kako u pogledu toga da ne mora više da se kontroliše na liniji klanja, zato što smo prostor koji je zaštićen, ali i to mora da se radi.
Zašto to neko 30 godina nije radio, ja stvarno nemam pojma i neću da ulazim u to, ali ovo vam je odgovor na to pitanje.
Što se tiče Kineza, turista i svega ostalog, želim samo još jednu stvar da kažem. To je bilo kroz jednu diskusiju. Vlada Republike Srbije 15. januara 2017. godine, tada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, je donela odluku o ukidanju viznog režima sa Kinom, koje je omogućilo ovoliki priliv turista. Iz tog razloga, Vlada koristi sve raspoložive mere, između ostalog i podsticajne, kako bi ovu granu društvenog života što više unapredila.
Ja, koliko sam uspeo da sva pitanja percipiram, zahvalio bih se svim poslaničkim grupama, odnosno njihovim ovlašćenim licima koji su podržali predloge zakona. Mislim da je jako važno i apsolutno sutra tokom rasprave uključivaću se i odgovarati na sva pitanja. A, zahvalio bih se i predsednici što mi je pružila priliku sad da odgovorim na ova pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Izvinjavam se što sam ranije počeo sa pričom.
Da vam pravo kažem, da smo dobili te amandmane, mi bi ih razmotrili. Gospodin Rističević je predlagao amandmane, Odbor je predlagao amandmane. Juče je bilo vreme i mesto da se predloži to. Ja bih, dam vam pravo kažem, to razmotrio. Pošto nema tiketa, nema ni lotoa. Meni su ruke vezane sad, ali svakako razmotriću vaše predloge.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodo poslanici, poštovani oni koji prate zasedanje Narodne skupštine, želeo bih, pre svega, nekoliko reči da kažem, radi javnosti.
U prethodnoj raspravi se čulo da, na primer, je bilo reč ovde o tome da se menja neki zakon, bilo šta, a činjenica je da je ovo prvi put da se na jedinstven način reguliše materija građevinskih proizvoda.
Na ovakav način tražiti bilo kakav amandman kojim se briše da postoje bilo kakva pravila, to samo govori o jednoj stvari da neko želi da živi u situaciji gde ne postoje nikakva pravila. Ovim se uvode jasna pravila, na jasno utvrđen način, kakav postoji u čitavom savremenom svetu. Ovaj amandman – briše se, ja ne znam šta može drugo da znači? Da se ukida Zakon o opštem upravnom postupku? To znači da nema niko nikakva prava. Ja sam to tako shvatio.
Druga stvar, pre svega, ispred Vlade želim da kažem, da priča o ugovorima za Moravski koridor, kao prvo, ne postoji nikakav ugovor, a kamoli bilo kakva ugovorena cena.
Treća stvar, po prvi put smo u situaciji da dođemo u priliku da gradimo Moravski koridor. Ja o tome slušam već jedno 20-30 godina. Slušam i o nekim drugim auto-putevima koji se završavaju.
Tako da, molim vas, jedino što ja vidim ovde ružičasto ili lila, ne znam koje je boje, je nešto s moje leve strane. Drugo ništa ne vidim.
(Gordana Čomić: Šta je sada bilo?)
Jedna kravata lila, nema veze s vama. Vidim ja malo više nego što vi vidite, a ne vidi se sa vaše leve strane.
Ono što je činjenica, to je da u ovoj zemlji raste bruto društveni proizvod. I to kažu sve svetske finansijske institucije. To ne možete da opovrgnete. Raste zaposlenost ljudi. Privredna aktivnost raste. Ja ne znam šta vi više hoćete, osim da tražite ono što možda vama lično pripada, pa dođete u upravu za agrarno plaćanje.