Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, ja sam iz prethodnog izlaganja nekoliko stvari video, pre svega prvo kontradiktornost. Iz jednog prostog razloga priča se da je važno političko pitanje poljoprivredno zemljište, a onda posle priča o, sada ću da citiram – Hansu, Jozefu i Pjeru. Ako je važno političko pitanje onda nema mesta pojedinostima. Znači, važno je iskazati stav Republike Srbije povodom prodaje zemlje državljanima EU. To je na ovaj način iskazano.
Druga stvar, pitanje prehrambene industrije. Nažalost, prehrambena industrija je nešto što mi u ovom trenutku, u onom kapacitetu koji treba da imamo, nemamo. Činjenica je da je 70-tih godina prošlog veka napravljen iskorak sa prehrambenom industrijom pravljenjem u lučkim područjima velikih skladišnih kapaciteta kako bi ukoliko se radi o zrnastoj robi, roba mogla lakše da se transportuje do tačaka na koje je išla prodaja. Ali, ja ću jedno pitanje da postavim, kada su prestali da postoje prehrambeni giganti? Da li su privatizacije u stvari nešto što je prekinulo postojanje i liberalizacija koja je 2000. godine u jednom danu, čini mi se krajem 2000. godine ili početkom 2001. godine, više ne mogu da se setim, kada je potpredsednik savezne vlade, mislim da je oktobar mesec u pitanju, više se ne sećam 2000. godine, potpredsednik savezne vlade Labus u to vreme proklamovao liberalizaciju trgovine i kada je došlo do masovnog prestanka rada prehrambene industrije.
Ono što nama u ovom trenutku treba to su investicije. Investicije zavise od tri vrste resursa. Prvi, u globalu, prvi je da li imate dovoljno sopstvenog novca da investirate. Drugo, da li imate kapacitet da se zadužite da investirate i treće, da li imate priliva kapitala iz inostranstva da bi moglo da dođe do razvoja investicija. To je ono što je nama neophodno i na tome ja insistiram svo vreme.
Priča o „Tenisu“ i Al Rawafed, ja iskreno to vidim kao zamenu klasičih teza, da ne kažem da tu mešamo babe i žabe. Pravo svojine i pravo zakupa ne možemo nikako da stavimo u isti okvir, složićete se sa tim.
„Tenis“, postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, čini mi se, krajem 2015. godine. U njemu je dato pravo da se po osnovu investicija zemljište može dati u zakup do 30 godina. Proceduru kako će se sprovesti čitav ovaj postupak utvrđen je uredbom Vlade Republike Srbije. Uredbom je predviđeno da će ići javni poziv. Priča, ja sam se ovde naslušao prethodnih godinu dana o netransparentnosti tog postupka, o direktnim pogodbama, ne pogodbama. A moj posao je da slušam ali je moj posao isto tako i da branim ono što je istina i činjenica. Javni transparentni postupak po kome je mogao da se prijavi svako je sproveden u januaru i februaru mesecu. Na bazi tog poziva 219 različitih subjekata je apliciralo. Na bazi toga, a to ste me pitali da dam odgovore na ta pitanja, 219 kompanija u ovom trenutku prilično restriktivnim pristupom iz jednog prostog razloga jer je poljoprivredno zemljište jedan resurs o kome se mora voditi računa, jednom kada date onda posle nemate da se kajete. Deset projekata je do sada odobreno. Od deset projekata 51 milion evra investicija, za sada, ostalo, a pričamo o odlukama komisije, ostalo je da jedinice lokalnih samouprave usvoje to. Ukupna investicija kada bi se to pretvorilo u hektare koliko je dato, 9.400 evra po ha. Vi znate koliko je to važno.
Što se tiče Al Rawafed, hajde jednom tu više priču da isteramo na čistac. Mislim da smo se naslušali i u medijima i ovde u Skupštini priča o tome kako ova investicija nije dobra, kako je loša za Srbiju, kako se ništa nije rešilo. Evo, ja sam spreman da idem putem prema Vrbasu, pa dalje Kuli, pa da prođemo i vidimo šta je stvarno rezultat. Rezultat je ovo. Ovo nisu slike ovu su realizovane investicije. Sada ću vam reći gde je ovo. „Mladi borac“ 461 ha pod sistemom za navodnjavanje, „Agrobačka“ 205 završenih ha pod navodnjavanjem, „Jadran“ 392 ha, „Sivac Sever“ 2.198 ha, „Sivac Jug“ 1.240 ha. Evo, sada ću vam pokazivati, a ovo je u Novoj Gajdobri, ovo je u Obrovcu, Karađorđevo Sever.
(Vojislav Šešelj: Imaš li neke slike starleta?)
Nemam, gospodine, ja se bavim poslom i sistemima za navodnjavanje, jer ste mi vi to kao Narodna skupština dali za posao da radim. Ovako izgledaju sistemi za navodnjavanje, samo da nađem još jedan primer.
(Vojislav Šešelj: Meni izgleda sve isto.)
Pa, sistemi za navodnjavanje su svi isti uglavnom na kanalskoj mreži. Evo, gospodine Šešelj možemo otići zajedno da to pogledamo, da se uverimo svi u to.
Činjenica, mart 2018. godine tačka završetka priče Al Rawafed na osnovu međunarodnog sporazuma. Sve će biti pod sistemom za navodnjavanje.
Još jednu stvar da kažem u pogledu poljoprivrednog zemljišta. Ono se nalazi u vlasništvu kompanije Al Rawafed Srbije d.o.o. registrovana po Zakonu o privrednim društvima. Vaše insinuacije apsolutno ne stoje. Al Rawafed d.o.o. Srbija, to znači gospodine da je u ovom trenutku ovaj zakupac platio 250 eura po ha unapred za 4.250 ha zemljišta, isplaćeno sve.
Ja sam u jednoj emisiji, na jednom mediju razgovarao na ovu temu, a ovo su ozbiljne teme i mislim da priča o 6.000 ha navodnjavanja je vrlo ozbiljna tema pored 50.000 ha navodnjavanja koje smo pokrenuli. Pa, bar vi treba da znate šta je navodnjavanje, bili ste pokrajinski sekretar, znate šta su sistemi za navodnjavanje u Vojvodini, da je to izvor života za Vojvodinu, za ratarstvo u Vojvodini. Mislim da oko toga nema, a kao što je danas činjenica da je četvrtak i da radimo o izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, to su sistemi za navodnjavanje, to je život za poljoprivredu isto kao što je za drumski transport autoput, tako je sistem za navodnjavanje. Ima tu jedan sistem, a ja sam se setio toga da radim čim sam postao ministar, rešio i stavio sistem za funkciju i stavićemo 10.900 ha koji se nalaze na prostoru centralne Srbije, koji obuhvataju područje Bogatića i Šapca isto pod sistem za navodnjavanje, kompletno će se vršiti navodnjavanje.
Tako da te priče pored toga, izvinjavam se ako sam pre emotivan, ali je meni jako stalo do ovoga. Početo je, u toku je, biće završeno. Na kraju, oko zakupa poljoprivrednog zemljišta. Možda ja vama izgledam smešno ali trudim se da odradim posao koji sam dobio. Prihod od poljoprivrednog zemljišta, od zakupa 2016/2017. godine u odnosu na 2015/2016. godinu je za 50.000 ha više u zakupu, 53 miliona evra je prihodovano. Zakup je 314 hiljada ha, koristeći dva alata koja nam stoje po Zakonu o raspolaganju. Jedan je na osnovu licitacije, a drugi je na osnovu prava prečeg zakupa za stočare zato što stočari moraju da imaju određeni, privilegovani status. Činjenica je da imam probleme u sprovođenju zakona i zbog toga ćemo raditi na tim izmenama kako bi se sprečile zloupotrebe.
Hajde samo da se vratimo još na jednu stvar. Sećate se vremena, koliko je bilo doneto programa o davanju zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini 2010/2011. godine? Ko je imao nadzor nad time? U ovom trenutku postoje samo četiri lokalne samouprave koje to nisu uradile i kojima su pokrenuti alati obustavljena su im transferna sredstva i sve dok ne urade onako kako je po zakonu neće niko ništa dobiti.
Ja mislim da je to pošteno i da je to po zakonu, pošteno prema onima koji svoje zakonske obaveze ispunjavaju. Trudimo se da uredimo sistem poljoprivrednog zemljišta, nije lako.
Imamo jednu neograničavajuću okolnost. Podeljena je odgovornost između lokalnih samouprava i države. Jedni donose program, pokušavaju sve i svašta. Imamo različitih situacija, ali je činjenica da se krenulo i na prinudno ubiranje letine tamo gde postoje uzurpirana zemljišta. I još da završim.
Radimo koliko znamo, koliko možemo. Trudimo se da pokrenemo stvari koje decenijama nisu bile pokrenute, vreme će i građani da sude da li je to bilo dobro. Hvala.

Samo kratko, a na konto prehrambene industrije, upravo ono što je bilo kod donošenja budžeta kritikovano, sredstva koja su opredeljena u okviru Ministarstva privrede za podršku, investicijama su upravo namenjena za prehrambenu industriju.
Ima još jedna stvar koja mi je sada došla u misao, vezana je za Zakon o poljoprivredi, jeste, u raspravi je bilo priče da ćete podržati i kada je došlo do glasanja, nije nikoga bilo.
Tako je bilo u decembru mesecu. Vi to dobro znate.
Treća stvar, što se tiče investicija, mi podržavamo investicije koje na svom kraju imaju prerađivačku industriju i tako je napisan zakon, tako je napisana uredba, a ne prosto ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. To nigde nećete videti.
Meni će biti zadovoljstvo u narednih 15 dana, pošto smo završili 80% predmeta, postoji dosta veliki teret imovinsko pravnih odnosa restitucije i svega ostalog, da izađemo u javnost i kažemo, ovo su ti projekti, ovo su u ovim sredinama, ovde je prerada voća, ovde je prerada povrća. Nama je jako važno zbog tržišta.
Završiću sa „Tenisom“, „Tenis“ je važan zbog tržišta i zbog prerađivačke industrije. On je važan, jer 6000 kilometara je njegov prostor koji on obuhvata sa finalnim proizvodima, ne sa polutkama, kilo mesa, šest kilograma mesa, nego sa finalnim proizvodima baš tako isto, kako „Mitros“ u ovom trenutku izvozi svoju robu termički obrađenu na prostoru EU i Rusije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Hteo sam nekoliko stvari da kažem, tj. da se osvrnem na prethodna dva izlaganja koja su u priličnoj meri drugačija jedno od drugog.
Gospodine Čanak, izuzetno sam zahvalan i zadovoljan zbog podrške koju dajete ovim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz prostog razloga zato što na ovaj način štitimo najbolji interes građana Srbije, srpskih oranica, ali na vaše pitanje - zašto to ranije nije bilo doneto? Možemo tu dosta diskutovati. Četiri godine smo imali vremena za ovo.
Ono što je važno da u ovom trenutku imamo predlog zakona sa jasnim ograničavajućim uslovima i povezao bih to sa prethodnom raspravom pre vas, gde je navedeno da su pojedine zemlje, parafraziraću neke „sedam plus četiri“, „osam plus tri“ potpuno je i svejedno, imale, ali to su one i ispregovarale u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju svojevremeno kada su ga potpisivale. Mi tu privilegiju nismo imali, ovo je realnost i na ovaj način rešavamo probleme i negativno nasleđe koje je nastalo tokom ovog perioda prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanja.
Ono što je činjenica isto tako, jeste da je Sporazum o stabilizaciji pridruživanju obuhvata veliki korpus društvenih aktivnosti, široko zahvatanima, ne tiče se samo poljoprivrede. Tu je bilo mnogo stvari o kojima je malopre gospodin Čanak govorio, koje su doprinele kvalitetnijem životu građana Srbije.
Zašto je ovo ovako u poljoprivredi? Ostaje za diskusiju i činjenica je da nemamo prelazni period. Ovim izmenama zakona mi pravimo desetogodišnji moratorijum na kupovinu zemlje od stranih fizičkih lica što se tiče poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.
Ono što je isto tako zapažanje koje se ticalo kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, pripremamo projekat knjige Polja, koji postoji u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu i isto tako duže rokove za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za one aktere u poljoprivredi Srbije, koji svojom poljoprivrednom proizvodnjom, naročito stočarstvom, mogu obogatiti poljoprivredna zemljišta i poboljšati njegov kvalitet. To je neophodno. Mi moramo prekinuti sa jednogodišnjim davanjem zemljišta u zakup, na koja smo manje-više pritisnuti zbog restitucije i nekih nerešenih imovinsko-pravnih problema.
Želeo bih na kraju da kažem jednu stvar koja se tiče navodnjavanja odbrana od poplava. Niste bili danas prepodne kada smo razgovarali na temu navodnjavanja. Otpočeti su projekti navodnjavanja. Jedanaest projekata je u ovoj prvoj fazi. To su dvonamenski sistemi i za odvodnjavanje i navodnjavanje. Činjenica jeste da je u prethodnom periodu zbog nepostojanja sredstava, dugogodišnje 20, 30 godina, nije bilo ni građenje kanala, nije bilo ni održavanja kanalske mreže i to je ono što je problem.
Što se tiče odbrana od poplava, potpuno ste u pravu. Svi uzvodno na našim rekama se štite. Ukoliko dođe vreme, klima učini svoje i dođe do naglog porasta, negde ta voda mora da ode. Ona može na više načina da se izlije. Imali smo sreću u nesreći da se desilo 2014. godine pucanje odbrambenih sistema, uzvodno na Savi. Sa druge strane, ceo sistem zaštite stare Jugoslavije zasnivao se na reci Savi, na Lonjskom polju. Trenutno je u toku projekat prirodne retenzije u Morovićkim šumama kako bi se spasio nizvodan tok reke Save u odnosu na državnu granicu.
Malopre sam ja o tome govorio, koliko su važni autoputevi za drumski saobraćaj, toliko je važno i navodnjavanje odbrane od poplava za poljoprivredu i uopšte za zaštitu imovine koja postoji.
Jednom kada nešto napravite, ukoliko to ne održavate i ukoliko to prepustite da zavise isključivo od prirodnih prilika ili neprilika, nismo mi toliko bogato društvo da možemo isključivo na tome da se branimo, da li će biti nešto ili neće biti, moramo da uložimo u to i to će biti intencija ovog Ministarstva, da maksimalno posveti sebe u narednim godinama ili šestogodišnjem periodu da 300 hiljada hektara najmanje stavimo pod seme za navodnjavanje. Hvala.

Nisam bio do kraja potpuno precizan. Naravno da prilikom mojih investicija vodimo računa o kvalitetu vode koja će se služiti sistemu za navodnjavanje i da su u toku neki projekti kojima će se rešiti sistem pročišćavanja voda.
Ono što moram da primetim, nikad Savu nisam video čistiju nego ovih godina. Iskreno vam kažem, neke stvari se dešavaju koja su potpuno neverovatne. Razlozi za to, možemo ulaziti u njih, ali nije to samo tema. Vi pričate o Kanalu Dunav-Tisa-Dunav i o njegovom zagađivanju usput. U toku su projekti u okviru IPA projekata koji će rešavati ovaj sistem.
Činjenica je da u ovom trenutku, naročito tamo na prostoru Kule i Vrbas, imamo velike zagađivače. Radi se zajednički projekat, to je bilo u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočeli smo, obezbeđena sredstva u ovoj godini da se ovaj posao završi i ne samo za to, nego i za druge projekte, za pročišćavanje otpadnih voda i ono što moram da primetim jeste da smo imali kod nekih projekata različite situacije, ima ovde i nekih poslanika koji su bili predsednici opština i gradonačelnici, da lokalne samouprave nisu ispunile svoj deo obaveza i došli smo u situaciju, naročito kod sistema vodosnabdevanja i pročišćavanja otpadnih voda, da uđemo u problem kao država i država je intervenisala pre nekoliko dana, preuzela obaveze kako ove stvari bi se završile do kraja, a činjenica je da su u to vreme lokalne samouprave ulaze u projekte. Imamo i neke druge stvari koje se tiču pročišćavanja, gde na primer nisu bile rešene linije za mulj. Šta s njima? Imao tako jedan pročistač otpadnih voda. Sada radimo na tome i ove i sledeće godine te stvari će biti rešene.

Samo jedan komentar. Hvala vam na prilici što ste mi dali da pucam na prazan go.
Vlada je pre mesec dana u okviru Ministarstva finansija opredelila sredstva koja će u stvari kompenzovati ta nedostajuća sredstva lokalnim samoupravama za podršku za sufinansiranje, naročito projekata koji su vezani za vodosnabdevanje i ekologiju.
Imali smo jednu situaciju sa sistemom za vodosnabdevanje „Morava“ gde su nekoliko lokalnih samouprava ispunile svoje obaveze, a neke nisu. I sam sam bio gradonačelnik. Učestvovao sam u tim procesima. Kada neke stvari želite da završite, vi ih završite, a ne samo potpišete ugovor i kažete – baš me briga za to. To je neodgovorno prema svojoj sredini u kojoj živite.
Napravljena su sredstva, odvojena u budžetu za sistem za sufinansiranje da se ne bi lokalne samouprave više opterećivale da imamo odvojene pare za to i isto tako u pokrajinskom budžetu neki dan sam razgovarao sa kolegom Mirovićem i isto sredstva obezbeđena za tu namenu. Sredstva su obezbeđena već u budžetu. Čujem da 31. imaju rebalans budžeta. Možete da pogledate.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, želim ukratko da samo dam par komentara na prethodno izlaganje. Jedino u čemu bih se složio jeste ovo na kraju, a to je da mi sad lečimo posledice lošeg pregovaranja SSP-a u pogledu liberalizacije trgovine poljoprivrednim zemljištem. To je činjenica i ovo je u stvari lek koji mi imamo u ovom trenutku.
Povezaću to ukratko sa onom pričom koju ste vi potencirali vezano za tretman. Tretman i uslovi nisu isto i to treba jasno staviti do znanja. Vi ste u vašem izlaganju još neke stvari pokušali da povezujete, ali ono što je činjenica jeste da mi na ovaj način regulišući, a radi se o međunarodnom sporazumu između EU s jedne strane i Republike Srbije s druge strane, sveobuhvatno se posmatra EU, ne svaka pojedinačno članica njena. To je kada je reč o fizičkim licima ovde regulisano, dati posebni uslovi i mi smo maksimalno zaštitili srpski interes, koliko god smo mogli, u skladu sa ovako ispregovaranim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Jedna stvar koju ste vi pominjali malopre vezano za investicije, transparentnost postupka davanja poljoprivrednog zemljišta je 30 godina. Moram samo jednu stvar reći, tu se ne radi o investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, nego ono što na svom kraju ima tzv. „food processing“, odnosno prerađivačku industriju. Postupak je apsolutno transparentan, od svog početka sa donošenjem zakona, uredbe, javnog poziva, celog postupka, obaveštavanje i zaključenje ugovora. Danas u toku rasprave sam pričao o tome koji su rezultati ovog postupka. Ne znam da li ste bili tu, žao mi je ako niste čuli.
U svakom slučaju, u izveštaju koji će biti predat nadležnom odboru biće ti rezultati, isto kao i za sisteme za navodnjavanje koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda. Ovo godine će biti iskorišćen kapacitet negde oko 15 do 16 miliona evra od ukupnog kapaciteta koji nam stoji od tog kredita. Tako da, jedanaest projekata će biti realizovano na taj način i tu nema nikakve dileme i niko ništa ne krije. Sve će biti transparentno, isto kao i ovaj postupak što je bio. Ja sam u decembru slušao ovde priče da će sve biti po sistemu dogovaranja. Nema nikakvih javnih poziva, svako tu radi šta hoće. Dokazali smo da radimo potpuno transparentno i nema tu nikakve dileme. Hvala vam.

Samo kratka jedna opaska na ovo. Ne samo da će vam biti dostupan izveštaj u pogledu predmeta koji su odobreni, odnosno nisu odobreni, nego na uvid možete dobiti kompletnu dokumentaciju o svakom predmetu, analiza svakog projekta. Samo ću podsetiti, konkuriše se za prostor jedne lokalne samouprave, ukoliko postoje dva projekta koja su na istom prostoru, oni mogu biti kvantifikovani na taj način o kome vi pričate.
To je mogućnost uvida i svakom će to biti dostupno. Isto smo rekli ljudima iz Mreže za restituciju, nemamo mi šta da krijemo u ovom. Nama je cilj jedan, to je da dobijemo što više projekata u oblasti prerađivačke industrije i da se što veća vrednost po jednom hektaru imamo investicija. Samo to, i biće to u izveštaju. Ne treba ni jednog trenutka da sumnjate. Ovaj drugi deo ne bih ni komentarisao.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ne želim uopšte da govorim na ovakav način i ovim jezikom kakvim je malopre govoreno, i to iz jednog prostog razloga jer smatram da neko ko je bio predsednik Vlade Srbije u jednom trenutku mora da zna koje su nadležnosti kog ministra, bar to.
Ministarstvo poljoprivrede, pored toga što je zaduženo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, zaduženo je i za tržište poljoprivrednih proizvoda i zaduženo je za prehrambenu industriju. Dakle, stvaranje uslova za što veću dodatnu vrednost. Uzmite Zakon o ministarstvima. Možete vi da klimate glavom koliko god hoćete, to vam je tako.
Suština čitave priče u poljoprivredi je da je sve povezano, i poljoprivreda, i prerađivačka industrija, i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Uopšte me sada ne čudi zašto smo mi izgubili kontinuitet u prerađivačkoj industriji posle 2000. godine. Kada niste razumeli ovo, sve mi je jasno zašto nam se sve ovo desilo.
Meni je žao što niste pravnik, iskreno ne znam šta ste po zanimanju, ne želim uopšte da ulazim u to, sticajem okolnosti ja sam išao na pravni fakultet, završio ga, pa nešto znam o svojinsko-pravnim odnosima i znam šta koji zakon može da reguliše. Da, upravo ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu reguliše pitanje svojine pored drugih zakona koji predstavljaju krovne zakone – Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o nasleđivanju, Zakon o prometu nepokretnosti.
Na ovaj način pretpostavljam da ste trebali da čujete da postoje posebni zakoni koji na određeni način regulišu specijalna pitanja, upravo je to ovde reč. I još jedna stvar, ovim zakonom se baš štiti interes srpske poljoprivrede i srpskog poljoprivrednog zemljišta.
Morate da znate da postoji još jedna stvar, čisto sad kao mala škola prava, međunarodni sporazumi moraju da se poštuju. Možete sad i vi da klimatate glavom koliko god, kao što sam i ja malo pre, apsolutno isto pravo. Ali, ima jedna druga stvar, morate da znate da postoji Zakon o ratifikaciji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju član 53. koji jasno govori u pogledu odnosa pravnih lica koja postoje. Sad vi možete da izigravate, izvrćete to na koji god hoćete način, ovu stvar koliko god da je teška i bolna, ne ulazim u to zašto je ispregovarano loše, ali mi moramo ovo da uradimo, krajnje je vreme i mi ćemo to uraditi. Vi možete da pomognete da se štite srpski interesi, a koliko vidim ne želite. Hvala vam puno.

Samo još jedno kratko pojašnjenje. Da ste bili sa poljoprivrednim proizvođačima, da ste se kretali među njima, da idete svaki dan sa njima shvatili biste koliko je ovo njima važno i koliko je njima neophodno da ove izmene zakona na ovakav način budu donete.
Jako mi je žao što ne možete da prepoznate tu potrebu, što baš na ovakav način štitimo interese srpske poljoprivrede.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim na dve stvari da se skoncentrišem iz ovog vašeg izlaganja. Jedno je vezano za građane koji imaju državljanstvo drugih država, o onome što ste malopre pričali, a tiče se ovog člana 72đ, gde se govori o građanima koji su državljani EU. Član 85. Ustava kaže da strana pravna ili fizička lica mogu, u skladu sa posebnim zakonom ili međunarodnim sporazumom, sticati to pravo. To znači da se na državljane drugih država može primenjivati ovakav isti tretman, pod uslovom da se postigne međunarodni sporazum između Srbije i te druge države, a taj sporazum mora da prođe kroz ratifikaciju kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije i tu nema ništa sporno.
Što se tiče priče o poljoprivrednom zemljištu i o zakupu poljoprivrednog zemljišta, „Tenis“ kao i svi drugi aplikanti je imao javni poziv, aplicirao, potpuno je identičnu proceduru prošao. Da li će biti završen taj postupak? Videćemo ovih dana, u pogledu dve lokacije doneta je odluka komisije, ostalo je da se jedinice lokalne samouprave izjasne o tome.
Vezano za još tri aplikacije, postupak još nije gotov. Kao što postoji pravilo raskidnih uslova za sve druge investitore, postoji i za ovog investitora. Nikakve subvencije niko ne dobija u pogledu organske proizvodnje, ovo sad što ste govorili koristeći primere Rumunije, to ne postoji.
Morate na jednu stvar da obratite pažnju. U Rumuniji je došlo do potpune liberalizacije poljoprivrednog zemljišta odmah, i oni su imali potpuni haos u pogledu poljoprivrednog zemljišta da bi sprečili bilo kakvo nastajanje istog, sličnog, bliskog haosa ili problematične situacije, mi smo izašli sa predlogom izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, što je, malopre ste se osvrnuli na koleginicu iz SPS, vezano za mlade poljoprivrednike, odnosno za domaća lica, postojećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu za lica koja imaju manje od 30 hektara zemljišta, imaju pravo da kupe državnog zemljišta do 20 hektara. Podzakonskim aktima ćemo to regulisati i dati to pravo u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, meni je danas pripala čast da nekoliko predloga različitih akata obrazložim pred vama. Jedan se odnosi direktno na nadležnosti koje pripadaju ministarstvu kojem ja rukovodim, dok je nekoliko propisa koji se tiču Sektora saobraćaja. Pokušaću u narednih nekoliko minuta da vam približim koji su razlozi zbog kojih bih vas pozvao da u danu za glasanje podržite ove zakonske predloge.
Što se tiče Pariskog sporazuma, odnosno Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, mi smo pre nekoliko nedelja razgovarali ovde o Doh-a amandmanima i imali, mogu reći, jedan široki konsenzus u pogledu prihvatanja svih onih odredbi koje su tu bile sadržane. Ali, moram samo reći na početku da čitava priča počinje sa okvirnom Konvencijom UN o promeni klime iz 2001. godine, a kasnije se nadovezuje na Kjoto protokol i onda na Doh-a amandmane koje smo usvojili 21. aprila 2017. godine. Čitav ciklus ovih sporazuma zatvara se sa ovim Pariskim sporazumom, za koji je neophodno da ga ratifikuje 55 zemalja potpisnica, odnosno najmanje 55% od ukupnih globalnih emitera.
Mogu da kažem da smo se mi kao zemlja vrlo brzo uključili u ovaj čitav proces i među prvih deset zemalja definisali svoje ciljeve, koji nam je to, da tako kažem, target koji moramo da uvrstimo i u naše zakonodavstvo i u realnom životu da implementiramo kako bismo se na uspešan način borili sa ovim globalnim emisijama gasova. Naša zemlja je utvrdila da je taj naš cilj kome ćemo težiti 9,8% do 2030. godine u odnosu na referentu tačku, a to je 1990. godina.
Pomenuti cilj je zasnovan na postojećim sektorskim dokumentima koji se tiču strategije u oblasti energetike, oblasti saobraćaja, u oblasti poljoprivrede, u oblasti otpada. Dakle, jedna široka lepeza sfera društvenog života koja je uključena i s kojima mi nameravamo da na ovaj način rešimo jedan od problema s kojima se svet na globalnom nivou sreće. Pre svega kroz aktivnosti koje će se ticati investicija u unapređenju energetske efikasnosti, a tu najviše imamo posla, kroz korišćenje alternativnih izvora u oblasti zagrevanja naših gradova, najviše kroz toplane, kroz aktivnosti koje se tiču poljoprivrede, kroz aktivnosti koje se tiču saobraćaja. Možda će na početku ličiti da neki propisi, neki sporazumi, o kojima ću kasnije govoriti, u oblasti saobraćaja nemaju nikakve veze sa ovim Pariskim sporazumom, ali imaju i te kako veze. Danas je svet multidisciplinaran i moramo na različite načine da ga posmatramo.
Neko će postaviti pitanje - kakve mi konkretne koristi imamo od ovoga, osim što imamo troškove na prvi pogled kada govorimo o smanjenjima efekata gasa koji proizvode staklenu baštu? Imamo dva jako dobra izvora finansiranja. Jedan je Globalni fond za životnu sredinu i Zeleni klimatski fond. Svedoci ste svi da dolazi do promena klima, da nam se one naročito dešavaju u poslednjih nekoliko godina, da imamo jako puno problema, a pogotovo u poljoprivredi i upravo su ova dva izvora koja nam stoje na raspolaganju sa finansiranjem mogućnosti koje možemo da koristimo kako bismo unapredili našu poljoprivrednu proizvodnju i na taj način smanjili negativne efekte koji se dešavaju u našoj klimi, odnosno koji se pojavljuju sa sušom, visokim temperaturama ili sa poplavama.
Jedan propis, odnosno jedan nacionalni program, koji je po meni jako u vezi sa svim ovim, jeste par pitanja koja se tiču javne železničke infrastrukture, odnosno donošenja odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture. Prosta je stvar, železnice i transport vodom su upravo u najdirektnijoj vezi sa smanjenjem zagađenja životne sredine koje proističe najčešće iz drumskog saobraćaja.
Ovaj nacionalni program javne železničke infrastrukture za period 2017-2021. godine proističe iz Zakona o železnicama i u tom nacionalnom programu definisani su prioriteti u pogledu izgradnje, rekonstrukcije, održavanja javne železničke infrastrukture. U njemu su definisani svi projekti koji treba da unaprede javnu železničku infrastrukturu, definisane su oblasti gde je urađena projektna dokumentacija i to u vrednosti od 2,3 milijarde evra kolika je vrednost tih projekata. Isto tako su definisani i oni projekti koji se tiču izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture za koje se izrađuju trenutno projekti.
Prioritet u ovom nacionalnom programu sigurno da će imati izgradnja javne železničke infrastrukture u okviru Koridora 10 i u okviru barske pruge. Dosta je time i urađeno u prethodnom periodu sa restrukturiranjem „Železnica Srbije“, gde smo dobili jednog subjekta koji se isključivo bavi infrastrukturom i dva subjekta koja se posebno bave transportom robe, a drugi koji se bavi transportom putnika.
Javnosti radi, mi imamo negde oko 3.739 kilometara pruge. U 2016. godini rekonstruisano je 43 kilometra pruge, a u 2017. godini do danas 58,2 kilometra pruge. Da ne bi neko imao bilo kakvu dilemu, jesu prioritet ovi glavni pravci koji postoje, ali isto tako i pruge koje su regionalnog i lokalnog karaktera su obuhvaćene ovim programom.
Jako je važno reći da je nama neophodno da javnu železničku infrastrukturu oplemenimo ovim projektima, rekonstrukcijama, iz jednog prostog razloga, jer budućnost transporta je u transportu železničkom prugom. Vi ste svedoci da je ovih dana i u Kini, u okviru Projekta „Pojas-put“, najviše bilo priče oko izgradnje železničke pruge od Beograda do Budimpešte. Upravo u okviru ovog nacionalnog programa je sadržana izgradnja, odnosno rekonstrukcija ove pruge kako bi mogla njome da se prevozi roba od Budimpešte, pa dole do Pireja. Jer, nemojte zaboraviti da je i Grčka pre nekoliko dana sa Kinom potpisala akcioni plan kako da unapredi svoju infrastrukturu i kako da svoje lučke kapacitete stavi potpuno u funkciju kako bi roba što brže mogla železničkom prugom da ide na pravcu od Pireja, preko Beograda, pa gore do Budimpešte i kako bismo imali jedan brzi transport, koji do sada nismo imali, a koji će se razvijati na prostoru od Novog Sada do Budimpešte brzinom od 200 kilometara na sat.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju i sporazuma koji se tiču vazdušnog saobraćaja koji su povezani sa Republikom Hrvatskom i sa Hong Kongom, administrativnim područjem, mislim da treba reći da se opet baca akcenat na trgovinu, a naročito u ovom delu koji se odnosi na trgovinu sa Rusijom. Pre svega u pogledu dozvola, povećanju kontingenta dozvola koji se stavljaju na raspolaganje i Srbiji i Rusiji, iz jednog prostog razloga što mi od 2008. do 2016. godine imamo nagli porast trgovine, a naročito u oblasti poljoprivrede.
Mi smo 2008. godine imali osam i po hiljada tona jabuka koje su transportovane iz Srbije na prostoru Rusije, a danas imamo već 160.000 tona. Upravo ovakve stvari su uslovile da dođe do donošenja, odnosno izmena ovih sporazuma koji se tiču drumskog saobraćaja, kako bismo sve više i više mogli da koristimo prednosti koje nam donosi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, odnosno sa celokupnom Evroazijskom unijom. Ista stvar je i sa Kinom. To su stvari koje će nam za budućnost koristiti i kojima ćemo biti vrlo verovatno, kako su uspostavljeni ovi bazni sporazumi, sve više i više konzumenti, i naši proizvođači, odnosno naši transporteri i svi oni koji učestvuju u ovom lancu.
Što se tiče vazdušnog saobraćaja, tu imamo dva sporazuma. Jedan se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine o vazdušnom saobraćaju i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Bezbednost na prvom mestu, mogućnost komunikacije sa dalekim prostorima kao što je ova Specijalna administrativna oblast, to su razlozi zašto vas pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge sporazuma i izmena sporazuma, a i ove prethodne zakone koji su bili na raspolaganju. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, pre svega zbog javnosti, zaboravio sam jednu stvar u obrazlaganju, pošto je bilo više dokumenata i o njima priča da spomenem nekoliko stvari.

Koliko je u stvari ovaj Pariski sporazum važan. Nije to samo jedan prost dokument gde su se saglasile mnoštvo zemalja da je potrebno smanjiti emisiju štetnih gasova, nego jedan prost alat koji je na raspolaganju. To je jedan zeleni klimatski fond i globalni fond. To je jedan ogroman izvor za finansiranje svega onoga o čemu ste vi malopre pričali.

Jedan primer, praktično. Vrlo često smo svedoci ovih dana tokom maja meseca, da imamo ogromne štete na poljoprivrednim usevima iz jednog prostog razloga, jer imamo promene u klimi i velike izlučevine, da imamo tokom jednog kratkog vremenskog perioda i ove gradonosne oblake.

Upravo, kroz ovaj zeleni klimatski fond i kroz ovaj globalni fond, postoji mogućnost da apliciramo da dobijemo bespovratna sredstva za rešavanje, ogromnih infrastrukturnih radova koji će pomoći da se prevaziđu ove promene koje se javljaju u klimi i zbog toga je ovo, između ostalo važno.

Priče o protivgradnim mrežama, na mnogo velikom prostoru, priče o protivgradnim raketama, to su sve stvari koje se mogu finansirati, upravo iz ovog fonda i zbog toga je jako važno da steknemo jednu opštu podršku za rešavanje ovih problema i zbog toga je ovaj Pariski sporazum važan. Nije on samo jedan akt koji je na papiru i koji nema nikakvu svoju konkretnu vrednost. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, mislim da je jako važno zbog javnosti nekoliko stvari reći u pogledu dve stvari o kojima je malopre govoreno.
Jedna se tiče našeg rejtinga, odnosno srpskog pasoša i kako je on cenjen u međunarodnim okvirima. Prema podacima portala Passport index, koji se u svetu koristi kao jedan od relevantnih tačaka na osnovu kojih se to vrednuje, pasoš Republike Srbije se nalazi na 37. mestu od ukupno 199 rangiranih država i teritorija, pošto je šest teritorija uključeno u sve to.
Isto tako, i druge međunarodne organizacije su okarakterisale Republiku Srbiju da zauzima 43. mesto kada se kao kriterijum uzima u koliko zemalja bez vize se može ući sa pasošem Republike Srbije. Ovo je čisto zbog javnosti i zbog toga da bi svi znali u kakvom je trenutno statusu i položaju srpski pasoš.
Druga stvar koju sam hteo reći odnosi se na ovaj Međunarodni sporazum između Srbije i Hrvatske. Naravno da je u Sporazumu obuhvaćen način na koji se kontroliše vazdušni prostor i reč je o civilnoj kontroli vazdušnog prostora. Nema nikakvih drugih premisa i nikakvih drugih skrivenih značenja oko ovoga.
Što se tiče železničke infrastruktura, meni je jako veliko zadovoljstvo što sam u dosta govora čuo da se potencira ova tema i to je jedna od najvažnijih tema. Najjeftiniji prevozi su prevozi rekom i prevozi železnicom. Upravo iz tog razloga je jako važno da mi budemo svesni činjenica šta će za nas predstavljati železnički saobraćaj u budućnosti. Žeželjev most će biti gotov s jeseni ove godine. Jako je važno da to čvorište bude razrešeno. Mislim da će koleginica Mihajlović, koja će biti u parlamentu u ponedeljak ili kad bude prvi sledeći radni dan parlamenta, moći da da više detalja.
Ali, ono što je jako važno, železnička infrastruktura je jedna od stvari na kojima se naročito insistira i to ste dobro primetili.
Priča o standardizaciji zbog različitih izvora finansiranja je neupitna i postoji naša radna grupa koja se bavi usklađivanjem svih ovih tema zajedno sa EU i sa drugim stranama koje učestvuju u ovom postupku i apsolutno će biti funkcionalna železnica kada bude izgrađena i ne bi trebalo da dođe do nikakvih problema u pogledu ovoga. U svakom slučaju, svaka pažnja i svaka dobronamerna sugestija je dobrodošla. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, meni je uvek interesantno da sa vama vodim raspravu na različite teme, pošto uvek imate jedan drugačiji pristup. Možda zato što dolazite sa prostora sa kog dolazite, možda je tamo smisao za humor drugačiji.
Hteo bih nešto da vam kažem oko prisutnosti ministara. Činjenica je da sam sad u ovom trenutku jedini ovde, ali u narednih pola sata, sat to će se promeniti iz jednog prostor razloga, jer je još uvek sednica Vlade u toku sa Svetskom bankom, gde se razgovara o rastu BDP. Meni je zapalo da u ovom trenutku budem ovde.
Imam nekoliko stvari da vam kažem, pre svega, vezano za amandmane Doha, o dijalogu, o nadležnostima, a pomalo i o priči o investicijama, jer sve je to povezano. Pre ili kasnije, i kada Kjoto protokol i amandmane Dohe, sutra Parisku konvenciju, sve se to svodi na uslove da li će neko investirati ili neće i pod kojim uslovima i kakve će investicije uopšte imati na našim prostorima.
Ono što želim da kažem, mislim da je to zbog javnosti važno, to je priča o našoj svesti, priča o potrebi za zaštitom životne sredine. Juče sam o tome pokušao u jednom trenutku da kažem, premda ne znam koliko sam imao vremena za to i koliko je bilo sluha za to… U jednom trenutku sam čuo da uopšte nisu ni bitne ovakve vrste ratifikacija, da su to stvari koje su, ne obraćam se tu vama, pričam generalno… Mislim da su ovo ekstremno važne stvari, jer ovim pravimo temelje za budućnost, odnosno pokušavajući da saniramo sve ono što je nastalo u prošlosti. Sada tu ima različitih subjektivnih stavova zašto je to toga došlo, da li zbog potrebe za razvojem, šta na prvom mestu staviti – razvoj ili potrebu očuvanja prirode i onoga što ste vi pričali da se dešavalo u nekim drugim zemljama?
Svedoci smo ovih dana da se ova Pariska konvencija u nekim razvijenim zemljama pokušava staviti u drugi plan, i to iz razloga da bi se, vodeći računa, da tako kažem, u nacionalnim interesima, različito se definišu nacionalni interesi, pokušala intenzivirati neka industrija koja u prethodnom periodu zbog primena ovih Doha amandmana i ostalih stvari nije bila u prvom planu. Pričam o severnoameričkom kontinentu. Ne pričam uopšte o prostoru Srbije.
Dijalog. Mislim da je to ključna reč, a naročito u pogledu životne sredine. Mi smo pre mesec, mesec i po dana imali prvu sednicu Nacionalnog saveta za klimatske promene, gde su učesnici, različiti akteri sa svih strana, svih struktura, bio javni sektor, civilni sektor… Pokušavamo, treba nam vreme. Jednom kad krenete nema nazad. Pokušavamo da razvijemo taj dijalog o potrebi vođenja računa o razvoju svesti o klimatskim promenama. Nisu samo klimatske promene ono što mi sada ne vidimo oko sebe i uopšte to samo zagađenje životne sredine. One imaju mnogo dalekosežniji karakter. Evo danas imamo situaciju, izađemo napolje, pogledamozapadnu Srbiju, istok, jug, imamo neverovatna dešavanja u drugoj polovini aprila imamo vremenske prilike koje nisu karakteristične za ovo doba godine, a to je sve posledica ne činjenja pre Kjotoa.
Nečinjenja i neshvatanja značaja klimatskih promena, gde mi treba, u stvari, da sve ono što su UN stavile na raspolaganje nama, kao izvore finansiranja, pokušamo iskoristiti upravo ratifikacijom ovakvih sporazuma, gde mi možemo biti aplikanti za sredstva kojim ćemo promeniti stanje oko sebe.
Što se tiče neznanja, to je naš najveći problem u oblasti životne sredine, i apsolutno se slažem, da je nama neophodno da imamo poseban sektor u Vladi, posebno ministarstvo, ili kako god da ga zovemo, koje će se baviti ovim pojmom, ovom oblašću, jer to je toliko važno, da je jednostavno nespojivo sa drugim stvarima. Ne možete često spojiti na istom mestu i dobrog i lošeg momka, jer ponekad je to sve sukobljeno, bez obzira u koje ministarstvo to sve stavili.
Što se tiče samih nadležnosti, vi to sami znate, mnogo stvari je u nadležnosti lokalnih zajednica. Ne bežeći od odgovornosti koju mi imamo, ali je pre svega razvoj svesti tu važan i taj dijalog je jako važno razviti. Imamo sve više i više ovih deponija, tzv. komunalnih deponija regionalnog karaktera, koje su se razvile po Srbiji, ali još uvek ne dovoljno. Još uvek u svesti nekih lokalnih zajednica nije toliko prepoznat značaj zagađivanja životne sredine koliko bi trebalo da bude prepoznat. Razvojem svesti mi u stvari ćemo terati te lokalne donosioce odluka da pod pritiskom javnosti moraju drugačije da se ponašaju.
Neke lokalne samouprave, koje su imale veću svest, su već došle do tog nivoa. Evo, pre neki dan, Raška, pitanje sliva Ibra. Postavili smo prvi, možda je to pionirski korak, pilot projekat, da probamo jednom veštačkom branom da zaustavimo da plastične flaše više ne idu tokom reke Raške, kasnije da idu do Ibra. To su sve pionirski koraci, ali od toga kreće. Ministarstvo je preuzelo na sebe obavezu, ako se pokaže u ovoj prvoj godini implementacije tog projekata, da ćemo ceo sliv Ibra rešiti na takav način, pa da onda dođemo i do problema kesa. Vi tamo kada dođete imate neverovatnu stvar. Ono čime sam zadovoljan, što sam video kod gradonačelnika Novog Pazara, koji je na ovom primeru i projektu shvatio koliko je važno da on reši problem koji on ima na njegovom prostoru. Nije to veliki novac, ali je važna svest.
Što se tiče erozivnih karti, koje ste spomenuli, ove godine smo u budžet stavili sredstva za to, i ove godine će to biti rađeno. One su klasifikovane na pravoj poziciji u budžetu i ta će stvar biti rađena, jer to nam je jako važno zbog budućeg razvoja.
Što se tiče samog duvana, ne bih se preterano upuštao u to, ali reći ću samo da tu treba razlikovati dve stvari, jedna je sredstva koja se prihoduju i gde ih plasiramo, a druga je kontrola. Mi imamo u okviru našeg Ministarstva finansija Upravu za duvan, koja se bavi time i vrlo često mi dolazimo u situaciju da poljoprivrednici, ili neko drugi pita oko duvana i onda moramo da objašnjavamo da to nije nadležnost ni Ministarstva poljoprivrede, to je u stvari nadležnost Ministarstva finansija, iz jednog razloga koji je jako važan, jer to je jedan od izdašnijih izvora prihoda za budžet, i to je potpuno normalno. Sistemi upravljanja i kontrole su upravo smešteni u Upravu za duvan.
Ministarstvo zdravlja bavi se nekim posledicama koje se mogu pojaviti. Što se tiče šverca duvana, tu imamo jasno utvrđena pravila, Uprava za duvan, pa onda nakon toga policija, pa Tužilaštvo.
Treća stvar, koja je možda ponekad pitanje sporazuma sa državom Katar. Uopšte nije u ovom trenutku toliko u prvom planu zbog samog tog direktnog sporazuma. Priča je o investicijama je, sami znate, jedna od najvažnijih stvari. Mi imamo tu nekoliko suprotstavljenih stvari koje stoje pred nama, to je pitanje rasta, to je pitanje napretka u privredi, pitanje zapošljavanja i pitanje izvora odakle možete da finansirate sve te stvari.
Mi smo u zadnjih 10, 15 godina svašta prošli. Mi definitivno nemamo dovoljno sopstvenih izvora da bi mogli da se razvijemo na onaj način kako to želimo. Nama su neophodne i strane investicije, ali isto tako i razvijanje i domaćih investicija, kojih ima u poslednje vreme. U svojoj praksi, bavio sam se time dugo godina, sretao dosta investitora koji ne žele da uzimaju sredstva iz budžeta. Nije to pravilo koje se želi postaviti. Ima, naravno, i onih koji hoće i žele i dolaze zbog toga. Imali smo svašta. I sam sam 2011, 2012. godine ukazivao tadašnjem Ministarstvu privrede, ili kako se već zvalo, ekonomije, više ne znam ni ja, na pitanje kontrole, koje je sada razvijeno, mi imamo sada uspostavljen sistem kako neko može da dobije investiciju i kako se kontrolišu te investicije.
To što ste pričali o primeru Fijata i skidanju sa budžeta, potpuno ispravan rezon. Neki ljudi više nisu na budžetu, to pozdravljam.
Druge stvari u okviru tog sporazuma, to su stvari za diskusiju. Ali, zašto je važno da mi imamo sistem investicija i podsticanje investicija, na različite načine, pravljenjem pravnog okvira, a i finansijsku podršku? Upravo da gomilu ljudi skinemo sa budžeta, da ne budu korisnici različitih socijalnih davanja ili nečeg drugog. Upravo smo tu na istom tragu, samo je različit put. To sam samo želeo da vam kažem. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja bih nekoliko reči rekao o prethodnom izlaganju, koje ne znam prosto ni kako bih okarakterisao iz prostog razloga jer je bilo prilično lično. Mislim da je bilo u najmanju ruku nekorektno. Ali, pošto uvaženi gospodin Živković nije tu, mislim da bi bilo nepristojno sa moje strane da govorim o nekome ko nije tu. Na to da li sam ja jadan ili ne, mogu samo jednu stvar da kažem - ja sam ovde da radim svoj posao i odradiću ga od početka do kraja, a ne čim čujem nešto što mi se ne sviđa da odmah zapalim iz skupštinske sale.
Što se tiče vraćanja vremena, ja nekome ne mogu vratiti vreme ni da hoću. Znam da je lepo nekome bilo u nekom vremenu, ali na nama je da gledamo kako živimo danas i kako ćemo živeti sutra. Mislim da je to u stvari put kojim treba da idemo, ali da nekoliko reči kažem i o ovim stvarima koje se tiču sporazuma jer mislim da je to danas ono što je važno. Uopšte, sporazumi sa bilo kojom zemljom o statusu najpovlašćenije nacije nisu ništa novo i ništa neobično, takvih sporazuma ima više, ali konkretno u delu koji se odnosi na eventualne sumnje koje ste izneli u pogledu nekih investitora, neki investitori o kojima ste govorili uopšte ne postoje u Srbiji da su uzimali državno poljoprivredno zemljište. Ja mislim da vi to znate. Trebali bi bar da znate.
S druge strane, u pogledu nekih investicija treba samo dovoljno izaći napolje iz zgrade i videti da li postoje neke investicije ili ne postoje. Mislim da samo treba da se okrenemo oko sebe i vidimo šta se dešava oko nas. S druge strane, da li su nam neophodne investicije, i domaće i strane? Još jednom, da. Svaki sporazum koji koristi razvoju ove zemlje je dobro došao.
Izvinjavam se još jednom zato što sam uzeo možda sebi previše slobode, ali iz prostog razloga što mislim da sam u najmanju ruku dužan javnosti odgovor na jednu prethodnu stvar. Izvinjavam se gospodinu Đurišiću što sam uopšte u odgovoru na njegovu diskusiju iskoristio i zloupotrebio možda vreme. Hvala vam puno.