Poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se.
Poštovane kolege poslanici, samo nekoliko komentara, pre svega, zbog pitanja, a isto tako zbog javnosti. Što se tiče prvog dela vaše diskusije, a vezana je za tržište, hvala Bogu, pre nekoliko meseci sumirani su rezultati za 2020. godinu, godinu koja je bila obeležena koronom. Srbija je izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 4,2 milijarde dolara. Poređenja radi, 2017. godine to je negde oko 2,8 milijardi dolara, a pet godina pre toga, čini mi se, 1,9 milijardi dolara, onda vidite gde se mi nalazimo. Zašto se to desilo? Zato što smo nalazili nova tržišta i zato što smo imali kvalitetnu robu koju smo mogli da ponudimo.
Da ne bih previše zamarao skup i dužio čitavu priču, neka tržišta na kojima nikada nismo izvozili je, na primer, tržište Kine. Na tržište Kine u ovom trenutku izvozimo gomilu poljoprivrednih proizvoda.
Na tržište Indije izvozimo jabuke, u Kinu goveđe meso, jagnjeće meso, izvozimo med, izvozimo vino. Nismo imali do sad tržište Turske za izvoz goveđeg mesa, odnosno bescarinski izvoz goveđeg mesa. Mi od juče ponovo, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, ponovo izvozimo za Tursku govedinu.
Takvih primera je još mnogo i mislim da su tržišta na koja mi treba da plediramo pre svega tržišta Bliskog Istoka koje je dobro platežno sposobno, ali za neke vrste roba, poput svinjskog mesa, moramo da gledamo malo dalje od nosa. Pre svega, mislim na prostor Vijetnama gde nisu toliko strogi propisi kao u slučaju Kine u pogledu afričke kuge svinja. Mi smo već uveliko podneli aplikaciju i čekamo odgovor vijetnamske strane za to. Sad će neko pitati - zašto Vijetnam, odakle cela ta priča? Jedan od najvećih potrošača svinjskog mesa na svetu jeste Vijetnam, jeste da je malo daleko, ali dobro plaćaju.
Što se tiče ukupne trgovine, ona je najviše usredsređena na EU i na zemlje CEFTE, ali nemojte zaboraviti da mi preko 200 miliona dolara izvezemo jabuka, na primer, na prostor Ruske Federacije.
To su stvari koje pokreću društvo, jer ako nemate tržište, ako nemate gde da plasirate vi ona džaba proizvodite, jer ćete pre ili kasnije zatrpati sami sebe sa određenom količinom hrane kojoj će posle krenuti da opada cena.
Ono što je nova naša prilika, i razgovarao sam ovih dana sa nekoliko velikih ritejlera, to su robne marke i finalni proizvodi pod našim robnim markama koje bismo mogli da plasiramo u te ritejl lance. Te robe fali. Nama fale količine i moramo da uradimo mnogo na tome. Zbog toga će Vlada Republike Srbije doneti posebnu uredbu vezanu za nabavku nove opreme koje ja namenjena prehrambenoj industriji da bismo dostigli te količine koje su neophodne ne samo za potrebe ritejl lanaca na prostoru Srbije, nego nemojte zaboraviti da su to multinacionalke koje mogu da plasiraju na bilo koju tačku u našem okruženju, pre svega mislim na tržište Bugarske, Mađarske, Rumunije i ostalih zemalja koje se nalaze u našem neposrednom okruženju.
Što se tiče krompira, mi smo upravo na taj način, razgovarajući sa velikim trgovinskim lancima, uspeli određene količine krompira iz Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Prijepolja da plasiramo tamo. Tu ima dve vrste problema. Jedan se pojavio zbog izuzetno plodne godine i izuzetno visokih prinosa. S druge strane, bile su dobre cene prethodnih godina i odmah to, kao nekad malina što je išla, okrenuli se svi u tom pravcu. Drugi problem koji se javio pred nama to je zato što ne rade hoteli, restorani, ne rade sale za proslave i potrošnja se smanjila. Samim tim, čim padne potražnja automatski dolazi do obaranja cena koja je na strani ponude izuzetno izražena.
Ono što mi moramo da radimo to je da se prilagodimo ovim velikim lancima, u smislu kalibracije robe, u smislu pakovanja robe, i to je naš sledeći posao. Sad su nam kupili ovo što smo mogli da im ponudimo, ali moraćemo dosta da radimo na ovome. Znate kako, u današnjem svetu hrane gospodin kupac je neprikosnoven.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, neki dan smo, tačnije prekjuče na jednu sličnu temu vodili diskusiju, a jako je važno zbog javnosti, to ste potpuno u pravu, da ukažemo na činjenice koje se danas nalaze na tržištu u oblasti stočarstva. Konkretno u oblastima koje ste vi pitali, a ja ću proširiti, ako mi ne zamerite i na ostale delove stočarstva. Jako je važno zbog ljudi koji ovo gledaju i koji se bave ovim poslom, jer stočarstvo je najteži deo poljoprivrede, to su ljudi koji najčešće moraju da rade bukvalno svaki dan i ujutru i uveče i ponekad ih često zanemarujemo i ne stavljamo ih u prvi plan u oblasti poljoprivrede iako bi oni tu stvarno trebali da budu.
Ja samo moram da kažem zbog javnosti da Vlada Republike Srbije u budžetu koji se tiče podsticaja, 70% sredstava sigurno izdvaja za Sektor stočarstva. Naravno novca nikad nije dovoljno. Tog novca je tri puta više nego što je bilo pre osam ili devet godina i to je jako važno reći. Ali, u ovom trenutku to je 53 milijarde dinara ukupno na razdelu Ministarstva poljoprivrede, ali kako BDP bude rastao, a raste izuzev ove 2020. godine zbog svih problema koji su vezani sa koronom, kada smo imali minimalan pad u odnosu na sve druge evropske zemlje, tako i budžet Ministarstva poljoprivrede a samim tim i Sektor za zvanje stočarstva će rasti. Ali, da se vratimo na konkretne stvari.
Potpuno ste u pravu, prošle godine u ovo vreme možda malo pre toga, prasad su bila negde oko 400 dinara, 380 do 400 dinara. Takva su bila kretanja na svetskom tržištu, a onda se desi jedan neverovatan poremećaj, to je sa pojavom opet gle, jednog virusa, afrička kuga svinja na prostoru Nemačke i došlo je do neverovatnog loma na tržištu u sektoru svinjarstva.
Zašto loma? Pre svega zbog Kine, jer Kina je najveći potrošač ove vrste mesa na čitavoj planeti. Mi isto iz razloga kao i mnoge evropske zemlje ne može da izvozimo na prostor Kine zbog ove afričke kuge svinja, ali moram samo zbog javnosti da kažem da smo mi ovu afričku kugu svinja uspeli da suzbijemo i svedemo je na granične oblasti u piratskom, zaječarskom i borkom okrugu. Javnosti radi, to je prostor gde mi nemamo toliku populaciju ove vrste stočnog fonda.
Ne daj Bože, sada ja ovde kao crni gavran, da nam se to desi na prostoru Mačve i prostoru Srema, jer nam je tu glavni kapacitet. Ne izuzimajući ostale krajeve Srbije, ali pričam vam po ciframa. Važno je ono što kažu brojevi.
Činjenica je da su prasad u to vreme bila 380 do 400 dinara, da su u jednom trenutku pali na 230 dinara i da je to bio potpuno neisplativ biznis, ali u ovom trenutku trendovi su takvi da je cena ka gore i očekujem da vrlo brzo dođemo do cifre od 270, 280 dinara, da se vratimo na tovljenike. Ne rade svi na farmama uzgoj krmača, samim tim i proizvodnju prasadi, nego je gomila ljudi koja se bavi isključivo tovom.
U zadnjih nekoliko godina imali smo sasvim pristojnu prosečnu cifru ako gledamo godišnji prosek. Ta cena se kretala između 157 dinara, kolika je bila 2014. godine do tamo 2019. godine kada je to išlo do 167, 170 dinara. Složićete se svi vi koji se bavite ovim poslom, koji se razumete, vi, gospodin Rističević i gomila ljudi koji su u ovom parlamentu na neki način u kontaktu sa ljudima koji se bave ovom vrstom stočarske proizvodnje, a isto tako i koji upravljaju nekim prostorima gde je poljoprivreda kao dominantna delatnost. To su bile dobre cifre.
Na sve to, Vlada Republike Srbije je za svako grlo, svakog tovljenika davala po 1.000 dinara, bez obzira jel cena bila 190 ili 140. Sada će neko naravno da kaže - pa gde je tu ekonomska logika kad imate nisku cenu da dajete istu subvenciju i kada imate visoku cenu da dajete tu istu subvenciju. Nama je cilj bio da se ovaj deo stočarske proizvodnje maksimalno podigne. Nemojte zaboraviti da pre 100 godina i pre 200 godina ova vrsta stočarske proizvodnje je u ovu državu sa jedne strane dala dovoljno finansijskih sredstava da može da izvojeva svoju nezavisnost, a sa druge strane da bude respektabilan faktor na ovom prostoru. Pričam pre svega o onom carinskom ratu koji je bio početkom 20. veka.
Sada, kakvi su trendovi u ovoj vrsti stočarske proizvodnje? Cena tovljenika u ovom trenutku je 130 do 135 dinara u zavisnosti od prostora na kome se nalazimo. Ako je udaljenije mesto od klanice to može ići pet dinara niže, ali trendovi su takvi da očekujemo da u narednih dve do tri nedelje će cena ići 10 do 15 gore. Tada dolazimo do cifre od nekih 145, 155 dinara kada možemo da kažemo, nadam se da ćete se složiti sa mnom, da malo odahnemo i da kažemo da je to neka cifra koja je dovoljna za proizvodnju u zavisnosti od vrste tehnologije koju primenjujete.
Zašto se ovo sve dešava? Zašto se dešavaju poremećaji? Neko će reći, pa da imamo visoke cene inputa u smislu kukuruza, soje, ostalih neophodnih hraniva, a sa druge strane imamo nisku cenu žive stoke.
Samo ću reći jednu stvar, da smo prošle godine imali rekordne prinose i u oblasti kukuruza, a imali rekordne cene. To je jedna od neverovatnih godina koja se retko dešavaju za razliku, čini mi se, ako mi dozvolite, da ne pogrešim, 2017. godine kada smo imali sušu, nešto nižu proizvodnju, a isto tako imali i niske cene. To je definitivno nešto što se dešava. Tako da sa aspekta inputa njih ima dovoljno.
Želeo bih samo zbog javnosti da kažem, nećete mi zameriti, ovo nema veze sa stočarstvom, ima veze sa ratarstvom, neće biti nikakve zabrane izvoza kukuruza. Kukuruz u ovom trenutku ima neverovatnu cifru i potpuno je prirodno da našim ratarima, da našim skladištarima, mlinarima, svima koji se bave ovim poslom, omogućimo da zarade neki novac.
Samo primera radi, u ovom trenutku neke zemlje koje su najveći svetski proizvođači pšenice, kukuruza, ograničavaju trgovinu. Navešću primer Rusije. Na primer, kada je reč o kukuruzu koji je jako važno zbog ove vrste proizvodnje o kojoj ste vi pričali. Oni su uveli tzv. kvote za izvoz plus još jednu stvar koja ruši cenu na domaćem tržištu, a to je taksa za izvoz. Nije baš normalno i uobičajeno da nešto kada izvozite da plaćate, obično je prirodno da to stimulišete da izvezete, ali zbog njihovih unutrašnjih razloga oni su uveli taksu od 25, pa kasnije od 45 tona po hektaru kako bi snizili cenu ove vrste hranila za svoju stočarsku proizvodnju.
Nekad je Rusija bila tržište za srpsku robu, u pogledu svinja. Danas su oni ovladali ovom tehnologijom i danas imaju oni sasvim dovoljno farmi.
Moram da kažem da će jedan od prvih zadataka nakon, ja se nadam, uspostavljanja kakvog takvog režima komunikacija između ljudi naš posao biti da osvojimo tržište Dalekog istoka, pre svega mislim na Vijetnam, mislim na Indoneziju gde je ogromna potrošnja svinjskog mesa u ovom trenutku. Mi pucamo, naravno pričam pod navodnicima, na prosto i Kine, ali tu, pre svega, zavisi od njihovih administrativnih razloga, da li će nam oni to pustiti.
Jednu stvar koju smo uradili prethodnih dana to je da, sećate se gomile priča o vakcinaciji od klasične svinjske kuge. To je priča koja je morila Srbiju, nije dala prostor za razvoj ove vrste poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane, verovatno će i koleginica Joksimović da se složi sa tim, u delu koji se odnosi na pristupne pregovore prema EU, to nam je bila jedna od kočnica u pogledima koji se odnose na poljoprivredu.
Zašto je to tako bilo svih tih godina ranije ja stvarno nemam pojma, ne bih se ni upuštao u to, ali smo mi zadnjih godinu, godinu i po dana to razrešili. Prvo smo ukinuli vakcinaciju da bismo otvorili tržište EU, zatim smo uradili jednu drugu star, a to je da uradimo monitoring i mi smo aplicirali u ovom trenutku tzv. „DG Sante“ koji se bave bezbednošću hrane da nam u narednih nekoliko meseci otvore to tržište.
Zašto to sve pričam? Što imate veće tržište imate veću potražnju. Što je veća potražnja imate veću cenu, možete da razvijate svoju proizvodnju. Mislim da su to jako važne stvari.
Iskoristio bih priliku da kažem da smo upravo danas od Narodne Republike Kine dobili informaciju da ćemo ovih dana potpisati protokol o izvozu kukuruza na prostor Narodne Republike Kine. To je jedno od najvećih svetskih tržišta za prostor kukuruza.
Znam da verovatno gomili ljudi koji slušaju ovo, prate ovo, i u ovoj sali, ovo nisu stvari koje su toliko interesantne, ali možda će se kolega pored mene koji sedi složiti sa jednom stvari da je uticaj poljoprivrede na BDP u 2020. godini bio takav da je gomilu problema koje smo imali koji su prouzrokovani koronom uspeo da neutrališe.
Mi imamo već tri godine, i 2018, 2019. i 2020. neverovatan rast u poljoprivrednoj proizvodnji. Naravno, u 2017. godini smo imali sušu i to su stvari koje možete da očekujete. Godina 2021, još je rano da pričamo o tome, ali ja se nadam da ćemo uspeti da očuvamo ove pokazatelje.
Što se tiče perspektiva, čuvamo naš prostor od bolesti u ovom sektoru stočarske proizvodnje. Jako je važno da nađemo kanale kojima ćemo da plasiramo tu robu, pre svega mislim u pogledu otvaranja tržišta.
Još ću jednu stvar da kažem, nemojte mi uzeti za zlo, možda sam uzeo previše vremena. Neki ljudi 2009. godine, neki žuti ljudi, ne mislim u kontekstu onoga u kom je neko drugi to možda pomislio, su potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Mislim pre svega na žutu stranku, ne mislim na ljude, nemoj da mi neko uzme za zlo inače ću sutra, verovatno da visim po svim tabloidima.

Ne pravdam se, gospodine Dačiću, i nemojte mi uzeti za zlo 12 minuta i 40 sekundi.
Da nastavim, ako mi date još minut, ja ću završiti.
Potpišu oni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ima ono čuveno penkalo…
Slažem se, sa aspekta jednog dela privrednih aktivnosti, fantastična star, dobra stvar, ali u poljoprivredi nama nije trebao veći kanal. Mi smo u tom trenutku sebe tako ukopali, da koristim taj, nemojte mi zameriti, možda neki jeftin rečnik, da smo carinske stope spustili na nula ili nešto blizu nula i otvorili svoj prostor, a pri tome nismo imali laboratoriju za bezbednost hrane koju smo otvorili pre godinu i po dana, premijerka je otvorila da bi kontrolisali kvalitet hrane, sve pustili kod nas i šta onda? Imate pritisak, sužava se prostor na kojem možete da prodate i vi nemate kud. Vi jednostavno dođete u situaciju da ne znate šta da radite.
Zato su nama važna nova tržišta, zato nam je važno, sad ću reći jednu stvar koja se tiče onoga što se svaki dan nalazi najčešće u ishrani mladih ljudi, dece, to su salame, paštete, viršle. Mi tu imamo carinsku stopu nula za uvoz iz EU. Da li to neko zna? Da bismo izmenili SSP treba jedno 27 zemalja da pregovaramo svaki trenutak. To vrši…
Evo neko, čujem iza mene, kaže mi, treba jedno 27 godina. Daj Bože 27 godina, brzo bismo to završili.
Ali, SSP je dvostrani pravni posao. U članu 26. SSP-a piše jedna odredba koja ide nama u prilog i koju ćemo mi iskoristiti u narednim mesecima na korist naše države i na korist našeg stočarskog fonda. Hvala vam.

Ja se nigde ne žurim. Ako se vi, gospodine predsedniče, žurite…

Ja sve u skladu sa Poslovnikom.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Ja se izvinjavam, ako ste me pogrešno protumačili, nije mi bila ideja uopšte da uzimam bilo kome vreme i biću koncizan, bar jedno devet puta brži nego što je to bilo u prvom intervalu.
Moram da kažem jednu stvar da u kontekstu razgovora, rasprave koju su imali gospodin Marković i gospodin Lončar to što vi pričate nama se odrazi sve u sistemu oko reka, hotela i restorana. Nema bre, niko ne jede, 70% nam je pala potrošnja goveđeg mesa i 25% pala potrošnja svinjskog mesa, tako da ja bih bio sretan kada bi ovo što kaže gospodin Palma, ali ljudi, zdravlje je na prvom mestu ljudi i moramo da se vodimo time.
Što se tiče trgovine i cena, došlo je do izvesnog pada cena. Baš sam malopre dok ste vi izlagali gledao cene. U zadnjih godinu dana došlo je do pada cena ne toliko koliko bi trebalo, negde svinjski but prošle godine neka je koštao pre nego što će krenuti ovaj čitav cirkus oko korone, oko 429, 439 dinara po kilogramu, sada je on 399 dinara u zavisnosti od akcije.
Imate tu sada gomilu problema koji se javljaju. Meni je samo jako važno da u čitavoj ovoj priči kažemo da, nama je sektor svinjarstva jako važan, pogotovu tovno govedarstvo od nesumnjivog značaja, teško je vreme.
Vlada je nekoliko puta intervenisala, već sa merama kako bi očuvala ovaj proces proizvodnje u tovnom govedarstvu, jer tu treba malo više od godinu dana da bi se čitav ciklus završio.
I daćemo sve od sebe da ovo rešimo i ja se izvinjavam što sam oduzeo vreme.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, danas se pred vama nalazi nekoliko predloga zakona ratifikacije različitih sporazuma iz različitih oblasti. Ja ću ukratko samo o nekim od ovih sporazuma, a kasnije će i kolega Vulin reći koju reč vezano za Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Kako to obično biva u zemlji poljoprivrednika, krenuću od zakona koji se tiče direktno sektora na kojem se nalazimo, a tiče se sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran.
Neko će sad postaviti pitanje, odakle sada ova tema, ova priča? Ja ću vam sada samo reći u uvodnim napomenama. Pre 1990. godine robna razmena u prehrambenom sektoru poljoprivrede je bila više od milijardu dolara, stare SFRJ. Onda je došlo do svih promena, poremećaja, ratova i svega ostalog što je to pravilo, da bismo danas došli u situaciju da robna razmena u prehrambenom sektoru između Srbije i Islamske Republike Iran bude svega preko deset miliona dolara.
Zašto je to tako? Postoje različiti razlozi, ja ću navesti samo jedan od njih. Nepostojanje bilateralnih sporazuma za različite oblasti, pa između ostalog tako isto i za oblast biljnog karantina, kako bi se ta trgovinska razmena poboljšala.
Šta to konkretno znači, da prevedemo na jezik naših ljudi da mogu da razumeju? Iran kao zemlja od 80 miliona stanovnika ima svoje potrebe za poljoprivredu. U svim ovim uslovima u kojima se oni nalaze, moram samo reći da sektor hrane je izuzet iz sektora sankcija i da tu postoji prostor za trgovinu. Oni ljudi moraju da seju pšenicu, kukuruz i sve ono što im je neophodno za njihovu egzistenciju, moraju isto tako i drugi sadni materijal da koriste ne bi li podsticali svoje voćarstvo i povrtarstvo.
Hvala Bogu, tradicija je dala, nauka je dala, Srbija je dala da mi imamo takve prestižne institute, poput "NS seme", poput Instituta za ratarstvo i nekih drugih naučnih institucija i nekih drugih privrednih subjekata koji mogu da proizvedu dovoljnu količinu robe da je plasiraju na to tržište, ali da bi to moglo da se desi, mora da postoji odgovarajući pravni instrument.
Vrlo često ljudi ove ratifikacije ne doživljavaju kao nešto bitno, ali bez toga nema šanse da izvezete bilo šta tamo. Jednostavno ovim sporazumom, ovim Predlogom zakona u stvari nam se omogućava da se uspostave kontrolna tela koja će davati saglasnosti da jedna roba može ići sa jedne strane na drugu stranu i obrnuto.
Ovo nije došlo kao posledica teoretskih promišljanja pojedinaca, nego isključivo kao zahtev tržišta i to je ono što je najvažnije za svaki propis, da on bude rezultat koji može da proizvede neku ekonomsku posledicu pozitivnu.
Apsolutno sam siguran da na osnovu zahteva koji imamo od strane privrednih subjekata iz Irana, da će naše semenske kuće imati mnogo posla i hvala Bogu obezbediti jedno novo tržište, a nemojte da zaboravite da izvozimo u ovom trenutku u preko 80 zemalja u svetu ove naše semenske kuće. One su prepoznate kao takve.
Svaki put kada sam imao sastanak bez obzira da li je reč o ambasadoru Irana, da li je reč o nekim predstavnicima njihovog ministarstva poljoprivrede ili sad će nam biti gost njihov zamenik ministra poljoprivrede, gde ćemo u stvari valorizovati sve ovo što, ako Bog da, Skupština Srbije ratifikuje, nas očekujemo jedan dobar posao od sigurno nekoliko desetina miliona dolara.
Ta stvar, kako naši kažu – zrno, po zrno pogača, dinar, po dinar palača. Nekoliko ovakvih poslova i mi ne moramo da se sekiramo za budućnost ovog našeg sektora.
Hvala Bogu, očigledno da smo na prostoru srednjeg istoga, Bliskog istoka, pa i Dalekog istoka prepoznati kao jedan od bitnih segmenata u poljoprivredi, naročito kada se radi o razvoju nauke.
Kada govorim o ovim drugim predlozima zakona iz ovih drugih sektora, tu imamo pre svega Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog vojvodstva Luksemburg u razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Nema sumnje da će ovo koristiti za sve državne organe, kako bismo što lakše dolazili do informacija koje su neophodno, najčešće za otkrivanje različitih krivičnih dela.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Izmene Međunarodne konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, vi ste videli i ova godina koja je iza nas, godina korone u kojoj hvala Bogu, Srbija je svojim radom uspela da ima najmanji pad BDP u čitavoj Evropi, bez priče o robama i bez šifarnika ovih roba, vi to ne možete nikad da realizujete u punom kapacitetu. Ko ostane mimo ovoga, ko ne bude prihvatio tu zajedničku nomenklaturu i pravila koja tu postoje, može da igra neko vreme, ali što bi rekli – pevala je jedno leto i to je to. Posle toga više nema.
Zato je jako važno što je Ministarstvo finansija ovaj Predlog zakona uvrstilo u današnji dnevni red i mislim da od ovoga može imati samo korist ekonomija, a nas čekaju veliki zadaci i veliki ciljevi. To je rast BDP u 2021. godini od 6% i bez ovakvih stvari koje se tiču ekonomije i koje se tiču razmene teško da ih možemo ostvariti.
Zato bih vas molio da za ovih pet zakona o kojima sam nekoliko reči rekao, da u danu za glasanje podržite, a moj kolega Vulin će nešto više o ovom sledećem predlogu zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na ovim temama koje su pokrenute, iako će možda neko reći da nemaju velike veze sa ovim dnevnim redom, ali ovo je toliko bitno. Teme koje su malopre izrečene da ne mogu ostati nedorečeno i moram vam reći kako stvarno stvari stoje.
Činjenica je to što je gospodin Marković rekao u prethodnom izlaganju da je došlo do ogromnih poremećaja na svetskom tržištu hrane i nesumnjivo je da je ova korona uzela velikog maha i u tom segmentu. Sa jedne strane imate neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica, a sa druge strane to sa sobom vuče jedan drugi problem, jer je došlo do manjka potražnje za određenim robama, poput goveđeg mesa, poput svinjskog mesa. Da zlo bude veće, kada padne potražnja, pada i cena, a inputi rastu, kao što je malopre rečeno, vezano za konkretan primer kukuruza.
Podsetiću vas samo da je prošle godine Vlada Republike Srbije, baš da bi premostila te stvari koje su bile urgentne, nekoliko puta intervenisala sa otkupom goveda kako bi očuvala kompletno tržište. Toliko smo daleko išli u jednom trenutku da smo za kilogram govedine žive vage plaćali 2,15 evra kao država kako bismo spasili čitav taj sektor.
Ono što je činjenica prethodnih dana, zadnjih 10-15 dana, došlo je do skoka cena i one su sada u ovom trenutku 1,95 plus PDV i očekivanja su da će u narednih mesec dana zbog određenog rasta tražnje skočiti na oko 2,10.
Ono što me brine, kao i vas, to je priča sa tovljenicima, to je priča sa prasadima, a sada ću vam reći jednu stvar koja se… Mi smo na indirektan način onemogućili veći uvoz živih svinja, ali šta je problem i dugo smo mozgali oko toga kako da razrešimo uopšte ovu čitavu priču. Neki ljudi koji su sedeli ovde pre 10 godina su potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
On je predviđao postepeno ukidanje carina od 2009. godine, pa kasnijih godina, ali ima jedna interesantna stvar koju smo neki dan uočili. Radi se o barenim proizvodima, paštetama, u stvari to su salame i paštete, ono što najviše ide, koje je isto povezano usko sa mesom. Zamislite, neko je skinuo skroz kompletnu carinu na to tada i omogućio da roba sa različitih prostora bez carine ulazi na ovaj prostor i toliko ošteti naš prehrambeni sektor u smislu prerade sa jedne strane, a sa druge strane automatski to povlači i manju količinu mesa, tovljenika koji bi išli u preradu.
To ćemo ovih dana razrešiti, pokrenućemo, imamo alate koje možemo da aktiviramo i ja se nadam da ćemo na taj način povećati tražnju, a i čitav problem koji se dešava na svetskom tržištu jeste zbog situacije u Kini.
Šta se desilo u Kini? Pojavila se ova bolest afrička kuga svinja. Oni zabranili uvoz svinjskog mesa, njima najveći izvoznik je bila Nemačka. U Nemačkoj se pojavljuje nenormalna količina svinjskog mesa i ona automatski kada nema gde da ode, krene da pritiska prostore oko sebe. Na ovaj način i nekim drugim merama mi se branimo da očuvamo, pazite, u EU u ovom trenutku jedan ili 0,95 evra cena tovljenika. Kod nas je oko 130 dinara, 135 plus PDV.
Sa merama koje ćemo odraditi ovih dana i sa delimičnim otvaranjem ovog sistema "HoReCa", to su hoteli, restorani kompletnog prostora, ja očekujem da ćemo do kraja februara imati cenu oko 150 dinara kilogram za tovljenika, plus subvencije koje daje država. Isto tako, nesumnjivo je otvaranje novih tržišta, kanal, za veće cene i na tome ćemo raditi.
Želim sada jednu stvar da kažem, povezana je sa malopređašnjim vašim izlaganjem, vezano je za kukuruz. Pošto čujem ovih dana da dosta priče ima da će država da zabrani izvoz kukuruza, uradiće ovo, uradiće ono. Na primer, Rusija je uvela kvote na izvoz kukuruza kao jedna od najvećih izvoznika i uvela takse. Ako želite da izvezete robu, platite 45 evra po toni za tonu kukuruza koji želite da izvezete, da bi spustila cenu na domaćem tržištu zbog stočne hrane. Mi to nećemo uraditi. Nećemo to uraditi, neće biti nikakve zabrane, jer poljoprivrednici moraju da zarade u ovakvim godinama. Nećemo sada dozvoliti situaciju kada je dobra cena da mi sada to srušimo.
Ima tu jedna druga opasnost koja će se pojaviti, ali to će biti za jedno dva do tri meseca, to je vezano za stočnu hranu i cenu stočne hrane, ali intervenisaćemo na tržištu i neće tu biti nekih velikih problema. Ima alata kako to može, nije sve u zabranama i nije sve u taksama. Koristio sam primer Rusije, ali ima takvih zemalja još koje to rade.
Što se tiče Egipta koji ste pomenuli, mi već dve godine na bazi sertifikata koje smo uspeli da dobijemo, hvala Bogu, kod najvećeg svetskog uvoznika pšenice, plasiramo pšenicu. Pretprošle godine ne toliko koliko 2020. godine, nekad ne direktno, ima tu i posrednih varijanti preko nekih drugih zemalja, ali srpska pšenica se nalazi tamo.
Iskoristiću, možda ću sad i zloupotrebiti, neće mi uzeti predsedavajući za zlo. Juče se u javnosti pojavio jedan čovek koji se bavi poljoprivredom, odnosno kaže da se bavi poljoprivredom, a poreklom je iz Trstenika. Kaže čovek da država ne ulaže u poljoprivredu. Država dva i po puta više ulaže u poljoprivredu u odnosu na pre sedam, osam godina. Reći ću vam, na primer na konkretnom primeru tog čoveka koji je bio predsednik opštine Trstenik, kojem pri tome ne smeta da uzme subvencije za traktor, subvencije za plastenike, subvencije za ko zna šta, a pri tome i da traži da se naplati kod različitih dobavljača preko reda. On je čovek izdvajao nekih 13, 14 miliona dinara dok je bio predsednik opštine u Trsteniku za poljoprivredu.
Danas, kada SNS je dobila pravo od građana i odgovornost da upravlja prostorom Trstenika, taj budžet je dva i po puta veći. Tako da, nemojte molim vas samo da obmanjujete javnost i da se vatate kornišona, jer da ste bili u Gospođincima i da znate gde su Gospođinci, možda bi i videli kako se beru krastavci kornišoni. Nažalost, realnost je bila 2019. godine da se morala uvoziti radna snaga za branje kornišona, ali to je realnost na tržištu.
Mislim da je jako važno da baratamo činjenicama i država Srbija je u prethodnoj godini toliko puta intervenisala i u doba korone omogućila da poljoprivreda naraste i u doba korone za skoro 5%. Nemojte imati dilemu i hvala vama svima na podršci koju pružate i Vladi Republike Srbije, i ovim zakonima, i resornom ministarstvu, jer znajte da mi sve ovo što radimo, radimo isključivo zbog poljoprivrednika, jer sve ostalo drugo bi bilo apsurdno i bilo bi besmisleno za razliku do nekih pre deset godina, koji su očigledno ukidali carine samo da bi svoje džepove, da ne kažem šta drugo, nafatirali.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja moram, pre svega, da reagujem zbog jedne stvari koja je izneta, da lica starija od 70 na selima nisu mogla da se kreću. Od prvog dana svi poljoprivredni proizvođači stariji od 70 godina u naseljima koja su ispod 5.000 stanovnika su mogli bez problema da obavljaju svoju poljoprivrednu aktivnost i molim vas, to je pisalo u prvoj odluci koju je Vlada donela prvog dana.
To je, ako je na jednoj privrednoj aktivnosti se trudilo da se obavi sve, a vi znate da je tada bila setva i sve ostale neophodne agrotehičke mere, to je bilo vezano za poljoprivredu i tu se maksimalno tolerisalo sve. Iz jednog prostog razloga, jer je i danas pokazalo ono što je gospodin Rističević pričao, da poljoprivreda, odnosno hrana predstavljaju jednu stvar koja u bezbednosnom smislu nije predstavljala Srbiji nijednog trenutka problem.
Činjenica je da mi nemamo naftu u onoj meri u kojoj bi želeli, da nemamo zlata koliko bi želeli, nemamo more. Nemamo jedan od resursa koji bi morali da koristimo, koji se pokazao ovaj put da su mnogi rafovi u mnogim zemljama i u našem okruženju bili prazni i da smo mi kao država pomogli i pomagali svakom kome je ta pomoć bila neophodna.
Sa druge strane, što se tiče zelenih pijaca, one nisu bile odmah zatvorene. Naročito ne one na otvorenom, ali, kako je virus uzimao maha i kako je taj procenat u odnosu na testirane se povećavao na one koji su inficirani, tako su se morale preduzimati i druge mere. Pijace su, kako je taj procenat počeo da pada i kako je ulazio u svoju neku laganiju formu, stekli su se uslovi za njihovo otvaranje i uz primenu svih zdravstvenih mera koje su epidemiolozi naveli.
Ja ću samo jednu stvar, dozvoliće mi kolega Lončar za slobodu, ali to sam pre svega čuo od epidemiologa u Kriznom štabu i u Nišu, kada smo imali Krizni štab. Prvi dani o kojima se stalno priča, da li je moglo da bude Skupštine ili nije moglo da bude Skupštine, taj prvi udar virusa kažu da je to virus druge ili treće generacije koji je bio neuporedivo snažniji od onoga što imamo danas. Ne želim da komentarišem stvari koje se tiču medicine, ali tada su situacije sa zaraženima bile mnogo delikatnije i mnogo agresivnije, nego što je to bilo kasnije, odnosno u prethodnih nekoliko dana, jer danas uglavnom, izuzimajući par situacija imamo lakše slučajeve i imamo asimptomatske slučajeve.
Nemojte zaboravite kako je bilo tih prvih dana. Evo, tu je i kolega Vulin koji može da potvrdi kako su vojnici u prvom tom udaru koji je bio i u Subotici, i u Batrovcima, kakvi su simptomi i u kakvom stanju se nalaze ti vojnici. Nemojte tu stvar nikada da zaboravite. To što je testirao možda u tom prvom trenutku 300 ili 400 i koliki je procenat bio, koji će neko od mojih kolega sigurno reći, nemojte nikada da zaboravite kako je to bilo tih prvih dana. Lako je posle svake bitke biti general. To može svako, ali se mora ući unutra u čitavu problematiku pa onda izvlačiti zaključke eventualno.
Što se tiče poljoprivrede i ovog što ste rekli vezano za sektor mlekarstva, odnosno da su oni mogli na osnovu propusnice da odlaze, i uopšte u stočarstvu, svi koji su radili ispašu mogli da se prijave i mogli su da u bilo kom trenutku dobiti tu propusnicu, a to što vi ne znate za to, to ne znači da se nije desilo, ali isto tako vi znate za jednu situaciju koju ste pokušali da prikažete da je čovek terao ovce na ispašu u okolini Paraćina, a znate gde su njegove ovce bile u tom trenutku u 18 sati u vreme policijskog časa? Šest stotina metara daleko odatle, on nije imao veze sa tim ovcama, nego je obavljao jednu drugu aktivnost, zato ga je policija u tom trenutku legitimisala i desilo se to što se desilo. To znate vi, to je policija odmah sutra objavila, i policija je odradila svoj posao kako treba.
Molim vas, to što vi mislite da na 30 kilometara odatle znate šta se dešava, uđite malo u cipele onih koji su svakog dana bili sa ljudima kojima je trebala pomoć. Lako je pričati posle 60 dana. To može svako. Ja razumem vašu potrebu u ovom trenutku, kao i svaki put, da u različitim koloritima, ne, meni to savršeno godi, samo ima jedna druga stvar, skine se kapa kada je u zatvorenom prostoru. Ja sam tako sam naučio o onome što sam učio, a ja sad ne znam po kojoj školi ste vi učili. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mere koje je Vlada Republike Srbije usvojila a vezane su za poljoprivredu su apsolutno srazmerne onome koliko je u poljoprivredi bilo problem usled Kovida. Ja stojim odgovorno iza ovoga, pre svega, za tri sektora koja su bila naročito pogođena.
Prvi je sektor ranog povrća. Tu imamo dosta ljudi koji su bili iz okoline Leskovca, Jablanički okrug, tamo gde imamo dosta plastenika, deo oko Žitorađe, Samarinovac i ona sela okolo, Mačva, oni ljudi koji nisu mogli da iznose svoju robu na zelene pijace, koje im je bilo glavno tržište. Mi smo pokušali nekim alternativnim metodama, organizovanjem tzv. elektronskih pijaca i tu smo jedan deo problema rešili, ali oni su dobili pravo da u skladu sa veličinom svog plastenika dobiju povrat od 90 hiljada dinara.
Drugi sektor koji je bio izložen zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata je bio sektor malih mlekara koje su proizvodile sir i mleko, pardon, kajmak i sir za ove ugostiteljske objekte, zato što oni nisu radili i nisu imali gde da plasiraju svoju robu.
Ostale velike mlekare niti su smanjivale svoju cenu niti su prestale sa otkupom, niti su imale tih problema. Kod jednog dela poljoprivrednih proizvođača, proizvođača mleka smo kompenzovali tako što su velike mlekare odmah preuzele tu količinu mleka, preostali deo smo, kao finansijsku podršku, koje su uključene u ove mere Vlade, one će biti iskompenzovane, niko od njih ne mora aplicira ni za šta, ništa da podnosi, njih imamo registrovano, tih poljoprivrednih gazdinstava i spram onoga što su sami prijavili u prethodnom periodu, biće im isplaćena ova materijalna sredstva, novčana sredstva.
Treća stvar, to su pčelari koji su stariji od sedamdeset godina kojih ima 7.484 na osnovu registra, dobiće isto tako finansijsku podršku, jer oni zbog nemogućnosti kretanja nisu mogli da obavljaju svoju aktivnost, a samo iz jednog prostog razloga, iz istog razloga iz kojeg ni vi niste verovatno dobili dozvolu, a to je zato što se vodilo računa o vašem zdravlju.
Prvo i isključivo, ja bih citirao, odnosno parafrazirao jednog poslanika koji je juče rekao – javno zdravlje, odnosno zdravlje stanovnika je najviši zakon i po njemu se postupalo u svakom trenutku.
Sve ostalo, šta bi bilo kad bi bilo, ovu sam presudu video i lično, jer je moje ministarstvo stupilo odmah u kontakt sa tim lice, apsolutno upoznati sa svakom stvari, samo da očigledno neko nije dobro čitao presudu, tu piše izjava tog lica da je čuvao ovce, a ne šta je stvarno bilo. Ali, to uopšte nije ni tema, nije ni bitno, tako se pokušalo ispolitizovati još jedan slučaj koji se desio na prostoru Vojvodine, ali šta da radite. A ova priča o 400 hiljada gazdinstava, neće dobiti sva gazdinstva, ratari nisu imali nikakav problem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani koji pratite ovaj prenos pored malih ekrana, želim samo, pre svega, zbog javnosti da kažem nekoliko stvari.
Iskazujem poštovanje za današnju prisutnost sednici, na kritici, a ja ću na kritiku i na svaku reč koja je izgovorena pokušati da odgovorim činjenicama iz jednog ugla koji je možda specifičan, ali prilično konkretan, jer se radilo o stvarima koje su se dešavale bukvalno iz minuta u minut. Ostavljam na pažnji, volji svima vama da procenite opravdanost pojedinih aktivnosti svih aktera koji su bili prisutni, bez obzira da li je to reč o, da tako kažem uslovno, o Zdravstvenom štabu, Kriznom štabu ili Ekonomskom kriznom štabu.
Posle svake bitke, a ja moram da kažem da smo mi dobili nekoliko bitaka, uslovno da tako kažem, možda vama ne sviđa ta terminologija ali ovaj rat mi još nismo dobili. Ima tu još, još bitaka će biti, ali posle svake bitke uvek je lako biti general.
Lako je biti general iz jednog prostog razloga zato što posmatrate to sa jedne određene vremenske distance i ne morate da imate nikakav subjektivni odnos u tom trenutku kada pokušavate da rešite problem.
Činjenica je da smo se mi, svi u Srbiji, a i u Evropi susreli tamo u februaru mesecu, baš kako je to predsednica Vlade malo pre rekla, sa jednom ogromnom količinom informacija koje su se menjale iz dana u dan. Pre svega, mislim na stavove Svetske zdravstvene organizacije i na to da ono što danas znamo uopšte o ovom virusu, u odnosu na ono što smo znali pre dva meseca, to je verovatno nebo i zemlja.
Molim vas da prilikom svake analize uzmete u obzir i ove objektivne stvari. Da smo znali onda, ono što znamo sada, možda bi neke stvari kroz protok vremena brže bile ili sporije, a pre svega mislim vezano za nabavku svog neophodnog materijala koji morate da se borite.
Nemojte zaboraviti da smo mi u jednom trenutku morali da proizvedemo alkohol, kog nije bilo, jer bile su zatvorene granice, bukvalno svaka granica zatvorena. Jeste roba išla, ali neće niko da vam je proda. Onda dođete u situaciju da morate za ove velike zdravstvene centre, za kliničke centre da proizvedete alkohol. To smo uspeli u „Župi“ u Aleksandrovcu za prvu ruku dok nije krenula masovna proizvodnja u Crvenki.
S druge strane, imali smo još jednu ograničavajuću stvar u čitavoj priči i to je malo pre pričao ministar Vulin o tome, o ovom famoznom natrijum-hipohloritu. To je sredstvo za dezinfekciju koje je uglavnom uvoženo iz inostranstva. To je donelo vreme liberalnog kapitalizma, da jednostavno sve što neko smatra da ne treba da proizvedete, to uvezete. Ali, kada dođe stani muka onda nema izbora, onda uđeš lepo u ring, pa šta ti Bog da. Pa rešimo i taj dezificijent.
Sledeća stvar koju želim da kažem, a tiče se struke. Ja sam sa svim tim ljudima zajedno sa svojim kolegama radio svih ovih 60 dana koliko već ima i više. Želim posebno poštovanje da iskažem ovim ljudima i epidemiolozima i pulmulozima i infektolozima koji su bili u ovom glavnom štabu i koji su bili u ovom posebnom štabu za Nišavski okrug i Toplički okrug, a isto tako i doktoru Pelemišu koji zbog svojih godina nije mogao aktivno da se uključi, ali je sve vreme svojim savetima čitavoj priči pomagao.
Šta se desilo, na primer 2009. godine, posle ptičijeg gripa i posle one priče? Samo je struka dobila, da tako kažem, uslovno po nosu. I uopšte nije bila poštovana tog trenutka. Ovde je jedino isključivo i svaki put i uvek sam spreman iza toga da stanem i kad god smo bilo koju odluku donosili, da li kolektivnu, pojedinačnu, uvek je struka bila ta koja je utvrđivala šta će to biti. Zbog toga sam posebno zahvalan, naročito u Nišu i profesoru Tijodoroviću i profesoru Koraću i profesorki Kisić.
Ima jedna stvar koja se desila u međuvremenu. Sećate se posle dve nedelje, mislim da je prvi ili drugi vikend kada je uvedeno vanredno stanje. Imali smo jedan kratak vremenski period, mislim da je u subotu uvedeno ograničeno vreme kretanja do nedelje ili ponedeljka ujutru. Šta nam se desilo u subotu na ulicama Beograda? Masovno kretanje. To je bilo prosto neverovatno. Ja nisam iz Beograda. Onaj park tamo kod Ušća, odnosno ono šetalište skroz uz Dunav, to je bilo prosto neverovatno. Upravo je to, što ste malopre rekli, ta socijalna distanca je nama bila neophodna. A, socijalne distance nema drugog načina osim ograničenja kretanja.
Postoji jedan alternativni metod, a to je da bude svest na toliko visokom nivou da svako sam odluči o tome. Vi procenite sami da li je to bilo realno? Ako smo ostavili šest sati prepodne da može da se kreće, odnosno da može da bude otvoren prostor za kretanje, a vi izađete svi na ulicu, nema onda izbora. Zbog toga je došlo kasnije do produžavanja tog vremenskog roka.
Još jedna stvar koju moram isto tako da kažem i da se vratim na taj Niš. Vi ste ljudi, odnosno mi svi zajedno u 12,00 sati, bukvalno u 12,00 sati imali 200 pacijenata iz ustanova socijalne zaštite, bez obzira da li se radi o Gerontološkom centru, da tako kažem uslovno, čiji je osnivač država ili privatnom Gerontološkom centru „Eskulab“ ili još nekih sitnijim malim pojedinačnim slučajevima, u 12,00 sati smo imali ta lica iz ustanova socijalne zaštite, prebačeni u Klinički centar Niš. Klinički centar Niš je ustanova socijalne zaštite koja pruža zdravstvenu uslugu.
Zamislite vi kada od tih 200 ljudi, koje morate tako brzo, i tu sam prevashodno zahvalan hitnoj pomoći u Nišu, koja je toliko brzo odreagovala, to je nemoguće prebaciti. Svako ko živi u manjem gradu zna koliki su bolnički kapaciteti u bilo kom manjem gradu. To je kao da si jednu bolnicu spakovao u drugu. Da nije napravljen Klinički centar u Nišu pre, kada je otvoren, prošle godine ili već kada, da ga nije bilo, da nije Ministarstvo zdravlja sa Vladom Republike Srbije to gradilo, ljudi da li znate šta bi bilo u Nišu?
Imali smo jedan resurs koji nam je stajao na raspolaganju, imali smo znanje zdravstvenih radnika, imali smo jednu stvar koja nam je u tom trenutku bila izuzetno nepovoljna, to je ta neodgovornost pojedinaca koji su i pored svih uputstava i pored svih upozorenja poneli se tako u tim gerontološkim centrima i moralo se promtno reagovati.
Zbog toga je Vlada u tom trenutku promenila jednu stvari i napravila poseban Krizni štab za ta dva okruga, jer tu je pretilo da dođe do ozbiljnih problema. Ti ljudi u Nišu su radili svoj posao. Ja sam posebno zahvalan svima njima tamo, ali ono što je malo pre Zlatibor rekao, oni su ljudi radili svoj posao, oni nisu zbog tog svog posla imali vremena da iskomuniciraju sve to, da prikažu javnosti, što nekad realno bude problem pre svega zbog toga što se ljudi uplaše i krene da se dešava potpuno ne predviđena situacija.
To se isto desilo na primeru u Negotinu, ista stvar, pričam sa aspekta Gerontološkog centra, ne sa aspekta komunikacije, zato smo vrlo brzo morali da stvari postavimo na svoje mesto, iako su ljudi prilično dobro radili svoj posao. Samo za vašu informaciju 1070 lica je u Nišu bilo u privremenim bolnicama, broj lica i to u četiri privremene bolnice, broj lica koja su se nalazila u jednom trenutku u Kliničkom centru Niš je bio takav da smo imali svega 70 slobodnih postelja.
To je taj udar kad je bio. Da se desio još neki veći udar, ali nemojte zaboraviti, na Niš su upućeni svi ispod Kragujevca, tu gravitira, sada da ne licitiram, ali barem 2,5 miliona ljudi, tu gravitira i Leskovac, Zaječar, Vranje i Kruševac, pokušajte da shvatite koji je to pritisak. Zbog toga su se u međuvremenu pravile te COVID bolnice i u Leskovcu, napravljene u Soko Banji, imale ove četiri privremene bolnice, ali nije moglo svuda u svakom mestu da bude, jednostavno, onda bi bilo pitanje resursa.
Ljudi, mi nemamo šest miliona doktora, ja bih voleo da imamo, voleo bih da smo imali specijalizacije 2004, 2005, 2008. godine, a ne da ljudi sa 9,80 prosekom odlaze iz zemlje zato što nije mogao da dobije specijalizaciju, pa tako je godinama bilo, sve dok čovek koji ima podršku Vlade za to, koji sedi iza mene nije tu stvar razrešio.
Ljudi, ovo uopšte nisu stvari za igru. Mi epidemiologa nemamo dovoljno koliko bi nam trebalo. Pa, zadnja epidemija je bila 1972. godine, kada je bila Variola vera. Jedino je se seća profesor Pelemiš u punom kapacitetu, a ja to često poistovećujem sa situacijom koja nam je bila 2014. godine sa poplavama, kada je isto bio jako mali broj ljudi koji su se sećali toga i samo je struka spasila celu tu stvar. Mi svi smo da tu budemo logistika, da obezbeđujemo neophodne materijalne resurse da to sve funkcioniše.
Još jednu stvar, ne želeći da uzmem previše vremena, mi moramo da shvatimo da mi sa tri alata u ovoj bici u ovim ratovima učestvujemo. Jedan alat je ta socijalna distanca. Drugi alat je masovna dezinfekcija. Ta dezinfekcija, u stvari, odvaja one koji su se zarazili od onih koji su zdrav i zato sam zahvalan i ABHO-u naše vojske i oružanim snagama Rusije.
Ljudi moji, u Nišu smo morali u par sati da dezinfikujemo i gerontološki centar i dom zdravlja i Hitnu pomoć i "Eskulap" i ulice i ne znam ti više ni ja šta, da postavimo te privremene bolnice koje su bile.
Ljudi, u Nišu je bilo toliko privremenih bolnica, pa ni u jednom gradu nije bilo toliko privremenih bolnica, ali to je zbog ove količine ljudi. Mi smo ih već dve stavili u fazu mirovanja, i "Čair" i "Dom učenika". Ostao je sad samo "Studentski centar" i ova posebna bolnica "Radan" koja služi za vojnike, policajce i zdravstvene radnike. Još na sve to, Vojna bolnica je prihvatila civile.
Hoću da vam pokažem koliki je, u stvari, taj dijapazon aktivnosti morao na jednom malom prostoru da se primeni.
Jedna od najvažnijih stvari koju često sad kad prođe vreme, a danas nisam siguran, nisam gledao konferenciju za štampu, ja mislim da je danas bilo blizu 6.000 testova. Pet i po hiljada. Ljudi, jedan od alata, sad uslovno tako kažem, karikiram, nemojte, ja nisam lekar, ja samo znam šta nama treba, naučio sam kroz ovaj posao kao neka stvar koja je logička, to testiranje nam je spasilo glavu. To testiranje, da pomognemo epidemiolozima, da razvrstaju pozitivne kontakte i brzo da se odradi i kad god smo uspeli to da odradimo, mi smo napravili jasan džep između te dve populacije.
Ta testiranja bez podrške kineskih prijatelja, bez ove donacije, pitali ste i o donacijama, bez ove dve donacije sa "Vatrenim okom" u Beogradu i u Nišu, plus, ljudi, mi smo imali 36 sati da prepakujemo veterinarske institute, a neko će postaviti pitanje - otkud sad svi ti veterinarski instituti u celom tom filmu, da li je to primenjivo na ljude? Naravno, svi imamo isti opremu. Sa virusima rade i veterinarski instituti. I kad rade sa hranom, rade sa virusima, samo je pitanje kakav je to virus.
Ponosan sam na jednu stvar - ova Vlada je sve vreme primenjivala tzv. zlatni standard u testiranju. To je standard koji je u čitavom svetu priznat, to je ta PCR metoda koja, u stvari, nema šta da joj prigovoriš. Nije brzi test. Neke zemlje su radile isključivo samo brze testove. Nisu radili ovo, da li nisu imali opreme, kapacitete ili bilo šta, ali da te sve stvari i sve te aktivnosti nismo sproveli, ja prosto ne znam o čemu bi smo danas pričali, osim što bi svi zajedno mogli da kažemo da ovaj virus je tako razoran, a mi smo uspeli do sada da odbranimo se, a ovo što se tiče izveštaja i ostalih stvari, za svaku pojedinačnu stvar postoje podaci i to nikakav problem nije, ali, naravno, to će biti predato od strane lica koja upravljaju čitavim procesom. Najmanji je problem, ja imam te neke podatke i sad, ali te stvari se menjaju iz minuta u minut.
Da li vi znate da mi u ovom trenutku, od 224 lica u gerontološkom centru, 120 lica je bilo nepokretno. Nisu to ljudi koji su vitalni. Oni su iz domova za starije prebačeni. Vi ste za dva minuta morali da prepakujete čitavu priču i onda dođete u Niš i kaže - neko nije pio i jeo šest dana. Ja kažem - gospode Bože. Nema ni tri, šest sati kako su stigli tu, a medicinsko osoblje im je pružilo svu pomoć, i onu koja je socijalna usluga, a ne samo zdravstvena usluga i onda su se pojavile, i tim ženama kapu do zemlje, žene iz predškolske ustanove koje su medicinske sestre. Nisu one ne znam ni ja ko. Njih 21 dobrovoljac ušao unutra, ušao u Korona zonu. Nisu oni ušli u park. Evo, ovo su vam činjenice. Ja se izvinjavam ako sam odužio.

Poštovani predsedavajući, poštovani kolege poslanici, samo nekoliko napomena vezano za izlaganje gospodina Jojića.
Moje pitanje je trebalo da bude, što ste vi na kraju i rekli, za koji vremenski period smatrate da treba da izvršimo nadzor. Ja vam kažem da ćemo izvršiti upravni nadzor u delu raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem za vremenski period 2005. godine pa nadalje.
Što se tiče ostalih stvari, želim samo zbog javnosti, da se ne bi stekao utisak da je sad neki problem ili da se dešavaju neke neželjene situacije. Mi smo u zadnje dve godine potpuno popisali državno poljoprivredno zemljište, utvrdili tačno koliko ga ima, utvrdili koje su to parcele. Na potpuno transparentan način, na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište stavili koji broj parcele, koja katastarska opština, ko je zakupac, po kom osnovu.
Mislim da je to jako važno, to smo sve preklopili sa satelitskim snimcima, iz jednog prostog razloga zato što nam je jako važno da bude potpuna transparentnost. Mislim da je ovo jako bitno i u pogledu druge imovine koja se nalazi u državnom vlasništvu, da bude na ovakav način obrađena.
Što se tiče zakupa, moram samo jednu stvar da vam napomenem, nema zakupa za nula. Besplatnog davanja državnog poljoprivrednog zemljišta nema. Postoji samo pravo prečeg zakupa za stočare i ona druga poljoprivredna gazdinstva koja po drugim osnovama, da li po pravu investicija, višegodišnjih zasada ili nekih drugih osnova, ili izgradnju irigacionih sistema dobijaju pravo prečeg zakupa.
Da bi gledaocima koji posmatraju ovu sednicu to približio, na primer, u nekim katastarskim opštinama južnog Banata, pošto znam da vam je ta materija bliska, cena zakupa poljoprivrednog zemljišta na licitaciji je 250 do 300 evra po hektaru. Može biti i više, u zavisnosti koliko se izlicitira. Po pravu prečeg zakupa 165 evra je bila cena koštanja zakupa godišnjeg poljoprivrednog zemljišta. Dakle, neki stočar ili onaj koji je izgradio irigacioni sistem dobija zemljište po 100 evra nižoj ceni godišnje, iz prostog razloga zato što smatramo, a i po zakonu je tako, da ta lica moraju da imaju neki prioritet zbog značaja koji imaju sistemi za navodnjavanje i zbog značaja koje stočarstvo ima za našu zemlju.

Poštovani predsedavajući, samo ću kratko.
Stalan nadzor vršimo, svaka parcela na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište dostupna je, može da se uđe, ukuca broj parcele, katastarska opština, lokalna samouprava, da se vidi bukvalno sve o svemu.
Ono što je jako važno, to je ovaj problem koji ste vi naglasili, to je da se često na licitacijama pojavljuju registrovana poljoprivredna gazdinstva koja nemaju kapacitet da obrađuju to poljoprivredno zemljište. Kako ste ih vi nazvali - neki koji se podmetnu za druge. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje smo pripremili, onemogućićemo ta lica da učestvuju na takvim licitacijama, da budu paravan za eventualno nešto drugo.
Ja ću samo podsetiti, to znaju vrlo dobro poljoprivrednici, uglavnom su to ljudi njihove komšije koje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se prijave na licitaciju i za koje je jako teško utvrditi da li rade u podzakupu, pre svega zbog toga što ne možete nikada da utvrdite da li on ima dovoljno mehanizacije i kapaciteta da obrađuje tu zemlju. E, to ćemo novim zakonom utvrditi, uvesti i mislim da ćemo to sprečiti.
Da znate jednu stvar još, bukvalno ono što ste rekli za ove četiri lokalne samouprave, radilo se o napuštenom poljoprivrednom zemljištu i to zemljište smo ubacili u ceo sistem. To su oni stari voćnjaci, stari vinogradi uglavnom, koje niko nije koristio, nalaze se u državnom vlasništvu, ali nisu bili predmet davanja u zakup. Sada smo i njih ubacili.
Ima još jedna, po meni mnogo važnija stvar. Probale su mnoge kompanije, poljoprivredni kombinati koji su privatizovani da uknjiže državno zemljište kao društveno i da ga samim tim pretvore u privatno vlasništvo. Našli smo 12.000 hektara zemlje i osporili i ušli u procedure povraćaja u državno vlasništvo. Mislim da je to naš najvažniji posao, da probamo da uzmemo tu zemlju i da vratimo na mesto gde pripada, a zbog različitih zloupotreba koje su postojale u prethodnih 20 godina one su pokušane da se uknjiže kao privatno vlasništvo ili kao društveno vlasništvo.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine predsedavajući, iskoristiću priliku da se osvrnem na prethodna izlaganja narodnih poslanika.
Potpuno ste u pravu da ne može isto da se posmatra prostor koji ima razvijenu poljoprivrednu proizvodnju od ostalog prostora i zato nam služi, između ostalog, i statistika, probni popis u poljoprivredi i ovaj popis koji će ići i bez kvalitetnih podataka mi tu malo šta možemo da uradimo.
Navešću vam jedan primer. Kada je pre dve godine Ruska Federacija tražila tačan popis zasada pod jabukama mi relevantne podatke, sem popisa iz 2011. godine nismo imali, sve ostalo su bile dobrovoljne informacije koje su pružali uzgajivači jabuka.
Zato nam je jako važno da imao drugačije modele prikupljanja informacija koje nam omogućavaju lakše operisanje ovim podacima.
Jer, danas vreme u kom mi živimo je potpuno drugačije nego vreme devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih, pa da ne pričamo i dalje. Sve pričamo o podacima, a bez ovih zvaničnih modela, novih ovih modela elektronskih popisivanja teško da ćemo moći da odgovorimo na izazove koji stoje pred nama, a želimo, složićete se svi da imamo što više izvoza, što više robe, da možemo.
Ministarstvo poljoprivrede radi projekat regionalizacije i on će u stvari ići u pravcu ovoga što ste vi rekli da na onim prostorima pokušamo gde živi malo ljudi da ih zadržimo tamo da žive ili dovedemo novi narod, nove ljude koji će se baviti poljoprivrednom proizvodnjom, kao jedne od tačaka vezivanja stanovništva za određeni prostor.
S druge strane, imate na dnevnom redu jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Svetske banke vezano za kredit povećanja konkurentnosti srpske poljoprivrede. U njemu se kriju rešenja i mere koje će biti usmerene na istočnu, južnu Srbiju i delom na zapadnu Srbiju u sektore koje je gospođa Jovanović pričala vezano za voćarstvo i povrtarstvo, gde se generiše mnogo veći prihod po jedinici površine nego što je to kad radite na ovim prostorima pšenicu, kukuruz ili nešto slično.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem pre svega zbog javnosti, a isto tako da se nadovežem na vaše pitanje vezano za podsticanje mladih u ruralnim područjima i način preko ove mere kako da mladi mogu da ostanu i da žive u seoskim sredinama što mislim da je jako važno.
Pogledajte istočnu Srbiju i južnu Srbiju, ogroman prostor gde jako malo ljudi inače živi, a i još manje je mladih tamo prisutno. Pre nekoliko godina, 2017. godine Vlada Republike Srbije je otpočela sa primenom jedne mere, a to je podrška početnicima, mladim ljudima u poljoprivredi, starosti do 40 godina. Nije ovo nikakvo izmišljanje tople vode, ovo je jedan od instrumenata u kojima u evropskoj poljoprivrednoj politici, mnoge zemlje se koriste, ali za nas je ona neophodna iz jednog prostog razloga zato što na taj način pomažemo pomoću grantova, mlade poljoprivrednike da započnu svoju poljoprivrednu proizvodnju. Ne da oni prvo investiraju, pa da je onda čekaju, nego ovako unapred da ljudi dobiju. Krenuli smo sa finansijskom podrškom od, kada se prevede to u evre, na 10 hiljada evra, milion i 200 hiljada dinara i na prvom konkursu koji je bio 2017. godine prijavilo se negde oko 780 mladih poljoprivrednika.
Od 780 mladih poljoprivrednika, pravilnik poseban postoji, naročito apostrofiramo angažovanje u oblasti stočarstva, povrtarstva i voćarstva baš zbog ovih krajeva koji su nenaseljeni, gde su male parcele, usitnjene parcele, planinska područja gde je mnogo lakše ostvarivati ovu poljoprivrednu proizvodnju, a sa druge strane jako je važno da to budu one grane poljoprivrede gde je potrebno angažovanje mladih.
Nije isto kada u ovim sektorima poljoprivredne proizvodnje se angažuju lica od 25 i 30 godina ili kada imate lica od 60 godina. Produktivnost je mnogo manja, složićete se. Ne može čovek sa 60, 65, 70 godina da ostvaruje iste rezultate u voćarstvu i povrtarstvu gde se traži gola fizička radna snaga, gde se traži mnogo veće angažovanje. Prirodno je da tu onda insistirate na tome.
Od tih prvih, nepunih 800 prijava, 667 lica je ostvarilo pravo na ovaj podsticaj, isplaćeni su i ta lica još imala obavezu da u naredne dve godine investiraju još 25%. Mogu da vam kažem da na osnovu kontrola koje smo sproveli, da je veliki broj lica i uspeo da realizuje svoj biznis plan, ali pojavila su nam se i 15% lica u kontrolama koja nisu to uspela da urade.
Ali, ja bih to podveo pod klasičan onaj preduzetnički duh. Ne možete očekivati da kada neko hoće samoinicijativu da ima, kada hoće da se bavi nekim preduzetničkim biznisom, da od 10 projekata bude svih 10 uspešno. Ako bude tri uspešna to opravdava smisao čitave priče, neka tri će nastaviti da žive, krenuće da prave mnogo veće vrednosti i samim tim generisati u čitavoj priči mnogo više novca i za ove koji idu poslednji.
Druga mera koja je bila, to je bilo 2018. godine, negde oko 1.300 aplikacije je bilo po istim uslovima, 1.160 ih je dobilo novac. Samo je sada ovaj put bilo više novca, ne 10 hiljada evra, nego 12,5 hiljada evra. Ove godine, i da time zaključim, pardon, prošle 2019. godine, imali smo jednu neverovatnu stvar. Pet i po hiljada mladih se prijavilo za ovu meru. Konkurs je gotov 7. januara, naravno ovo će staviti Vladu na nove muke, mnogo više finansijskih sredstava, nego što je iko planirao će biti neophodno za to, ali tu je ministar finansija, nadam se da prati ovo izlaganje pa će on to razumeti.
Naravno, šalu na stranu, ali jako je važno da je mnogo već broj mladih lica u ovom trenutku spreman da uđe u poljoprivrednu proizvodnju, naravno uz stroge mere kontrole. Iz jedno prostog razloga, da ne bi došlo do zloupotrebe.
Mi smo imali kontrole koje smo sprovodili u različitim sektorima i podizanja višegodišnjih zasada sistema za navodnjavanje, te se pojavljuju određena lica koja pokušavaju da zloupotrebe ceo sistem. Toga će uvek biti, ali mi moramo to da svedemo na najmanju moguću meru.
Ovo je jedan od alata, ova mera podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima, jedan od alata čitavog spektra mera koja preduzima Vlada Republike Srbije kroz svoje koordinaciono telo, preko prof. Dejanović koja vodi čitavu tu priču i mislim da je jako važno da svako iz svog ugla da maksimalan doprinos.
Nije ovo kraj. U okviru Ministarstva poljoprivrede još dve mere mogu doću u obzir u narednom periodu, ali je neophodno da izmenimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o podsticajima u poljoprivredi. To je da ženama, koje su članovi poljoprivrednih gazdinstava, damo mnogo veća prava da bi one ostale na selu, jer ipak se sve vrti u seoskim domaćinstvima oko žena. Ako nema njih, teško da može biti i priče o zasnivanju porodice i teško da može biti priče o bilo kakvom razvoju.
S druge strane, postoji određena količina poljoprivrednog zemljišta, pre svega mislim na pašnjake, na utrine koje moramo u baciti u sistem i koji se mogu ponuditi po izuzetno povoljnim uslovima na mnogo veći i duži vremenski period po povoljnim cenama mladim poljoprivrednicima kako bi oni mogli da ostvaruju na jedan kvalitetniji način, da ostvaruju svoju poljoprivrednu proizvodnju i prave veći profit.
Ovo su mere koje stoje pred nama. Mi ćemo iz ugla koliko god možemo pomoći ovo. Činjenica da je u svetu prisutna depopulacija iz ruralnih područja, da se sve kreće prema gradovima, ali postoje nam na raspolaganju i neki drugi alati.
Pre svega, nama predstoji, složiće se koleginica Joksimović, i ova mera IPARD 3, mi smo u predlozima Evropskoj komisiji za ovaj budući program, predložili posebnu meru podrške gde će EU davati 75% novca za mlade poljoprivredne proizvođače, a naša država 25%. Tu meru IPARD 2 programu nismo imali. Mislim da je to jako važno da što više resursa koristimo.
Pred vama, pretpostavljam danas, u toku rasprave po amandmanima kada je bio Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Svetske banke, a tiče se programa podrške konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, i tu je jedan od alata biće podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima, naročito sa akcentom na istočnu Srbiju, južnu Srbiju gde postoje desetine kilometara, na primer, između Soko Banje i Knjaževca gde 40, 50 kilometara skoro nikog da ne možete ni da vidite.
Mislim da je jako važno da koristimo ove alate koliko ćemo uspeti, vreme je pred nama da to realizujemo.