Član 27. Gospodin Dinkić je bio poslanik sa nama godinu dana, ali ne mora da zna finese našeg Poslovnika. Poslovnik omogućava da prihvatite ovaj amandman, a mi ćemo kao tehničku ispravku "i" pretvoriti u zarez. Hvala.

Samo sam hteo da pitam ministra Dinkića, pošto ne znam da li smo odustali od te ideje, ali u Skupštini smo čuli nekoliko puta da postoji ideja u okviru optimizacije broja agencija i regulatornih tela da se objedine agencije za telekomunikaciju i radiodifuzne agencije. Šta će se onda desiti ako se to desi sledećih nekoliko meseci? Kako se to odražava na ovaj čitav proces, ako se od ideje nije odustalo?

Nisam mislio u stručnom smislu, naravno stručnjaci će reći svoje da li je potrebno ili ne. Nekoliko puta smo čuli obećanje da će u tom procesu smanjenja broja agencija i ove dve biti objedinjene, u tom smislu sam vas pitao ne kao stručnjaka za telekomunikacije. Nisam ni ja stručnjak za tu oblast, ali smo vrlo jasno čuli tu izrečenu ideju. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Ovaj amandman i cela ova rasprava je još jedan dokaz da sve ono što se ne uradi na vreme kasnije stvori ozbiljne probleme.
Danas raspravljamo, vi ste rekli, vrlo mi se svidelo poređenje, da je Zakon o budžetskom sistemu knjiga recepata i da je ovo samo jedan od recepata u toj knjizi, to bi moglo da se tako shvati. Ali, ono što se nije govorilo mnogo, ni kada su bili amandmani koje je Skupština Vojvodine predložila na Zakon o budžetu, a što se nije govorilo ni u načelnoj raspravi, to je da je osnov član 184. Ustava RS, i vi ste se pozvali, čini mi se na stav 4. koji kaže da budžet autonomne pokrajine iznosi 7%.
Isti taj član 184. Ustava, ima i stav 2, koji kaže da visina i vrsta izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuje zakon. Kao što postoji i Ustavni zakon, koji je donet zajedno sa Ustavom po proceduri izglasanoj na Skupštini Srbije, čiji član 15. kaže da do 31. decembra 2008. godine, treba doneti i uskladiti sve akte sa Ustavom Republike Srbije, tako da je neko od ovlašćenih predlagača, dokaz da i Skupština AP Vojvodine može da predloži, zakon je upravo ova rasprava.
Meni nije jasno, zašto skupštinska većina, koja je bila praktično ista i u Skupštini Vojvodine i u Skupštini Srbije, nije našla za shodno da prvo ispoštuje ustavni rok 31. decembar 2008. godine, a onda ni u ove četiri godine se nije našlo za shodno da se donese zakon, koji bi otklonio svaku nedoumicu oko vrste i visine prihoda koji je potreban za finansiranje autonomnih pokrajina.
Ako je reč o "knjizi recepata" i ako je reč o "pravljenju pudinga", onda se, gospodine Pastor, puding ne pravi Zakonom o budžetskom sistemu, nego se taj puding pravi Zakonom o vrsti i visini prihoda kojim se finansiraju nadležnosti AP Vojvodine. To onda otklanja sve dileme oko primene zakona. Dilema ima mnogo i ja ću o njima govoriti u nastavku.
Mi smo doneli ovaj amandman zato što, predložili smo ovaj amandman, vi ste ga usvojili i time promenili suštinu ovog zakona, i kao što ste sami rekli, to je upravo bila naša intencija kada smo pisali taj amandman. Budžet Republike mora da bude pošten. Mora da bude jasan u raspodeli sredstava i ne sme da ošteti nikoga u Republici Srbiji. Tu je potpuno jasno da smo razmišljali na isti način.
Naš posao u Skupštini Srbije, DSS pre svega, nije da prevarimo bilo koga, ni da prevarimo građane Vojvodine, ni da izigramo ustavnu normu, ali da ne oštetimo ni jedan deo Srbije, kada je reč o raspodeli budžetskih sredstava. Upravo smo to i hteli ovim amandmanom. U čemu je suština?
Prva i važna stvar Zakona o budžetskom sistemu, ne daje definiciju budžeta. Ne postoji jednoznačna definicija budžeta. Ako neko pita – koliko je budžet Republike Srbije, ako hoćemo da budemo pošteni, ne postoji odgovor na to pitanje. Ne postoji odgovor koliki je budžet. Budžet je osnovni instrument ekonomske politike, a kako je definisan Zakonom o budžetskom sistemu, ali on predstavlja plan prihoda i primanja i rashoda i izdataka. Kada govorimo o budžetu, možemo da govorimo o prihodima i primanjima, rashodima i izdacima. Prihodi mogu da budu poreski i ne poreski. Poreski se dele na razne, ali nema jednoznačnog odgovora na to pitanje.
Druga stvar je, vi ste reagovali na izmenu Zakona o budžetskom sistemu koji je usvojen u septembru mesecu ove godine. Taj zakon je ukinuo sopstvene prihode i sopstvene prihode uvrstio u budžet. Odgovor na to je reakcija Ministarstva finansija, koje je reklo da 7% se računa samo na poreske prihode.
Prilično je ponižavajuće ako Skupština Vojvodine bude prinuđena da daje amandman, kojima traži da se u obuhvat tih 7% računaju i prihodi primanja od prodaje ne finansijske imovine, pa se onda obuhvat budžeta povećava, u ovom trenutku, za još osam milijardi dinara, procenat u odnosu na tih osam milijardi dinara. To niti je pošteno, niti je dugoročno održivo, niti predvidivo finansiranje.
Bilo je puno reči kada se raspravljalo o budžetu Vojvodine i kada se pogleda struktura tog budžeta, mi upravo govorimo o tome. Bilo je priče, taj budžet se pravi na dva načina – jedno su ustupljeni poreski prihodi, prihodi od poreza na zarade i prihodi od poreza na dobit i drugo su transferna sredstva za obrazovanje jedinica lokalne samouprave, kapitalne investicije, i sve ostalo.
Bilo je priče o tome, da je budžet AP Vojvodine "protočni bojler". Sad je pitanje, ako hoćemo da razgovaramo o suštini, kažem, pravi trenutak je da se predloži zakon o vrsti i visini prihoda za finansiranje autonomnih pokrajina, pa ćemo onda razgovarati i koja je to vrsta prihoda i koja je to visina pojedenih prihoda i koji su to prihodi koji mogu da budu dugoročno održivi?
Suština je da je budžet Republike Srbije poslednjih nekoliko godine, takođe postao "protočni bojler". Suština je da više od 80% budžeta Republike Srbije su unapred definisana protočna sredstva, koja ne zavise od toga ko sačinjava Vladu.
Struktura budžeta Republike Srbije je da je 260, 270 milijardi su rashodi za zaposlene, od tih hiljadu milijardi, pa su tu zaposleni na teritoriji AP Vojvodine, pa su onda tu rashodi na otplatu kamata, tu su krediti koji su uzimani za finansiranje projekata na celoj teritoriji Republike Srbije, pa transferi na ostalim nivoima vlasti, gde su opet i autonomna pokrajina i jedince lokalne samouprave, transferi organizacijama socijalnog osiguranja, socijalan zaštita. To su sredstva koja idu za sve zaposlene.
Naravno da je bilo ideja, kada se raspravljalo o onim našim amandmanima na budžet RS, tada nisam govorio, ali je postavljeno pitanje – da li transferi za obrazovanje treba da budu obuhvat budžeta AP Vojvodine i da li oni treba da uđu u onih 7%? Oni već ulaze u budžet RS. Pitanje je o transferima za jedinice lokalne samouprave, vrlo je interesantno kada pričamo o finansiranju lokalne samouprave, primećujemo sledeću stvar – poslednje četiri godine se krši Zakon o finansiranju jedinice lokalne samouprave, ne primenjuje se odredba da 1,7% BDP treba da budu transferna sredstva. Jedino je DSS reagovala na takvo kršenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Ako je bila tema da zaštitimo zakonitost, i ako je bila tema da zaštitimo pravičnu raspravu, onda smo očekivali da će i Skupština Vojvodine stati na našu stranu i zaštititi sve lokalne samouprave od Vlade RS. Trebali smo i tada zajedno da stanemo pa da štitimo još neka prava koja postoje u našim zakonima i u našem Ustavu. Tu smo na žalost ostali sami. Jedini smo mi štitili pravo lokalne samouprave, da imaju sigurna finansiranja.
Slažem se da para nema, ali ako para nema, najbolnije je kada se ona nepravedno raspoređuje. Našim amandmanom pokušavamo da postignemo pravičnost u evidentiranju svih prihoda i svih rashoda. Tek to će nam onda poslužiti kao baza za dalje pravično usvajanje zakona, koji će onda izvršiti pravičnu raspodelu.
Ako pažljivo pogledate na koji način se troše i na koji način se ruše ustavne norme i ove "knjige recepta" o kojima ste vi govorili. Troše se često odlukama Vlade.
Pa Vlada raspodelom budžetske rezerve ili pre raspodelom onih sredstava koje ima upućuje određena sredstva lokalnim samoupravama, po svom nahođenju i tako direktno krši sve ove norme o kojima mi govorimo. To se ispravlja našim amandmanom. Time ne bi bilo moguće da Beograd 2009. godine, 2010. godine i narednih godina, uz obrazloženje da ima smanjen priliv prihoda od poreza, koja lokalna samouprava i koji budžet nije imao smanjen priliv od poreza? Onda, Beograd iz budžetske rezerve dobije 200 miliona dinara zbog smanjenih prihoda.
To ne znamo dok ne vidimo kako su trošena sredstva, dve godine saznamo kako je izgledala ta odluka Vlade. Sve se to otklanja našim amandmanom.
Složili smo se da je naš amandman dobar. Složili smo se da ste prihvatanjem našeg amandmana odustali od svog inicijalnog predloga. Moramo se složiti da zajedno radimo na tome da se radi na tome da se hitno donese zakon o visini i vrstama prihoda, zakon o finansiranju autonomnih pokrajina koji će onda omogućiti da budžet, da rasprava o budžetu ne bude rasprava pre svega o 7%, a onda rasprava oko toga u odnosu na šta se računa tih 7%. To je previše ponižavajuće i za ovu skupštinu, prilično ponižavajuće i za autonomne pokrajine i prilično ponižavajuće za sve građane Republike Srbije.
Nije pravi trenutak rasprava, čak i da se usvoji zakon, Vlada je odbila zakon u načelu, čak i da se usvoji naš zakon, čak i da se usvoji u bilo kom tekstu, to neće rešiti problem jer i dalje ostaje diskreciono pravo i mi smo se protiv toga borili čak smo pokrenuli pre tri godine zahtev pred Ustavnim sudom da onemogućimo Vladu da Zakonom o budžetu može da suspenduje bilo koji drugi zakon.
Vi jako dobro znate da, bez obzira šta stavimo u Zakon o budžetskom sistemu, u knjigu recepata, o kojoj ste govorili, Vlada uvek može Zakonom o budžetu da promeni bilo koji zakon u Republici Srbiji i da nekom proširi prava i da nekome smanji prava.
Zakon o budžetu je specifičan zakon, koji treba da ima zakonski osnov u svakom prihodu i u svakom rashodu. Ne može da kreira nove prihode i nove rashode. U tome je suština.
Pozivamo vas da, ako pokrećete inicijativu, onda pokrenite inicijativu kod Vlade. Kad već niste pokrenuli inicijativu kod Vlade koju ste vi podržavali, pokrenite inicijativu kod ove, koju ne podržavate, da se donese pravičan i pošten zakon, koji će onda važiti za finansiranje i koji će omogućiti da nemamo ovakve rasprave ni po ovom, ni po sličnim pitanjima.
Što se tiče zaštite Ustava, zakona i pravnog poretka, u nama ćete uvek imati sagovornike, koji se možda neće složiti sa vama oko svih stvari, ali ćemo se složiti da se to samo na takav način može rešiti i da je to jedini pravičan i pošten način za rešenje bilo kog problema u Srbiji.

Molim vas samo vreme poslaničke grupe.
U raspravi o budžetu je nekoliko puta ponovljeno, a to smo čuli danas, pa bih molio gospodina Pastora, da nam otkloni tu vrstu nedoumice.
Imamo budžet Republike Srbije i budžet AP Vojvodine za 2012. godinu. Prošle godine su ukupna sredstva koje je AP Vojvodina imala na raspolaganju, bila u visini 63 milijarde dinara. U budžetu Republike za ovu godinu su transferna sredstva predviđena u iznosu od oko 38 milijardi. Procene su Ministarstva finansija, a to ste i vi napisali u vašim amandmanima, da od prilike računate na još devet plus šest milijardi od raznih poreza. Ako dobro računam, to je oko 54-55 milijardi.
Pošto mi u Skupštini Srbije ne dobijamo odluke koje je izglasala Skupština Vojvodine, da li biste bili ljubazni da nam kažete koliki će biti budžet Vojvodine za 2013. godinu, po strukturi i po prihodima? Prosto da otklonimo tu nedoumicu da li će biti veći, 15 milijardi manji, 20 milijardi, lako ćemo mi sračunati procentualno učešće u odnosu na prihode, rashode, primanja i izdatke.
Verovatno je taj akt već stigao u Skupštinsku proceduru. Nije još? Ako biste mogli da kažete da je to procena, tih 64 ili više ili manje? To bi pomoglo u ovoj raspravi, jer ako je nešto bar egzaktno onda je to, a koliko je to procenata, lako ćemo utvrditi.

Prvo, član 27. po našem Poslovniku, gospodine generale, kada neko reklamira povredu Poslovnika, on ima pravo prioriteta za dobijanje reči pre replika i pre drugih javljanja. Ne mislim da ste bili zlonamerni, tako da mislim da nema potrebe da se izjašnjavamo u Danu za glasanje oko toga.
Druga stvar, ovo nije prvi put, ne shvatam to zlonamerno, ali da nas upozoravate da ćete strašno voditi računa kako ćemo se izjašnjavati u Danu za glasanje. Potpuno se slažem i mislim da bi trebalo promeniti Poslovnik i na skupštinskom sajtu bi trebalo da piše kako će se iko objašnjavati, član 107. morate da mi dozvolite da završim rečenicu…

Dakle, ako neko kaže vodićemo računa kako ćete glasati, a mi vam kažemo, mi ćemo u Danu za glasanje podržati vaš amandman.
Da li ćete vi podržati Zakon o budžetu koji neće da usvoji ovako važan amandman, to ćemo mi voditi i građani Srbije treba da vode računa u Danu za glasanje.

Kao što je moja koleginica već rekla, oni su imali amandman na član 14.
Član 14. se tiče uplate dobiti javnih preduzeća, javnih agencija i drugih oblika organizovanja, kao i privrednih društava čiji je osnivač Republika ili u kojima Republika ima učešće u vlasništvu. Moramo priznati da je ovakvih pokušaja bilo i prethodnih godina, kao što je bilo i pokušaja da se deo sopstvenih prihoda uplati u republički budžet.
Narodni poslanici nikada nisu saznali kakva je sudbina ove odredbe budžeta. Znamo da sopstveni prihodi nisu uplaćivani, a posle znamo naročito iz izveštaja državne revizije da većina javnih preduzeća nije uplaćivala dobit.
Druga stvar koju treba istaći je da većina javnih preduzeća u Srbiji ne posluje pozitivno, nego su značajni gubitaši. Naš amandman pravi razliku između brojnih javnih agencija, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja. Tim pre što smo uočili da je bilo različitih anomalija. Postoje privredna društva koja su silom prilika prešla u vlasništvo države i njima je država uzimala 50% dobiti, onemogućavala im je redovno funkcionisanje. Kao što postoji Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita kojima je 50% od sredstava koja su predmet osiguranja uzimano kao da je to dobit.
Dobra je stvar što je naš amandman prihvaćen, jer je defakto prihvaćen tako što je suština našeg amandmana pretočena u amandman Skupštinskog odbora i dobra je stvar što će od naredne godine biti drugačiji tretman.
Šta nije dobro? Nije dobro što našim amandmanom je tačno precizirano pod kojim uslovima se član zakona primenjuje ili nije bilo potrebno da Vlada ima bilo kakvu dodatnu intervenciju. Ovde ostaje mogućnost za dodatnom birokratizacijom, jer će svaki od ovih oblika organizovanja preduzeća i agencija morati da traži posebnu saglasnost Vlade, a upravo je to i gospodin Dinkić poznat po tome da se bori za debirokratizaciju.

Ne mogu da verujem da ovaj amandman nije prihvaćen, jer omogućava značajnu uštedu i omogućava daleko efikasnije funkcionisanje jedinica lokalne samouprave i preduzeća na teritoriji Republike.
O čemu se radi? Pre godinu i po dana donet je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji je izmenio strukturu prihoda i veliki deo poreza na zarade prebacio na lokalne samouprave. Time su lokalne samouprave dobila značajna sredstva, a prethodna vlada, da bi oštetila lokalne samouprave kao reakciju na takav zakon, promenila je uredbu o kategorizaciji puteva i nekoliko hiljada kilometara puteva je snizila rang i njihovo održavanje, zimsko, redovno i tekuće prebacila na lokalnu samoupravu. Ispostavilo se da sredstava za ni zimsko, ni tekuće, ni redovno održavanje puteva nema, da lokalne samouprave to ne mogu da organizuju i ovaj predlog Vlade je u stvari odgovor na Uredbu koja je doneta u februaru 2012. godine.
Predviđeno je 900 miliona dinara za zimsko održavanje, to će raditi "Putevi Srbije" i tri milijarde dinara, koje su predviđene na razdelu Ministarstva regionalnog razvoja. Predviđa se vrlo komplikovana procedura gde će lokalne samouprave raspisivati tendere, obaveštavati o tome Ministarstvo lokalne samouprave, dobijati sredstva. U roku od pet dana je potrebno da, kada dobiju sredstva, to prebace na račun izvođača. Sve te ugovore, tendere i sve ostale podatke treba da dostave Ministarstvu lokalne samouprave.
Postoji vrlo jednostavno rešenje da se taj problem reši, a rešenje je da se nastavi na isti način kao što se to radilo do januara 2012. godine, da se ukine ta Uredba, da se vrati kategorizacija puteva kao što je bila do januara 2012. godine. Ukinuće se nekoliko hiljada tendera. Ukinuće se nekoliko hiljada birokratskih procedura koje postoje između lokalne samouprave i Ministarstva za lokalni i regionalni razvoj, a kada se steknu uslovi možemo da razgovaramo o novoj uredbi koja bi na drugačiji način regulisala ovo pitanje.
Čudno mi je da amandman nije prihvaćen, jer ukida značajan broj procedura, rasterećuje Ministarstvo i omogućuje da Ministarstvo radi svoj posao.

Naravno, javljam se po amandmanu.
Demokratska stranka Srbije neće podržati ovaj budžet iz mnogo razloga. Pitanje budžeta Vojvodine se ovde otvara svaki put, a to je u poslednje četiri godine bilo devet ili deset puta. Očigledno da budžet nije tema oko koje ćemo se složiti, iako je u pitanju poštovanje člana 184. Ustava, koji kaže da budžet Vojvodine treba da bude 7% i tri sedmine treba da budu kapitalna ulaganja.
Nije mi jasno zašto za četiri godine nije donet zakon o finansiranju nadležnosti pokrajine. Bila je ista vlast i na republičkom i na pokrajinskom nivou. Mogla je Skupština Vojvodine, kao što predlaže ove amandmane, da nam predloži i taj zakon, pa bi to bilo na dnevnom redu i raspravljali bi o tome.
Druga stvar, tema je i Zakon o budžetskom sistemu. Mi smo predložili jedan amandman na Zakon o budžetskom sistemu koji je predložila Skupština Vojvodina i na osnovu tog amandmana možemo tačno da utvrdimo koliko sredstava ide u Vojvodinu, a koliko u druge delove Srbije. Ono što mora da ispuni budžet, mora da ispoštuje Ustav, ali isto tako budžet mora da bude pravičan za sve delove Srbije i mora da se poštuje pravičnost. Mi ćemo bezuslovno braniti Ustav i bezuslovno braniti pravo Vojvodine, ali ćemo isto tako bezuslovno braniti i svaki deo Srbije.
Ono što je činjenica koju ministar Dinkić danas nije rekao, bar ja nisam čuo, to je da je i budžet Srbije protočni bojler. Nije samo budžet AP Vojvodine protočni bojler. Iz ovog budžeta 820 milijardi su sredstva koja su unapred predodređena. To su rashodi za zaposlene, to su zaposleni na celoj teritoriji Srbije – 266 milijardi. Rashodi po osnovu otplate kamata, to su, koliko znam, krediti koji su pokrivali celu teritoriju Srbije. To su transferi organizacijama obaveznog osiguranja, raznim fondovima. Oni pokrivaju celu teritoriju Srbije. To je socijalna zaštita, koja takođe pokriva teritoriju Srbije. To su sredstva koja su unapred predodređena i u ovom i u svakom drugom budžetu. To je ukupno 800 milijardi ili 81-82% celog budžeta.
Ono što ministar Dinkić nije rekao, to je da za kapitalne namene, u budžetu o kome se danas raspravlja, ide svega 46 milijardi dinara za celu Srbiju. To je samo 4% ovog budžeta. To je deset puta manje nego te tri sedmine. Bilo bi sreće kada bi mogao svaki grad da ima svoj budžet, kada bi mogle Skupština Srbije i Republika Srbija da imaju svoj budžet, a svaka autonomija da ima svoj budžet. Nema dvostrukih zaposlenih u obrazovanju. Nema dvostrukih kapitalnih investicija. I to je problem.
Redosled poteza je - zakon o finansiranju nadležnosti, drugi korak – Zakon o budžetskom sistemu i onda nećemo svaki put raspravljajući o budžetu raspravljati o tih 7% od čega se računa ili nešto drugo. To je redosled koji smo zagovarali stalno i to mora pod hitno da se uradi, da ne bi u svakoj sledećoj raspravi o budžetu raspravljali o 7% budžeta Vojvodine. Ustav mora da se poštuje, ali moraju da se donesu pravični zakoni, da svaki deo teritorije Srbije dobije onoliko koliko mu pripada. Hvala.

Budžet je najvažniji dokument koji stiže u toku godine u Parlament. Činjenica da je prvi put posle više godina budžet stigao u zakonskom roku, to je do 1. novembra, takođe i činjenica da će prvi put budžet posle više godina biti usvojen pre zakona, pre predviđenog roka, bar se tako nadamo, a to je 15. decembar. Ta činjenica izazvala je opštu radost kod govornika i u javnosti. Ta činjenica govori upravo o dubini ekonomske i političke krize u kojoj se Srbija danas nalazi. Ako se radujemo činjenici da Vlada poštuje zakon i ako se radujemo činjenici da je Vlada prvi put ispoštovala i ono što piše i dostavila Skupštini zakon na vreme, onda je to ozbiljan problem u kome se Srbija danas nalazi       
Druga stvar, to što je Zakon došao na vreme, dalo je narodnim poslanicima više vremena da taj Zakon analiziraju, ali kvalitativno ništa se nije promenilo u proceduri donošenja Zakona o budžetu. Dobili smo pre dvadesetak dana Zakon o budžetu, imali smo više vremena da čitamo, Odbor je zasedao jednom, nije bilo nikakvih drugih informacija, održaćemo ovu sednicu, imaćemo određeno vreme i kvalitativno se ništa nije promenilo u samoj proceduri.
Mnogo je bilo reči o raznim procentima, postotcima, parametrima, o realnosti ili nerealnosti.
Budžet je vrlo jednostavna stvar. Budžet je kao život, samo je pitanje da li imate spremnosti da ga čitate i gledate u njega na pravi način. Budžet je spisak prihoda i spisak rashoda, svega ono što se u Srbiji troši i onoga što se u Srbiji prihoduje. Nije problem što su prihodi u Srbiji mali, prihodi u Srbiji nisu toliko mali koliko su u stvari veliki rashodi.
Previše je zaposlenih u javnom sektoru, previše je nezaposlenih. Srbija troši više nego što proizvodi. Svaki novi nezaposleni smanjuje prihode budžetu, svaki novi nezaposleni smanjuje prihode socijalnim fondovima, svaki novi nezaposleni - jedan potrošač na tržištu manje, a opet sa druge strane, povećava troškove iz budžeta.
Ono što je naša ozbiljna primedba na ekonomsku politiku koja je vođena u prethodne četiri godine, a što je i osnovni problem sa ovim budžetom, to je da će broj zaposlenih u Srbiji i 2013. godine biti smanjen. Zakon o budžetu predviđa nekoliko hiljada ljudi koji će ostati bez posla, a sa druge strane Zakon o budžetu predviđa da će u javnom sektoru biti novih hiljadu i nešto zaposlenih. To je ozbiljan problem. To je ozbiljna prepreka za bilo kakav ozbiljan razvoj. Naravno, moralo je da se napravi fiskalno prilagođavanje, ako se fiskalno prilagođavanje zove to što se povećavaju porezi, a uštede su na penzijama i na platama.
Povećanje poreza nije reforma poreskog sistema i povećanje poreskih stopa ne menja sistem poraza. Možda postoji još mali prostor da se te stope povećaju, ali dugoročno to ne daje nikakav pozitivan efekat i ne daje efekat na zaposlenost. Sa druge strane, ako se to može nazvati uštedama, i tu su kolege iz Socijaldemokratskih stranaka, kako može biti ušteda ako su penzije koje su bile zamrznute od prethodne četiri godine, dve godine, ako su penzije de fakto zamrznute? U situaciji kada je inflacija dvocifrena, ako se penzije povećavaju svega nekoliko procentnih poena, to samo govori o tome da to dugoročno stvara socijalno neodrživo stanje. To je drugi ozbiljan problem sa ovim budžetom.
Treći problem je što javni dug i dalje nastavlja da raste. Dobra je stvar što je 2012. svaki osmi potrošeni dinar bio iz kredita. Loša stvar je što je 2013. svaki peti dinar potrošen iz kredita. Mi smo za razliku od onih koji kažu da nisu znali šta se dešava, i pre četiri godine govorili da je to neodrživo stanje, da takav način održavanja javnih finansija u životu će nas dovesti u ozbiljne probleme.
Ne slažem se sa gospodinom Dinkićem da postoje samo tri ozbiljna ekonomska tima u državi koji imaju ozbiljne procene. Postoji četvrti, to je ekonomski tim DSS. Još pre četiri godine smo upozoravali na sve ove probleme koji postoje. Napravili smo i predlog mera, kojima bi Srbija mogla da bitno popravi ove performanse o kojima sam govorio. Vrlo rado ćemo ih staviti na raspolaganje. Imate na našem sajtu, pa možete da ih iskoristite. Ali ozbiljan problem je to što je servisiranje javnog duga, u ovom trenutku samo za kamate je potrebno tri puta više nego za subvencije u poljoprivredi, daleko više nego za mnoga druga izdvajanja. To je ozbiljan problem.
Srbija je nepovratno zavisna od stranog zaduživanja. Nepovratno je zavisna od finansijskih tržišta koji moraju da kupuju državne hartije od vrednosti. Bitno je za Srbiju, da bi Srbija preživela, nova zaduživanja moraju da budu veća od prispelih obaveza. Srbija mora da se zaduži bar za malo više nego što pristižu obaveze. Ne znam kako se to danas zove, ali se verovatno veliki broj ljudi u Srbiji seća kako se to zvalo 90-ih godina. Devedesetih godina se to zvalo piramidalna štednja.
Tako su funkcionisali Dafina i Jezda i taj sistem može da funkcioniše tako samo dok ima više onih koji daju pare od onih koji uzimaju. Ako iz bilo kog razloga bude nemoguće zadužiti se više nego što su prispele obaveze, Srbija će imati problem sa svim prinadležnostima koje dolaze iz budžeta. To je činjenica. Činjenica je da ništa nije urađeno da se ta stvar promeni.
Srbija danas hoda po žici iznad ponora, po tankoj žici, a vetrovi raznih izazova mogu da je prevrnu svakog trenutka. Ako se pogorša situacija u Evropi, pašćemo sa žice. Ako se promeni kurs evra, pašćemo sa žice. Ako se povuku banke iz Srbije, pašćemo sa žice. Ako nam još neka domaća banka padne u problem, pašćemo sa žice. To su problemi budžeta i o njima treba da razgovaramo, a da li je neki procenat manji ili veći, ionako su sve te procene koji su radili ti timovi, pokazale se kao pogrešne. Hvala.

Ispada da je samo DSS zainteresovana za treće tržište i za saradnju sa Alžirom. Danas imamo na dnevnom redu dva sporazuma. Govoriću o sporazumu između Vlade Srbije i Narodne demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Kao što je gospodin Pejčić rekao, u Srbiji se relativno malo zna o Alžiru. To je jedna velika zemlja, ima 36, 37 miliona stanovnika, bogata naftom, prirodnim gasom i drugim sirovinama, mediteranska zemlja, nama prijateljska, zbog odnosa sa pojedinim zemljama EU, pre svega zbog bogatstva u nafti i gasu sa vrlo velikim, sa aspekta Srbije, BDP i vrlo raspoložena sa saradnju sa Srbijom.
Kada pričamo o saradnji ekonomskoj treba da vidimo sa kojim to resursima mi raspolažemo. Ovakvi sporazumi su uvek dobri, ali interes svake vlade, naročito zemlje u razvoju, sa problemima kakve Srbija danas ima je da maksimalno iskoristi sve potencijale koje određeno tržište ima.
Interes je da ovo ne ostane mrtvo slovo na papiru, nego da se maksimalno iskoriste mogućnosti koje nam ovakvi aranžmani daju.
Prvih devet meseci ove godine, izvoz Srbije je oko 6,5 milijardi evra, a uvoz Srbije je oko 10,8 ili skoro 11 milijardi evra i ponovo, trgovinski deficit je 4,5 milijardi za prvih devet meseci. To je povećanje od 8% u odnosu na prethodnu godinu i očigledno je da ponovo nekontrolisano raste uvoz, a da izvoz ima određeno ograničenje.
Bitno je pogledati koji su to naši najvažniji parametri, odnosno partneri kada je reč o uvozu i o izvozu, da vidimo gde je pozicija Srbije.
Kažem, to je sve važno da bismo znali na koji način možemo da iskoristimo potencijale koje nam nudi saradnja sa Alžirom, a pretpostavljam da gospodin Ljajić odlično zna da imamo dugogodišnju saradnju sa Tunisom, sa Libijom i sa drugim zemljama regiona. Najviše uvozimo iz Nemačke, milijardu i po evra ove godine, a Ruske Federacije milijardu i 400 miliona evra u prvih devet meseci, Italija, pa Kina, pa Mađarska.
Naši najvažniji izvozni partneri su Nemačka gde smo izvezli skoro milijardu evra, BiH 800 miliona evra, Italija malo manje, Rumunija oko 700 miliona, a Ruska Federacija sa 600 miliona. To su najvažniji partneri kada je reč i o uvozu i o izvozu.
Bitno je napomenuti dve stvari. Vrlo je malo regiona i zemalja sa kojima Srbija beleži trgovinski suficit. To su zemlje CEFT gde Srbija beleži milijardu evra suficita, a Alžir je jedna od retkih zemalja sa kojom Srbija ima 10 puta veći izvoz od uvoza. To nekada nije dobro kada imate takve disbalanse u saradnji, ali u svakom slučaju, to je pozitivan primer.
Ono što nama ne ide na ruku, to je struktura BDP Srbije. Poljoprivreda utiče na bogatstvo Srbije sa malo više od 9%, a industrija i građevinarstvo sa otprilike 22%. Usluge u ovom trenutku BDP u Srbiji utiču sa 54%, trgovina, nekretnine, a nažalost, trgovina ne može da se izvozi. Kada govorimo o finansijskim uslugama, bar kada je reč o Srbiji, to nije predmet koji može da se izvozi. Mi smo ograničeni na poljoprivredu, na industrijsku proizvodnju i naravno da je osnovno pitanje kada pričamo o ovakvim stvarima, gde je razvojna šansa Srbije?
Ovaj sporazum je odlična stvar, ali pod uslovom da Srbija ima kapacitet i da ima volju da ga iskoristi.
Osnovno problem je problem razvoja Srbije. Pitanje ako nađemo model razvoja Srbije, ako nađemo model da iskoristimo ovakav sporazum, onda će po prirodi stvari problem javnog duga biti rešen, budžetski deficit će biti rešen, socijalne politike, kojom se gospodin Ljajić bavio prethodne četiri godine u prošloj vladi, će biti posledica tih pozitivnih kretanja. Osnovno pitanje je pitanje razvoja. Da li Srbija može da proizvodi jeftinije proizvode od Kine? Da li može da napravi lepši proizvod od Italije? Da li može da napravi tehnološki savršeniji proizvod od Nemačke?
Danas je tu MMF, pa je to ključna tema za sve novinare. MMF je uslovno rečeno međunarodni stečajni upravnik. Kod njega kucate tek kada su vam sva vrata zatvorena. Kada više ni jedna vrata ni jedne finansijske institucije ne možete da otvorite, onda idete kod MMF. On se tako i ponaša. Njega ne interesuje kako ćete vi da se razvijate, interesuje ga kako ćete da mu vratite pare koje ste pozajmili.
Pretpostavljam da smo svi u ovoj sali za tržišnu ekonomiju. U tržišnoj ekonomiji možemo da razgovaramo oko toga šta sve država ne treba da radi. Šta država mora da radi? Država mora da sklapa ovakve aranžmane i mora da nam otvara vrata za ovakve aranžmane.
Kada govorimo o saradnji Srbije i Alžira, nažalost moram da kažem da je to do sada bila propuštena šansa sa Srbijom. Mislim da je to obziljno propuštena šansa za plasman srpskih proizvoda i za razvoj građevine i srpske industrije.
Naša saradnja, bar Ministarstva spoljnih poslova, kaže da je prošle godine ukupan izvoz bio 4,6 miliona evra. Pričamo o robnom izvozu. To je, u odnosu na ukupan izvoz Srbije, koji je otprilike 8 milijardi evra na godišnjem nivou, praktično zanemarljivo.
Srbija je izvozila u Alžir lekove i ostale farmaceutske proizvode, izvozila je transformatore, a bile su prisutne i građevinske firme, pre svega "Energoprojekt" i "Hidrotehnika". "Hidrotehnika" je vrlo prisutna u Tunisu. Poslednjih godina se pojavljuje SDPR, "Putevi" i "Jedinstvo" Užice.
Gospodine Ljajiću, drago mi je što ste vi danas tu, izgleda da je to unutrašnja preraspodela u Vladi, da je za ovu materiju zadužen ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, ne ministar privrede, mislim da ste propustili da kažete da ste 2001. godine najzaslužniji kao poseban izaslanik, tako ste mi rekli, predsednika tadašnje SRJ, Koštunice, da ste vi prvi koji je napravio kopču sa Alžirom i da ste vi prvi doneli dobre vesti iz Alžira. Naravno, postojalo je tada mnogo problema i Srbija je vrlo brzo propustila tu šansu, jer je, poštujući politiku EU, uvela vize građanima Alžira. Nakon toga, kao recipročna mera, usledile su vize građanima Srbije.
Ako hoćete da imate dobru ekonomsku saradnju, morate da imate dobru i političku saradnju. Retki su slučajevi u svetu da loša politička saradnja rezultira dobrom ekonomskom saradnjom. To je retko zabeleženo.
Godine 2009. imao sam priliku da sa tadašnjom predsednicom Skupštine budem u poseti Alžiru. Imali smo izuzetno koristan sastanak sa tadašnjim predsednikom vlade Ahmedom Mujahidom. Retko se sreće čovek na tako visokom nivou da bude do te mere upoznat. Znači, nisu govorili njegovi savetnici, nego on lično. Do detalja je poznavao ekonomsku situaciju u Srbiji. Rekao nam je da imaju taj petogodišnji plan razvoja, pošto imaju probleme u određenim delovima Alžira.
Imaju petogodišnji plan koji je u vrednosti od 280 milijardi dolara. Bili su vrlo raspoloženi da srpske firme ulažu, odnosno izvode radove u Alžiru, a da oni investiraju sredstva u Srbiju. On je rekao – dajte projekte, raspoloženi smo da pričamo o konkretnim modalitetima saradnje i da što pre krenemo u saradnju, jer nama ove stvari hitno trebaju, jer imamo ozbiljne probleme koje moram oda rešavamo.
Kao najefektniji rezultat saradnje je to što je odigrana fudbalska utakmica 2010. godine na kojoj je bilo pola Vlade, znate i sami. Od svih mogućih elemenata saradnje, možemo da pričamo samo o nekakvim mrvicama koje su se konkretno realizovale. Srbija je pobedila 3:0, pošto kolega pita kakav je bio rezultat.
Kada pogledate sajt Ministarstva inostranih poslova najveća pažnja je posvećena tome da je odigrana fudbalska utakmica, da je bilo 60 hiljada gledalaca i da je Srbija pobedila sa 3:0 i da je publika bila izuzetno prijateljski raspoložena. To je odlična stvar, ali nama ovakvi sporazumi trebaju da bi naše firme mogle da koriste kapacitete Alžira, da grade pruge, brojna stambena naselja, infrastrukturne objekte, brane i sve ostalo.
Firme koje su tamo prisutne su pre svega "Energoprojekt" i "Hidrotehnika". "Energoprojekt" ima ozbiljne probleme. Mali akcionari upozoravaju da se pokušava neprijateljsko preuzimanje firme. S jedne strane, preporučujete male građevinske firme koje u ovom trenutku mogu da rade u svetu, ali ako preporučujete "Energoprojekt", danas svi u svetu imaju internet. Ako postoje problemi sa jednom takvom firmom, naravno da će investitori iz Alžira videti da takvi problemi postoje. Veliko je pitanje kakve su njihove šanse za razvoj.
"Hidrotehnika" je firma koja je bila privatizovana, pa su nastali problemi u procesu privatizacije, pa je poništena privatizacija. To je firma koja dugo godina, ne znam kakva je trenutna situacija, ako pričamo o današnjem danu, ali račun u Srbiji je bio blokiran, a firma je odlično poslovala u inostranstvu i nije naišla ni na kakvu podršku od Vlade da se njihovi problemi reše. Nisu tražili nikakve subvencije. Nisu tražili subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Nisu tražili nikakvu pomoć, osim da država, koja je potpuni vlasnik firme, reši njihov problem, a oni imaju poslove i imaju odlične reference u Tunisu, Alžiru i čitavom regionu. U tom regionu su poslednjih tridesetak godina napravili 20 brana sa ogromnim deviznim prilivom za našu zemlju.
Država mora da stane iza naše privrede. Ovaj sporazum je odlična stvar, ali privreda ne može sama. Kada američki predsednik putuje, on vodi nekoliko aviona privrednika sa sobom u svaku međunarodnu posetu.
Naša država mora da stane iza naše privrede. Ako govorimo o građevinarstvu, moramo da uradimo sve da napravimo nekoliko jakih firmi. One ne mogu da se stvore spontano. Zgradu ume da zida 10 Crnotravaca. Ne treba im ni građevinski inženjer, ne treba im ni arhitekta.
Velike infrastrukturne projekte koji donose ogromne devizne prilive, kakve je naša država imala, mogu da naprave samo ozbiljne firme iza kojih mora da stoji država. To treba da bude i vaš zadatak, gospodine Ljajiću. Znam koliko ste vi uradili oko ovog posla sa Alžirom i znam kakav je odnos Alžira prema nama, ali to mora da bude dvosmerna relacija.
Imam jednu molbu za vas. Molim vas da vašim kolegama iz Ministarstva inostranih poslova prenesete sugestiju. Kada pogledate sajt Ministarstva, vezano za Alžir, oni čak i ne znaju da je tamo napravljena nova Vlada. Na sajtu Ministarstva piše da je predsednik Vlade neko ko to danas nije. Današnji predsednik Vlade Alžira je Abdelmalek Selal od 3. septembra.
Ako očekujete da sarađujete sa nekim, onda morate da pokažete da vam je stalo do tog nekog. Nije mala stvar ako vaše Ministarstvo inostranih poslova na svom sajtu ne zna koje je predsednik Vlade Alžira. Možemo da kažemo da je to tehnička greška, ali to nije dopustivo prema zemlji koja je prema nama prijateljska.
Građevinski sam inženjer i radio sam u velikim srpskim firmama. Nikad "Energoprojekt" nije zidao u Nemačkoj. Nikad ništa nije zidao u Francuskoj. Nikad ništa nije zidao u Italiji. Nikad ništa "Energoprojekt" nije radio u Švajcarskoj, ali je radio u Alžiru, radio je u Africi, na Bliskom Istoku, u Južnoj Americi, u Srednjoj Americi. Naši poljoprivredni proizvodi su dobrodošli u Alžiru.
Sumnjam da će naš sir biti dobrodošao u Parizu. Sumnjam da će naše pivo moći da se prodaje u Nemačkoj, zato što Nemci ne piju pivo drugih evropskih zemalja. Francuzi, Italijani, poznata je stvar, pošto je kolega pričao o SSP, poznata je stvar da Italijani isključivo koriste italijansku testeninu. Neće da koriste nijednu testeninu koja se proizvodi u drugim zemljama EU.
Obaveza Vlade je da vodi računa o svojoj privredi i svojim građanima i da otvori sva ona tržišta na kojima smo dobrodošli, a ne da se zanosimo iluzijom da će tamo gde nismo konkurentni i nemamo prođu moći da se napravi čudo. U ekonomiji se čuda ne događaju. Pozdravljam to što ste doprineli da se saradnja sa Alžirom podigne na viši nivo. Ovo je prvi važan korak, ali nas čeka još puno posla. Bez podrške Vlade, naše građevinarstvo, naša poljoprivreda i naša farmaceutska industrija neće uspeti da iskoriste ovaj sporazum, a bila bi šteta da Alžir ostane neiskorišćena šansa Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, dve tačke dnevnog reda su u objedinjenoj raspravi. Biramo članove Saveta guvernera i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Nakon glasanja po ovim tačkama, biće završeno konstituisanje kompletnog rukovodstva i funkcionera NBS i Narodna banka će moći da radi sa punim kapacitetom.
U nešto više od tri meseca, tri meseca i nekoliko dana, prvo je krajem jula, odnosno Zakon je usvojen 5. avgusta, promenjen Zakon o Narodnoj banci. Dan nakon toga, 6. avgusta, izabran je guverner. Malo posle toga je guverner predložio tri viceguvernera, pa su nakon rasprave u sali i oni izabrani. Pre nekoliko dana je tačka dnevnog reda bila nova izmena Zakona. U ponedeljak je ta rasprava završena. Pošto je promenjen Zakon, promenjeno je i trajanje mandata, tačka – Izbor članova Saveta je morala da bude povučena iz rasprave.
Danas imamo dve tačke. Da skratim, za nešto više od tri meseca, šest puta Narodna skupština raspravlja o temama vezanim za Narodnu banku. To može da znači da se odnos Narodne skupštine prema Narodnoj banci promenio i da će Narodna skupština daleko više pratiti sve one aktivnosti koje ima Narodna banka. Danas se biraju neki od najvažnijih funkcionera, pet članova Saveta, predsednik i četiri člana Saveta i direktor Uprave za nadzor.
Manjkavosti Poslovnika, skretao sam pažnju i ranije na to, Poslovnik ne dozvoljava i ne ostavlja mogućnost da najvažniji funkcioneri koji će rukovoditi NBS, ne samo oni nego i neki drugi, učestvuju u raspravi.
Istini za volju, bili su pozvani svi kandidati na Odboru za finansije, ali Odbor za finansije nije Narodna skupština. Odbor za finansije je samo jedan skupštinski odbor. Doći ćemo u prilično paradoksalnu situaciju, da veliki broj poslanika ne bi mogao da prepozna neke od najvažnijih državnih funkcionera.
Mislim da, ako smo svi zajedno svesni, i ako se slažemo da je to manjkavost u proceduri, onda je jasno da treba da pokrenemo inicijativu. Smatrajte da ovog trenutka pokrećem inicijativu za izmenu Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim bi se omogućilo da najvažniji funkcioneri koje bira Narodna skupština budu prisutni na sednici, i ne samo to, gospodine Jugoviću, oni moraju da uzmu učešće u raspravi, a ne samo da vidimo kako oni izgledaju.
Što se tiče DSS, izbor članova Saveta i direktora Uprave ni na koji način nije personalno pitanje. U ovoj raspravi neću govoriti ništa o biografijama tih ljudi. Kada dođem do toga, osvrnuću se i na to. Za nas je to, pre svega, programsko pitanje. Direktor Uprave ima vrlo važnu dužnost, to je novoustanovljena Uprava, Savet ima velika ovlašćenja i za nas je važno da čujemo kakav je to njihov program.
Mislim da je ovo po ko zna koji put, ne samo u ovih nekoliko meseci ovog mandata, nego i u prethodnom mandatu, gde smo inicirali, insistirali da čujemo te programske stvari, a nismo bili u mogućnosti i onda je sa gospodinom Šoškićem bilo to što je bilo. Isto tako nije mogao da dođe ovde i nije mogao ništa da nam kaže o izboru, pa je posele bilo – šta se to dešava, jeli tako, što u toku rasprave ništa od njega nismo čuli?.
Prvi put se bira direktor Uprave za nadzor. Izmenama Zakona o NBS je ustanovljena nova organizaciona jedinica – Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama . Nešto slično je postojalo i ranije, zvalo se – Sektor za kontrolu banaka. Ovaj ovako ustanovljen Sektor ima daleko veća ovlašćenja, tim pre što sam lično bio protiv toga i tim pre što ga bira Narodna skupština.
Postoji potpuna konfuzija, da se podsetimo još jednom, kakva je konfuzija oko izbora funkcionera. Savet guvernera predlaže Odboru za finansije i bira ga Narodna skupština, guvernera predlaže predsednika Republike, bira ga Narodna skupština, viceguvernera predlaže guverner, bira ga Narodna skupština, a direktora Uprave za nadzor predlaže Odbor za finansije i bira ga Narodna skupština.
To je sada sve dodatno iskomplikovano, jer u prvom sazivu mandati traju tri, četiri, pet i šest godina i iz tog razloga, da bi se svake godine menjao po jedan funkcioner, u prvom mandatu se direktor Uprave bira na pet godina, a ne na šest godina. Mislim da je to dovoljno komplikovano, uz sve one obaveze koje će ovi funkcioneri, kada budu izabrani, imati da se bave.
Direktor Uprave, kažem novoustanovljene i sa velikim ovlašćenjima, pitanje je da li takva Uprava treba, ali uzimajući u obzir kakvo je stanje u bankarskom sistemu i šta ćemo još sve čuti narednih meseci, očigledno je da treba ustanoviti takvu neku upravu u prelaznom periodu, dok se stvari ne dovedu u red.
Pogledao sam biografiju gospodina Jeftića. Ne poznajem lično tog gospodina. Sada sam čuo neke nove detalje iz njegove biografije. Samo mogu da konstatujem da je on radio 11. godina u NBS, prvo, kao terenski kontrolor u neposrednoj kontroli banaka, a onda od 2003 – 2012. godine kao zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu.
Ako ništa drugo, mora da poznaje stanje u bankarskom sektoru i bar mu neće biti nepoznanica sve ono što postoji u bankarskom sektoru i svi oni problemi. Čeka ga jako težak i užasno težak posao.
Nažalost, videli smo šta se desilo sa "Agrobankom". Problem "Agrobanke" je rešavan tako što je napravljena "Nova Agrobanka" pa se ispostavilo da to ni na koji način nije rešenje problema. "Agrobanka" je onda pripojena Poštanskoj štedionici. Čuli smo da postoje i ozbiljni problemi sa "Razvojnom bankom Vojvodine".
Na osnovu onoga što smo čuli u skupštinskoj sali u prethodnim nedeljama i danima, nisam siguran da 150 miliona evra, koliko će se dokapitalizovati "Razvojna banak Vojvodine", može da reši probleme u funkcionisanju "Razvojne banke Vojvodine". Onda ćemo verovatno imati još jedan problem o kojem ćemo raspravljati u jednom od narednih dana.
Očigledno je da će direktor Uprave za nadzor morati da posveti posebnu pažnju stanju u državnim bankama, bankama gde država ima kapital. Vreme iza nas je pokazalo da nije neophodno da država bude većinski vlasnik. Država je uspevala da uništi banke u kojima je i kao manjinski vlasnik imala kontrolu nad funkcionisanjem tih banaka.
Ozbiljan problem je nizak nivo naplativosti kredita, pre svega, u državnim bankama, bankama gde država ima svoj kapital. Ozbiljan problem je nemogućnost naplate kolateralnog obezbeđenja. Ta dva problema će sigurno nastaviti da generišu gubitke.
Sledeći korak, ako se ovo nastavi, iskreno se nadam da neće, ali ne postoji nikakvo ohrabrenje da će biti drugačije, sledeći korak je da će biti ugrožena štednja, privatna štednja svih naših građana. Ako bude ugrožena štednja, biće ugrožen bankarski sistem u celini. Ako bude ugrožen bankarski sistem, biće ugrožena fiskalna stabilnost. Ako bude ugrožena fiskalna stabilnost, biće ugrožena makroekonomska stabilnost.
Da li sam u pravu?
(Aleksandar Jugović, sa mesta: Jeste.)
Hvala.
Uspostavilo se da u prethodnih godinu dana država intervenisala 600 miliona vera da bi sanirala stanje u bankarskom sistemu. Uspostavilo se da tih 600 miliona evra nije dovoljno. Verovatno će još nekoliko stotina miliona evra trebati, ako ništa drugo, za "Razvojnu banku Vojvodine". Za "Razvojnu banku Vojvodine" treba 1`50 miliona evra. To nisu sredstva republičkog budžeta, ali su to sredstva konsolidovanog budžeta. To nisu sredstva Republike Srbije, u budžetskom smislu, nego su sredstva AP Vojvodine, ali u konsolidovanom budžetu sve dođe na isto.
Ispostavilo se da nema para. Agencija za osiguranje depozita ima oko 200 miliona evra da bi osigurala tih osam milijardi evra o kojima je gospodin Ostojić pričao. Ako Agencija nema sredstava, ko mora da pripomogne? Mora da pripomogne budžet. To je isti onaj budžet kojim je juče garantovano "Srbijagasu" 190 miliona koje "Srbijagas" ne može da vrati. To je isti onaj budžet koji mora da uskoči u svakoj situaciji kada postoji problem. U situaciji kada budžet više ne bude mogao da reaguje, pojaviće se fiskalni problemi. U situaciji kada se pojave fiskalni problemi, kompletna makro-ekonomska stabilnost će biti ugrožena i to je činjenica.
To ne može nikoga ohrabri i ne verujem da nekoga u ovoj zemlji može da učini radosnim, bilo da on glasa za zakone koje je ova vlada ili prošla vlada predloži, bilo da ne glasa.
Neće imati lak posao direktor Uprave. Nimalo lak posao neće imati ni Savet guvernera. Predloženo je pet kandidata. Lično poznajem svih pet, sa nekima sam drug, sa nekima sam prijatelj. Oni imaju mandat od jedne do pet godina. Kako je rečeno u obrazloženju, predloženi su u skladu sa Zakonom o NBS. Čitam obrazloženje, a to je
citat iz Zakona o NBS – na izbor, nespojivost funkcije i sukob interesa članova Saveta, shodno se primenjuju odredbe člana 19. stav 3. i član 20. Zakona. Pored uslova iz člana 19. stav 3. Zakona, najmanje jedan član Saveta mora da ima 10 godina iskustva na poslovima računovodstva i revizije. Za člana Saveta guvernera, bira se državljanin Srbije, koji ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa, ima visoko obrazovanje na studijama drugog stepena i najmanje 10 godina radnog iskustva u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva.
Predloženo je pet kandidata i, kao što sam već rekao, za nas izbor nije personalan nego programska stvar. Žao nam je što sa članovima Saveta i sa budućim predsednikom nećemo moći da otvorimo sva ona važna pitanja i zato je potrebno da ih otvorimo danas, zato što će prvi izveštaj stići za nekoliko meseci, pa možemo o tome da razgovaramo.
Paradoksalno je da kandidat za predsednika, nije paradoksalno što je dao intervju, nego je paradoksalno što prilikom izbora, iz njegovog intervjua, možemo da čitamo određene programske stvari, a nemamo mogućnost da o tome raspravimo danas u ovoj sali u toku rasprave.
Savet ima izuzetno velika ovlašćenja. Ta ovlašćenja su promenjena i dodatno ojačana sa ove dve izmene Zakona. Savet donosi Statut na predlog Izvršnog odbora. Citiraću samo dve, to su prva i druga, pa su po prirodi stvari među najvažnijima. Pod jedan donosi Statut i, pod dva, utvrđuje režim kursa dinara na predlog Izvršnog odbora uz saglasnost Vlade.
Do izmena od pre nekoliko dana Statut je potvrđivan na Skupštini. Toga više nema. To u buduće radi samo Savet i time su dodatno povećana ovlašćenja i povećana je odgovornost Saveta guvernera.
Druga stvar je da utvrđuje režim kursa dinara na predlog Izvršnog odbora uz saglasnost Vlade. Mislim da je saglasnost Vlade neophodna iz prostog razloga što bez obzira što neke međunarodne institucije insistiraju na potpunoj nezavisnosti NB Srbija nije u situaciji u kojoj su neke druge države, koje imaju uređena finansijska tržišta i u kojima je uloga Centralne banke potpuno o drugačija nego što je u Srbiji. Mora da postoji koordinacija oko nekih važnih stvari, jer suštinske stvari koje treba države u razvoju da rešavaju su drugačije. Osnovno pitanje, ako govorimo o režimu kursa, kakav je stav Vlade i kakav je stav Saveta guvernera, jer je to suštinsko pitanje na kome će se lomiti mnoge stvari u ekonomskoj politici narednih godinu, dve ili tri. Ne znamo kakav je stav Saveta. Znamo kakav je stav Vlade. Vlada je izašla sa fiskalnom strategijom u kojoj je dala odgovor na pitanje – kako ona vidi režim kursa. Fiskalna strategija kaže sledeću stvar – osnovni makro-ekonomski okvir za naredne tri fiskalne godine biće ubrzanje privrednog rasta uz smanjenje makro-ekonomskih neravnoteža, pre svega inflacije i deficita tekućeg računa. Vlada kaže da je to prioritet. Kao prioritet je to u redu.
Ali, kada pogledate projekcije koje Vlada pravi – naredne tri godine rast BDP u Srbiji će biti dva, tri i po i četiri procenata. Inflacija će biti 5,5%, bar se tako projektuje, pa onda pet, a 2015. godine 4,5%. Kada se uporede projekcije u naredne četiri i po godine rast BDP u evrima će biti 23%, a rast BDP, pričamo o realnom rastu bez inflacije, će biti ispod 10%. Drugim rečima, Vlada projektuje da će u narednih četiri godine dinar u odnosu na evro ojačati 14%. Drugim rečima, Vlada nam šalje poruku da će u naredne četiri godina situacija u Srbiji biti 14% bolja nego što će biti u EU.
Problem inflacije i deficita tekućeg računa Vlada će rešiti tako što će jačati dinar. Šta Savet ima da kaže o tome? Kako dinar može da jača u zemlji u kojoj ni jedan makro-ekonomski pokazatelj nije u ravnoteži? Ako u 2012. godini inflacija bude između 12 i 15%, a u zemljama EU 2%, ako je produktivnost u zemljama EU daleko veća nego u Srbiji, ako su svi naši parametri u neravnoteži, kako je moguće da će dinar jačati u odnosu na evro? To će biti ozbiljan sukob sa ovim što je gospodin Savić govorio u svom intervjuu. Govorio je nešto potpuno drugačije. Jedan, a ne jedini razlog za deficit tekućeg računa je kurs. Ako se on dovodi u ravnotežu onda to ne može da da ove parametre o kojima Vlada govori.
Profesor Savić je između jedan od stručnjaka za makro-ekonomiju i stručnjak je za konkurentnost. Ako u naredne tri godine dinar ojača u odnosu na evro, na koji način će se obezbediti konkurentnost privrede Srbije u odnosu na privrede zemalja EU? To je pitanje koje nas zanima i na koje ćemo očekivati odgovor u narednih nekoliko meseci.
Teško je obezbediti stabilan kurs ako glavni makro-ekonomski agregati nisu u ravnoteži, odnosno u ozbiljnoj su neravnoteži. To će biti ozbiljni izazovi za Vladu. To će biti ozbiljan izazov i za Savet guvernera. Nažalost, u ovoj raspravi ne možemo da dobijemo odgovor na to pitanje. Ostaće samo pitanje, a odgovor ćemo dobiti u mesecima koji su pred nama.
Na samom kraju, mislim da je reč o tehničkoj omašci koja može da se ispravi do dana za glasanje. Član 19. upućuje na odredbe za izbor članova Saveta, kao i član 22. Član 22. stav 5. kaže da pored uslova iz člana 19. najmanje jedan član Saveta mora da ima najmanje 10 godina iskustva na poslovima računovodstva ili revizije. Pažljivo sam pogledao biografije predloženih članova Saveta. Gospodin Savić je profesor i bavi se isključivo monetarnom ekonomijom i makro-ekonomijom. Gospodin Stamenković je završio Prirodno matematički fakultet, ima neizmerno iskustvo i nemam ni jednu primedbu na njega, ali se bavi isključivo makro-ekonomijom i nekim drugim stvarima. Gospodin Kovačević ima impozantnu biografiju. Nemam ni jednu primedbu na njegovu biografiju. Završio je Prirodno matematički fakultet i on je makro-ekonomista. Gospodin Nikola Martinović je privrednik, poznati privrednik i bavi se finansijama. Koliko znam, nije se bavio računovodstvom i revizijom. Gospodin Ivan Nikolić, njegovo polje ekspertizuje su makro-ekonomska kretanja u Srbiji i u okruženju.
Pretpostavljam da se radi o slučajnoj omašci jer jedan od ove petorice bi morao da bude stručnjak za računovodstvo i reviziju. Pogledao sam na sajtu revizije i računovođa, oni imaju 47 ovlašćenih revizora i 7.300 ovlašćenih računovođa, a ni jednog od pet kandidata nema na tom spisku. Molio bih da dobijemo podatak koji od pet kandidata ispunjava uslove po članu 22. Zakona o NBS, jer ne bi bilo dobro da prilikom izbora ovako važnih funkcionera Narodna skupština prekrši zakon. Ima dovoljno vremena da nam se dostavi podatak koji od ove petorice ispunjava uslove i onda možemo da izaberemo funkcionera.
Nećemo glasati protiv ovog predloga, a ima dovoljno vremena da do dana za glasanje dobijemo sve ove podatke. Hvala.

Dame i gospodo, kolega narodni poslanici, gospođo potpredsednice, gospođo Grubješić, drago nam je što ćete biti na ovoj tački da zajedno podelimo neka razmišljanja.
Na prvi pogled, rutinska stvar, Narodna skupština treba da da saglasnost na Statut jedne od sto i nešto agencija koliko ih u Srbiji ima. Dovoljno je to što će verovatno biti svega nekoliko govornika koji govore o toj temi. To bi trebalo da bude stvar uobičajene skupštinske prakse, jedna od brojnih odluka, gde se potvrđuje statut. Da ponovim, potvrđivanje znači da mi ne možemo da promenimo kao Narodna skupština ni jedno jedino slovo u ovom dokumenti, možemo samo da ga prihvatimo ili da kažemo da on mora da se uradi ponovo.
Savet agencije je pre skoro godinu dana, u stvari 31. januara 2012. godine doneo Statut po zakonu i prosledio ga Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Prethodni saziv parlamenta i skupštinski odbor, čini mi se za industriju, su razmatrali i prosledili dalje ovaj dokument. Ovo bi moglo da bude rutinska stvar i ovo je vrlo kratak dokument svega 30 članova ima.
Statut kao akt unutrašnjeg uređenja je važan dokument koji treba da nam kaže kako to telo funkcioniše. U javnosti se mnogo govori o radu agencija, nekad pravo nekada ne, o načinu na koji troše pare, o načinu na koji obezbeđuju pare, o visini prihoda. Često tu ima mnogo toga neargumentovanog. Ovaj statut ima 30 članova. Kada se odbiju prelazne i završne odredbe, uključujući i ono da stupa na snagu kada ga potvrdi Skupština i kada se objavi, ima 25 članova koji regulišu materiju.
Član 2, na primer, kaže da je sedište agencije u Beogradu i da se agencija zove Agencija za energetiku. Član 3. nas obaveštava da je Agencija za samostalne pravne subjekte funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa koji od svih organizacija i lica koja se bave energetskom delatnošću. Znači, prilično velika samostalnost, prilično velika moć, uticaj, i uvek je pitanje da li su moć, uticaj i odgovornost u korelaciji.
Ovaj statut je dostavljen Narodnoj skupštini bez ikakvih objašnjenja, bez ikakvog obrazloženja. Nema obrazloženja ni za jednu stavku koja u ovom statutu piše. Postoji jedino obrazloženje odbora koji je to razmatrao, standardno obrazloženje da je odbor to razmatrao, da nam je dostavio i mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o tome šta je predlagač hteo da reši sa ovim dokumentom.
Od 25 članova, tri člana do detalja opisuju pečat, kako pečat izgleda, šta na pečatu piše, kolike su njegove dimenzije, a član 8. čak kaže jedan od tih 25, kaže da agencija ima logo koji utvrđuje savet agencije. Znači, agencija koja reguliše kompletnu oblast energetike, jednu od najvažnijih grana u Srbiji, od 25 članova, jedan posvećuje tome da agencija ima logo.
Član 9. nas tačno upoznaje sa nadležnostima agencije i obaveštava nas da u stvari agencija donosi metodologiju kojom se određuje cena električne energije za javno snabdevanje, cena prirodnog gasa za javno snabdevanje i svih drugih energenata. Agencija dalje daje saglasnost na Pravilnik o radu, itd.
U članu 11. definišu se izbori sredstava, pa tako agencija sredstva za rad obezbeđuje od prihoda ostvarenih od naknade za licence, a član 12. kaže da agencija odnosi finansijski plan na koji Narodna skupština daje saglasnost.
Član 18. nas obaveštava da poslove agencije obavljaju u organizacionim jedinicama, a sve drugo će urediti svojim unutrašnjim aktom. Mi smo to i znali, nisu morali da troše papir da nam kažu da će imati unutrašnji akt.
Član 19. nam kaže da pojedini poslovi iz delokruga agencije mogu se obavljati van sedišta agencije i ništa više od toga. Sve drugo će oni urediti svojim unutrašnjim aktom.
Skrenuo bih pažnju na član 25. Agencija za energetika ima sedište u Beogradu, ima ukupno 38 zaposlenih. Naredne godine će ih imati još dva, pa će imati 40. Po strukturi su uglavnom visoko obrazovani kadrovi.
Član 25. se bavi pitanjima zaštite životne sredine. "Poslovi agencije vrše se na način koji ne ugrožava životnu sredinu". Kako Agencija sa tim svojim poslovima i tim svojim kancelarijama vršeći svoj posao? Možda je neko od tih subjekata u energetskom sektoru i agencija može da brine o tome, ali ne može svojim poslovima da utiče na životnu sredinu u bilo kom obliku.
Na osnovu statuta vidi se da je shvaćen kao da Narodna skupština mora da prihvati. Dostavljeno je nekoliko desetina članova, bilo okvirno objašnjeno, bez ikakve mogućnosti da Skupština ima uvid u pravi stvarni rad i organizaciju ta agencije. Očekuje se da formalno ovo treba da usvojimo.
Kakve posledice može da ima usvajanje ili ne usvajanje ovog akta? Kakve posledice ima rad Agencije na sve nas? Vratiću se na član 9. Član 9. kaže da Agencija određuje cenu električne energije i donosi preciznu metodologiju za utvrđivanje cena. Šta to znači? To znači da svi koji hoće da prodaju električnu energiju, tačnu metodologiju utvrđivanja cene električne energije određuje Agencije. Ako je to tako, a jeste, piše, onda Narodna skupština ne sme da usvoji ovakav statut. Kada odete na sajt "Elektroprivrede Srbije" i pogledate kako izgleda cena električne energije, mislim da "Elektroprivreda" treba da dobije nobelovu nagradu za rešenje brojnih problema srpske privrede i srpskih građana. Cena o kojoj govori "Elektroprivreda" je cena bez poreza na dodatu vrednost. Ako bi se ovakav model cene primenio na sve druge proizvode, istog trenutka hleb pojeftinjuje 20%, mleko 20%, derivati, benzin više nije 160-170 dinara, nego 70-80 dinara. Oni kažu metodologijom – pa, mi nemamo ništa sa PDV, to je stvar koju treba da naplati država. Pa, nema ni proizvođač hleba ništa sa PDV. Nema ni proizvođač mleka ništa sa porezima. Ako je to ta metodologija, onda mi ne smemo da prihvatimo ovakav statut, jer taj statutu omogućava vrlo netransparentno finansiranje.
Inženjer sam i imam prilično problema da sračunam koliki su moji troškovi za struju. Pa sad, za široku potrošnju i za dvotarifno merenje postoje tri zone – zelena, plava i crvena. Svaka od tih zona ima višu i nižu tarifu, ali to nije sve. Posebno se obračunava naknada za merno mesto, pa se posebno obračunava naknada za obračun na snagu, pa kada se sve to sabere, onda se na sve to doda PDV od 20% i tako dobijete račun za struju.
Da li je to metodologija kojom nas obaveštava Agencija za energetiku? Da li je to način da se utvrdi cena struje?
Imam pred sobom račun jedne beogradske porodice. Pošto je niža tarifa od 24,00 sata do 08,00 sati ujutru, ta porodica troši zelene i plave tarifne pakete. To je 300 kilovata u višoj tarifi, zelenoj i 30 kilovata niže tarife, u plavoj 220. Deset puta je veća potrošnja u ovoj višoj tarifi. Kako onda obračunavamo tu prosečnu cenu struje? Naravno, kada obračunate jednu, drugu i treću, vi dobijate neke cene za kilovat čas koje uopšte nisu one koje možemo da čujemo sa televizijskih ekrana, nego su te cene daleko veće. Za zelenu zonu 6,6, to je 0,6 evrocenti. Ako uđete u plavu zonu to je već 9,9, skoro 9 evrocenti. To može da se meri sa nekim drugim mnogo bogatijim zemljama.
Narodna skupština na bazi ovog statuta utvrđuje finansijski plan. Vrlo je interesantno to videti, pošto mi trebamo davanjem saglasnosti, a Narodna skupština će dozvoliti da se nastavi ta praksa.
Imam finansijski plan Agencije za 2013. godinu, usvojen na bazi statuta koji važi. Ukupni prihodi Agencije su 180 miliona dinara i isti toliki su
rashodi. Interesantno je videti šta su najveći prihodi. Ukupno više od dve trećine prihoda su takse koje plaćaju JP "Elektromreža Srbije" i JP "Srbijagas". Prihod od "Elektromreže" je 85 miliona, a od "Srbijagasa" je 34 miliona, skoro osam miliona od
"Transnafte" i manje od milion dinara "Jugorosgasa". Znači, najveći prihod im daju javna preduzeća, preduzeća koja su u problemu, koja imaju daleko manje plate i ostalo.
Interesantno je uporediti rashode. Ima ukupno 38 zaposlenih, ali zbog obaveze pridruživanja EU biće povećan broj zaposlenih, pa će ih biti 40. Trideset dva od tih 40 su sa visokom stručnom spremom, dva magistra i jedan doktor nauka. Da bi utvrdili plate, angažovali su konsultansku agenciju KPMG da bi im pomogla da utvrde početne zarade. Znači, to nije mogla da uradi ni Narodna skupština, ni bilo ko drugi, nego je morala da bude angažovana revizorska kuća koja će Agenciji pomoći da utvrde zarade.
Troškovi zarada Agencije za narednu godinu su 126 miliona dinara. Dve trećine ukupni prihoda su troškovi i zarade. Napominjem da ima samo 40 zaposlenih. Ako to uporedimo sa nekim drugim državnim organima, recimo, predsednik Republike. Predsednik Republike ima kabinet koji ima skoro 72 zaposlena. Znači, to je sporo dva puta više zaposlenih, nego u Agenciji, a imaju isti fond plate. Predsednik Republike ima 127 miliona u budžetu za narednu godinu, a ova agencija takođe 127 sa dva puta manje zaposlenih. Narodna skupština to treba da toleriše? Srpska akademija nauka i umetnosti ima 147 zaposlenih i ima budžet od 170 miliona. Znači, četiri puta više zaposlenih i malo veći budžet od ove agencije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima praktično isti broj zaposleni i 41 milion. Znači, tri puta manje plate su kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nego u Agenciji za energetsku efikasnost.
Mi treba da prihvatimo taj statut bez reči? Naravno, ovde sede narodni poslanici i valjda se podrazumeva da mi to ne čitamo, jer kada pogledate rashode troškovi proizvoljnih usluga, čovek bi pomislio da troškovi proizvodni usluga podrazumevaju nekakvu proizvodnju ili nekakvu aktivnost. Vrlo je interesantan pojam za iznajmljivanje poslovnog prostora, jer trošak proizvodne usluge je iznajmljivanje poslovnog prostora za 40 zaposlenih. To je prošle godine bilo 19 miliona dinara, ove godine 16 miliona dinara. Drugim rečima, za dve godine će Agencija za energetika za zakup platiti 35 miliona dinara ili više od 300 hiljada evra. Ako se to preračuna na mesečni nivo, to je otprilike milion i 300 hiljada dinara mesečno ili 12 hiljada evra. Kada se to opet podeli na broj zaposlenih, Agencija plaća 300 evra zakup prostora po svakom zaposlenom. Jedan mali stan u Beogradu, što kaže Siniša Kovačević, ili pristojan stan u Beogradu može da se iznajmi za iste te pare.
Da ne kažem da Agencija ne mora da ima sedište u Beogradu, može da ima i negde van Beograda. Kad kažem Beograd, ne mislim na Terazije. Može da ima i u nekim drugim delovima Beograda - Žarkovo, Batajnica ili bilo koji drugi deo.
Da li je ovo statut koji treba da prihvatimo? Da li je ovo statut koji treba da omogući da Agencija na isti ovaj način nastavi da posluje? Da li je ovo način da se štede finansijska sredstva? Ako uporedite zarade i fond zarada, po svakom zaposlenom u toj Agenciji bruto fond zarade je 250 hiljada dinara. Kakve to veze ima sa odlukom Vlade i sa zakonom koji smo doneli o ograničavanju fonda zarada?
Onda se nama pošalje statut u kome se definiše pečat, u kome se objašnjava kako treba da izgleda pečat i objašnjava nam se kako Agencija da ima logo, a ne kaže nam se na koji način su utvrdili ovako visoke zarade.
Da li je Agencija važnija od Kabineta predsednika Republike? Siguran sam da nije i uvek ću se zalagati da Kabinet predsednika Republike ima daleko važniju ulogu od bilo koje Agencije u Srbiji. Kako onda fond zarada može da bude dva puta
veći nego kod predsednika Republike?
Da li je dopustivo da u ovoj krizi neko troši tolike pare za iznajmljivanje poslovnog prostora? Kog prostora? Gde? Kako? Po kojim cenama u situaciji kada svakog dana ljudi ostaju bez posla, kada se za kulturu u Srbiji odvaja 0,5% od budžeta, isto tako za obrazovanje i za sve drugo?
Mislim da je najbolji put da počnemo da rešavamo probleme, pa i da Narodna skupština odbije ovaj statut. Da ga vrati na ponovno odlučivanje u Agenciju, da se ponovo razmotri broj i potreba za postojanjem ovolikog broja agencija. Konačno, da počnemo da vodimo računa o troškovima koje ima država. Usvajanjem ovog akta će se samo dozvoliti, omogućiti ovakvim i sličnim agencijama da rade šta god hoće i da apsolutno nikome ne polažu račune za ono što rade.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice Vlade, tačka dnevnog reda je ovaj predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije i ova rasprava je pokazala koliko podataka je potrebno narodnim poslanicima da kvalitetno donose odluke i koliko tih podataka nema u zakonima o kojima raspravljamo.
Tema je Predlog zakona o davanju garancije, ukupno 190 miliona evra kod sedam komercijalnih banaka. Kakav uticaj ovaj zakon ima na javni dug? Koliki je u stvari javni dug? To pitanje i ta polemika se otvorila u javnosti u poslednjih nekoliko meseci. Ispostavilo se da postoji nekoliko različitih zakona koji imaju različiti obuhvat. Narodna banka vodi svoju metodologiju obračuna javnog duga, Vlada Republike Srbije vodi svoju metodologiju. Po metodologiji Vlade Republike Srbije javni dug je pre mesec dana bio oko 16 milijardi evra. Posle toga je došla emisija evroobveznica od milijardu. Dug NBS oko milijardu i 700 miliona evra nije obračunat po toj matematici, 500 miliona evra negarantovanog duga lokalnih samouprava, milijardu i 300 miliona evra koji se duguju po izvršenim uslugama isporučenim robama, privredi i raznim drugim subjektima. Sve je to javni dug.
Kakve to efekte ima na ekonomiju Srbije? Nije moguće da nema nikakve efekte. Ti dugovi moraju da se vraćaju. Godine 2007. u budžetu su troškovi kamate bili oko 50 miliona evra. Godine 2013. troškovi kamata bez glavnica su 850 miliona evra, 20 puta veći. Ako neko kaže da zaduživanje i trošenje mimo granice i mimo mere nema nikakvog efekta, taj ne zna elementarne stvari.
Potpuno se slažem sa načinom na koji je gospodin Bajatović pristupio analizi čitave ove stvari. Prvo, ovo ne može da se posmatra kao izolovan kredit. To jeste izolovan kredit sa aspekta "Srbijagasa", ali sa aspekta države i sa aspekta Narodne skupštine, daleko da je to izolovan kredit. Ispostavilo se da je srećna okolnost u datoj situaciji što je direktor "Srbijagasa" tu, jer je on u stvari dao odgovore na sva ona pitanja koja ne stoje u obrazloženju. Sva ona pitanja koja sam hteo da postavim, delom je gospodin Bajatović odgovorio. Prvo je pitanje – koliko "Srbijagas" danas duguje? Možemo da pročitamo u izveštajima. Ne postoji izveštaj za 2012. godinu, pa ako ništa drugo, bar su tu, podaci kasne bar godinu dana.
Prema podacima Uprave za javni dug, "Srbijagas" duguje komercijalnim bankama 380 miliona evra i duguje 50 miliona evra IBRD, po kreditima koji su odobreni u prethodnom periodu. Narodna skupština je u prethodnih nekoliko godina, 2011. godine odobrila kredit od 210 miliona evra. Po informaciji Uprave za javni dug, taj kredit je realizovan u tom iznosu. Odobreno je 170 miliona evra, banka "Inteza", prema podacima javnog duga i taj kredit je realizovan. To su krediti, tada su bili povoljniji nego danas, recimo kamatne stope su 5%, ali je odobren kredit i Evropske banke za obnovu i razvoj za razne projekte, ali i za likvidnost. Taj kredit je neuporedivo povoljniji, četiri ili pet puta manja kamata. Taj kredit je realizovan samo u trećini svog iznosa. Znači, samo je realizovan za tekuću likvidnost. Nije realizovan za projekte. Sa aspekta države, bar ono što Vlada deklarativno najavljuje, nama su kapitalni projekti izuzetno važni i čini mi se da je bilo mnogo važnije da se realizuje tih 100 miliona koji su trebali da se investiraju u projekte. Ovo je Skupština odobrila samo u prethodne tri godine.
Što se tiče drugih kredita, kratkoročni krediti u zemlji raznim bankama, "Unikredit banka", "Rajfajzen banka", "Vojvođanska banka", "Findomestik banka", "AIK banka", oko 80 miliona evra. Krediti u inostranstvu - "Moskovskoj banci" 100 miliona evra, stari ruski dug neregulisan, po podacima krajem 2011. godine, nemam podatke kako je to danas, 43 miliona dolara, tranzit gasa kroz Mađarsku 11 miliona dolara, obaveze prema "Jugoros gasu" 76 miliona 950 hiljada dolara. Finansijski izveštaj, što gospodin Bajatović klima glavom, strana 34 od ukupno 43, najznačajnije obaveze prema dobavljačima u inostranstvu "Gasprom Moskva", Ruska Federacija, 42.307.585 dolara, tzv. strani dug "Mol" Budimpešta, Mađarska, 11.100.243 dolara, tranzit kroz Mađarsku, a obaveze prema dobavljačima izražene u dolarima 76.950.401 i odnosi se po obavezi preuzetog gasa prema "Jugoros gasu". To je upravo taj izveštaj na koji ste upućivali mog kolegu Mihajlova.
Znači, kada se to sve uzme u obzir, očigledno je da su dugovanja "Srbijagasa" ogromna. U planu Vlade Republike Srbije, u stavu javnog duga, predviđeno je da "Srbijagas" uzme kredit od 190 miliona, da se daju garancije za tekuću likvidnost, 9,5 miliona za realizaciju ugovora vezanih za gasifikaciju kompanije "Fijat" u Kragujevcu, 30 miliona evra za realizaciju projekta Južni tok i još 170 miliona evra za kredite za likvidnost. Očigledno je da iz svih ovih podataka, možemo ih sabirati na različite načine, i da li će pokazati da je to 650 ili 680 ili 730, naravno da je jako važno, ali je činjenica da "Srbijagas" to ne može da otplati i činjenica je da će ti krediti, kao i mnogi drugi, pre ili kasnije postati obaveza Republike Srbije i postaće javni dug, kao što se predlaže i za obavezu prema dobavljačima lekova.
Koliki je onda javni dug Srbije? Kolike će otplate biti kroz nekoliko godina? Na koji način ćemo uopšte moći da pričamo o bilo kakvoj razvojnoj politici, socijalnoj politici i bilo čemu drugom? Razvojna politika postoji, socijalna politika postoji, obrazovanje postoji, ali samo u zemljama koje to mogu da plate. Zemlje koje to ne mogu da plate, ne mogu ni da vode politiku.
Ako pričamo o ovom kreditu, tu se potpuno slažem sa vama, Vlada mora da izađe sa svojom strategijom. Mi tu strategiju još uvek nismo čuli. Ne znamo koji su tačno prioriteti. Pre neki dan smo raspravljali o nekoliko kredita koje je Vlada predložila, opet iz različitih oblasti. Očigledno je da ne postoji jasno definisana strategija prilikom izbora prioriteta. Vi ste nas prilično uplašili činjenicom da Vlada očigledno nema ni jasnu sliku na koji način će da vodi politiku u javnim preduzećima i na koji način će da vodi politiku snabdevanja energentima, jer ovo možemo da radimo još godinu ili dve, dok postoji mogućnost da se zadužimo, dok postoji mogućnost da nađemo sredstva.
Poslanik ste kao i ja. Znate da je donet zakon pre sedam dana, da su tim zakonom obaveze Republike Srbije, odnosno budžeta, zbog problema u "Agrobanci" i pripajanja "Poštanskoj štedionici" bile nekoliko stotina miliona evra. Ako se nešto slučajno desi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", to će opet biti obaveza budžeta Republike Srbije. To nisu stvari koje nas mogu da ohrabre.
Potpuno se slažem sa vama da se socijalna politika vodi na jedan način, da se javna preduzeća vode na drugi način, da se politika u privredi vodi na ispravan način. Svaki defekt u vođenju politike će nas pre ili kasnije koštati više. Svaki problem koji danas izbegnemo da rešimo, odložimo ga za sutra, koštaće nas mnogo više.
Sa vama se ne slažem samo u jednoj stvari. U čemu je razlika između vlasti i opozicije? Opozicija kaže da nešto treba uraditi. Opozicija predlaže šta treba uraditi, a vlast i onaj ko ima instrumente, nema u svom rečniku "treba", nego objašnjava konkretne mere kojima se problemi rešavaju. To je jedina razlika između vlasti i opozicije. Opozicija ovde ne odlučuje ni oko toga, da li će klima sistem u ovoj sali raditi ili neće. Opozicija se u Skupštini Srbije ne pita čak ni za to.
Vlast je preuzela odgovornost, ima većinu u Skupštini, izabrala je svoju Vladu i ona treba da rešava probleme. Izgovori ne služe ničemu. Možemo svi zajedno da tražimo izgovore, ali mislim da je potpuno nevažno ko je bio ministar energetike u Vladi Grček pre pet godina, ko je bio ministar prosvete u Vladi Irske pre sedam godina, koga to više zanima u tim zemljama? Oni imaju probleme koje više ne mogu da reše.
Način na koji se u Srbiji rešavaju problemi, način na koji se u Srbiji predlažu u Narodnoj skupštini zakoni i način na koji se ponaša Vlada Republike Srbije, nama ne uliva nikakvu nadu, samo nas upućuje na to da možemo da očekujemo svaku narednu godinu težu od prethodne.