Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poreski zakoni su u svakoj zemlji najvažniji zakoni. Kada se raspravlja o ovako važnim zakonima treba posmatrati celokupnu sliku, jer jedan zakon uređen u društvu, naročito ne poreski zakon, nije izolovan. Još uvek traje aranžman sa MMF, čujemo da će Vlada predložiti da se taj aranžman u nekom izmenjenom ili sličnom obliku produži.
Imamo nekoliko aranžmana sa Svetskom bankom. Poznata je stvar da Svetska banka i MMF kada posmatraju svaku od zemalja, odnosno ekonomiju zemalja, posmatraju tri ključna parametra. To je malo izmenjeno velikom svetskom krizom od 2008. godine, ali su to, sa gledišta savremene ekonomije, tri osnovna elementa. To su: inflacija, budžetski deficit i devizni kurs. Kakve veze ovaj zakon ili kakve će posledice ovaj zakon i ekonomska politika Vlade imati na ova tri ključna elementa naših finansija?
Ciljana inflacija, kako je to predvidela NBS za ovu godinu je 5,5% plus-minus 1,8%. U ovom trenutku inflacija je 15%. Pričamo o inflaciji mesec dana unazad. Kolika je danas, sa poslednjim podacima, ne znamo – bar tri puta veća nego što je bilo projektovano. Recite mi kada u bilo kojoj struci napravite grešku 1:3 na koji način onda možete da posmatrate ili predviđate dalji tok stvari. Narodna banka Srbije i Vlada su potpisale Sporazum o obaranju inflacije, kakve veze ovo sad i kakve će posledice povećanje cene goriva imati na inflaciju. Poznata je stvar da je gorivo sastavni element praktično svake stvari koja se proizvede i svake usluge koja se ponudi u Srbiji.
Budžetski deficit je u prva četiri meseca dostigao 40% ukupnog budžetskog deficita i jasno je da nema priče o tome da inflacija neutralno deluje na budžet. Da, s jedne strane, podiže prihode i da to što je veća inflacija nema nikakvih posledica. I te kako ima posledica. Jasno je da povećana inflacija zahteva povećane izdatke i to što su nešto veći prihodi, veći su izdaci, to je još jedan razlog za rebalans budžeta.
Koji je razlog što je kurs evra poslednjih nekoliko meseci drastično promenjen, pao je za praktično desetak procenata. Pa vrlo jednostavan, mislim da je u svetu, u ovom trenutku najisplativija stvar kupovina državnih zapisa Republike Srbije. Ubedljivo najisplativija stvar, jer imate na godišnjem nivo 13-14% kamatnu stopu, kada oborite kurs evra još 10% za ta tri meseca koliko imate hartije od vrednosti, pa sračunajte sami. To je tri do četiri puta više nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji u svetu.
To su tri osnovna elementa naše ekonomske politike. Budžetski deficit koji je enorman, pitanje gde će se zaustaviti. To je kurs evra koji potpuno nepredvidiv, jer kada ove strane banke, koje su došle ovde i koje kupuju hartije od vrednosti, odluče da se povuku sa ovog tržišta, kurs će da eksplodira i to je apsolutno jasno svakome. To je klasična piramidalna štednja koju smo u Srbiji videli već nekoliko puta. Kao što ste videli nisu imune i najrazvijenije zemlje na svetu. Pogledajte samo šta je bilo sa onim fondovima u Americi.
I, treća stvar je inflacija. Do sada je tri puta veća od ciljane. Sa ovakvim rezultatima u poljoprivredi, sa ovakvim rezultatima akciznoj politici, možemo da očekujemo samo još gore stvari.
Šta će biti rezultat kada se ovaj zakon usvoji za nekoliko dana? U obrazloženju ste rekli, Vlada je rekla, da bi to moglo da stvori veće troškove građana, ali to pre svega zavisi od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika goriva. Da to je tačno, ali gospodin Jovanović je malopre napravio i izneo analizu učešća državnih obaveza u ceni goriva; akciza je 40, bila je do sada 45, odnosno 37 dinara, zavisi od vrste derivata, sada će biti 49,5 i 37, bar tako vi predlažete. Da, ali tek na to se računa PDV. Pa kad se uračuna PDV onda je povećanje u slučaju motornog benzina 5,8 dinara a ne četiri dinara, a u slučaju dizel-goriva 2,36 dinara a ne dva dinara. I kada uzmete da je u ceni goriva 60% država, 40 % je i sirova nafta i prerada nafte, kao i distribucija i osiguranje na benzinskim pumpama, a i troškovi benzinskih pumpi i sve ono što su obaveze, onda je veliko pitanje kako će ti proizvođači nafte da ukalkulišu ovih pet-šest dinara u svoju cenu, da ne podižu cenu, ako je država prvo namirila sebe.
Mislim da ne može, osnovni element i osnovni postulat ekonomske politike da bude, "hajde da napunimo budžet". U ekonomiji se to zove elastičnost tražnje. Šta će se desiti sa prometom nafte i derivata kada cena skoči još šest dinara po litru? Da li je neko napravio analizu i da li u Vladi postoji analiza? Voleo bih da mi odgovorite koliko je opao promet derivata, pošto je to potpuno jasno? Nemojte vi da gledate Beograd, u Beogradu su zatvoreni mostovi pa je zakrčeno pola grada, bar ovog centralnog dela, ali šta se dešava po Srbiji sa podizanjem cene goriva i koliko će da opadne potrošnja?
Poznata je stvar da je akcizna roba, pa, naravno, alkoholna pića, cigarete, ali i naftni derivati vrlo osetljiva na podizanje cena i to kada se podigne cena ne znači da će proporcionalno da poraste prihod. Naprotiv, po pravilu svuda u svetu u svim normalnim zemljama sveta, da gospodine Kasaloviću, ne znam zašto klimate glavom, ovo je bio vaš amandman, ovu sednicu imamo pre svega zbog vašeg amandmana, poznata je stvar da potražnja pada i onda su prihodi budžeta manji nego što jesu. To je poznata stvar svuda u svetu. Ne vidim razloga da ovde raspravljamo o stvarima koje su poznate, priznate i usvojene svuda u svetu, osim kod nas.
Kakve će ovo efekte imati na privredu Srbije, na poljoprivredu, na cenu hrane, na sve one troškove protiv kojih jednim delom možemo da se borimo, jednim delom ne možemo, jer Srbija nije izolovano ostrvo i zavisi od mnogih drugih faktora koji se dešavaju svuda u svetu? Ako je osnovni element politike to da se puni budžet, pa makar i emitovanjem neograničenog broja državnih zapisa, na koje svake godine plaćamo sve veću i veću kamatu, onda je rezultat toga da su raspoloživa sredstva u budžetu za bilo šta sve manja i manja. I zato imamo svakim danom sve više problema, na svakom koraku.
Mi smo predložili amandman gde bi država uradila ono što je uradio veliki broj država u svetu, da se akcize naravno ujednače, ali da se uzme za osnovicu ova niža cena. Pa da to, onda, ne dovede do povećanja cene goriva, jer Srbija je specifična po još nečemu. Srbija je vrlo specifična zemlja, jer kad treba nešto da poskupi, onda svi kažu da to poskupljuje zato što je vezano za evro i ta uvozna komponenata je izražena. A, kad evro izgubi 10% na vrednosti, recite mi spisak proizvoda koji su poslednjih meseci, kad je evro sa 107 došao na 96, dajte mi spisak proizvoda koji je pojeftinio u našim prodavnicama i spisak usluga koje su sad 10% jeftinije, zato što je evro izgubio na vrednosti. Takvih proizvoda nema, jer očigledno je da je ta politika samo jednosmerna, politika podizanja cene i nema politike vraćanja unazad. To je ovo što ste upravo i govorili: bitno je da se napuni budžet, jer je u prva četiri meseca prihod od PDV drastično podbacio u odnosu na plan.
To je rezultat upravo toga, jer ako krenemo sa tom politikom, pošto nema PDV hajde da podižemo cene, to će samo izazvati još veće probleme u budžetu. U Engleskoj postoji jedno pravilo koje se primenjuje na mnoge stvari, a čini mi se da važi svuda u svetu, pa i kod nas, a to je ''pravilo pite''. Pošto znate kako izgleda engleska pita, okrugla, kao i naša, malo drugačijeg sastava, ali pravilo glasi: da bi neko dobio veće parče nego mora da dobije manje parče, jer pita ne može da menja veličinu. E, tako je sa našom ekonomijom, ako država dobije veće parče, onda će građani dobiti manje parče i to može da traje do nekog trenutka, dok se ekonomija potpuno ne raspadne. Nažalost, takvih primera u raznim zemljama u svetu ima koliko god hoćete. I samo od dobre vlade zavisi na koji način će uspeti to da prevaziđe i reši.
Nažalost, ovo predloženo rešenje nije dobro. Ovo predloženo rešenje će nastaviti da povećava inflaciju. Prihodi budžeta će ponovo biti udruženi i videćemo se, zdravlja bože, za nekoliko meseci, pa ćemo videti ko je bio u pravu. Kurs evra će biti i dalje nepredvidiv, a to sve zajedno ima posledice i na strane investitore i na puteve o kojima ste govorili, kao i na živote svih nas. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice imamo raspravu o pet izuzetno važnih tačaka dnevnog reda. To su imenovanja odnosno razrešenja funkcionera koja vrši Narodna skupština.
To je nekoliko izuzetno važnih tela koja su posebno važna, svako u svojoj oblasti – član Saveta guvernera Narodne banke, izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlog odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti. Svako od ovih tela u svojoj oblasti ima izuzetno veliku odgovornost. Posebno je važno detaljno raspraviti sve ključne aspekte za ove tačke dnevnog reda.
Mi smo na ovoj sednici pre nekoliko dana imali jedan takođe važan zakon, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika. Može da se postavi pitanje – da li ove tačke dnevnog reda, ova jedna i ovih pet, imaju nešto zajedničko, i ako imaju šta je to, a ako nemaju, zašto nemaju?
Poslanici se neposredno biraju od građana, oni su članovi najvišeg zakonodavnog tela koje istovremeno kontroliše i izvršnu vlast, Skupština predstavlja jedan od najvažnijih elemenata našeg sistema, a s druge strane imamo sistem. Naše društvo se uređuje tako da postoje brojne nezavisne institucije, koje su nezavisne i od politike i od Narodne skupštine, koje su nezavisna tela koja treba da brinu o nekim izuzetno važnim stvarima.
Narodna banka treba da brine o stabilnosti cena. Savet guvernera kontroliše guvernera. Nacionalni prosvetni savet je izuzetno važan deo svakog obrazovnog sistema i trebalo bi da pomogne da naš obrazovni sistem bude unapređen. Nacionalni savet za visoko obrazovanje brine o visokom obrazovanju. Nacionalni savet za kulturu, koleginica Stojanović je detaljno govorila o njegovom značaju. Komisija za hartije od vrednosti je najvažniji element na tržištu kapitala.
Prema tome, nešto što važi za izbor narodnih poslanika treba da važi i prilikom izbora svih ovih funkcionera koji će sedeti u ovim telima i organima.
Kada je bilo reči o izboru narodnih poslanika, rečeno je da je ključna zamerka današnjeg sistema to što građani moraju da znaju za koga glasaju i građani moraju da znaju koga biraju jer jedino tako se omogućava razvoj demokratskog uređenja, razvoj sistema.
Mora da se smanji uticaj partija, jer ako partije utiču na svoje poslanike, onda je pitanje koju će politiku oni da sprovode. Građani moraju da znaju kakvu politiku sprovode njihovi predstavnici u Narodnoj skupštini. Prema tome, očigledno je da postoje brojne sličnosti između izbora svih kandidata koji treba da sede u ovim važnim telima sa izborom narodnih poslanika.
Postavlja se prvo pitanje – da li narodni poslanici poznaju nekoga od ovih ljudi za koje će glasati? Na primer, da li iko u ovoj sali zna kako izgleda gospodin Malinić, koji je podneo ostavku? Recimo, da se pojavi u sali, da li ćemo ga prepoznati? Ko su članovi Nacionalnog saveta za kulturu i da li iko ovde zna bilo koga od njih?
Nažalost, mislim da vrlo malo tih ljudi su poznati narodnim poslanicima. Kandidati za ove funkcije ne sede u sali. Koju će politiku oni da sprovode? Za šta se oni zalažu? Da li mi glasamo za imena ili se borimo za demokratsko uređenje u kome će sistem biti depersonalizovan, gde ćemo se zalagati za politike, imena nisu važna, važno je to za šta se neko zalaže.
Recimo, kakvu će politiku sprovoditi kandidati u Nacionalnom savetu za obrazovanje? Za šta se oni uopšte zalažu? Za kakav sistem se oni zalažu? Da li danas imamo odgovor na to pitanje? Ako se očekuje da 6,5 miliona građana Srbije zna ko su kandidati za narodne poslanike, da ti ljudi znaju koga će glasati kada dođe dan za glasanje, kada izađu na birališta, ako se postavlja pitanje da je ključno za promenu i za unapređenje našeg sistema to da svaki birač tačno zna koju će politiku narodni poslanik sprovoditi, da li 250 narodnih poslanika danas, kada raspravlja o ovako važnim telima, zna kakvu će politiku ili za šta se bilo ko od ovih kandidata zalaže? Odgovor na to pitanje je vrlo jasan, odgovor je da niko ovde ne zna ili vrlo malo ljudi to uopšte zna.
Kao rezultat toga ne treba da nas čudi što ne znamo koliki nam je BDP, da li je on bio manji za 3% ili 6%, da li će inflacija biti 20% ili 10%, da li će budžetski deficit biti 120 milijardi ili 150 milijardi, koliki je javni dug. Onda su sve te nepoznanice prirodna posledica ovakvog ponašanja.
Navešću vam jedan interesantan primer, tačka 15. je Predlog odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti. Prof. dr Dejan Malinić je podneo ostavku, o toj ostavci raspravljamo po hitnom postupku iz razloga neophodnih preduslova za sprovođenje postupka razrešenja izbora Komisije za hartije od vrednosti.
Napominjem još jednom da je Komisija za hartije od vrednosti jedan od najvažnijih ili najvažnije telo koje reguliše tržište kapitala, znači, osnovno tržište na kome se sprovodi promet svih hartija od vrednosti i kompletnog kapitala.
Zakon o tržištu kapitala je promenjen i novi zakon je usvojen 5. maja 2011. godine. Taj zakon definiše način izbora, trajanje mandata Komisije za hartije od vrednosti, a u prelaznim i završnim odredbama kaže i da će članovi Komisije u skladu sa ovim zakonom biti izabrani kada za to dođe vreme, a dok ne budu izabrani postojeći sastav obavlja svoju funkciju.
Znači sadašnja Komisija za hartije od vrednosti obavlja svoju funkciju dok ne izaberemo novu komisiju. To je bilo usvojeno 5. maja 2011. godine. Prethodni zakon je usvojen 25. maja 2006. godine, u prelaznim odredbama takođe kaže da postojeća komisija radi svoj posao do izbora nove, a da bi komisiju trebalo izabrati do 30. septembra te iste godine. U slučaju da se ne izabere, radiće postojeća.
Kada je gospodin Malinić izabran na svoju funkciju? Gospodin Malinić je izabran 24. avgusta 2004. godine. Najvažnije telo, koje brine o tržištu kapitala, o hartijama od vrednosti, ima mandat koji je istekao skoro pre dve godine, kompletnoj komisiji. Pre toga im je mandat istekao 30. septembra 2006. godine jer je usvojen novi mandat, a mi raspravljamo po hitnom postupku o razrešenju čoveka kome je dva puta istekao mandat da bi se stekli uslovi za izbor novog.
Na šta to liči? Kako to da komentarišemo? Da li to predstavlja odnos Narodne skupštine prema tako važnom organu? Da li to onda predstavlja izbornu volju građana jer ako treba da znaju šta će građani da izaberu kad izađu na birališta, šta će da rade narodni poslanici, kako je moguće da razrešavamo danas čoveka kome je dva puta istekao mandat, a nemamo izbor kompletne Komisije za hartije od vrednosti, jer ova tačka bi bila izbegnuta da smo izabrali novu Komisiju za hartije od vrednosti.
To nam je bila obaveza, to je bila obaveza Narodne skupštine, vladajuće većine da to uradi pre dve godine. To nikome nije čudno. Ako to nije čudno, onda kako ćemo da sračunamo kolike su plate i penzije, kako ćemo da sračunamo, tu je gospodin Krpić, kako ćemo odrediti kolike su penzije ako ne znamo koliki nam je BDP, a pri tom je u zakonu upisano da se penzije određuju na bazi BDP. Kada smo na to ukazivali niko nije hteo da sluša.
Zašto razrešavamo čoveka kome je dva puta istekao mandat, a ne biramo kompletnu komisiju koja treba sa punim mandatom da radi svoj posao? Nisu problem u ovoj zemlji očigledno narodni poslanici, ajmo da tu promenimo jer je to ključ sistema, a sve drugo može da bude kako god hoćemo i to ne utiče na sistem.
Dok se god bude ovako radilo, onda ćemo iz novina čitati koliki su ti projektovani BDP, to što piše u novinama se ni na koji način neće poklapati sa onim što vidimo kada odemo na benzinsku pumpu ili kada odemo u samoposlugu da kupimo bilo koju namirnicu. Onda ćemo se čuditi zašto se to ne slaže, a iz dana u dan će nam biti sve gore. I
Očigledno da su ovde potrebne duboke promene, duboke reforme da bi bilo šta krenulo nabolje. Ovakav izbor, ovakvo ponašanje prema ovako važnim telima ne doprinosi nimalo da se stvari promene nabolje, naprotiv stvari menja drastično nagore.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, danas ste prvi put u parlamentu u novoj ulozi, kao potpredsednik Vlade. Ako se ne varam, ovo vam je četvrti mandat, tako da ulazite u red ministara koji su bili u najviše vlada, posle Tomice Milosavljevića. Meni je drago da vas danas vidim ovde, ali, uz sve uvažavanje onoga što ste radili kada ste bili ministar finansija i nakon toga, mislim da je danas bilo izuzetno važno da dođe gospodin Cvetković, iz više razloga. Gospodin Cvetković je preuzeo Ministarstvo finansija. Danas smo očekivali da sa njim razgovaramo o nekim detaljima za koje je juče rekao da Skupština nije mesto ili trenutak izbora Vlade nije trenutak kada se razgovara o konkretnim merama. Juče je više puta istakao da pri izboru Vlade treba razgovarati o ciljevima, ali su ovakve rasprave gde se govori o poreskom sistemu, gde se govori o zaduživanju upravo rasprave gde treba da razmenimo mišljenja o konkretnim merama koje će nas dovesti do ostvarenja tih proklamovanih ciljeva.
Složićete se da je u svakoj zemlji, u svakom demokratskom društvu poreski sistem jedan od osnovnih sistema. Ministarka Dragutinović, koja od pre nekoliko dana više to nije, mandat je počela i u toku celog mandata govorila, mandat završila, a nije uspela da izvrši tu sveobuhvatnu i korenitu reformu poreskog sistema. To je bila jedna od osnovnih stvari na koju je ukazivala, ali, nažalost, to nije urađeno.
Ono što posebno zabrinjava, to je da se tako važni zakoni, kao što su zakoni kojima se reguliše poreski sistem, ovako često menjaju. Ova dva zakona su u proceduri bila pre svega dva meseca. Jako dobro znate, radili ste u nekim zemljama u vreme tranzicije pre nego što ste ušli u Vladu Srbije 2001. godine, da su i loši zakoni koji se ne menjaju često bolji od dobrih zakona koji se vrlo često menjaju. Jedan od osnovnih uslova za privlačenje stranih investitora je stabilan poreski sistem. Ako menjate važne zakone kojima se reguliše poreska materija svaka dva meseca, pa makar te promene bile u nekoliko članova, onda šaljete poruku da ne postoji nikakva izvesnost i stabilnost jednog takvog sistema.
Sećate se najave da će se promeniti PDV na južno voće i hotelske usluge. Na kraju, u raspravi, neki su amandmani usvojeni. Predsednik Republike je taj zakon vratio, iako je to bilo uračunato u budžet. Na kraju, tog zakona nema. Slična je stvar i sa ovim dvostrukim akcizama.
Onda dođemo u situaciju da su troškovi za otvaranje firmi u Srbiji, jednokratni troškovi, među najnižima u svetu. Oni su reda veličine stotinak, dve stotine evra, u dinarskoj protivvrednosti. Ali, zato su godišnji troškovi, na primer, firmarine, među najvećima u svetu. Sad to što smo nekome učinili tako što imamo jednokratnu malu naknadu, a svake godine imamo drastičnu naknadu, apsolutno ništa ne doprinosi.
Zakon o porezu na imovinu je izuzetno važan. To je jedan od osnovnih prihoda lokalne samouprave. Poreske stope su povećane. Da li je to dobro ili loše, možemo da razgovaramo, ali je suština da se ni tu nije išlo u celovitu reformu, da se nije uradila kompletna reforma tog sistema, nego su se sporadično menjale pojedine odredbe.
Druga stvar, lokalnim samoupravama je u poslednje tri godine pod firmom štednje i svetske ekonomske krize uskraćeno od transfera 55 milijardi dinara, a onda su im vraćeni lokalni prihodi. Dobro znate da ta administracija ne funkcioniše, da tu ima ozbiljnih problema i da se na ovakav način to neće rešiti, kao što se i vraćanje imovine lokalnoj samoupravi odlaže u nedogled.
Predložili ste danas i dva kredita. Za ovaj kredit od EU kažete da je izuzetno povoljan, 200.000.000 evra. Ovde je garancija za još jedan kredit koji smo ovde izglasali pre nekoliko dana. Osnovno je pitanje, u prva dva meseca, i to je pitanje strategije javnog duga... Nažalost, ne možete da date odgovor na to pitanje, jer je to pitanje za ministra finansija. Kada pogledamo podatke o izvršenju budžeta, ne znam da li ste imali priliku da ih vidite, u prva dva meseca je ukupan deficit oko 200.000.000 evra, a javni dug se u prva dva meseca, ne računajući ova dva kredita, promenio za 500.000.000 evra. Ovi krediti su isključivo za regulisanje budžetskog deficita. Sa ova dva kredita to je još dodatnih 500.000.000 evra.
Strategija upravljanja javnim dugom je definisana u Memorandumu o ekonomskoj politici. Šta se to promenilo u strategiji upravljanja javnim dugom, ako smo u prvih mesec dana ove godine povukli praktično kompletan iznos ovogodišnjeg deficita? U čemu je tu tajna? To je potpuno drugačiji pristup od onoga koji je imala ministarka pre nego što je bilo jasno da će se izvršiti rekonstrukcija i da će ona ostati bez svoje funkcije. Da li to znači nešto drugo? O čemu se tu radi?
Ono što je pitanje za predsednika Vlade, odnosno ministra finansija: koliki je javni dug danas? Kada pogledamo zvaničan izveštaj Vlade Republike Srbije, onda je to otprilike 40% bruto društvenog proizvoda. Kada pogledamo Narodnu banku i njene izveštaje, onda je to daleko više – razlika je tri milijarde evra. Kada čujemo gospodina Jegera, on kaže da Ministarstvo finansija u Republičkoj vladi ne računa dobro javni dug i da je on nekoliko procenata veći nego što prikazuje Ministarstvo finansija. Pretpostavljam da ste bili na razgovorima sa misijom MMF-a i pretpostavljam da je on to i vama rekao, kao što je u intervjuu listu „Danas“ od 24. februara izjavio.
Slažem se ja da ti procenti mogu mnogo da govore, ali ne moraju da budu najvažniji. Da li je javni dug 41 ili 42, Vlada Republike Srbije je u Zakonu o budžetskom sistemu rekla da je to 45 procenata bruto društvenog proizvoda, nije bitno. Bitna je sposobnost da se taj dug vraća i to je osnovna kategorija prilikom zaduživanja. Nijedno zaduživanje nije besplatno.
Slažem se da postoje manje ili više povoljni krediti. Ali, ono što je danas povoljno za šest meseci ili godinu dana može da bude vrlo nepovoljno. Mnogi građani Srbije koji su uzimali dugoročne kredite za stanove ili za neke druge stvari pre nekoliko godina imali su povoljne rate, pa se za dve godine situacija drastično promenila i te rate su postale daleko skuplje.
Slična je stvar i sa javnim dugom. Ne računajući otplatu glavnice, otplata kamata je ove godine 46 milijardi dinara, 2008. godine je bila 14, 2009. je bila 20, a 2010. godine 35 milijardi. Potpuno je jasno da će i narednih godina otplata duga biti izuzetno visoka.
Još kada ste bili ministar finansija imao sam priliku da sarađujemo i tada je bilo otvoreno pitanje zašto Vlada Srbije i zašto država Srbija nema u Ministarstvu finansija deo koji će se baviti isplativošću određenih kredita. Koliko će svakim novim kreditom da poraste bruto društveni proizvod Srbije?
Nema nepovoljnog kredita. Da pitamo gospodina Čolakovića da li treba da se zadužimo još nekoliko milijardi da bi se povećale penzije, gospodin Čolaković će reći – naravno da treba. Pitajte Žarka Obradovića, vezano za prosvetare, da li treba da se zadužimo za prosvetu, svako će vam reći da treba. Ali, zato postoje prioriteti i zato na bazi prioriteta treba da definišemo šta je stvarno povoljno, a šta ne.
Međunarodni monetarni fond nam je rekao da je u poslednje dve i po godine 423.000 ljudi ostalo bez posla. Zvanična statistika, a tu se računaju i oni koji su zaposleni u sivoj zoni, beleži pad zaposlenosti – otprilike 250.000. A kada pogledamo Memorandum, koji je valjda zvanični dokument, koji Vlada poštuje i po kome radi sve što treba, u 2011. godini će broj zaposlenih u odnosu na 2010. godinu da poraste za hiljadu ljudi, što znači da će hiljadu ljudi više raditi ove godine, broj zaposlenih u 2012. će biti 26.000 veći nego što je bio prošle godine, a 2013. godine će broj zaposlenih biti 65.000 veći nego što je bio. Znači, tek za pet ili šest godina možemo da očekujemo da će svi oni koji su ostali bez posla u ove dve i po godine taj posao dobiti. Šta ćemo sa onih 19.000 firmi koje su stekle uslove da odu u stečaj? Gospodine Đeliću, pošto ste bavite ekonomijom, vi dobro znate da bez novih radnih mesta i bez zapošljavanja nema ni vraćanja javnog duga, a ni drugih stvari.
Ono što smo očekivali da nam predsednik Vlade ili ministar finansija kažu, to je kakvi su rizici našeg spoljnog duga. Javni dug je ne znamo koliki, pošto iz različitih izvora imamo različite podatke koji se razlikuju i po nekoliko milijardi evra, ali znamo da je spoljni dug otprilike došao do one granice od 80% bruto društvenog proizvoda, računajući i privatni i državni dug. Pri tom, najveći deo tog duga je u evrima, otprilike, tri četvrtine su evri, desetak procenata dolari, pet procenata švajcarski franci i desetak procenata su specijalna prava vučenja. Kakav je rizik kod promene kursa i uticaj promene kursa na otplaćivanje ovog duga?
Druga stvar, inflacija je ne samo problem Srbije, nego je postala i svetski problem. Jako dobro znate da su Kanada, Australija, veliki broj zemalja poslednjih nedelja značajno je povećao kamatne stope, njihove centralne banke su povećale kamatne stope. Kako će se to odraziti na naš javni dug? Ono što je bilo povoljno u jednom trenutku, jer je to bila strategija rešavanja problema, krize, već je strategija koja je prevaziđena. Kamatne stope centralnih banaka rastu, a to će u velikoj meri da se odražava i na kamatne stope za koje je vezan naš javni dug. Dobro znate da je naš javni dug uglavnom vezan i ugovoren po promenljivim kamatnim stopama. Svaka promena na svetskom finansijskom tržištu utiče na otežanu otplatu našeg javnog duga.
Drugi ozbiljan problem je to što je očigledno da je strategija emitovanja državnih hartija od vrednosti propala. Aukcije su u jednom periodu bile izuzetno neuspešne. Vlada Republike Srbije je krenula da emituje obveznice vezane za evro. S jedne strane, premijer javno ističe da krećemo u deevroizaciju, Narodna banka emituje obveznice koje su dinarske, a Vlada Republike Srbije, da bi napunila budžet i da bi rešila problem deficita, emituje obveznice koje su vezane za evro i direktno urušava domaću valutu.
Poznata je stvar, kada banke kupuju državne obveznice te se hartije kreditiraju kao hartije bez rizika, pošto je država najsigurniji platiša. Ako je kamata na te hartije 15%, kome se onda isplati da kreditira privredu i građane? Ispostavlja se da bankarski sistem u stvari kreditira državu.
Ovde je usvojen Zakon o budžetskom sistemu. Tim Zakonom o budžetskom sistemu je definisano mnogo toga. Usvojen je 12. oktobra 2010. godine, ali smo ga menjali već u decembru. Da li znate zašto? Zato što plate i penzije nisu mogle da budu isplaćene onako kako je to pisalo u Zakonu o budžetskom sistemu. Ono što je bila projekcija u oktobru, ispostavilo se u decembru da više ne stoji.
Taj isti Zakon o budžetskom sistemu definiše i da naš javni dug treba da bude 45% BDP-a, ali definiše i maksimalan fiskalni deficit; taj je u rebalansu iz novembra, koji je usvojen, daleko veći nego što je u tom trenutku trebalo, upravo da bi se otvorio prostor za 2011. i 2012. godinu.
Sada je pitanje koliko često ćemo menjati Zakon o budžetskom sistemu. Kada nemamo strategiju, a kažemo da o strategiji ne treba da se razgovara, onda je pitanje da li ćemo prvom prilikom menjati Zakon o budžetskom sistemu. Evo, za petnaest dana treba da krene nova promena, nova indeksacija plata i penzija. Da li će to biti u odnosu na tromesečnu inflaciju, kao što piše u zakonu, ili će se Zakon o budžetskom sistemu ponovo menjati da bi se uradilo nešto drugo ili će Vlada da odluči da još jednom prekrši taj zakon?
To su ta važna pitanja o kojima je danas trebalo da razgovaramo – na koji način će se Vlada boriti protiv inflacije, na koji način će se upravljati javnim dugom, na koji način ćemo odgovoriti ovim izazovima za unutrašnje finansijsko tržište, na koji način ćemo uraditi sve ono što nas čeka i u godini pred nama i u narednim godinama. Zato je trebalo da danas ovde bude gospodin Cvetković, a ako izbegavamo da govorimo o svemu tome, onda je jasno kakav će rezultat biti – biće nam sve gore i gore.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, dame i gospodo ministri, dame i gospodo kandidati za ministre, gospodin Cvetković je posle nešto više od dve i po godine ponovo došao u Narodnu skupštinu da od skupštinske većine traži još jedan mandat, ovog puta mandat od godinu dana. Došli ste da dobijete to novo vreme, pretpostavljam da biste nekakvom novom politikom ili kontinuitetom politike, to je trebalo od vas da čujemo, uradili neke stvari u interesu građana Srbije.
Osim što ste rekli da je Srbiju zadesila ekonomska kriza i osim što ste rekli da se ciljevi nove vlade nisu promenili u odnosu na vašu prvu vladu, praktično se nijednom rečju niste osvrnuli na te prve dve i po godine vašeg mandata. Ako je sve isto, ako je isti program, ako je ta Vlada odlično radila, onda se postavlja osnovno pitanje na koje je trebalo da dobijemo odgovor u ovoj raspravi, a to je zašto se uopšte onda vrši rekonstrukcija Vlade?
Od vas smo čuli da to radite iz dva razloga: racionalizacija, bolji timski rad i veće jedinstvo Vlade. Ako pričamo o racionalizaciji, onda je ona morala da se sprovede tako što bi se promenile nekakve nadležnosti, što bi se napravila neka nova ministarstva. To što se neka ministarstva pripajaju nekim drugim ministarstvima, daleko je od racionalizacije.
Videćemo šta će biti sa ministrima koji su podneli ostavke. Ako je istina ono što piše u javnosti, neki od njih će biti državni sekretari, neki će dobiti neka nova mesta u administraciji, tako da teško može da se govori o racionalizaciji.
Što se tiče jedinstva i te nove energije, ona se, nažalost, ne postiže tako što se promeni član Zakona o Vladi kojim se ministrima zabrani da govore.
Što se tiče jedinstva, najbolje govori to što je SPS veče pred predstavljanje Vlade predstavila svoje kandidate, stranka G17 je to uradila u Skupštini tog dana u 12.00 časova, a vi ste tek popodne rekli ko su ti ljudi. Mislim da taj detalj govori mnogo više o jedinstvu od bilo koje druge stvari.
Pitanje je, ako nisu racionalizacija i jedinstvo, šta je onda stvarni razlog za rekonstrukciju vaše Vlade? Slažem se da su ciljevi važni, ali Narodnu skupštinu i sve nas, građane Srbije, mnogo više interesuju sredstva da se stigne do tih ciljeva. Mnogo nas više interesuju konkretne mere kako će se ostvariti ciljevi.
Kada pogledamo ciljeve koje ste nam predložili, vrlo malo vlada u svetu ima koje nemaju iste ili slične ciljeve. Nema vlade u svetu koja će reći da se ne zalaže za bolji život svojih građana. Nema vlade u svetu koja se ne zalaže da spoljnopolitička pozicija zemlje bude u redu. Nema vlade u svetu danas koja ne sprovodi reforme. Razlike u vladama i koalicijama su upravo u sredstvima, a ne u ciljevima. To je jedino što vi nama danas niste rekli.
Niste nam rekli ništa što je bilo loše u te dve i po godine. Očekivali smo od vas da čujemo i šta je po vama dobro. Kažem, po vama, pošto mi vrlo malo dobrog vidimo u onome što ste radili prethodne dve i po godine. Niste nam rekli šta će biti sa tim konkretnim politikama koje su se sprovodile. Od vas sam imao prilike da čujem da ćete, recimo, ispitati i preispitati politiku subvencija za nova radna mesta. Da li će ta politika ostati ili neće ostati?
Recimo, pošto ste ovde i pošto vršimo rekonstrukciju Vlade, kako će se završiti školska godina, šta će se desiti sa obrazovanjem i sa zahtevima ljudi u obrazovanju? To su pitanja koja interesuju nas kao poslanike, koja interesuju građane Srbije.
Izašli ste sa nekim novim ciljevima. To su snabdevenost osnovnim životnim namirnicama, povećanje zaposlenosti, dalje smanjivanje javne potrošnje, smanjivanje fiskalnog deficita. Mislite da je dovoljno to reći da biste dobili novi mandat? Ne sumnjam da će ovde biti poslanika koji će za to glasati, ali da li je to dovoljno i da li to uliva nadu da u periodu koji je pred nama može biti bolje nego što je to bilo do sada?
Preimenovati imena ministarstava, iseći jedno i dodati drugom, promeniti uloge unutar Vlade, nije dovoljno da bi se nastavilo bolje nego što je to bilo.
Niste nam rekli ni koliko je ljudi ostalo bez posla, osim što ste rekli da to svi znaju. Vrlo dobro znamo koliko je ljudi ostalo bez posla. Ono što nas interesuje, to je na koji način i za koliko vremena će tih 200.000, 300.000 ili, kao što MMF kaže 400.000 ljudi, dobiti posao? To je pitanje koje nas interesuje – koliko će vremena od današnjeg dana biti potrebno da tih 400.000 ljudi, ne onih koji nisu imali posao, nego 400.000 ljudi koji su, kada ste vi izabrani, radili, počnu da rade?
Niste nam rekli ono što je prioritet danas svih vlada u svetu. To je talas inflacije koji je na svetskom nivou, koji neće zaobići ni Srbiju, ali na koji način će vaša vlada u narednom periodu pokušati da se bori sa inflacijom? U januaru je inflacija bila 1,4%, u februaru 1,5%. Svet je poplavljen talasom poskupljenja nafte, koji se preliva na sve energente. Cena hrane raste svuda u svetu, vlade Velike Britanije, Kine svih značajnih evropskih zemalja su izašle sa konkretnim programima za borbu protiv inflacije. To što se pravimo da ovaj problem ne postoji neće rešiti problem.
Naravno, kao i do sada, kao i kada smo vas upozoravali za svetsku krizu, rekli ste da je to nedostatak optimizma, ne reagujete na vreme. Problem šećera, hleba, brašna se pojavio pre šest meseci. Reagovali ste tek kada su cene otišle dva puta, kada je sve poskupelo dvostruko Vlada je počela da reaguje. To nije dovoljno i to neće rešiti problem koji nas čeka i narednih meseci.
Niste nam rekli kako ćemo rešiti probleme dugovanja prema preduzećima. To su svi oni koji su radili za Vladu. Niste nam rekli kako će biti rešen problem 19 hiljada preduzeća koji su ispunili zakonski uslov za stečaj? Koliko je tu ljudi koji će ostati bez posla u tih 19 hiljada preduzeća koji imaju zakonski uslov za stečaj?
Gospodine Cvetkoviću, nema socijalne odgovornosti bez novih radnih mesta. Vlada može da bude socijalno odgovorna samo ako kreira klimu i ako stvara uslove za nova zapošljavanja. Osnovno pitanje za sve nas je - za koliko će se povećati plate 1. aprila? Da li će to biti po zakonu, a zakon kaže - tromesečna inflacija, ili će to biti 2,9%, što je daleko manje nego što će inflaciji biti u prva tri naredna meseca.
To su pitanja na koja očekujemo odgovor. Standard građana se neće povećati tako što će im se na određeno vreme omogućiti da ne plaćaju glavnice. Šta će biti kada to vreme prođe, kako vi kažete - medeni dani? Šta će biti kada prođu medeni dani, sa ovakvom nezaposlenošću, sa ovakvim problemima koje danas imamo.
Nažalost, očekivali smo da ćemo čuti bar nešto od konkretnih mera. Nismo čuli ni konkretne mere, nismo čuli ni logično rešenje. Ciljevi nisu dovoljni da bi se posao uradio dobro i da bi se uradio do kraja. Zato što nema garancije, neće biti ni dobrih rezultata. I sledeća godina i godina koja je pred nama će biti teža nego što su bile prethodne godine i to vi jako dobro znate.
Istakli ste nekoliko puta u raspravi da je u stvari ovo ista koalicija, da su to iste stranke i da je to isti program. Pa, i rezultati će biti isti, biće isti ovakvi kao što su bili u ove prethodne dve i po godine. Građani Srbije najbolje znaju koliko su to poražavajući podaci.
Gospodine Cvetkoviću, isto u sebi nikada ne nosi razliku. I vaša vlada će biti ista kao i ova koja je bila do sada. DSS tu vladu neće podržati.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, na dnevnom redu je jedan izuzetno važan zakon. Kao što je ministar rekao, o ovom zakonu je raspravljano pre skoro dve godine, negde u leto 2009. godine. On reguliše oblast planiranja, prostornog i urbanističkog, oblast građenja, građevinskog zemljišta, definiše inženjersku komoru, reguliše oblast legalizacije. To je izuzetno važan zakon.
Citiraću reči ministra Dulića od pre dve godine. On je rekao: „Na referentnoj listi Svetske banke, kada se poredi kvalitet pravnog okvira za privređivanje u svetu, Srbija je na 94. mestu, među 181 svetskom ekonomijom. To nije dobro i mora da se promeni. Ali, činjenica da je Srbija na nedopustivom 171. mestu kada je u pitanju dobijanje građevinske dozvole jeste alarm koji nas je pozvao na duboko reformisanje u ovoj proceduri i stavljanje na listu racionalnih prioriteta.“ Kada se čuju ovakve reči, da je Srbija na 171. mestu na jednoj takvoj referentnoj listi, to je sigurno razlog da se interveniše.
Značaj građevine ne treba posebno isticati. Samo bih citirao skoro objavljenu studiju OECD-a, koja kaže da je u najrazvijenijim zemljama u svetu doprinos građevinarstva, građevine bruto društvenom proizvodu oko 7%; 7% je samo građevina. Najrazvijenije zemlje sveta, Evropska unija, kao organizacija, udruženje, SAD i Japan, u građevinarstvu zapošljavaju četrdeset miliona ljudi.
Kada se realizuje nekakav projekat, na deset ljudi koji su direktno zaposleni u građevinarstvu angažuje se još osam ljudi u lokalnoj zajednici, u mestu gde se projekat realizuje. To je posebno važno i za privredu, ali i za regulisanje svih ovih oblasti. Zakon treba da definiše procedure, one bi trebalo da su razumno duge, razumno komplikovane i razumno skupe. Jedino tako možemo da imamo dobar zakon.
Ovaj zakon je stupio na snagu pre više od 18 meseci. Bilo je dovoljno vremena da se analizira njegova primena. Ministar je rekao da se ovaj zakon menja zato što se uočila potreba da se neke procedure preciznije definišu, da se usklade sa stavovima sudova i da se otklone neki problemi koji su postojali, a vezani su za odluke Ustavnog suda, koji je oborio određene članove ovog zakona, odnosno stavove pojedinih članova.
Uvek je dobro napraviti analizu. Osnovno je pitanje kakva je analiza napravljena za primenu ovog zakona? Mi nismo imali priliku da vidimo jednu takvu analizu, osim što je ministar rekao da se neće odustati od reformskog kursa i da će se samo otkloniti nekakvi minimalni nedostaci. Umesto nas, jednu takvu analizu uradila je Svetska banka, kao što kaže ministar, referentna ustanova i referentna lista. Oni su analizirali proceduru dobijanja građevinske dozvole i ovo je lista za 2011. godinu, znači, analizirali su pre svega ono što se desilo 2010. godine i zakonsku regulativu i primenu u 2010. godini i za ovih nekoliko meseci u 2011. godini.
Pošto analiziraju sada 183 (ne više 181) zemlje sveta, imaju stavku „skraćeno vreme za obradu zahteva“, pa su tu: Benin, Burkina Faso, DR Kongo, Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Meksiko, Peru. Pojednostavljivanje procedure – tu je Obala Slonovače, Kazahstan, Hrvatska, Meksiko, Saudijska Arabija, Ukrajina. Nove zakone su prošle godine dobili Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Rumunija. Smanjeni troškovi su u Burkini Faso, Demokratskoj Republici Kongo i sl. Napravljen je one stop shop: Kazahstan, Paragvaj, Ruska Federacija, Saudijska Arabija.
Ako ste primetili, nigde nisam pročitao Srbiju, na ovoj listi među ovim pozitivnim efektima nema Srbije. Ali, ima je na prvoj strani, Srbija više nije na 171. mestu, nego je sada na 176. mestu po primeni procedure; pri tom je za ovih nekoliko godina popravljeno, pa je sa 94. sada na 89. mestu. Znači, novi zakon, nove procedure, ubrzane procedure, a sa 171. mesta sada smo na 176. mestu.
Mi se ne slažemo, i to smo rekli pre dve godine, sa konceptom zakona. Ovo je izuzetno važna materija i ni tada nismo razumeli razlog da se materija od bar nekoliko zakona nađe u jednom zakonu. I dalje smatramo da je planiranje posebna stvar, kao što je to nekada bilo u jednom zakonu; građevinsko zemljište je moralo da bude definisano posebnim zakonom; inženjerska komora je u svim zemljama definisana posebnim zakonom, zaslužuje da ima poseban zakon, tim pre što sa tim imamo iskustva. Advokatska komora ima svoj zakon, komora zdravstvenih radnika ima svoj zakon, farmaceutska komora ima svoj zakon i ne vidimo razloga da se inženjerska komora definiše sa samo nekoliko članova zakona. Naravno, legalizacija bi, kao nešto što je problem koji će se u jednom trenutku rešiti, morala da ima svoj zakon.
Tada smo izrazili sumnju u koncept, sada izražavamo sumnju u koncept. Ako u okviru ovoga koncepta posmatramo pojedinačna rešenja, smatramo da su i dalje nejasna i neprecizna i da će napraviti dodatne, nove probleme, koje nije lako otkloniti. Ja ću pokušati u ovih petnaestak minuta da ukažem samo na neke, pošto ima nejasnoća na pretek.
U članu 2. se definišu pojmovi u ovom zakonu. Tačka 28) definiše pripremne radove. Između ostalog, pripremni radovi su izrada šipova ili polja šipova ispod objekta. Gospodo draga, to ne da nisu pripremni radovi, to su najvažniji konstruktivni građevinski radovi i ni na koji način ne mogu da se podvedu pod pripremne radove. Ako podbijate šipove ispod objekta, ako fundirate objekat, morate da imate kompletnu statičku analizu celog objekta i to je najvažniji konstruktivni element u svakoj izgradnji, to je fundiranje. To nije pripremni rad. To je posebno važno jer dalje dajete mogućnost da se kroz pripremne radove radi u nekim međufazama. Fundiranje nikada nije bilo i nikada neće biti pripremni rad.
Ne znam kako je prošao, to niste menjali, ali ovaj registar investitora koji je trebalo da vode jedinice lokalne samouprave, gde god sam se raspitivao, nigde ne postoji. Ne znam da li je neka jedinica lokalne samouprave za ovih 18 ili 19 meseci uspostavila taj registar investitora.
U članu 7. menjate definiciju regionalnog prostornog plana. Njega donosi Vlada na predlog ministra, ali gde se tu pitaju ovi ljudi iz lokalnih zajednica, ako pričamo o decentralizaciji? Pošto se menja definicija prostornog plana, na koji način ćemo doći do područja koje definiše prostorni plan i na koji način ćemo zainteresovati te ljude iz tog područja da aktivno učestvuju u donošenju prostornog plana?
Unosite novine, pa iz nekih planova brišete ocenu postojećeg stanja i analizu stanja u prostoru, a u nekim planovima to ostaje. Svi oni koji se bave planiranjem bilo koje vrste, koji prave bilo kakve planove znaju da je analiza stanja osnovni element za bilo kakvo dalje planiranje. Ako nema ocene postojećeg stanja, to naizgled ubrzava stvari, ali onda sva rešenja vise u vazduhu i nemaju nikakvo uporište u tome da će se određeni planovi realizovati.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave više nema ni polazne osnove, ni ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan područja posebne namene do sada je morao da bude evidentiran u Prostornom planu Republike Srbije. Sada se uvodi odrednica u izmenama Zakona, koja umesto reči – i mora da bude obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije, kaže – ili je obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije.
To možda daje naizgled nekakvu slobodu, jer zaključićemo naknadno da nešto treba da bude područje posebne namene, ali bih vas vratio na definiciju područja posebne namene. To mora da bude specifično područje, sa kulturno-istorijskim osobenostima, turističkim ili nekim drugim. Kako je moguće da Prostorni plan ne evidentira neko područje, tako značajno i važno za Srbiju, a da ga mi naknadno definišemo kao tako važno? To onda stavlja pod sumnju čitav Prostorni plan. Gde je tu onda ozbiljnost u planiranju?
Neki članovi su promenjeni, vezano za ova četiri prostorna plana koja postoje: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinica lokalnih samouprava i prostorni plan područja posebne namene. Prostorni plan Republike Srbije ima polazne osnove za izradu plana, ali se briše ocena postojećeg stanja. Regionalni prostorni plan ima polazne osnove za plan, ali nema ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan jedinica lokalnih samouprava nema ni ocenu stanja, ni polazne osnove, a prostorni plan područja posebne namene ima i jedno i drugo. Meni to izgleda prilično konfuzno.
Svi planovi, osim prostornog plana jedinica lokalnih samouprava, imaju procenu uticaja na životnu sredinu. To je ukinuto u prostornom planu jedinica lokalne samouprave. Zašto? Teško je to reći.
Menja se sadržina generalnog urbanističkog plana, izuzetno važnog planskog dokumenta, i tu se dodaje stav da plan ubuduće sadrži i druge elemente značajne za dalji planski razvoj. Moram da priznam, vrlo precizna formulacija, to će da olakša izradu planova drastično.
Definiše se međusobna usklađenost planova i procedura za davanje saglasnosti i ti rokovi se pomeraju. Pretpostavljam da se zaključilo da je rok od 30 dana kratak, pa je promenjen i taj rok je 45 dana.
Dodaje se jedna nova odredba, takozvano ćutanje administracije. Ako ministar za planove za koje je on nadležan, odnosno jedinica, odnosno organ lokalne samouprave ne daju saglasnost, smatra se da je saglasnost data. Da li neko odgovara za to ako nije u tom roku data saglasnost? Nije to saglasnost na bilo šta, to je najvažniji planski dokument. Kako je moguće da postoji ćutanje administracije i da niko ne odgovara za ćutanje administracije? Da li je to logično?
U članu 21. se omogućava pristup planovima, ali su postojale mogućnosti da postoje neki planovi koji su od strateškog interesa za odbranu zemlje. Taj član se sada briše. Vrlo je interesantno da više nema tih objekata koji su značajni za odbranu zemlje.
U članu 23, a to je nekada bio član 43, definiše se registar, centralni registar prostornih planova. Taj registar je do sada vodio Republički geodetski zavod i on je imao rok od 12 meseci od stupanja na snagu zakona da uspostavi taj registar. Sada se centralni registar prebacuje u Ministarstvo.
Ovo nije dobro rešenje. Znate li zašto? Prvo, ako se prebacuje u Ministarstvo, nigde ne piše kakva je procedura preuzimanja centralnog registra, na koji način po zakonu taj registar prelazi iz Republičkog geodetskog zavoda u Ministarstvo, pod uslovom da taj registar postoji. Onako kako piše u zakonu, očigledno je da taj registar ne postoji. Ako ne postoji, a rok je prošao pre šest ili sedam meseci, kako je moguće da niko iz Geodetskog zavoda nije odgovarao za to što nisu uspostavili registar? Ja odgovor na to pitanje naravno ne znam, ali iz onoga što ovde piše tako sledi.
Član 25. definiše šta sadrži i kako se izrađuje generalni plan regulacije. Osnovni element svakog plana su njegove granice, a sada se ta formulacija menja pa generalni plan više nema granice, nego ima okvirne granice. Najvažnija stvar u svakom planskom dokumentu, u svakoj parceli, to su granice parcele, odnosno granice plana. Okvirna granica plana, izvinite, ne znači ništa.
Član 27. definiše koncept planskog dokumenta; on sada sadrži i ocenu postojećeg stanja i procenu stanja. To je izbrisano u onim članovima, a u ovom članu je ostalo, kao da je to neko radio na brzinu pa je ostavio članove neusaglašene.
Član 28 – po zahtevu investitora, lokacijskom dozvolom se može predvideti i fazna izgradnja. Ovim zakonom fazna izgradnja ni na jedan način nije definisana. Šta znači fazna izgradnja? Mora da postoji definicija. U građevinarstvu je to, i uopšte u gradnji, vrlo komplikovana stvar. Ako ne postoji definicija, onda je to veoma podložno zloupotrebama.
Član 54, pošto vreme prolazi, definiše idejni projekat. Idejni projekat sad dobija mnogo veći značaj jer na bazi idejnog projekta može da se dobije građevinska dozvola. Kada pažljivo pogledate član 54, u njemu ne postoji nijedan element koji definiše statičku stabilnost ovog objekta, niti postoji ograda da će se, ako se na bazi ovog projekta dobija građevinska dozvola, usloviti bilo šta. Ne, nego je rečeno samo u sledećem članu da se na bazi idejnog projekta može dobiti građevinska dozvola.
Ako hoćemo da zaštitimo građane, kupce stanova (ako pričamo o stanovima), bilo koga, onda je osnovni element statički proračun. Njega ovde nema. Kako će se onda izdati dozvola bez statičkog proračuna? Predviđeno je u nekom članu da se za takve slučajeve dobija, odnosno postoji obaveza da se uradi građevinska dozvola. Da, ali ta građevinska dozvola, tako definisana, mora da se uradi pre početka radova; pri tom, ne podleže tehničkoj kontroli. Nigde ne piše da treba tehnička kontrola. Niko neće imati uvid šta u tom projektu stoji. Onda može da se desi, kao što se desilo na Vračaru, da se cela zgrada sruši. To se već dešavalo u Srbiji, toga ima koliko god hoćete.
Daje se mogućnost, članom 58, da radovi počnu pre nego što... na sopstvenu odgovornost, investitor može da počne radove pre nego što građevinska dozvola postane pravosnažna. Pretpostavljam da se radi o svega nekoliko dana dok to ne postane pravosnažno. Ne vidim da ovo ubrzava strašno proceduru, a može da napravi ozbiljne probleme. Šta ako nešto nije u redu? Šta ćemo ako taj građevinski preduzimač, investitor počne sa nekakvim radovima i može da napravi ozbiljnu štetu? Član 58. je svojevrstan kuriozitet, jer tu kaže da stranka može da se žali samo pod uslovom ako će u tom procesu da pobedi; u suprotnom, snosi ozbiljne posledice.
Interesantan je član 60, koji definiše važenje dozvole. Dozvola prestaje da važi ako radovi ne počnu u roku od dve godine od pravosnažnosti građevinske dozvole; važi ukupno pet godina. Nakon pet godina može da se produži još dve godine ako je završeno 80% objekta, odnosno ako je objekat ukrovljen i ako je urađena stolarija. A šta ako objekat nije objekat visokogradnje i nema stolarije? U zakonu piše 80% ako ima stolarije. Nema stolarije objekat, šta ćemo sa tim objektom?
Drugo, nakon tog roka prestaje važnost građevinske dozvole, ali neki drugi investitor može dobiti građevinsku dozvolu na istoj lokaciji. Znači, investitor koji je sopstvenik toga mora da proda, je l' tako? Mora da ustupi nekom drugom jer se on pokazao kao nesposoban. Ja bih vas podsetio, kada putujete po Srbiji, najveći broj nezavršenih objekata je rađen iz budžeta. Šta se dešava sa objektom rađenim iz budžeta koji nije završen za pet godina (obdaništa, škole, bolnice)? Ima toga koliko god hoćete, što je građeno iz budžeta. Šta se dešava sa svim tim objektima, ako im je vlasnik Republika Srbija?
Drugo, ko će da natera nekoga da proda taj objekat? Po kojoj ceni? Ako neko zna da se prodaje, to ima drugu vrednost.
Član ima i kuriozitet: ako je neko, na primer, kupio stan po tržišnoj vrednosti, onda on može da dobije dozvolu. Pa, imate zgradu koja nema dozvolu, a čovek koji je kupio stan dobio je građevinsku dozvolu da završi svoj stan na svoje ime. To piše u zakonu. To ne da ne pojašnjava stvari, nego pravi milion i jednu kombinaciju.
Ako se upotrebna dozvola ne izda u roku od 90 dana, smatraće se da objekat može da se koristi. Ministar je rekao da je to velika stvar. Šta tu nije u redu? Nije u redu to što upotrebnu dozvolu umesto komisije pravi nadležni organ. To ne pravi niko mimo države. Naravno, izvođači radova mogu da budu firme koje su za to kvalifikovane, ali država formira komisije. Kako je moguće da ta komisija onda ne uradi svoj posao? Ljudi počinju da koriste objekat i šta ako se ispostavi da objekat nije kvalitetno urađen? Šta ako se ispostavi da postoje problemi? Šta ćemo sa tim? Onda kažemo – e mi smo se šalili, nema veze, komisiju smo mi formirali, komisija nije uradila svoj posao, vi ste ušli, ali sad lepo da se iselite. Da li to izgleda ozbiljno? Mislim da ne.
Pošto polako ističe vreme, završio bih samo sa još jednom stvari. Menja se mnogo odredaba i članova vezanih za legalizaciju. Menjaju se i procedure i spisak dokumenata koji su potrebni za prijavu objekata za dobijanje naknadne građevinske dozvole. Ne menja se član koji kaže da se menja rok za legalizaciju. Rok je istekao i bio je šest meseci od dana stupanja na snagu; to je bio, ako se ne varam, 11. februar 2009. godine. Ako je rok istekao, kako mogu da se menjaju pravila podnošenja dokumenata za legalizaciju? Više niko nema prava da podnese dokumenta, ili se taj rok sad produžava ili se otvara prostor da se rok produžava. Ako su ljudi predali dokumenta, ne mogu sad po tim zahtevima da izvlače dokumenta i da ih menjaju.
Druga stvar, zakon, vezano za legalizaciju, potpuno amnestira bespravnu gradnju ako su to sredstva iz budžeta Republike Srbije. Na primer, država može da radi čak i u zaštićenim prirodnim dobrima i ima pravo da legalizuje. Pa ne može, zakon je isti za sve, pa i za sve one koji su na budžetu. Podsetio bih vas da budžet, ako se pogleda trezor, ima 11.500 korisnika. Ako svi oni imaju pravo na bespravnu gradnju, onda ne treba da se čudimo što je ovolika bespravna gradnja.
Vratio bih se na početak. Mislimo da koncept nije dobar, da koncept stvara probleme. Mislimo da je to razlog što smo za protekle dve godine sa 171. mesta po brzini dobijanja dozvole pali na 176. mesto. Za nas je srećna okolnost što tabela ima samo 183 mesta, pa ne možemo još mnogo da padnemo. Hvala.

Zašto ne bih imao, gospođo predsednice, pravo na repliku? To nigde nije ograničeno u Poslovniku. Vrlo je teško u dva minuta odgovoriti na sve ovo što je rekao gospodin Dulić.
Podsetio bih vas, taj svetski... Tu sam analizu iskoristio zato što ste je vi koristili pre dve godine, jer je to bio povod da se promeni zakon tada, a tada niste imali tu vrstu primedaba. Analizira se mnogo faktora, Srbija nije u svemu na 176. mestu, po nekima od njih je i na petnaestom. Recimo, po dobijanju kredita, po zaštiti investitora je mnogo bolje rangirana. Ne četiri, nego se ukupno šest parametara kontroliše.
Niste me ubedili da će strašno ubrzanje biti zbog toga što će da se fundira bez statičkog proračuna. Ako neko ima analizu i ako već ima građevinski projekat, onda će da uradi i fundiranje i sve ostalo. Ako nema, onda je to ozbiljan problem.
U zakonu piše da je moguća legalizacija objekata i postoji procedura šta treba da se preda ako se gradi sredstvima iz budžeta. Ako je rok za legalizaciju prošao, onda je prošao i za državne objekte, nije prošao samo za privatne. Onda taj objekat ne može da se legalizuje. Ne znam zašto menjamo član zakona koji se tiče dokumentacije potrebne za legalizaciju ako je rok nepovratno prošao i ako se nećemo vraćati nazad. Ako se vraćamo sad na 2003, 2002. godinu i na sve ostale stvari, bojim se da nećemo daleko stići.
Kao što ćemo nastaviti ovu raspravu raspravom u pojedinostima, naravno da ćemo vam čestitati za sve dobro što uradite, ali na ovom zakonu ne možemo da vam čestitamo. Samo bih vam savetovao da razgovarate sa nekim iz struke, zato što ja ni na koji način ne mogu da prenesem sve ono što struka misli o ovom zakonu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Poslovnika za Narodnu skupštinu je izuzetno važna, jer definiše pravila procedure po kojima ova skupština funkcioniše. Svaki put treba istaći da se Poslovnik, koji nije zakon, donosi po potpuno identičnoj proceduri po kojoj se donosi i svaki zakon, i za nas u Skupštini, u mnogim segmentima, ima značaj važniji od zakon. Naravno da je važno da Poslovnik bude jasan, da bude nedvosmislen i da, koliko god je to moguće, jednoznačno definiše određene stvari. Ovaj naš Poslovnik je sve drugo samo ne to.
Postavlja se pitanje – zašto se danas raspravlja o izmeni Poslovnika? Ova izmena ima svega četiri člana. Pri tom, član 4. je – da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Član 3. je – da će Zakonodavni odbor utvrditi prečišćeni tekst. Važni su član 1. i član 2. Članom 1. briše se alineja člana 237. kojom se definiše da se u slučaju da se ne prihvati izveštaj nezavisnog tela pokreće postupak za njegovu smenu, iako ovaj član kaže da svaki zakon kojim se uspostavlja nezavisno telo posebno definiše proceduru. Tako da je ova odredba, uopšteno posmatrano, u suprotnosti sa tim pojedinačnim zakonima, odnosno ne bi mogla da se primeni. Sporno je što se uopšte našla ovde.
Dodaje se novi član koji, sada, bliže uređuje proceduru. Međutim, pojavio se amandman gospodina Vlatka Ratkovića, nažalost, on nije sada u sali, predsednika Zakonodavnog odbora, i to jedan izuzetno važan amandman kojim se briše jedan od pet stavova ovog novog člana koji se predlaže. Obrazloženje je da se amandman podnosi da bi se Predlog Poslovnika uskladio sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Te propise je usvojio Zakonodavni odbor. Oni su, takođe, važni. Oni definišu kako se podnose amandmani, kako se uopšte podnosi bilo koji propis o koje se ovde raspravlja.
Briše se pasus koji kaže da – nakon rasprave većinom glasova narodnih poslanika, na sednici na kojoj je prisutna većina, usvajaju se zaključci. Potpuno je jasno da je ovo već definisano, a ako ništa drugo definisano je članom 238, koji je sledeći član. Šta onda nije jasno? Nije jasno kada se posmatra član koji je predložen. On sada ima četiri stava, pretpostavljam da će ovo što je predložio gospodin Ratković biti usvojeno. Stav 4. kaže: ''U radu na sednici nadležnog odbora i sednici Narodne skupštine, učestvuje predstavnik nezavisnog državnog organa čiji se izveštaj razmatra.'' To je potpuno identičan stav stavu 1. člana 237. Dalje, član 237a ima stav 3. koji je potpuno identičan stavu 4. člana 237. Član 237a ima i stav 2. koji je potpuno identičan stavu 3. člana 237. Imamo stav koji je potpuno identičan stavu 4. člana 238. Zašto se ne primene Jedinstveni metodološki propisi i na član 237a, pa ne obrišemo i ceo taj član? Zašto? Zato što bi onda cela izmena Poslovnika bila izmena alineje kojom se utvrđuje brisanje inicijative za opoziv i onda bi cela stvar bila potpuno jasna, potpuno nedvosmislena i pokazala bi o čemu se ovde tačno radi.
Da li je ovakav predlog Poslovnika sada jasan ili nije jasan? Pa, vrlo je nejasan. Evo kako – ceo smisao je u podnošenju izveštaja i o njihovom raspravljanju. Svaki od ovih organa podnosi bar dva izveštaja Narodnoj skupštini. Na koji se izveštaj odnosi ovaj poslovnik i o kom izveštaju uopšte raspravljamo?
Imamo Državnu revizorsku instituciju. Državna revizorska institucija ima obavezu da podnese minimum dva izveštaja svake godine. Jedno je izveštaj o svom radu, a drugo je izveštaj o završnom računu budžeta Republike Srbije, kao i izveštaj o završnom računu lokalnih samouprava i javnih preduzeća, što će tek početi da radi. Na koji se izveštaj sada ovaj poslovnik odnosi? Na jedno ili na drugo.
Druga stvar, u plenumu, ako se zalažemo za rad i postojanje nezavisnih organa u našem sistemu, postoje sistemi koji te nezavisne organe nemaju, mi smo odlučili da hoćemo da ih imamo u našem sistemu. Ako hoćemo da organi budu nezavisni, onda o njihovim izveštajima ne možemo da raspravljamo. I, kada je reč o Državnoj revizorskoj instituciji postoje ta dva izveštaja, o jednom od tih izveštaja raspravlja nadležni odbor. On ne može ni da usvoji ni da odbaci taj izveštaj, jer to nije njegov posao. Nadležni odbor može samo da predloži Skupštini preporuke na bazi tog izveštaja.
Šta možemo da uradimo da bi se stvari popravile? Ne može se raspravljati o izveštaju državnog organa na sednici plenuma iz vrlo jednostavnog razloga. Sednica Skupštine mora da se završi glasanjem. Sednica Skupštine ne može da se završi neglasanjem. Ako se raspravlja o izveštaju, na kraju rasprave mora da sledi glasanje. To glasanje se završava sa: izveštaj je usvojen ili izveštaj – nije usvojen. I u jednom i u drugom slučaju se direktno ruši koncept nezavisnog organa. Sa jedne strane, postoje propisi, a, sa druge strane, i te kako je važno da postoji odnos prema određenim propisima, kao i primena određenih propisa u praksi.
Kakav je odnos Narodne skupštine prema nezavisnim organima? Sa jedne strane, imamo principijelno zalaganje da se ubace propisi, da se o tim izveštajima raspravlja. O tim izveštajima se do sada nikada nije raspravljalo. Sa druge strane, kada pogledamo neke od državnih organa, na primer, Komisiju za hartije od vrednosti, koji je, takođe, važan državni organi i koji reguliše hartije od vrednosti – da li znate da im je mandat istekao još 2009. godine? Istekao je 2009. godine i govorili smo milion puta o tome da je potrebno da se izaberu novi, ovi samo vrše dužnost dok se ne izabere novi sastav. Nema ni inicijative za njihovu promenu.
Hajde da pričamo o drugom važnom državnom organu, to je Agencija za telekomunikacije, tek ćemo sada, sledeće nedelje, imati proceduru za izbor članova. Njima je mandat istekao, uključujući i predsednika, pošto je to bio Prvi saziv koji je imao ono – 5, 4, 3, 2, 1, još pre šest-sedam meseci, poslednjem od tih pet članova. Ni oni nisu imali puni mandat.
Hajde da pričamo o Fiskalnom savetu. Fiskalni svet je najavljivan kao telo koje će da pomogne, kao i svi ovi, i u radu parlamenta i kako novo nezavisno telo koje postoji u našem sistemu, iako postoji, na primer, Državna revizorska institucija. Rok za dostavljanje kandidata je bio 90 dana od dana usvajanja zakona. Pošto je zakon usvojen u oktobru, rok za dostavljanje kandidata je bio 12. decembar. Kandidate dostavljaju Skupštini: predsednik Republike, guverner i ministar finansija. Predsednik Republike je dostavio, čini mi se, 20. decembra, osam dana po isteku roka; guverner 24. decembra, 12 dana po isteku roka; ministar finansija, koji je predlagao taj zakon, svog kandidata je dostavio 27. januara, dakle, mesec i po dana, 45 dana, nakon isteka roka.
Možemo da se zalažemo za nezavisne organe koliko god hoćemo, dokle god u praksi ne budemo poštovali te organe, ne budemo poštovali rokove, nećemo daleko stići. Problem je što ovakva izmena Poslovnika ostavlja brojne nedoumice. Ne zna se na koje izveštaje se odnosi. Ponovo nas upućuje na dvosmislene odredbe i onda ćemo svaki put reklamirati kroz povrede Poslovnik ili, ne znam na koje načine, stvari koje su vrlo jasne, vrlo jednoznačne, oko kojih apsolutno ne bi trebalo da bude dileme, tim pre, kada predsednik Zakonodavnog odbora, a jedan je od potpisnika predlagača, ovako male promene propisa, ipak, priznaćete, ako se menja jedan član, to ne može da se podvede, bez obzira koliko je to suštinski krupna izmena, ipak je to mala izmena, dostavi amandman, onda je jasno, da je ovde, uz sve dobre namere, ponovo reč o brzopletosti, a brzopletost vrlo retko donosi dobar rezultat. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u okviru ovog dnevnog reda imamo dve tačke koje se tiču direktno finansija i nečega što je vaše zaduženje, o njima će se raspravljati odvojeno. Prva tačka predstavlja Zakon o davanju garancije u korist ''Srpske banke'', a ova opet u korist ''Jugoimport-SDPR-a'', a tiče se jednog izvoznog posla. U svakom slučaju, to je jedna od retkih dobrih stvari o kojima smo ovde raspravljali, a tiče se opet povratka Srbije na neka tržišta na kojima je bila prisutna, sa proizvodima sa kojima je, takođe, bila prisutna.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da neki drugi ministri nisu ovako agilni. Recimo, pored namenske industrije, jedan od naših najvećih izvoznih proizvoda bila je građevinska industrija. Kada bi i građevinska industrija imala podršku sličnu ovoj, sigurno da bismo ponovo krenuli ka onih milijardu evra koliko je građevinska industrija donosila Srbija sa nekih inostranih tržišta, tim pre što, kada pogledamo projekte u zemlji, vidimo da sve ključne projekte rade strane firme, a da po posebnom zakonu o pomoći građevinskoj industriji, naša građevinska industrija dobije samo mrvice, gradi visokogradnju. To su neki poslovi sa kojima teško može da se pojavi bilo gde u inostranstvu.
Mene posebno interesuje ono što ste rekli na samom kraju, a to je da ovaj projekat dokazuje posvećenost Vlade projektu novog modela rasta, koji je baziran na izvozu i na investicijama. To bi bilo jako dobro da je to tačno. Potpuno je jasno da jedna lasta ne čini proleće.
Mi se nismo videli, otprilike, dva meseca. Pre dva meseca je usvojen budžet i u toku ova dva meseca, koliko Skupština nije zasedala, osim što na televiziji nismo imali prilike da sa vama porazgovaramo uživo, i građani Srbije i narodni poslanici, naučili su i upoznali se sa nekoliko izuzetno važnih stvari.
Potpuno je u ova dva meseca postalo jasno da Vlada ima samo jedan jedini i najveći prioritet, a to je zaduživanje u korist punjenja budžeta. To je postalo potpuno jasno i nedvosmisleno. MMF nam je rekao u ova dva meseca da u Srbiji ima 423.000 nezaposlenih, ono što je formalni deo i neformalni deo. Predsednik Vlade je konačno lupio šakom o sto i svim građanima Srbije jasno rekao ko je odgovoran za 400.000 nezaposlenih u Srbiji. Predsednik Vlade je otklonio uzrok za nezaposlenost. To je očigledno bio samo jedan vrlo moćan ministar koji je uspeo da napravi toliku nezaposlenost i očekujemo da će već sledećeg meseca zaposlenost početi drastično da raste.
U ova dva meseca smo videli da se nestašice, koje su nam bile daleko u mislima, ponovo pojavljuju. Kada odete u prodavnicu i pitate gde se nalazi brašno, one prodavačice vam sa čuđenjem kažu – "pa, nema brašna". A, kada pitate na kojoj polici se nalazi šećer, opet mi sa čuđenjem prodavačice kažu – "pa, gospodine, nema šećera".
Da li znate da je potrošnja mesa pala na najniži nivo u poslednjih nekoliko desetina godina?
Nama, koji imamo decu koja idu u školu glavni prioritet je kada će deca da počnu normalno da idu u školu? Prosvetni radnici i dalje štrajkuju. I kada prosvetni radnici traže veće plate, onda iz Vlade stigne signal da oni ruše državu, a kada iz Vlade stigne signal da pojedini ministri ne poštuju zakon i da direktno krše zakon, onda se tako ne ruši država.
E, to smo mi, to su samo neke od stvari koje smo videli u ova dva meseca. Da li mislite da će se tako problemi rešiti, da li je to novi model rasta? Da li znate da su investicije koje su osnov za novi model rasta 2010. godine bile manje nego one izuzetno teške 2009. godine, 5% manje investicije u 2010, nego što su bile u 2009. godini. Da li ćemo tako postići novi model rasta?
Gospođo Dragutinović, da li znate, trebalo bi da znate, naravno, kojom brzinom rastu troškovi ovakvog vašeg vođenja ekonomske politike. Iz budžeta 2008 otišlo je 14 milijardi na otplatu kamata, 2009 –20 milijardi, 2010 – 35 milijardi, 2011 – 46 milijardi, dakle, samo na otplatu kamata. To je svega 6% čitavog budžeta koji ide na kamate, ne pričamo o glavnicama, pričamo samo o kamatama. Šta možemo da očekujemo 2012. godine, koliki će taj procenat biti i kako onda možemo da očekujemo da će plate i penzije biti veće? Naravno da na možemo.
Onda možemo sa žaljenjem da konstatujemo da para nema. A šta ćemo raditi sve do trenutka kada treba da se izgovori to – para ima ili para nema? Vi ste sami rekli da jedan od osnovnih zakona koje vaše ministarstvo donosi, to su poreski zakoni, ti fundamentalni zakoni su promenjeni amandmanima, pa ste vi sami rekli da ih ne prepoznajete. Jedna je stvar što Skupština ima pravo da donese amandmane, ali druga je stvar da li Vlada ima politiku u pojedinim oblastima, na koji način se ta politika menja i na koji način se utvrđuju osnovni zakoni. Vama menjaju zakone amandmanima, vi ne znate ni kakvi su rezultati tih promena zakona.
I, šta onda možemo da očekujemo u Srbiji?
Kada slušamo šta izgovara vaš bivši državni sekretar onda je to i te kako razlog za strah i razlog za plašenje. To samo dokazuje da vaše ministarstvo nema apsolutno nikakvu kontrolu. Ne znam da li iko u ovoj zemlji zna koliko se i kako Srbija zadužuje. Kada pogledamo izveštaje sa sajta vašeg ministarstva, druga tačka će biti novih 400 miliona za podršku budžetu. Stiglo nam je još 200 miliona, u jednom slučaju dolara, u jednom slučaju evra, opet za podršku budžetu EU, aukcija državnih zapisa od 9. februara – 200 miliona, sa realizacijom od 100 %, 200 miliona evra, naravno, 14. februara – 200 miliona evra, ali realizacija 48%, plan za prva tri meseca plus ovo, 84 milijarde državnih zapisa. To više niko ne može da prati i niko ne može da računa.
A rezultat svega toga – 423.000 nezaposlenih, nema novih plata za prosvetne radnike, najavljen štrajk u zdravstvu, niko živi ne zna da li će za tri dana da poskupi struja, niko živi ne zna da li će biti šećera, da li će biti mesa, a mi pričamo o novom modelu rasta. Hajde pustite da nemamo novi model rasta, možda će biti bolje nego ovako.
Niste rekli nijednu reč koliki je javni dug i na koji način menjate metodologiju. Mislite da će metodologija da popravi način života? Čim javni dug poraste, mi promenimo metodologiju, pa je sada javni dug manji nego što je bio pre mesec dana. Ljudi ne rade, ništa ne funkcioniše, a mi sve bogatiji i bogatiji. Pa, to bi bilo lepo da ste vi smislili taj model rasta. I, ovde stalno izbegavate, javite se na kraju, da nam date odgovor na bilo koje suštinsko pitanje i mislite da će se rešavati problemi sami od sebe.
Evo, videli smo, samo poslednjih sedam dana na osnovu onoga što se dešavalo u vladajućoj koaliciji kakvi su suštinski problemi u Srbiji. Pa, pročitajte samo šta je izjavljivao vaš premijer, valjda on donosi odluku ili to radi neko drugi. To nam je realnost i što pre završite svoj posao, svima nama će biti bolje. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, tačka 2. današnjeg dnevnog reda je zaduživanje od 400 miliona dolara. U načelnoj raspravi, kolege poslanici koji su govorili pre mene istakli su da kada se govori o zaduživanju, ono uvek može da bude opravdano ili neopravdano, ali da li je opravdano ili to nije možemo da kažemo tek ako znamo kakve su korekcije, šta nas čeka, šta ćemo uraditi sa tim parama, šta nas čeka 2012. godine, šta nas čeka u godinama koje dolaze. Ako mi imamo odgovor na to pitanje, onda ćemo lako reći – da, ovo zaduživanje je opravdano ili ovo zaduživanje je neopravdano.
Mi nemamo nijedan odgovor ni na jedno ključno pitanje, koje muči Srbiju danas. I, ako je to tako i dok god to bude tako, nijedno zaduživanje neće biti opravdano, jer neće rešiti nijedan problem koji Srbija danas ima, kao što niko u Srbiji danas ne veruje da je rešen bilo koji problem vezan za reformu PIO. Pričalo se dve godine o tome, usvojen je Zakon, onako, preko noći, bez reči, i svi problemi su ostali. U obrazovanju se reforme u Srbiji sprovode deset godina. Kada slušate prosvetne radnike, jasno je da je da postoji gomila problema koji nas tek čekaju da se reše.
Drugo, veoma važno pitanje, jeste – ko vodi brigu o finansijskom sistemu u Srbiji? Vodi Narodna banka, s jedne strane, vodi Vlada Republike Srbije, s druge strane. Narodna banka kaže da je ključ da se izvrši deevroizacija, da se pređe sa zaduživanja u evrima – u dinare. Predsednik Vlade nam kaže – da, počnimo da govorimo više u dinarima, nemojte da se zadužujemo u evrima, a ovde se država zadužuje u evrima. Zašto se država zadužuje u evrima, ako time direktno radi posao suprotan poslu Narodne banke i ako predsednik Vlade, sa autoritetom, kaže – nemojmo da se zadužujemo u evrima?
Ko su glavni kreditori države u ovom trenutku? Ko može da kupuje državne obveznice, njih ima na stotinu miliona, emituju se svakog dana? Ko nam daje ove kredite? Pogledajmo samo spisak institucija kod kojih se država zadužila u vreme dok ste vi ministar: MMF, ''Svetska banka'', ''Evropska banka za obnovu i razvoj'', ''Evropska investiciona banka'', izvinjavam se, spisak je prilično dug, ''Banka Inteza'', ''Marfin banka'', ''Unikredit banka'', ''Pireus banka'', ''Eurobanka EFG'', ''Alfa banka'', ''Hipo Alpe-Adria'', ''Vojvođanska banka'', ''Nacionalna banka'' Grčke, sad ''Sosiete Ženeral banka''.
Mislio sam da je zadatak banaka da kreditiraju privredu, ali je očigledno da je u Srbiji došlo do potpune promene i da banke u Srbiji kreditiraju državu. Naravno da je najmanji rizik kreditirati državu, naročito kada se plaćaju tako visoke kamate. Ako vi kreditirate državu, nemate nikakav rizik, ali ako kreditirate državu nećete da kreditirate privredu. Ako ne kreditirate privredu, od čega će ova zemlja da živi sledeće godine? Gde će da se zaposle ovih 400.000 ljudi koji su ostali bez posla i onih stotine hiljada koji nisu imali posao?
Osnovno pitanje jeste pitanje odgovornosti. Srbija ima deficit, zato što postoji kriza. Kada je kriza, onda se deficitiranim finansiranjem pokušava rešiti problem krize. Je li tako? Jeste. Ali, zato postoji odgovornost i postoji fiskalna odgovornost. Postoji Zakon o državnoj pomoći, za koji kažete da niko ne poštuje u vašoj Vladi.
Pitanje je zašto onoliko najavljivani Fiskalni savet još uvek nije formiran. Zakasnili ste svi. Ovlašćeni predlagači su kasnili sa predlogom kandidata. Sada je kraj februara i još uvek nema izabranog Fiskalnog saveta, koji bi trebalo da nam kaže neke osnovne stvari i da oceni sve ovo što vi radite.
Krajem novembra predložili ste rebalans budžeta, taj rebalans je usvojen. Ispostavilo se da je krajem decembra, mesec dana kasnije, država potrošila značajno manje para nego što je tim rebalansom bilo predviđeno.
To bi trebalo da bude dobra stvar, ali pitanje je – zašto onda država, kada je predlagala rebalans u novembru, nije predložila otprilike onoliko koliko će potrošiti?
Odgovor je tu, takođe vrlo jednostavan. Pošto je pod pritiskom MMF usvojen Zakon o fiskalnoj odgovornosti, usvojena fiskalna formula, da smo rebalansom budžeta za 2010. godinu usvojili manji budžet i da je taj budžet bio izbalansiran, onda bismo imali obavezu kao država i vi kao Ministarstvo finansija da ove godine imate daleko manji deficit nego što ste predvideli. Ne mislim da je to odgovornost i ne mislim da to rešava bilo koji problem.
Kada pogledamo BDP, uz sve ove subvencije, povećano zaduživanje i sve ove kredite koje je država povukla i te milijarde za koje smo se zadužili, prošle godine je Srbije zabeležila rast BDP od 1,5%. BDP računa se na prilično anahron način, ali se on vrlo često izražava, ili uobičajeno, i u dinarima i u evrima, bez obzira što je naša valuta dinar. Kada se uporedi 2009. sa 2010. godinom rast BDP je, naravno, za inflaciju plus taj realan rast, u dinarima, naravno, porastao, ali u evrima vrednost BDP je manja u 2010. u odnosu na 2009. godinu. To su zvanični podaci Ministarstva finansija. Ta razlika je 500 miliona evra. U 2010. godini je BDP 500 miliona evra manji nego što je bio godinu dana ranije.
Kako je, onda, moguće da se javni dug Srbije u proteklih mesec dana smanjio za 3,5 procentna poena? Tako što računate da će ove godine drastično da poraste BDP, iako vam se smanjio u proteklih godinu dana. Naravno da ćete vi raznim matematikama dokazati da je inflacija 0%, da javni dug ne raste, da se mi ne zadužujemo, da građani žive super, da se autoputevi grade, da koridori cvetaju, da se radna mesta otvaraju, ali, nažalost, osim na sednicama Vlade, toga u Srbiji nema.
Počećemo da rešavamo probleme u Srbiji tek kada budemo govorili istinu i kada budemo izlazili sa tačnim podacima. Svaka nova kriza u Vladi približava nas tačnim podacima i što više kriza u Vladi bude pretpostavljam da ćemo imati više podataka koji će nam jasnije ukazati u kakvoj zemlji živimo. (Aplauz)

Koristiću vreme od poslaničke grupe.
Potpuno podržavamo ovo što je govorio gospodin Halimi, ali u smislu da ovaj budžet i politika koju sprovodi ova vlada, uvodi haos u svim opštinama i u svim oblastima u Srbiji.
Niti se zna koliko će doći u te tri opštine, niti se zna koliko će doći u bilo kojoj opštini u Srbiji. To zavisi od trenutnog interesa vladajuće koalicije. To zavisi od trenutne kampanje. Kada je u interesu da se podignu penzije, onda se podignu penzije, pa se onda posle dva meseca smanje penzije. Kada je u interesu da se finansira Vojvodina, onda se kaže – usvojićemo nekakve zakone, pa kada dođe vreme da se usvoji budžet onda ničega od toga nema u budžetu.
Ovo što se deklarativno iznosi, ne piše u budžetu. Nema ni jedne stavke u budžetu koja podržava bilo šta od ovih stvari koje se javno predstavljaju kao uspeh Vlade.

Gospođo Čomić, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam član 11. se odnosi inače na finansiranje lokalne samouprave, predviđa da se budžetom stavi van snage Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Predložio sam da se taj član briše.
Obrazloženje da se amandman ne prihvata, jer će onda da promeni bilanse u budžetu. Osnovna stvar koja važi za budžet svake zemlje, a to gospođa Dragutinović itekako dobro trebalo bi da zna je da budžetom ne mogu da se utvrđuju nikakve nove obaveze niti mogu da se utvrđuju neki novi zakoni, odnosno rasponi. Sve obaveze i svi rashodi moraju da budu definisani nekakvim posebnim zakonima. Zato uz budžet idu poreski zakoni, Zakon o PDV, Zakon o porezu na imovinu i brojni drugi zakoni. Zašto onda u budžetu nismo uneli sve te promene i onda nam ne trebaju drugi zakoni? Iz prostog razloga što je osnovno pravilo za budžet, da budžet može samo da obuhvati prihode i rashode definisane drugim zakonima.
Nije moguće budžetom staviti van snage bilo koji zakon, naročito ne Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Ovo je klasična jedna stvar koju radi Vlada Republike Srbije. Primenićemo štednju. Vreme je krize i mora da se štedi. Neće da štedi Vlada, nego se smanje transferna sredstva, pa neka štedi lokalna samouprava. Smanjićemo penzije, pa nema veze što ima zakon koji reguliše penzije, mi ćemo njih da smanjimo. Vreme je vrlo kratko za analizu i po jednom amandmanu, ali sam napravio ovde, izvinjavam se gospođi Dragutinović, pošto ovde nije kompletan spisak nego samo najkarakterističniji primeri, ovo su kršenja zakona ovim budžetom i ponašanjem Ministarstva finansija i ministarke Dragutinović. Ako prekoračim vreme, neka ide na račun ovlašćenog predstavnika.
Pre svega, Ustav Republike Srbije se krši ovim budžetom i krši se ponašanjem Ministarstva finansija. Kako Ustav? Ne može da se nijednim zakonom uvede diskriminaciono pravo trošenja para mimo Skupštine Srbije, o svim sredstvima mora da odlučuje Skupština Srbije. Finansiranje Vojvodine, ne znamo koliko tačno para ide na finansiranje Vojvodine i to je kršenje zakona. Krši se Zakon o budžetskom sistemu i to su najozbiljnije primedbe DRI. Rokovi su prekoračeni. Budžet nije stigao ovde 1. novembra. Neće biti usvojen 15. decembra.
21/1 MO/MJ 13,25-13,35
Nema završnog računa, iako je rok bio 15. juli, iako je danas 20 i neki decembar. Nema još uvek izveštaja o konsolidovanom bilansu države, iako je to bio rok 1. novembar. Nema interne revizije o većini subjekata, i na to upozorava državni revizor. Nema fiskalnog saveta, a rok vam je bio 12. decembar. Predsednik Republike i guverner, iako su prekršili rok, dostavili su kandidate, a vi još uvek niste. Kršite Zakon o javnom dugu i na to vam upozorava revizor. Ne evidentirate sve što je potrebno u Zakonu o javnom dugu.
Ovim budžetom predlažete da svaka garancija koja ide do 200 miliona evra, ako je hitna, ne mora da dođe u Skupštinu. Vama je sve hitno, pa i ovaj budžet je hitan. To su na mala vrata kršenja Zakona o javnom dugu. Ispostavilo se da javni dug i te kako ima troškove, bez obzira što mu dajemo garancije.
Ukinuli ste Zakon o javnim nabavkama za građevinske radove. Na to vam ukazuje državni revizor i većina poslova koja idu u Vladi idu bez Zakona o javnim nabavkama. Kršite Zakon o finansiranju lokalne samouprave, jer ste im uskratili poslednje tri godine 600 miliona evra. Kršite Zakon o planiranju i izgradnji, a na kraju ste naterali i Skupštinu da prekrši svoj Poslovnik i da prekrši Zakon o Narodnoj skupštini, jer ne može u skladu sa važećim zakonima da usvoji budžet i prateće zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, videćemo se mi još, pa ćemo govoriti, pošto je ovde vreme vrlo kratko, govorićemo o svim onim stvarima koje ste otvorili kada budemo imali vremena.
Nažalost, Poslovnik daje neuporedivo veća prava ministrima, nego poslanicima, pa ja imam svega dva minuta plus dva minuta za poslaničku grupu.
Pozvali ste nas da glasamo za budžet i mi bi to vrlo rado uradili kada bi znali šta u tom budžetu piše. Mi smo juče u 14,45 časova, neposredno pred početak rasprave o amandmanima, dobili amandman koji bitno menja suštinu i poreskog sistema i budžet. Da, vladajuća većina nam je dostavila amandman kojim se ukida porez na hotelske usluge. Na koji način i šta sve piše, to ne zna niko živ. Da li će računari biti usvojeni ili neće, to niko ne zna.
Ja sam slušao kolege koje su držale konferenciju za štampu i oni ne znaju šta biti ni sa Zakonom o PIO. Kada bismo mi znali šta tamo piše danas, kada završavamo budžet, završili smo raspravu o budžetu, mi ne znamo o čemu se tu radi.
Što se tiče ovog amandmana, ja sam mislio da ćete ga prihvatiti i ja u stvari pokušavam da sačuvam kredibilitet Vlade. Predložio sam da se predloženi član zakona briše. Zašto? Zato što je ovaj zakon usvojen, a ovaj amandman definiše da penzije treba da rastu od 1. januara za rast cena u poslednjih šest meseci. Ovaj zakon je usvojen pre samo dva meseca.
Da li je moguće, pošto ste nam održali interesantno predavanje iz koga smo mnogo toga naučili, da vi 12. oktobra, niste imali predstavu, tri meseca je već prošlo, ako je poslednjih šest meseci, onda je to rast cena od 1. jula, pa je već tri meseca prošlo. Kada ste 12. oktobra usvajali taj zakon i kada ste ga ovde branili na sličan način sa sličnim predavanjem, da li je moguće da samo dva meseca kasnije se to iz temelja menja? Ja u stvari pokušavam da sačuvam vaš kredibilitet. Kažem, nije moguće i ne mogu da verujem da Vlada moje zemlje nema predstavu šta će biti mesec dva unapred. Ne mogu to da prihvatim. Vi kažete, ne, neće biti toliko, nego će biti samo 2%. Mi smo ovde zaključili nekoliko interesantnih stvari. Zaključili smo da ne treba da trošimo, to nam je objasnio jedan kolega, ne smem da mu se obratim direktno, da ovaj program koji smo predstavili i videli pre nekoliko dana, da je u stvari samo politički program jedne stranke i da Vlada nema ništa sa tim. To je potpuno logično, zato što u budžetu nema nikakvih naznaka o tome. Zaključili smo da je prosečna penzija već sada 58% od prosečne plate. Zaključili smo da u sporazumu sa MMF, a on se pita ovde mnogo više nego poslanici i Vlada, piše, da će penzije biti 10% ukupne…

Šta to u prevodu znači? Pošto je BDP 3.400 milijardi i kada bi danas stupio na snagu taj dugoročni sporazum, to piše i u ovom istom članu koji ja predlažem da se obriše, penzije bi bile samo 10% BDP, a to znači 340 milijardi i kada se to prevede u dinare, prosečna penzija bi danas, odnosno kada ovo stupi na snagu punom svom obimu, biće 13.800 dinara. To je krajnja instanca i to je krajnja želja i ovog zakona i ovih zakona o kojima ćemo danas razgovarati. Tu nema nikakve dileme.
Ako je 10%, kako ste rekli, budžetska cifra, to je matematika i to je vrlo jednostavno. Mi se protiv toga borimo, jer taj zakon treba da definiše mnogo toga, a ne samo da smanji penzije i da onemogući ljudima da pristojno žive.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Na samom početku rasprave u pojedinostima, rekli ste da je rasprava kasnila osam minuta. Ne treba biti sitničar. Šta je osam minuta na spram mesec i po dana koliko je budžet kasnio u skladu sa Zakonom o budžetkskom sistemu.

Ako je budžet trebao biti usvojen pre 10 dana, tačnije pre 12 dana, a danas je 27. i još uvek raspravljamo i ne znamo kada će biti usvojen, da li tu ima bilo kakvog drugog objašnjenja?

Amandman na član 1. je predložila vladajuća većina. To je amandman, da bude jasno svima nama, budžet predstavlja zbir prihoda i rashoda iz budžet idu prateći zakoni kojima se definiše punjenje budžeta. Zakoni koji definišu poreze i određene druge stope.

Trebalo bi da oko svake važne stvari, a jedna od poreskih zakona je predviđeno da se menjaju porez na hotelske usluge, trebalo bi da iza te promene stoje ozbiljne analize, tim pre što je turizam jedna od razvojnih šansi ove zemlje, bar nam tako govori ova vlada. Neka od ministarstava najveću količinu i najveća sredstva ulažu upravo u turizam. Onda se ispostavi da se PDV na turizam i turističke usluge podiže sa 8% na 18%.

Ovim amandmanom se predlaže ukidanje, odnosno zadržavanje stare poreske stope. Da li tu ima bilo kakvog komentara? Da li je postojala bilo kakva ozbiljna priprema za predlog da se poreske stope na hotelske usluge podignu, odnosno da li postoji bilo kakva ozbiljna analiza da se taj porez ukine?

Šta dalje reći o budžetu, o promenama poreskih zakona, o bilo čemu ako tako važnu stvar možemo jednog dana da podignemo, drugog dana da smanjimo?

Ako je budžet kasnio toliko i toliko dana, da bi se postigli dogovori u okviru koalicije, ako je kasnio više od 45 dana da bi se napravili potrebni dogovori, onda se na ovakav način pristupa jednom takvom važnom sektoru u Srbiji, onda ne treba da vas čudi ništa što se dešava u Srbiji. Ne treba da nas čudi broj nezaposlenih. Ne treba da nas čudi ovoliki javni dug. Ne treba da nas čudi apsolutno ništa. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović,član 1. je član koji definiše ukupne prihode i rashode i definiše po stavkama šta će to biti prihodi i šta će biti rashodi u godini za koju se budžet usvaja. Trebalo bi da tu nema nikakve dileme i trebalo bi da bar što se tiče tih brojeva tu nema nikakvih dilema.

Nama je to teško da sa sigurnošću kažemo iz prostog razloga što se u Srbiji još uvek ne poštuje nekakva normalna procedura. Šta pod time mislim? Mislim da je neophodno da se pre budžeta usvoji završni račun za prethodnu godinu, tim pre što je završni račun za 2009. godinu morao u proceduri da bude 15. jula, prema važećim zakonima. Njega nema ni dan danas, kada raspravljamo o ovom budžetu.

Da danas znamo kako su trošene pare u 2009. godini, verovatno bi nam mnogo lakše bilo da raspravljamo o tome kako će se trošiti.

Sa druge strane, vrlo je zabrinjavajuće ovo što kaže državni revizor. Prva primedba državnog revizora je da glavna knjiga Trezora treba da se uradi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i uredbom o budžetskom računovodstvu. To je primetio državni revizor.

Nezavisno telo kaže da deo ministarstva finansija kroz koji idu sva plaćanja nije urađen u skladu sa zakonom. To stavlja ozbiljan znak pitanja na to kako se pare troše.

Druga stvar, da imamo završni račun za 2009. godinu videli bismo da li je ispoštovan Zakon o budžetu za 2009. godinu. Na primer, član 15 kaže da 40% sopstvenih prihoda treba uplatiti u budžet. U kojoj meri je ispoštovan taj član zakona?

Priličnu zabunu unosi i ono što je na sajtu Ministarstva finansija, jer kada hoćete da se upoznate sa prihodima i sa rashodima, onda nailazite na dve tabele. Jedna kaže – prema Zakonu o budžetu, a druga kaže – za sve izvore finansiranja. Valjda mi imamo neka zajednička sredstva i nema nekakvih novih izvora finansiranja.

Razlike uopšte nisu male. U jednom slučaju je reč o 659 milijardi kao prihodi, a u drugom slučaju je 709. Znači, otprilike 500 miliona evra ili 50 milijardi ima nekakve zabune.

Objašnjenje je dato dole u fus noti gde se kaže da je u stvari nova metodologija Ministarstva finansija usaglašena sa metodologijom koju koristi MMF. Mislim da tu nema nikakve dileme. Ministarstvo finansija ima novu metodologiju, usaglašena je sa MMF i to je sve u redu.

U amandmanu sam predložio da svi prihodi i rashodi budu usaglašeni i predstavljeni prema novoj metodologiji koja je usaglašena sa MMF.

Amandman nije prihvaćen. Obrazloženje glasi: amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo finansija nema sopstvenu metodologiju. Kako nema metodologiju kada ste rekli – prema metodologiji Ministarstva finansija? Ako piše "prema metodologiji Ministarstva finansija", to znači da imate metodologiju. Sada se ispostavilo da nemate metodologiju. Imate dve različite tabele i onda u nekom drugom amandmanu kažete – nema potrebe da vas obaveštavamo kao Narodnu skupštinu, pogledajte sajt Ministarstva finansija.

Sada, imate li metodologiju ili nemate metodologiju? Slušate MMF, ne slušate MMF? Imamo aranžman sa MMF, nemamo aranžman sa MMF. Hoćete porez na hotelske usluge, pa nećete porez. To je potpuna konfuzija koja može da zbuni svakog onog ko pokuša da čita ovo pažljivo.