Vrlo ću kratko. Mislim da je ovaj član još jedan dokaz prenormiranosti zakona. Smatramo da poreske obaveze advokata svakako treba da budu utvrđene. Postoje finansijski i poreski propisi u ovoj zemlji koji to treba da regulišu.
Verujte mi, posle obrazloženje koji sam dobio, baš ću se pozabaviti i pročitati ostale zakone, da vidim da li se u svakom od njih nalazi odredba kako je posebno za određenu profesiju predviđena ovim članom, ili je to regulisano poreskim zakonima ove zemlje.
Smatramo da ovom članu nije mesto u ovom zakonu, ali ste verovatno išli s tim da od viška glava ne boli, pa da se nađe u jednoj rečenici i ovakav član.

Mi možda u DSS sa suviše optimizma gledamo na razvoj advokature u Srbiji. Pokušavamo da zaista omogućimo, a verujem da to i ostale kolege zaista žele, da advokatura bude nezavisna, samostalna, da se razvija, da ne bude slaba i usitnjena, da damo jednaku šansu i domaćim advokatskim kancelarijama, advokatskim ortačkim društvima, kao i stranim.
Podsetio sam vas u načelnoj raspravi da baš za strane kancelarije nije zakonski uspostavljena kompletna regulativa, da često oni idu ili prečicama, ili nekim zaobilaznim putem i završavaju određene poslove. Mi smo ovde, pored advokatskog ortačkog društva, predvideli jedan novi institut koji siguran sam da će zaživeti u nekom narednom periodu, to je advokatsko preduzeće, ali očigledno da Vlada nije imala razumevanja za ovaj predlog, pa ga je i odbila.
Prosto smatramo da već ako zakon propisuje mogućnost osnivanja advokatskih ortačkih društava, onda je potrebno precizirati uslove pod kojima se osnivaju i kako rade, kako bi se izbegle sve nejasnoće i stvaranje sive zone i neodgovornosti u ovoj oblasti i utvrdilo mnogo jasnije upućivanje na propis o privrednim društvima.
O tome smo govorili vezano za prethodne članove ovog zakona. Nema razloga da se ne uvede u jednom trenutku, jer mi smatramo da je već sazrelo vreme za to, pojam advokatskog preduzeća koje odgovara svojom imovinom, ali čiji članovi u potpunosti odgovaraju za rad preduzeća, osim u slučajevima koji su predviđeni ovim zakonom.
Znači, posmatramo to preduzeće kao sui generis. Ova dva oblika, na način kako smo mi to predložili ovim amandmanom, obezbeđuju apsolutnu nezavisnost advokatske profesije, uređuju način postupanja i konflikt interesa.
Rukovodili smo se uporednom praksom, jer upravo ovakva advokatska preduzeća postoje i u okruženju i u zemljama EU, na koje ste se vi često pozivali prilikom obrazlaganja pojedinih amandmana koje ste odbijali.

Vrlo ću kratko, samo da dopunom, s obzirom da smo prešli brzo preko ovog amandmana. Vidim da se i kolega Miković javio. Mi smo na ovo ukazali zaista i u načelnoj raspravi da je ovo donekle u suprotnosti, predlog ovog člana u ovom predlogu zakona, odredbama Ustava, člana 67.
Drago nam je da smo naišli na razumevanje da se kao organ advokatske komore ukine izborna skupština, da tu ne postoji prvi, drugi potpredsednik, pa da se onda formira neko predsedništvo. Jeste dosta komplikovano.
Mi smo na Odboru danas detaljno raspravljali o tome. Mislim da smo postigli pravu meru i koliko znam, ako vi prihvatite taj amandman, on postaje sastavni deo teksta, ali zaista opet ostaje ona sumnja da je ipak država želela preko zakona da se meša u rad advokatske komore, a to mislim da nikome od nas ovde nije želja i da zaista advokatska komora sama treba da utvrdi i svoje organe, i način njihovog funkcionisanja i način izbora. Zašto da im se mešamo u to?
Naravno, država mora da propiše, odnosno zakonom mora da bude predviđeno ono osnovno što im treba da bi mogli da uspostave normalno funkcionisanje, a onda advokati, ako smo se već složili da je to samostalna i nezavisna profesija, neka ovo utvrđuju.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman i onda ćemo mnoge neke nesuglasice otkloniti. Hvala.

Član 68. praktično se naslanja na prethodni član 67. koji je upravo ministarka malopre prihvatila, tako da ga ne bih posebno obrazlagao. Mislim da se na ovaj način regulišu pitanja koja smo mi otvorili ovim amandmanom.
Malopre prosto nisam imao srca da pročitam član 67. i ovu rotaciju – prvi potpredsednik, drugi potpredsednik itd. Mislim da ste napravili dobro što ste prihvatili naš predlog, tako da će potpuno jasno biti šta smo želeli da kažemo i članom 68.

U ovom članu se utvrđuje disciplinska odgovornost advokata i pripravnika i u stavu 2. stoji: "Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju statutom Advokatske komore Srbije." Mi smo predvideli da se briše ovaj treći stav, gde vi nabrajate šta su lakše, šta su teže povrede dužnosti.
Nisam dobio objašnjenje iz načelne rasprave jer kao teža povreda smatra se i traženje naknade veće od naknade propisane tarifom. Već sam govorio, mislim da je veća povreda ukoliko neko od advokata traži manju naknadu i na taj način urušava konkurenciju, a naravno, stranke će imati mogućnosti, ukoliko svi imaju istu cenu, da biraju, pa neće otići kod onoga koji će im to više naplatiti.
Nisam dobio obrazloženje vezano za odbijanje i izdavanje stranci računa za primljen iznos naknade ili nagrade. Mi smo i u načelnoj raspravi predlagali da to ne bude račun nego obračun. U suprotnom, ovo je uvod u fiskalizaciju, ali vidim da je prihvaćen amandman u kome stoji obračun, tako da smo i to razjasnili.

Podneli smo na član 84. amandman. Vidimo da je prihvaćen drugi amandman kolege iz vladajuće većine i drago nam je da je ipak na drugi način regulisan ovaj predlog koji smo mi podneli.
Izrazili ste zadovoljstvo današnjom raspravom. Zaista jesmo argumentovano pokušali da doprinesemo da se ovaj zakon što više popravi, ali i dalje ostaje ona sumnja i žal da je ipak Predlog zakona došao u ovakvom obliku i mislim da su upravo narodni poslanici svojim angažovanjem za vrlo kratko vreme uspeli da ovaj zakon u znatnoj meri poprave.
Neke odredbe svakako da neće biti lako primeniti, ali menjaćemo ih vrlo brzo, pa će i ovaj zakon dobiti pravo značenje kakvo treba da ima za advokatsku profesiju. Hvala, više nema amandmana DSS. To je to.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre mesec dana u Narodnoj skupštini je obrazovana radna grupa sa zadatkom da pripremi Predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika. Koliko je meni poznato, ta radna grupa je održala samo jedan sastanak, gde smo se konstituisali i razmatrali pitanja i zadatke koje nam je dala Narodna skupština.
Doduše, nisu bili prisutni svi predstavnici poslaničkih grupa, ali jednoglasno smo odlučili da u izbornoj godini nije dobro menjati izborne zakone, a da izborna pravila mogu da se promene pre svega u smislu odluke o blanko ostavkama i kako će to u budućem periodu funkcionisati.
Pre nekoliko dana sam imao prilike da pročitam u jednom dnevnom listu da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, uputila predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika Venecijanskoj komisiji.
Zaista imam pitanje za predsednicu Narodne skupštine, ko je napravio taj predlog, ko ga je uputio Venecijanskoj komisiji, kada ćemo mi, bar članovi radne grupe, biti upoznati sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, obzirom da je jutros kao glavna vest objavljeno da je Venecijanska komisija dala mišljenje da su potrebne izmene ovog zakona, a da nacrt koji je njima dostavljen, ne ispunjava uslove i kriterijume koje su oni potpisali.
Zaista molim da što pre dobijemo taj predlog, jer u razgovoru s kolegama, koliko sam saznao, niko od njih nije video taj nacrt, a neko drugi razmatra o tome kako će se birati predstavnici u ovom visokom domu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Malović, nama iz Demokratske stranke Srbije zaista nije jasno zašto ovako radimo danas i ta kafa koju pijete u varijanti tri u jedan, a mi u jednoj tački danas raspravljamo o pet vrlo važnih zakona.
U pitanju su tri potpuno nova zakona: zakon o advokaturi, o izvršenju i obezbeđenju i o javnom beležništvu. Znači, to nisu izmene i dopune. Najblaže rečeno, mislim da je nepristojno da o radu hiljada ljudi, koji će pružati usluge milionima ljudi ove zemlje, razgovaramo samo par minuta, ali to je izbor vladajuće većine koja je objedinila ove tačke.
Vi ste na početku vašeg izlaganja danas rekli da su ovi zakoni u kontinuitetu nastavak reforme pravosuđa, da su oni neophodni zarad pridruživanja Evropskoj uniji, članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Neki advokati u Srbiji su nam u prethodnom periodu rekli da je ovaj predlog zakona normativno-pravno nepismen, da se zakonom sprovodi disciplinovanje advokata, da se ovo nije dešavalo ni u Brozovo vreme, da je ovo vrhunac hipokrizije u srpskom pravosuđu, da zakon nije preduslov za Svetsku trgovinsku organizaciju, da su advokati iz EU onemogućeni da se bave advokaturom u Srbiji u periodu od tri godine. Još mnogo toga su nam rekli, što nije za ovaj visoki dom.
Mi iz DSS-a dobro znamo da je advokatura svakako deo pravosudnog sistema, ali to ne znači da je deo državnog aparata. Smatramo da ukoliko želimo da razvijamo srpsku advokaturu, da je potrebno otvoriti konkurenciju, kako bi svi imali jednake šanse da se njome bave.
Ne znam da li ste vi obratili pažnju na član 67. Ustava Republike Srbije, u kome jasno stoji da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe javne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Ne vidim da je advokatura definisana kao služba, već kao delatnost.
Ovakvim predlogom zakona o advokaturi mislim da se ugrožava samostalnost i nezavisnost advokature, jer kada zakon predviđa organe advokatske komore, njihove nadležnosti, način izbora, trajanje mandata, mislim da se država isuviše umešala u nezavisnu i samostalnu profesiju, kako to predviđa Ustav Republike Srbije.
Ovakvim predlogom zakona o advokaturi, vi uvodite ograničenja i nemogućnosti upisa u imenik advokata u periodu od najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organu uprave. Zanima me – kako će se to reflektovati na stotine sudija i tužioca koje nisu izabrane u briljantno sprovedenoj, sjajnoj reformi pravosuđa? Šta će s njima biti?
Da li ste razmišljali da recimo advokati odmah mogu, bez te pauze od dve godine, da budu birani za sudije? Na kraju krajeva, i vi, kada vam prestane mandat, dve godine nećete moći da se bavite advokaturom, ukoliko budete imali želju za tim, jer obavljate javnu funkciju u organu uprave.
Smatramo da je ovde trebalo dati mnogo veća ovlašćenja Advokatskoj komori koja će odrediti uslove za upis advokata. U članu 14. Predloga zakona, koji reguliše upis advokata stranih državljana, vi ste predvideli da je za strane državljane obavezno polaganje pravosudnog i advokatskog ispita. Mi zaista ne vidimo potrebu da strani državljanin, da Englez koji se bavi advokaturom u Britaniji mora da polaže pravosudni ispit u Srbiji da bi se bavio tim poslom ovde. Ne znam zašto se ukida princip uzajamnosti.
Mi smo kroz naš amandman predvideli princip reciprociteta, bez obzira da li to kaže ne znam koja evropska komisija i da li je to uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer smatramo da ako može Englez u Beogradu, onda treba i Srbin u Londonu to isto da radi.
Prema tome, smatramo da treba da ostane advokatski ispit. Naravno da strani državljani moraju poznavati i kodeks i statut i zakon ove zemlje, ali mislimo da treba ukinuti pravosudni ispit. Takođe, smatramo da je potrebno propisati nužni krug poslova koji su nespojivi sa ugledom u advokaturi, a veće nadležnosti preneti upravo na advokatske komore, odnosno na njihov statut i kodeks kojim će oni to precizno definisati.
U članu 35. govori se o lišenju slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije. Tu je predviđeno da pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud, u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta. Gospođo Malović, mi znamo da vreme u ovoj vladi ide unazad, ali složićemo se da živimo u 21. veku.
Zašto u zakonu niste predvideli postojanje elektronskih dokumenata? Podsećam vas da svi zapisi mogu biti i na DVD-u, na eksternom hard disku, na laptopu koji može advokat da drži u svojim kolima, na fleš memoriji. Razgovarao sam sa advokatom koji je rekao – cela kancelarija mi se nalazi ovde, to mi je u džepu. Molim vas da razmotrite predlog DSS-a i usvojite i ovaj amandman.
Pojasnite nam odredbe, niste nam jutros to precizno definisali, o obavezi advokata da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju. Smatramo zaista da je potrebno da postoji ugovor o osiguranju, ali vi predviđate obaveznost za svakog advokata, ako sam to dobro razumeo.
Da li ste napravili neku projekciju koliko će iznositi premija za koliki osigurani slučaj? Da li je to 200, 300 evra mesečno? Da li je to 200, 300 evra godišnje, u zavisnosti od vrednosti predmeta i svega ostalog? Nije isto da li će advokat u Lebanu moći da odvoji 300 evra i da li će to uraditi onaj koji ima kancelariju na Terazijama.
Naravno, to će određivati osiguravajuća društva, ali da li će ova obaveza za advokate uticati na povećanje advokatske tarife, da li će to direktno uticati na platežnu mogućnost građana i na pristup pravdi?
Mi smo u našem amandmanu predvideli da Advokatska komora može da zaključi kolektivni ugovor o osiguranju. Znam, kolega Novaković je malopre govorio da svaki principal leže u krevet i razmišlja – da nije neko od mojih saradnika, kolega ili pripravnika napravio neki problem zbog čega će on morati da plati velike kazne. Ali, dajte da u ovim uslovima omogućimo ljudima da advokatska komora kolektivno zaključi ugovor o osiguranju, a ne da bude obavezna za svakog advokata.
U članu 38, što je potvrda još jednom da je prenormirana ova materija, vi predviđate da je advokat dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske delatnosti plaća porez u skladu sa poreskim propisima. Naravno da će advokati plaćati porez, ali mislim da je to regulisano nekim drugim propisima, finansijskim zakonima ove zemlje.
Molim vas, član 47. koji je veoma bitan, šta smo predložili za advokatsko-ortačko društvo i preduzeće, jer zaista hoću da verujem da niko ne želi da spreči razvoj srpske advokature da ostane slaba i usitnjena, da bude neotporna na iskušenja i na izazove, ali zašto bi samo strane kancelarije u Srbiji mogle da se angažuju za velike poslove?
Da li znate, gospođo Malović, koja je advokatska kancelarija bila angažovana od strane države u sramnoj prodaji "Telekoma"? Svakako nije domaća. U ovoj zemlji posluje 13 ili 14 advokatskih kancelarija i da li je njihovo poslovanje u potpunosti regulisano zakonom? Nije. Da li im je postavljena visoka lestvica koju treba da preskoče? Jeste, ali oni idu popreko, oni zaobilaze to i to je činjenica, i to se vidi u svakodnevnoj praksi.
Nije nam jasno zašto se zakon meša u definisanje organa komore, način izbora i u trajanju mandata? Vi ste predvideli u ovom zakonu da je izborna skupština organ Advokatske komore Srbije. Imamo prvog potpredsednika, pa drugog potpredsednika Komore, pa gde je onda predsedništvo i zašto i to niste predvideli?
Da li ste stvarno hteli da prekršite svesno član 67. Ustava Republike Srbije? Najbolje je da zakon obradi minimalan broj organa, a da Advokatskoj komori ostavimo mogućnost da ona propiše koliko će trajati mandat, koliko puta godišnje će se oni sastajati i kako će uređivati svoj rad. To je onda prvi preduslov za samostalnost i nezavisnost advokatske profesije u ovoj zemlji.
Što se tiče disciplinske odgovornosti, u članu 75. stav 2. vi zaista predviđate da advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature koji se uređuju statutom Advokatske komore Srbije. Zašto ste dalje nabrajali, kako je ovo precizirano?
Advokatska komora statutom treba da odredi koji su to razlozi za odgovornost za povredu dužnosti. Vi ste čak naveli, traženje naknade veće od naknade propisane tarifom. Bolje da ste naveli, traženje naknade manje od propisane tarifom Advokatske komore, jer onaj ko naplaćuje više, naravno da neće niko ići kod njega, nego će ići i platiti uslugu advokata kolika je predviđena. Problem je, ukoliko postoji nelojalna konkurencija, pa neko manje naplaćuje i na taj način privlači klijente u svoju kancelariju.
Zaista, nije mi jasno, u stavu 3. ovog člana stoji odbijanje i izdavanje stranci računa za primljeni iznos nagrade ili naknade. Da li je ovo uvod u fiskalizaciju advokata? Ne piše obračun, nego piše račun. Kakav račun da mu izda? Mislim da ovo treba precizirati i imate priliku da u raspravi u pojedinostima i to rešimo.
Što se tiče člana 83, mislim da zbog vremena nije moguće da se zadržim na njemu, ali je potpuno nejasan prestanak prava na bavljenje advokaturom, jer i da je na kineskom napisano, mislim da bi bilo razumljivije, ali to ćemo iskoristiti za raspravu u pojedinostima.
Zaista, teško je govoriti na ovaj način kada ima vrlo malo vremena, ali pokušaćemo da se dotaknemo.
Sledeći je zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatramo da je kontradiktoran u mnogim svojim rešenjima, pre svega, ne rešava veliki problem dugačkog i neefikasnog izvršavanja pravosnažnih odluka. Upravo ta sporost je i najveća primedba i domaćih i stranih kompanija i umnogome otežava njihovo poslovanje i pravnu sigurnost i sve što je potrebno ozbiljnim ljudima da bi mogli da ulažu u ovu zemlju.
Poznato je da za naš sistem važi pravilo da on štiti dužnike, a ne poverioca. To je nedopustivo i to se mora promeniti.
Zakon nije našao adekvatan odgovor za ove kritike i kao spasonosno rešenje u zakonu se nudi uvođenje privatnih izvršitelja. Zaista za nas iz DSS je potpuno neprihvatljivo da se prenos pojedinih ovlašćenja vrši na privatne izvršitelje. Ne može se država i sud odreći nekih nadležnosti zarad postizanja brzine.
Vi tu imate primer u članu 325. Zakona o izvršenju, gde privatni izvršitelj može da postupa po predlogu za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, a radi ostvarivanja novčanog potraživanja, na osnovu izvršenih komunalnih usluga, kao i da prikuplja podatke o imovinskom stanju dužnika.
To će se svesti na to da direktor komunalnog preduzeća odvoji sredstva, plati prvo privatnog izvršitelja, a on će naći napucane saradnike da oni uteruju dugove dužnicima. Nije moguće govoriti o ubrzanju postupka, jer u dosadašnjem zakonu taj rok je iznosio tri dana kao rok u postupku, a sada se uvodi rok od pet radnih dana.
Pitam vas, šta se dešava ukoliko u tih pet radnih dana se pogodi vikend, jer to se produžava odmah na sedam dana, ukoliko je u pitanju državni ili verski praznik. Da li ćemo na taj način ubrzati ili usporiti postupak.
I to smo predložili, pa vas molim da razmotrite i da to promenimo.
Takođe, pitanje koje je kolega Novaković lepo objasnio, a vezano je za dostavljanje pismena uopšte, jer taj problem nije rešen, a to je hroničan problem našeg pravosuđa, izbegavanje prijema pismena, odlaže čitav postupak, a u nekim slučajevima čak i onemogućava njegovo pokretanje. DSS je predložila amandman koji u potpunosti rešava ovaj problem i mislim da je zaista pravo rešenje.
Što se tiče zakona o javnom beležništvu, očigledno je da ovaj zakon ne uređuje javno beležništvo kao slobodnu profesiju koja daje određene mogućnosti javnim beležnicima u svakodnevnom postupanju i razlikuje ovu njihovu aktivnost od drugih profesija.
Funkcija beležnika podrazumeva javno poverenje, njegovu nepristrasnost, njegovu nezavisnost i beležnici nisu državni službenici, već oni obavljaju službu kao slobodan poziv, što im daje mnogo veću slobodu delovanja i rada. Oni imaju status osoba od javnog poverenja i kod njih dominira opredeljenje da štite javni poredak.
Kodeks ponašanja ne donosi država, već donose profesionalna udruženja, odnosno notarske komore. Pravni poslovi i izjave koje su sačinjene u obliku javno-beležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom.
Ovo je svakako neophodan zakon, potrebno je da uđe u naš pravni sistem, a vi ste pominjali da su prvi obrisi tog notarskog sistema još u Kraljevini Srbije nastali 1930. godine, ali siguran sam da ni tada ministar nije imao ovolika ovlašćenja. Vi utvrđujete broj javno-beležničkih mesta, vi utvrđujete njihovo radno vreme, vi ih imenujete, imenujete komisiju za polaganje javno-beležničkog ispita i konkursnu komisiju kod imenovanja prvih beležnika.
Da li je to normalno i da li se njima ostavlja nekakva sloboda?
Vi, pre formiranja javno-beležničke komore, imenujete prvih sto beležnika. Pre nekoliko meseci, nedavno smo usvojili zakon kojim smo uveli i pravosudnu akademiju, i zašto nije ovim zakonom predviđena javno-beležnička akademija? Da li je razlog za to da se provereni i iskusni kadrovi proguraju u prvom talasu, čitaj – podobni kadrovi, a da se nekim mladim i stručnim ljudima stavi što više prepreka da bi mogli da obavljaju ovaj posao.
Zaista, gospođo Malović, predloženi zakoni jesu potrebni, ali nisu dobri.
Demokratska stranka Srbije je uložila 53 amandmana na ova tri zakona. Pozivam vas, i vas kao ministra, kao predlagača i nadležni odbor, da razmotrite te amandmane, jer rekao je kolega Novaković, džaba smo krečili, pa makar i u žuto, ukoliko ovi zakoni ne budu izmenjeni amandmanima. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, svesni smo da su gospodin Mirko Cvetković i Vlada Srbije očigledno izgubili mapu puta za priključivanje Srbije Evropskoj uniji, što je potvrdio pre nekoliko dana i gospodin Dežer. Ali, ono što je mnogo bitnije, nas interesuje da li gospodin Cvetković ima mapu puta kojim treba Srbija da se kreće ili smatra da ova država treba da ide kao nevođeni projekti?

Mi smo prošle nedelje od predsednika Vlade čuli redefinisani program nove vlade, da će to biti nova energija i novi ljudi. Što se tiče programa, on je već krenuo da se realizuje, odnosno nastavlja se sa razaranjem svega postojećeg. Što se tiče nove energije, u proteklih desetak dana dobili smo samo jedan zakonski predlog od rekonstruisane vlade koji je ušao u skupštinsku proceduru. Nove ljude nismo imali prilike da vidimo u Narodnoj skupštini. Ja sam u utorak nakon izbora nove vlade imao nameru da najnovijem ministru za finansije, koji po drugi put obavlja tu dužnost, postavim određena pitanja, ali došao je umesto njega najnoviji potpredsednik Vlade, koji je četiri puta polagao zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Podsećam da Narodna skupština nije usvojila završni račun budžeta ni za prošlu, ni za pretprošlu godinu, ni za niz godina unazad. Moje prvo pitanje za gospodina Cvetkovića, novog ministra finansija, jeste – šta se dešava sa onim firmama koje ne predaju završni račun, ili koje ne plate porez na dodatu vrednost?

Rekonstruisana vlada ima 18 ministarstava. Vi ste doneli Zakon o ministarstvima kojim ste predložili spajanje određenih resora; imali smo priliku da vidimo da je jedno ministarstvo pocepano na dva dela, tako da je rudarstvo prešlo u prostorno planiranje, a energetika u infrastrukturu. Zbog toga moje pitanje predsedniku Vlade jeste: kada će u skupštinsku proceduru predati rebalans budžeta za 2011. godinu? Bez obzira na neka tumačenja da nije potrebno da se raspravlja o novom rebalansu, barem da vidimo kako će se rešiti određeni problemi i napraviti taj novi kvalitet i uštedeti sredstva građana Srbije.

Da li se problemi u prosveti rešavaju na taj način što će plate prosvetnih radnika biti umanjene, ili one neće biti uopšte isplaćivane, da li će na taj način naša deca dobiti novi kvalitet, tako što ponovo neće ići u škole?

Da li se problemi u pravosuđu rešavaju na ovaj način – stotine sudija i dalje primaju određena sredstva zbog velikih propusta u reformi pravosuđa?

Imamo ogromne probleme u zdravstvu, imamo ogromne probleme prilikom isplate penzija. Da li će penzioneri, kojima je penzija povećana za dva procenta u protekle dve godine, moći da plaćaju svoje račune ovoj državi?

Zakon o budžetskom sistemu se i do sada više puta kršio, i ponovo će biti prekršen. Postavljam pitanje zbog čega smo onda donosili odredbe o fiskalnoj odgovornosti u Zakonu o budžetskom sistemu?

Poslanici Demokratske stranke Srbije željno očekuju novog ministra finansija da nam u kvalitetnoj dvodnevnoj raspravi, u kojoj ćemo imati i priliku da mu postavimo mnogo pitanja, objasni kako će Srbiju izvesti iz krize, kako će građani Srbije, kako će svaka porodica moći da napravi svoju „mapu puta“ da preživi do kraja ove godine. Unapred se radujem odgovoru i bliskom susretu sa predsednikom Vlade i novim ministrom finansija. Hvala vam najlepše.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Mi smo u načelnoj raspravi govorili da je ovaj zakon donet pre 18 meseci i da je nakon opsežne analize koju je uradilo nadležno ministarstvo ovim izmenama i dopunama pokušalo da se razjasne određene procedure, da se smanje troškovi, da se ubrza postupak, da se preciznije definišu određene odredbe ovog zakona.
Već u članu 2. ovih izmena i dopuna, koji u stvari reguliše osnovne pojmove koji se provlače kroz čitav zakon... zaista nam nije jasno zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Mi smo govorili i u načelu da se izrada šipova i polja šipova nikako ne može svrstati u pripremne radove. To su verovatno jedni od najvažnijih konstruktivnih radova prilikom izrade određenog objekta. Smatramo da ministar Dulić treba da prihvati ovaj amandman, jer ne možemo mešati različite stvari. Ovo nije preciziranje nikakvih odredaba. Svaki građevinski inženjer će vam reći da se izrada šipova ne može nikako svrstati u pripremne radove, gospodine ministre.

U članu 6. predlaže se da se u starom zakonu, odnosno u osnovnom zakonu u članu 15. briše stav 2. Čitav član reguliše prostorni plan Republike Srbije i šta on treba naročito da sadrži, a briše se strateška procena uticaja na životnu sredinu kao sastavni deo svakog plana.
Mi smo govorili, ministre, da ovaj zakon sadrži različite stvari koje su morale biti regulisane pojedinačnim, posebnim zakonima. Znači, on obuhvata i prostorno i urbanističko planiranje, projektovanje, građenje, građevinsko zemljište, odredbe vezane za inženjersku komoru, za legalizaciju.
Mogu da se složim sa vama da je ova oblast, znači, procena zaštite životne sredine, regulisana i nekim drugim propisima, ali zaista mi nije jasno, kada ste već ove stvari koje ne bi trebalo da se nalaze u ovom zakonu stavili u izmene i dopune ovog zakona, zašto je iz njega izbačena ova strateška procena uticaja na životnu sredinu. Mislim da je izuzetno važno da se to nađe i u ovom zakonu, da bi se procedure pojednostavile i da bi bilo jasno, pre svega, ljudima u lokalnim samoupravama. Doći ćemo kasnije i na taj član, zbog čega je to neophodno uraditi. Hvala.

Praktično, četiri amandmana su vezana za ove članove koje ste pročitali, 8, 9. i 10, i odnose se na jednu vrlo važnu materiju, vezano za prostorne planove. Tu postoje zaista neshvatljive razlike između ovih planova, koje ne bi smele da egzistiraju u jednom zakonu ovako. Prostorni plan Republike Srbije sadrži u sebi polazne osnove za izradu, a briše se ocena postojećeg stanja. Nešto sasvim drugačije stoji u regionalnim prostornim planovima. Prostorni plan jedinica lokalnih samouprava ne sadrži ni polazne osnove za izradu, niti sadrži ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan područja posebne namene sadrži polazne osnove, ali ne sadrži ocenu postojećeg stanja.
Mislim da će to dovesti do zabune prilikom primene ovog zakona i zbog toga smo predložili da se ove odredbe brišu, a da se primene odredbe koje stoje u sadašnjem zakonu, jer mislimo da su one preciznije nego ovo što je ponuđeno u izmenama i dopunama.

Već sam rekao da smo amandmanima vezanim za ove članove pokušali da na jedinstven način obuhvatimo ovu materiju. Argumentacija je ista kao i prilikom prethodnog javljanja, samo sam zaboravio da se zahvalim ministru Duliću zato što je prihvatio našu argumentaciju i prihvatio amandman na član 2.

Gospođo predsednice, složili smo se da razgovaramo o vrlo važnom zakonu. Molim vas da se koncentrišete i da mi objasnite da li je amandman narodnog poslanika Bojane Stanojević Vlada prihvatila i da li je, pošto predsednik Odbora nije ovde, postao sastavni deo teksta? U košuljici piše – Vlada je prihvatila amandman.

Nisam čuo ministra da je rekao da je prihvatio ovaj amandman, pa da ne pričamo bespotrebno o tome.