Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kalanović, očekivao sam da na vašem mestu danas sedi gospođa Diana Dragutinović, ali vi ste, kao jedan od 26 ministara u srpskoj vladi, u najbrojnijoj, najglomaznijoj i najskupljoj vladi u svetu, došli danas da nam obrazložite kako ćete Srbiju izvesti iz krize.
Bivši američki predsednik Džerald Ford je rekao: „Vlada dovoljno velika da vam pruži sve, dovoljno je velika i da vam oduzme sve što imate“. To ste u praksi i pokazali, jer ova vlada je bila dovoljno velika da da mnogobrojna i lažna obećanja, ali nije bila sposobna da reši mnoge probleme. Nasuprot tome, dovela nas je na ivicu ponora, beznađa. Prema zvaničnim podacima, 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva dovedeno je na ivicu gladi.
Kada se kriza naslućivala, a svako normalan, svako dobronameran je mogao da shvati da ta kriza zahvata i Srbiju, ova vlada nije prepoznala najveće probleme. Demokratska stranka Srbije je krajnje dobronamerno ukazivala na određene mogućnosti, predlagala određene hitne mere, određene zakone, ali vaš ego, vaše stručno znanje i iskustvo nisu bili kadri da prihvate ispruženu ruku, već ste sa velikim zakašnjenjem preduzimali one korake koje smo vam predlagali.
Potpredsednici Vlade, barem onaj ekonomski deo, govorili su da će kriza zaobići Srbiju, da je kriza naša razvojna šansa. Međutim, tada je pala roletna, tada se plafon srušio, tada je nastao mrak i onda ste odlučili da na sednicama Vlade pored kafe ne pijete mineralnu vodu, kako biste uštedeli neki dinar građana Srbije.
Retorika eksperata, nažalost bivših ministara finansija, od kojih je jedan predsednik Vlade, dvojica su potpredsednici Vlade, ali i drugih ministara koji basiraju u tom raštimovanom orkestru gospodina Cvetkovića, odjednom se promenila, pa je ta svetska ekonomska kriza odjednom postala najveći uzrok problema i najveći problem privrede u Republici Srbiji.
Pokušali smo da vam ukažemo, pre onih pogubnih posledica, gde nas vodi ova vlada, gde nas vodi vaša politika, gde nas vode vaši različiti stavovi, različiti predlozi. Bili ste gluvi na sva ta rešenja i sve te predloge. Naknadna pamet vas je malo osvestila pa ste prihvatili, podsećam vas, Zakon o osiguranju depozita i niz drugih predloga sa kojima smo kao poslanička grupa izašli u ovom parlamentu.
Premijer Cvetković voli da kaže da je ova vlada preduzela određene adekvatne mere, s tim što su te adekvatne mere ili selektivne ili su došle sa velikim zakašnjenjem. Jedna od tih adekvatnih mera jeste i sporazum sa MMF-om koji je ova vlada zaključila, gde jedan deo predviđa da se plate i penzije u 2010. godini zamrznu. Naknadno ste najavili mogućnost revizije tog sporazuma. Videćemo kako ide, ali predsednik Vlade je na Kopaoniku pre neki dan rekao, citiram: „Vlada nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali ne ume da razreši konfliktne interese“.
Predsednik Vlade poziva na oprez. On izbegava da da konkretne odgovore zato što neće da dovede sebe u neprijatnu situaciju da sledeće godine na seminaru na Kopaoniku mora da opovrgava to što je izjavio. Ministar Dinkić najavljuje povećanje plata i penzija. Gospodin Đelić se oštro suprotstavlja tome. Gospođa Diana Dragutinović kao ministar finansija najavljuje da pre usvajanja budžeta za 2011. godinu od toga nema ništa. Verujte mi da nije lako živeti u ovoj šizofrenoj situaciji. Guverner NBS je 30. novembra 2009. godine rekao da se Srbija prebrzo zadužuje, ali da joj ne preti dužnička kriza. Juče je na Kopaoniku izjavio da nam preti grčki scenario. Za razliku od Grčke, Srbija nema ostrva koje može da ponudi na prodaju.
Prema svim pokazateljima, stepen zaduženosti Srbije će u ovoj i idućoj godini dodatno porasti i to ukazuje da ćemo uskoro postati visoko zadužena zemlje. Niko u Vladi, pa ni vi, bar to danas nismo čuli, ne bavi se upravljanjem spoljnim dugom. Vi ste uzeli kredite od MMF-a, Svetske banke, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, EU, Kine i Rusije. S obzirom na to da ministar finansija nije tu, da li možete da nam kažete na koja sledeća vrata ćemo da zakucamo, koga ćemo ponovo vući za rukav za 10, 20, 50 ili 100 miliona evra, ili smo ispraznili sve te mogućnosti? Otkrijte nam tu tajnu i bićemo vam zahvalni na tome.
U 2009. godini ste povukli samo deo tih kredita, što znači da nam tek očekuje zaduživanje i povlačenje tih sredstava u 2010, 2011. godini i narednim godinama. Mogao bih da razumem određena zaduživanja za nove investicije i razvoj, ali podsećam vas da Srbija troši sedam puta više na plate i penzije nego na javne investicije. Vi ste nas kao Vlada uveli u jedan začaran krug nelikvidnosti i očigledno je da vam treba neki novi Tomas Mor, koji će nam predstaviti novu utopiju, u koju ćemo mi u ovoj Srbiji poverovati.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije na kraju 2009. godine iznosio je 22.787.000.000 evra. Ogroman deo tog duga jeste privatni javni dug. Podsećam vas, to je dug banaka i preduzeća koja posluju u Srbiji.
Kako bi taj dug vratila, naša preduzeća moraju da obezbede devize. Pitam vas – kako? Da li će vlasnici tih preduzeća sići u svoje podrume i štancovati i štampati te devize ili će morati da ih zarade time što će izvesti svoju robu i svoje usluge?
Ta preduzeća su pravni subjekti Republike Srbije. Znači, ona funkcionišu, egzistiraju na teritoriji Republike Srbije. To nije čardak ni na nebu ni na zemlji, već preduzeće koje radi u Republici Srbiji. Upozoravam vas, a gospodin Obradović je to lepo obrazložio u svom izlaganju, da će država Srbija, ukoliko dođe do bankrota tih preduzeća, morati da servisira te dugove i da ih vrati. Zamislite koliki su to iznosi, ukoliko, recimo, ovaj kredit od 320.000.000 jedno javno preduzeće ne bude moglo da servisira u narednim godinama. Imate primer Islanda, kako to god njih funkcioniše. Nemojte očekivati da EU neće postaviti sličan uslov i pred Republiku Srbiju.
Danas ste došli pred narodne poslanike sa novim zaduživanjem i sa reprogramiranjem starih dugova. S druge strane, Narodna banka Srbije krca devizne rezerve od kojih su, takođe, neka sredstva došla iz zaduženja. Imamo izostanak novih investicija, barem u onom obimu kako ste predviđali da će se ostvariti u ovoj godini. Verovatno nas očekuje neracionalna prodaja nekih preduzeća po izuzetno nepovoljnim uslovima, po nižim cenama nego što ona vrede, zarad pokrivanja rupa u budžetu. Tada nam neće pomoći ni arhipelag, da ga imamo u Srbiji.
Ogroman problem jeste to što umesto odgovorne i realne politike vi vodite salonsku, seminarsku i kongresnu politiku. Mirko Cvetković i njegova vlada ovih dana skijaju niz Sunčanu dolinu (da podsetim samo, to je jedna laka staza i dosta široka), pa se onda uz pomoć tanjira izvlače na Gobelju, sa Gobelje možete da se povežete sa stazom Jaram. Bojim se da je onaj jaram koji ste vi nametnuli građanima Srbije dosta težak i da oni to neće moći lako da izdrže. Onaj četvorosed, čuveni, koji vozi četverac Cvetković, Dragutinović, Dinkić i Đelić na Crnu Duboku, niz koju se oni spuštaju... Podsećam vas, ta staza je dosta teška, na kraju je dosta zaleđena i nije je baš lako savladati.
Na kraju, da ne pomisle građani Srbije da sam zaboravio gospodina Tadića. On je u novembru prošle godine rekao – zadužujemo se i to je opasno, ali sve što se zadužimo, a koristiće generacije koje dolaze, to je moralno opravdano. Gospođo Kalanović, gospodo ministri, predsedniče Republike, nemojte pozajmljivati od budućnosti, jer kakvu politiku ova vlada vodi, Srbija budućnosti nema. Hvala vam najlepše.