Poštovana gospođo Dragutinović, apelujem na vas da prihvatite i ovaj amandman DSS-a, imam utisak da je mišljenje o njemu dao državni sekretar gospodin Slobodan Ilić, a koliko se on razume u ovu materiju videli smo kada smo usvajali Zakon o osiguranju depozita.
Naime, u članu 28, predložili smo da se kao deveta tačka uvedu i ''sopstveni prihodi budžetskih korisnika''. Smatramo da je to neophodno, oni već postoje u članu 22, da to u opštem delu budžeta treba da stoji i u ovom zakonu.
Očigledno je da to samo znači da ne želite potpunu kontrolu, već stvarate privid da ona postoje.
Prihvatili ste niz amandmana DSS-a, smatramo da je najmanji problem da ovaj amandman prihvatite, kako bi ovo bilo potpuno jasno definisano u članu 28. Predloga zakona.
Hvala vam. (Aplauz)

Poštovana gospođo Dragutinović, ne samo da ste kršili Zakon o budžetskom sistemu, već ćete na osnovu ovog predloga zakona kršiti i Ustav Republike Srbije. Naime, u članu 49. Ustava Republike Srbije u tački 11) stoji da Narodna skupština usvaja budžet i završni račun na predlog Vlade.
S obzirom na to kako stoji u članu 44, koliko ga ja razumem, nećemo morati da diramo ni maksimum deficita, nećemo moći da diramo suficit, onda ispada da će Vlada RS na svojoj sednici usvojiti budžet za narednu godinu. Možda odete i dalje od toga. Verovatno da ćete rebalans budžeta usvajati, onda, na telefonskoj sednici Vlade.
Uostalom ovde se ničim drugim ne bavimo kada ste vi u pitanju, s obzirom na to da funkcionišemo po sistemu tri pa jedan – usvojite budžet, pa napravite pogrešnu procenu, posle tri meseca idemo na rebalans, pa ponovo se pogreši u proceni, onda se ponovo ide na rebalans, pa na još jedan rebalans, pa ponovo na budžet. Dajte da jednom radimo ovaj posao onako kako treba, zašto nas građani Srbije i plaćaju i zbog čega jesmo ovde, da uradimo ovaj posao na jedan kvalitetan način, a ne da vam dopustimo da se igrate sa svima nama i sa vašim pogrešnim procenama koje nas neće nigde odvesti.

Poštovana predsedavajuća, prenesite pozdrave sekretaru RTS i direktoru, gospodinu Tijaniću, pa ćemo sutra da raspravljamo o Zakonu o informisanju.
To će biti bez prenosa na Drugom programu Javnog servisa. Verovatno da je to jedan od načina kako želite da izbegnete kritiku tog zakona i da prođe bez prisustva javnosti. Navikli smo na to, tako da ćemo biti prinuđeni da ponovo informišemo ljude na neke druge načine da ih ubedimo da budu budni nakon ponoći i da gledaju odloženi snimak Skupštine.
U Poglavlju sedam Predloga zakona, regulisani su poslovi budžetske inspekcije. U ovom predlogu predviđate kontrolu korisnika budžetskih sredstava, organizacije za socijalno osiguranje javnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave. Postavljam pitanje – gde su u ovom članu vanbudžetski fondovi?
Siguran sam da oni nisu slučajno izostavljeni i da su zaboravljeni, već da je to svesno i namerno učinjeno. Ako se već vrši kontrola, pretpostavljam da svi subjekti treba da podležu toj kontroli i da u Srbiji nema nedodirljivih.
Poštovani građani Srbije koji ćete ovaj prenos gledati u ponoćnim satima, Poslanička grupa DSS došla je u posed jednog dokumenta.
Mene veoma interesuje mišljenje ministra u Vladi Republike Srbije. Citiram, dopis počinje ovako: "Ovo javite svakom od predsednika mesnih zajednica!
U prilogu je forma dokumentacije koja se predaje ministarstvu i stranci za konkurs. Konkurs izlazi za mesec i po, pratiti ga treba na sajtovima,'' pa je naveden spisak sajtova. ''Naši predlozi su predati u stranku (sedamnaest znakova uzvika). Eto! Pozdrav!"
Ovaj dopis je poslao specijalni savetnik direktora jednog javnog preduzeća predsedniku gradskog odbora DS u jednom gradu u Srbiji, koji je, takođe, jedan od direktora javnih preduzeća u tom gradu. Ako vi mislite da se ovako država vodi, kažem vam da debelo grešite. Vi iz DS mislite kada je dobro da je samo vama dobro, a kada je loše da bude loše svim građanima Srbije.
Ukoliko nadležni organi i budžetska inspekcija ne budu reagovali povodom ovakvih stvari, siguran sam da će reagovati građani Srbije na prvim narednim izborima. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, ovo je Glava deset, Kaznene odredbe – Prekršaj.
Ministre, gde ste vi ovde? Vas nema u ovom članu. Mi smo predložili amandman, gde će biti jasno definisano, da ako ne poštujete obaveze i rokove predviđene ovim zakonom – vi odgovarate. Ništa lično, verujte, i ništa nije usmereno protiv vas.
Mislim da smo to govorili i kada smo usvajali budžet. Ako ministar prekrši zakon, onda je normalno da podnese ostavku. Dajte primerom ministra koji prekrši zakon u Republici Srbiji, svim građanima Republike Srbije, kako treba da se ponaša odgovoran čovek, ako iole ima prava, on bi to trebalo da uradi. Ponavljam, još jednom, da se ovo ne odnosi na vas lično, ali to smo tražili prošli put.
Nemojte se iznenaditi, pošto sam siguran da ćete i ove godine prekršiti Zakon o budžetskom sistemu, da ćete ponovo probiti rokove, nemojte se čuditi kada vas budemo pozivali da podnesete ostavku, ukoliko, naravno, Vlada bude funkcionisala decembra meseca kada se bude usvajao budžet Republike Srbije. Hvala najlepše. (Aplauz.)

Hvala, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, zaista je žalosno što danas učestvujemo u ovakvom pozorištu, s obzirom na to da su poslanici vladajuće većine sjedinili tačke dnevnog reda koje su potpuno nespojive i zaista bih voleo da vidim bilo kakvu vezu između zakona o budžetskom sistemu sa putevima i sa zakonom o radu.
Ministar finansija, nažalost, nije prisutna, tako da ću učestvovati u tom pozorištu tako što ću pokušati da glumim kao da je gospođa Dragutinović prisutna i da se njoj obratim, pa se nadam da će ona to uspeti negde da čuje, a biću slobodan da joj u pismenom obliku dostavim svoju diskusiju.
Ministarka Dragutinović je rekla da je zakon o budžetskom sistemu veoma važan i naravno da se mi sa tim slažemo. To je jedan od naših omiljenih zakona. Podsećam vas koliko su poslanici DSS postavljali pitanja gospođi Dragutinović – gde je budžet kada je kasnio više od mesec dana.
Ovaj predlog zakona uvodi neke novine, donosi neka nova rešenja, ali ćemo pokušati u današnjoj raspravi da izvršimo neke njegove popravke i siguran sam, ukoliko bude bilo dobro volje, da će amandmani DSS biti prihvaćeni na jedan kvalitetan način koji popravljaju tekst zakona.
Ovaj zakon predviđa da ministar, odnosno lice koje ovlasti može novčana sredstva na konsolidovanom računu Trezora Republike investirati na domaćem ili stranom finansijskom tržištu novca ili kapitala. Naravno da je to dobro i da novac treba ulagati, ali najmanje što možemo da očekujemo kao narodni poslanici u Parlamentu jeste da o tome budemo obavešteni. Kada ministarka bude ulagala svoja sredstva na privatne račune, ona o tome, naravno, ne mora da obaveštava Narodnu skupštinu, ali kada se novac građana Republike Srbije ulaže u određene fondove, u određene banke, mislim da narodni poslanici treba da budu obavešteni o tome. Siguran sam da će to ministarka prihvatiti.
Takođe smo reagovali i na budžetski kalendar koji je prekršen, da vas podsetim, nebrojano puta u dosadašnjem mandatu ministarke Dragutinović. To je nešto što je nedopustivo. Budžetski kalendar je jasno utvrđen i znaju se rokovi i datumi kada određeni poslovi, određene radnje treba da budu sprovedene, kada procedure treba da se završavaju i kada Predlog budžeta treba da dođe u Parlament, ali očigledno je da je to gospođi Dragutinović bio jedan od omiljenih članova, jer ga je zaista nekoliko puta prekršila.
To je, pre svega, važno i zbog usvajanja budžeta lokalnih samouprava, jer, podsećam vas da mnoge lokalne samouprave jednostavno nisu bile u mogućnosti da donesu svoje budžeta zato što su čekali usvajanje budžeta na republičkom nivou. Ukoliko lokalna samouprava ne donese budžet u predviđenom roku biće kažnjena na taj način što će biti uskraćena transferna sredstva.
U ovom zakonu nigde se ne vidi odgovornost ministra ukoliko prekrši odredbe ovog zakona. Mislim da nije potrebno posebno naglašavati koliko za jedan grad znači kada se smanje transferna sredstva za nekih 200 miliona.
Mi u Čačku imamo ove nedelje sednicu na kojoj ćemo usvojiti rebalans budžeta, upravo zbog toga što je ova vlada odlučila da uskrati transferna sredstva i na taj način za određenu količinu sredstava, veoma veliki iznos novca, onemoguće neke projekte koje smo planirali u svojoj lokalnoj samoupravi.
Ovaj zakon direktno zadire u članu 44. u ovlašćenja i nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, jer on predviđa da izmena Predloga budžeta mora biti u okviru maksimuma deficita i da se suficit ne može koristiti za povećanje rashoda. To je tako, ali onda neka Vlada donese budžet na svojoj sednici, neka održe konferenciju za novinare, saopšte nam koliki je budžet, koliki je deficit i da onda znamo šta se radi, a onda bi rebalans po toj logici mogao da se usvaja i na telefonskoj sednici Vlade.
Nema nigde odgovornosti za određene rokove kada Vlada treba da obavesti i Narodnu skupštinu i kada lokalni organi samouprave treba da izveste svoje parlamente u određenim rokovima kako će se vršiti privremena obustava izvršenja budžeta. Predvideli smo da je to rok od sedam dana.
Mislimo da je sasvim adekvatan rok kako bi svi bili upoznati sa određenim izmenama ukoliko se ta sredstva obustavljaju.
Ono što je svakako jedan od hitova ovog zakona to je član 103. Predloga zakona, gde ja ne vidim ministra finansija. Ovaj član reguliše prekršaje i apsolutno se ne postavlja odgovornost ministra finansija ukoliko prekrši zakon o budžetskom sistemu, odnosno ukoliko prekrši određene rokove.
I prošli put sam smatrao prilikom usvajanja budžeta, a i sada to smatram, da ukoliko se prekrše ovi rokovi, ministar finansija treba da podnese ostavku.
Podneli smo amandman na ovaj član i nadamo se da će biti prihvaćen, jer zaista pokušavamo da pomognemo ministrima da ovaj posao urade na valjan i kvalitetan način jer se radi o raspolaganju sa novcem građana Srbije.
Kolega predsedavajući, vi ste, takođe, pravnik, pročitajte član 105. koji glasi: ''Ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.'' Dajte da usaglasimo ostale zakone sa ovim zakonom, ne možemo tako da se ponašamo. To je nedopustivo, to je protivustavno, da ovaj zakon bude neki krovni, organski zakon, možemo ga nazvati kako hoćemo, da odredbe ostalih zakona ne važe ukoliko nešto drugo piše u ovom zakonu.
Na kraju, ovaj zakon očigledno uvodi nova ovlašćenja za Vladu i za ministra, a da uopšte ne odgovara na pitanja ukoliko se ona postave vezana za odgovornost i Vlade i ministra nadležnog za oblast finansija.
Gospodo iz Vlade, budite sigurno da ćemo vas uredno, blagovremeno, redovno podsećati na budžetske rokove, kada predlog budžeta treba da dođe u Parlament i kada o njemu treba da se raspravlja, a kada i ove godine predlog budžeta bude zakasnio i bude došao u proceduru posle predviđenog roka, nećete se ljutiti kada budemo ponovo tražili ostavku ministra finansija.
Da počnemo sa jednim konkretnim pitanjem, s obzirom na to da se bliži septembar, pre dva i po meseca smo na to ukazivali prilikom rebalansa budžeta, zaista me zanima kada će biti novi rebalans budžeta Republike Srbije?
I naravno, uz taj rebalans očekujemo da donesete i novi memorandum, jer to je zakonska obaveza i prema ovom zakonu, a zakoni se donose da bi se primenjivali i da bi se poštovali, a ne da bi se predsednik Skupštine hvalio sa brojem usvojenih zakona. Hvala najlepše. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zaista smatram da je šteta što ministar Milan Marković danas nije ovde da nam odgovori na brojna pitanja, a verujem da je gospođa Malović, kao pravnik, iz primedaba na prvih pet članova ovog zakona već shvatila koliko je on pogrešan, koliko je neprecizan, koliko ima nelogičnosti. Zaista, da je Milan Marković tu, mislim da bismo ga ubedili da ovaj zakon povuče iz procedure, jer ukoliko bude usvojen u danu za glasanje, otvoriće niz problema u lokalnim samoupravama.
Svakako da je ovaj zakon jedan u nizu zakona koji pokazuju odnos Vlade Republike Srbije prema lokalnim samoupravama. Imam utisak da ministar za lokalnu samoupravu nije svestan koliki je obim poslova lokalnih samouprava, koliki problemi postoje u lokalnim samoupravama i kakve su mogućnosti pojedinih gradova.
Da ne bude zabune, ovaj zakon je svakako potreban, ali ne na ovaj način. Mislim da je koncept potpuno pogrešan, kako uvaženi gospodin Šami to voli da kaže – logika ovog zakona je pogrešna, i to će se sigurno pokazati kada i ako on uopšte bude primenjivan u praksi. On je pun nelogičnosti u tom smislu što se pojedine nadležnosti ne definišu na precizan način, što još uvek meni nije jasno da li je komunalna policija deo gradske uprave, posebna služba, ko će to da radi, koliko će ljudi taj posao obavljati, kako će biti plaćeni.
Podnosili smo niz amandmana na ovaj predlog zakona, koji nažalost nisu prihvaćeni. Jeste prihvaćen jedan amandman DSS-a, koji na neki način jeste suštinski jer uključuje gradsku skupštinu u donošenje strateških planova i odluka koje treba da sprovodi komunalna policija.
Na član 6. smo podneli amandman da građani mogu komunalnoj policiji podnositi prijave, a ne peticije i predloge, jer ko bi se bavio ovim poslom?
Ukoliko građanin primeti određeni problem, ukoliko postoji neka divlja deponija, valjda je logično da on podnese prijavu komunalnoj policiji, a ne da se skupe stanovnici tog dela grada ili seoskog naselja, pišu peticiju i onda putem peticije pokušavaju da reše svoj problem.
Ne može se Vlada u obrazloženju pozivati na član Ustava koji garantuje pravo građanima da pišu peticije državnim i nadležnim organima. Mislimo da ovo nije dobro obrazloženje. Treba da pokušamo da na ovaj način definišemo jasno poslove komunalne policije da kada dobiju prijavu po njoj moraju u kratkom roku reagovati.
Ono što je zapanjujuće jeste da ovaj zakon u svom obrazloženju ne sadrži finansijska sredstva koja će biti potrebna za njegovu primenu, od kupovine tehničke opreme, od uniformi za ljude koji treba da rade ovaj posao, od njihove obuke, edukacije, stalnog usavršavanja. Mi ćemo doći u poziciju da gradske skupštine neće imati sredstava u svom budžetu da predvide komunalne policajce.
Kolega Radulović je rekao da bi u Srbiji trebalo 1.200 ljudi da obavlja ovaj posao. S obzirom na značajno smanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama, neće postojati mogućnost da lokalne samouprave stave u pogon komunalne policajce, odnosno neki će se možda odlučiti da angažuju volontere koje će opremiti pendrecima i lisicama i pustiti ih da rade neki posao, pa neka nam je Bog u pomoći kada se takvi ljudi pojave na terenu.

Poštovana gospođo Čomić, nema nama ministra za lokalnu samoupravu gospodina Markovića, nema ministra pravde gospođe Malović. Moram primetiti da je više podnosilaca ovog jednog amandmana, nego poslanika vladajuće koalicije, od kojih su samo tri prisutna, kao da oni nemaju neke opštine i gradove iz kojih dolaze; ova problematika njih očigledno ne interesuje, da li će komunalna policija u njihovim gradovima zaživeti ili ne.
Ovim amandmanom smo pokušali da posle člana 20, koji predviđa dovođenje nadležnom organu lica koje nije u mogućnosti da se identifikuje... Predložili smo da komunalni policajac ima pravo zadržavanja takvog lica kada ga uhvati u prekršaju ili vršenju krivičnog dela; znači, može da ga zadrži i o tome odmah obavesti policiju koja će dalje sprovesti ove radnje. Mislimo da je to jedino što je moguće predvideti za pripadnike komunalne policije, jer sve ostalo, da oni vrše pretres, pregled stvari, dovođenje i ostalo, mislim da to treba da rade predstavnici MUP-a, a do njihove asistencije komunalni policajac jedino što može da učini jeste da zadrži takvo lice.
U protivnom, mislim da će doći do ogromnih zloupotreba, može doći i do primene fizičke sile i do vezivanja. Možete pretpostaviti šta će se događati u prigradskim naseljima, u seoskim naseljima. Kako će se pojedini pripadnici komunalne policije ponašati, to je zaista nepredvidljivo. Znate da čovek i u vojsci kad dobije čin desetara misli da je sam bog, pa čudo radi sa svojim drugarima sa kojima je do juče delio i dobro i zlo, a zamislite kada neko dobije ta ovlašćenja, kada stavi za pojas gumenu palicu i lisice i kada mu date mogućnost da nekoga privodi i da nekoga pretresa! Mislim da će doći do velike zloupotrebe, do maltretiranja građana, ali to će se pokazati u praksi.
Na sreću, pošto niste predvideli sredstva za komunalnu policiju, mislim da ona neće zaživeti do kraja ove godine, a u međuvremenu će doći do izmena ovog zakona kako bi se omogućilo gradovima da obezbede sredstva i zaista edukovane, stručne, sposobne i pre svega odgovorne ljude postave na ove funkcije. Hvala vam.

Hvala, poštovana potpredsednice, uvažena gospođo Malović, ovaj amandman se praktično nastavlja na prethodni amandman kojim smo predvideli da se član 20a uvrsti u ovaj zakon.
U članu 21. Predloga zakona predviđeno je da komunalni policajac može izvršiti pregled lica zatečenog u kršenju propisa, da može pregledati njegovo vozilo, da može pregledati predmete, da može prinudno otvarati predmete i da pri tom nastoji da prouzrokuje što manju štetu prilikom te intervencije.
„Ako komunalni policajac pri pregledu nađe predmete za koje se osnovano može pretpostaviti da su predmet krivičnog dela ili prekršaja, o tome će odmah obavestiti policiju i postupiti po dobijenim uputstvima.“
Zamislite kako će to izgledati u praksi: komunalni policajac treba da pretpostavi da li je u pitanju krivično delo, pa onda da obavesti policiju, pa će onda postupiti po dobijenim uputstvima. Znači, ne sme da ga zadrži, ukoliko ima ličnu kartu mora da ga pusti, nakon što mu uzme podatke. Ukoliko nema ličnu kartu, ako je bacio smeće pored kante za otpatke, mora da ga privede. Mislim da treba podržati predlog Demokratske stranke Srbije i ovaj član zakona brisati.

Gospođo Čomić, gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS je pokušala da reaguje na član 22, odnosno na ovaj deo o privremenom oduzimanju predmeta.
Naime, Predlog zakona predviđa: „Komunalni policajac privremeno će oduzeti predmet koji je pribavljen, upotrebljen ili nastao kršenjem propisa iz delokruga komunalne policije.“ Smatramo da ovo apsolutno ne može biti nadležnost komunalne policije. Šta to znači da komunalni policajac privremeno oduzme neki predmet? Mogu da shvatim kada je u pitanju sprej kojim neko žvrlja po fasadama ili neki čvrst predmet, da li je u pitanju motka kojom se razbija neko staklo ili nešto, ali šta ukoliko neko od učinilaca tih dela parkira svoje vozilo na zelenoj površini? Komunalni policajac će da mu oduzme vozilo, da mu napiše neku potvrdu da mu zadržava putničko vozilo? Ukoliko on nema isprave kod sebe, on je dužan da ostavi to vozilo tu i da ga odmah sprovede nadležnom organu.
Mislim da ovaj član treba brisati i da treba jasno da se definišu nadležnosti komunalne policije, da se traži asistencija MUP-a i da policija radi taj posao. Komunalna policija zaista treba da se bavi nečim drugim, ukoliko želimo da bude mirno na ulicama naših gradova, i da zavede red, pre svega, u zaštiti životne sredine, ali i u svim ostalim oblastima kojima ovi ljudi zaista treba da se bave.
Nemojte da uzimamo neke nadležnosti i ovlašćenja Ministarstva unutrašnjih poslova, da ih dajemo ljudima koji će imati godinu dana da vežbaju to, a nakon toga da polažu stručni ispit da bi mogli da obavljaju ovaj posao. Ponavljam još jednom, imaju pravo upotrebe fizičke sile, upotrebe gumene palice, upotrebe lisica. To je apsolutno nedopustivo kada je u pitanju oblast komunalne policije. Ono što treba da radi MUP, neka radi, a ovi ljudi treba da se bave nekim drugim poslom. Predlažem da ministarka prihvati ovaj amandman i da se ovaj član briše.

Hvala. Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Matić, dame i gospodo narodni poslanici, kada već nemamo zakon o trgovini, koji treba da reguliše uslove i funkcionisanje tržišta u Srbiji, hajde bar da pokušamo da uredimo oblast elektronske trgovine na valjan način. Svakako da je Srbiji neophodan i ovaj zakon, i svi zakoni koji regulišu elektronsku trgovinu u Srbiji, jer je to oblast u kojoj za veoma kratko vreme možemo puno da napredujemo, s veoma malim ulaganjima, ne mogu da kažem beznačajnim, ali su ta ulaganja znatno niža od nekih drugih oblasti, i da svih onih, bar u ovom trenutku, 30% ljudi koji koriste računare u Srbiji, a kojih je 75% svakodnevno na Internetu, dobiju alat kojim mogu da svoj rad učine efikasnijim i da ostvare neku korist od svega ovoga što se donosi u Narodnoj skupštini.
Zakoni koji regulišu ovu oblast treba da budu takvi da pozitivno deluju na razvoj tržišta i trgovina je putem informaciono-komunikacionih tehnologija. Mi smo u tom pravcu doneli pre nekoliko godina Zakon o elektronskom potpisu, nedavno je usvojen i Zakon o elektronskoj trgovini. Podsećam vas, pošto je vaš kolega Milosavljević bio, kao ovlašćeni predstavnik, predlagač ovog zakona u Parlamentu, da smo onda izneli niz kritika, koje ste vi delimično pokrili ovim zakonom o elektronskom dokumentu. Smatrali smo da ta dva zakona treba da budu u paketu i da tek onda možemo na celovit način da sagledamo sve njihove prednosti i mane, ali iz razgovora s vašim saradnicima, s vašim pomoćnikom, stekli smo utisak da su neke primedbe iz te rasprave o elektronskoj trgovini usvojene i unete u ovaj zakon. Sada je oblast elektronske trgovine definisana na znatno bolji način.
Ono što, po našem mišljenju, predstavlja jedan od većih problema u ovoj oblasti jeste problem neželjene elektronske pošte, oblast ''spama'', koja je jedan od najvećih problema u celom svetu i bojim se da će i u Srbiji biti potrebno dosta vremena i dosta napora da ovu oblast uredimo na valjan način.
Prema nekim procenama, 90% elektronske pošte spada upravo u ovu kategoriju neželjene elektronske pošte. Zbog toga, mislim da je potrebno u što kraćem periodu predvideti, pre svega, tehnička rešenja koja bi mogla da otklone ovaj vid komunikacije i da se, na svaki mogući način, svi učesnici u ovom procesu zaštite kako ne bi dolazili u poziciju da pred sudovima moraju da ostvaruju svoje pravo.
Takođe, pitanja eksteritorijalnosti, čuvanja podataka kod provajdera, formiranja tzv. crne liste, treba urediti u što kraćem roku, ali to možete, pretpostavljam, uraditi podzakonskim aktima i na taj način, takođe, doprineti da ovo funkcioniše na valjan i kvalitetan način.
Većina vidova komunikacije preko Interneta, bilo da se radi o mejlu ili da je veb u pitanju, u okviru svojih protokola i standarda, nema pouzdan način utvrđivanja vremena kada se određena operacija ili transakcija odigrala. Za veoma kratko vreme, ponekad i u jednoj sekundi, može se obraditi milion, odnosno milioni takvih transakcija, tako da o tome, svakako, treba voditi računa.
Naša ideja je bila da je potrebno obezbediti uslugu jednog nezavisnog autoriteta, jednog provajdera, po ugledu na države u okruženju i države Evropske unije, gde to obavlja pošta. Mi smo i predložili jedno telo koje, u veoma kratkom roku, s tehnikom i s razgranatom mrežom koja ima u Srbiji, može ovim poslom da se bavi. Smatramo da bez toga, zaista, ovo neće moći da se primeni, ako se ne obezbedi neporecivost i ne garantuje tačnost podataka da se određena transakcija ili operacija odigrala u određenom trenutku. To smo izneli u svojim amandmanima.
Vi ste predvideli u ovom zakonu izdavaoca vremenskog žiga. Svakako je potrebno da se na jedan ozbiljan način uredi to oko izdavanja dozvola, oko svih rokova koje moraju da ispoštuju, pošto je ovo nova oblast, u koju tek ulazimo i osvajamo taj način trgovine, da ne bi ljudi došli u poziciju da naknadno moraju da trpe štete zbog ljudi koji su neodgovorni i koji su, u želji za lakom zaradom, pristupili izdavanju vremenskog žiga bez dozvole. Vi ste to predvideli u jednom od članova ovog zakona. Dobro je što on predviđa formiranje vremenskog žiga, što predviđa strukturu izdavanja podataka vremenskog žiga i siguran sam da će na taj način jedan deo problema biti otklonjen.
Smatramo da su predviđeni rokovi u zakonu predugački. Mislimo da to može da se uradi u roku kraćem od šest meseci, ako želimo da ovo što pre zaživi. Mislim da je rok od tri meseca sasvim dovoljan. Takođe, vaš pomoćnik nam je rekao da je želja ministarstva i ljudi koji treba da se bave ovim poslom da se to obavi u ovom roku, tako da mislim da nije zgoreg da razmotrite amandmane DSS-a i da ih prihvatite, sve u nameri da što pre čitav sistem profunkcioniše.
Činjenica je da Zakon o elektronskom potpisu nije zaživeo u praksi onako kako smo svi to očekivali. Do sada je, koliko znam, samo jedna institucija ovlašćena za izdavanje elektronskih sertifikata. Broj elektronskih sertifikata je gotovo zanemarljiv ako se kreće negde oko broja hiljadu, ali cena paketa nije zanemarljiva i taj jedan paket košta, koliko znam, negde oko 6.500 dinara. S obzirom na to da je samo jedno telo ovlašćeno za izdavanje sertifikata, bojim se da ne bude dovedeno u monopolski položaj da odlučuje kada će, kome i po kojoj ceni izdati ovaj sertifikat.
Voleo bih da čujem od vas da li je tačan podatak da te sertifikate kupuju od jedne strane kompanije. Zašto je to tako, ako je to istina, i kako taj problem može da se prevaziđe?
Takođe, ono što ovaj zakon ne reguliše, a ukazuje i daje puteve kojim treba da krene oblast telefonske trgovine, jeste što se veliki deo materije nalazi u nekim drugim zakonima, u Zakonu o arhivskoj građi, ako se ne varam, iz 1998. godine, u Zakonu o kancelarijskom poslovanju, tako da je neophodno da u što kraćem roku u Narodnu skupštinu Republike Srbije dođu predlozi zakona koji bi na sveobuhvatan način regulisali ovu materiju, da od samog početka ljudi koji uđu u ovaj posao budu potpuno sigurni u pravila igre, a ne da im se događa da posle izvesnog vremena imaju ogromne probleme i da u upravnim i sudskim postupcima budu dovedeni u položaj da zaštite svoje pravo.
Ako u jednoj Nemačkoj može i-bej (e-bay) tako dobro da funkcioniše, ukoliko je u svetu obim preko 100 milijardi dolara trgovine putem elektronske trgovine i ove tehnike i tehnologije, dajte da pokušamo da u što kraćem roku u Srbiji to zaživi.
Mislim da treba, pre svega, mladi ljudi, poslovni ljudi, mala i srednja preduzeća i svi oni ljudi od kojih, praktično, ova država živi, koji pune budžet Republike Srbije, da dobiju alate i mogućnost da svoj posao obave na kvalitetan i jednostavan način.
Zbog toga vas pozivam da čitavu ovu oblast regulišemo kroz zakone, da ne bi bilo nikakvih nepoznanica, da sagledamo iskustva zemalja u okruženju, mada u okruženju to nije zaživelo u svim zemljama, ali je bar u nekim evropskim zemljama, od kojih možemo iskoristiti dobru praksu, napravimo uporednu analizu njihovih rešenja i primenimo u Srbiji, da to zaista bude na zadovoljstvo svih građana Srbije.
Hvala najlepše.

Hvala. Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je ovo jedan od najvažnijih zakona, i ja se u potpunosti slažem sa tim, i da je ovo veoma važna oblast, koju ovaj zakon treba da reguliše. Takođe se slažem sa tim, ali sam siguran da ćete se složiti sa mnom da ova oblast nije detaljno regulisana i da tu nedostaje još niz zakona, kako bi se zaista pokrile sve moguće situacije.

Da otklonimo dilemu na samom početku, poslanici Demokratske stranke Srbije zaista su zainteresovani i u raspravi, načelnoj i u pojedinostima, učiniće sve da parlament usvoji jedan dobar zakon o zabrani konkurencije.

Veliki problem je to što Srbija nema zakon o trgovini. Neke kolege su ga nazvale krovnim zakonom, neke su rekle da je to temeljni zakon. Nazovimo ga kako god hoćete, ali svaka kuća mora da ima i temelj i krov. Kad ljudi prave kuću, prave je od svojih para, da bi u njoj živeli, rade za sebe, a bojim se da smo u Srbiji u situaciji da pojedinci kupuju kuće, kupuju ljude u tim kućama, a neki od njih smatraju da mogu da kupe i pola Srbije.

Zakoni iz oblasti trgovine bili su već u određenim procedurama u Vladi, bili su pripremljeni, a danas smo čuli da zbog usvajanja nove strategije nisu došli u takvom obliku u kakvom su prošli na Vladi. Podsećam vas, ministre, vi ste bili pre nekoliko dana (dve nedelje, ako se na varam) ovlašćeni za zakon o elektronskoj trgovini. Tekst tog zakona je takođe došao u neizmenjenom obliku. Mi smo pokušali malo da ga promenimo. Jedan od zakona koji je tom prilikom nedostajao jeste zakon o elektronskom dokumentu i drago mi je što je taj zakon stigao i što su ugrađene upravo one primedbe na koje smo ukazivali.

Znači, ako postoji dobra volja, ako postoji dobra saradnja i ako zaista dobronamerno prihvatite naše kritike, u interesu donošenja zakona koji će biti primenjivan, a ne koji će poslužiti da se neko hvali brojem zakona koje je ovaj parlament usvojio, onda možemo da dođemo do zajedničkog rezultata.

Ono što mene zaista interesuje i na neki način zabrinjava jeste šta je sa zakonom o zaštiti potrošača. To je oblast koja direktno pogađa veliki broj, odnosno praktično sve ljude u ovoj zemlji, jer svi smo na neki način potrošači.

Taj zakon bi trebalo da unese jedan potpuno novi odnos između jedne nezaštićene grupe i svih onih koji koriste sve one rupe u zakonu ili nedostatak određenih zakonskih propisa da se bogate, da stiču ekstraprofit na tržištu.

Svakako, najvažniji, najsveobuhvatniji zakon je zakon o trgovini, koji je bio pripremljen pa na volšeban način povučen. Ne kažem da je najbolji, ali što pre treba da se nađe u parlamentu Srbije. Dajte ga poslanicima, dajte da na njega delujemo. Amandmanska tehnika zato i postoji, da se određeni zakonski predlog popravi, poboljša i da se usvoji jedan dobar zakonski predlog.

Zaista mi nije jasno zašto ste sve to radili i zbog koga ste to radili. Razumem vašu želju da na jedan celovit način regulišete ovu materiju, ali činjenica je da zakoni nedostaju i nije dovoljno obrazloženje u oktobru - biće u novembru, u novembru - biće u decembru. Dajte da malo efikasnije radimo na ovom polju, kako bismo zaista regulisali odnose na našem tržištu.

Jedan od mojih kolega je danas rekao da možda ovaj zakon čeka na dolazak u Skupštinu zbog tzv. grupe eksperata koja priprema taj zakon, koja će naplatiti određene honorare. Voleo bih da čujem ko je na čelu tima koji priprema novi zakon o trgovini.

Ima i onih vlasnika kuća sa početka priče, tajkuna, kojima je omogućeno da rade šta zažele, da kupuju šta zažele, da grade gde požele, da uređuju na potpuno nenormalan način život svih nas u Srbiji, da prete, da ucenjuju, da svašta rade. Smatram da je njima poklonjena protekla godina, da im je data još jedna godina da neometano zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj i na taj način višestruko vrate novac koji su uložili u formiranje ove vlade.

Ovaj zakon je došao u martu mesecu i nemojte nama iz opozicije spočitavati da smo krivi za to što nije bio u proceduri. Zna se da vladajuća koalicija utvrđuje dnevni red za Skupštinu Srbije.

Konkurencija jeste nadmetanje na tržištu. To jeste jedna utakmica u kojoj različiti igrači na tržištu vrše pritisak jedni na druge, ali u cilju povećavanja i poboljšavanja ekonomske efikasnosti. Kod nas Vlada trpi pritiske od različitih gospodara Srbije, nekih iz same Srbije, nekih sa strane, ali to je činjenica koje smo svi svesni.

Što je jači taj pritisak na normalno uređenom tržištu, onda je i ekonomska efikasnost jača. Konkurentni na tržištu se onda trude da izađu u susret zahtevima kupaca, da pokrenu određene inicijative, da obaraju cene, da smanjuju troškove. Kod nas se, nažalost, dešava nešto drugo – što je jači pritisak na Vladu, Vlada više uvodi pojedina nejasna pravila, odnosno njene inovacije jesu da se namerno odstupa od potpunog i detaljnog definisanja zloupotrebe dominantnog položaja.

Veći pritisak pokazuje da upravo ti kućevlasnici imaju nove zahteve, i to donekle mogu da razumem; na kraju, oni neće obarati troškove, već će, ukoliko ne budete dobri, ukoliko ne ispunite obećanja koja ste im dali, oboriti Vladu. S jedne strane, kada su je već pravili, možda imaju neko pravo i da je sutra obaraju. Želim im puno uspeha u tome, da to što pre urade.

Gospodine ministre, Poslanička grupa DSS je podnela niz amandmana. Nadam se da ćemo i na nadležnim odborima, a i u komunikaciji sa vama uspeti da vas ubedimo da su dobri i da konkretno popravljaju ovaj zakon; bez usvajanja tih amandmana nemojte računati na podršku ovom zakonu od strane Poslaničke grupe DSS. Hvala najlepše.

Naravno, dostavljeno vam je sve.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, prvo pitanje je upućeno vama – kada će poslanici DSS-a dobiti odgovore na pitanja koja smo vam postavili na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine?

Podsećam vas da se radi o više od 20 pitanja, na neke odgovore čekamo još od 5. marta 2009. godine. Potpuno je jasno da ste na ovaj način grubo prekršili Poslovnik Narodne skupštine, tako da vas pozivam da to ubuduće ne činite, iako sam siguran da ni na sledeće pitanje neću dobiti odgovor u rokovima koje predviđa Poslovnik.

Kao nepopravljivi optimista, imam pitanje za predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića.

Naime, Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je obaveza Vlade da dva puta godišnje Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavlja izveštaj budžetske inspekcije i revizije Ministarstva finansija Republike Srbije o izvršenoj inspekciji i reviziji, sa nalazima, merama i preporukama.

Do sada, Narodnoj skupštini nije od strane Vlade podnošen izveštaj budžetske inspekcije i revizije, što upućuje na zaključak da je Vlada, nesprovođenjem zakonom propisane obaveze, prekršila navedene odredbe Zakona. Inače, te odredbe Zakona Vlada je sama predložila. Istovremeno, Narodna skupština, kao zakonodavno telo i telo čija je osnovna zakonska funkcija da izvrši kontrolu izvršne vlasti, onemogućena je da ovu funkciju i sprovede.

Kako Narodna skupština nije razmatrala i usvajala završne račune budžeta Republike Srbije i kako Državna revizorska institucija nije dostavila Narodnoj skupštini nikakav izveštaj iz svog delokruga, proizilazi da su javni rashodi, koji u konsolidovanom obimu čine 50% BDP-a, izvan odgovarajuće kontrole i izvršne i zakonodavne vlasti.

Postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Cvetkoviću – kada će Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbije dostaviti predmetne izveštaje koje je potrebno da sačini revizija Ministarstva finansija i budžetska inspekcija?

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, mala molba, ako možete da mi kažete koliko je vremena na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS?
(Predsednik: 24 minuta.)
Hvala najlepše.
Potpuno je nesporno da Srbiji treba zakon o elektronskoj trgovini i poslanici DSS smatraju da je ovo jedna izuzetno značajna oblast, u kojoj možemo da napravimo veliki napredak za relativno kratko vreme i sa srazmerno malim ulaganjima. Ali, činjenica je da će ovaj zakon ipak ostati mrtvo slovo na papiru, jer sa 23 člana je pokušano da se reši jedna veoma obimna oblast, kompleksna oblast, bez ozbiljne želje i namere da se tržište putem informaciono-komunikacionih tehnologija uredi na jedan ozbiljan način.
Konkretno, u članu 8. Predloga zakona pitanje neželjene elektronske trgovine tretira se samo u jednoj rečenici, koja kaže – korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom, i ništa više.
Jedan ozbiljan, da kažemo i svetski problem, jer preko 80% elektronske pošte spada u kategoriju neželjene pošte, tretira se samo jednom rečenicom. Pokušali smo svojim amandmanom da ukažemo Vladi da je potrebno kroz neka druga akta regulisati ovu oblast, jer oblast PAMA je kompleksna.
Može dobro da nam posluži i uporedna praksa i iskustva nekih drugih zemalja kako su one to rešile, kako su rešile čuvanje podataka kod provajdera, kako je rešeno pitanje crne liste i niz drugih stvari koje ovaj zakon uopšte ne predviđa.
Tako da se bojim da zaista neće dati željene rezultate, obzirom da u našem pravnom sistemu ne postoji ni zakon o elektronskom dokumentu. Bez ova dva propisa, verujte mi, da ovaj zakon neće moći da da određene rezultate.
Pominjali smo malopre zakon o elektronskom potpisu. Takođe se ne primenjuje. Praktično, ovo će biti jedan zakon u nizu onih zakona koje ćemo navesti kao da je ovaj parlament usvojio da bi se povećao broj usvojenih zakona, a u praksi neće dati apsolutno nikakve rezultate.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ključna zamerka na Predlog zakona, jer član 15. predloženog zakona ne rešava pitanje time temping.
U članu 15, koji tretira vreme zaključivanja ugovora, potpuno se zanemaruje pitanje utvrđivanja tačnog vremena zaključenja tog ugovora. Većina vidova komunikacije preko interneta, sem toga što je veoma brza i što se stotine hiljada, pa čak i milioni transakcija mogu odigrati u jednoj sekundi, nemaju pouzdan način utvrđivanja vremena u kome se određena transakcija odigrala.
Zbog toga smo podneli amandman kojim predviđamo uvođenje jednog nezavisnog tela, jednog nespornog autoriteta koje bi davalo elektronski pečat kada se određena transakcija dogodila i na taj način obezbeđujemo učesnike u ovoj trgovini da ne dolazi kasnije do nekih problema odnosno sporova, jer činjenica je da ja i ministar možemo da zaključimo određeni ugovor i moguće je da on ili ja vratimo datum na svom računaru, takođe je moguće ili on ili ja, odnosno učesnici u toj trgovini, naprave prevarnu radnju i prilikom zaključenja tog ugovora.
Ovaj problem je regulisan u nekim zemljama koje se ozbiljno bave ovom elektronskom trgovinom. Trebali smo uzeti njihova rešenja prekopirati to, ukoliko zaista želimo da svi učesnici u trgovini budu potpuno sigurni.
Da li je moguće da dođe do sudskih sporova? Jeste. Da li je praksa u evropskim zemljama da postoji ovakvo telo? Jeste. Da li smo mi iz DSS-a predložili amandman koji to reguliše? Jesmo. Da li je Vlada prihvatila taj amandman? Nije.
Sada se postavlja pitanje da li postoji dobra namera i iskrena želja da ovaj zakon zaživi u praksi ili je ovo samo donošenje još jednog u nizu zakona koji neće moći da se primeni i ukoliko dođe do zloupotrebe koju ovaj zakon praktično otvara, jer kada nije regulisana ova oblast onda može se zamisliti šta se sve može dogoditi u prometu – da se vode sudski sporovi, da se povećavaju troškovi, da se godinama ti sporovi razvlače u našim pravosudnim organima.
Valjda je svima interes da ovaj zakon profunkcioniše i da se veliki broj transakcija upravo obavi. Čuli smo malopre podatak koliko trgovine se može očekivati nakon usvajanja ovog zakona. Postoji realna opasnost da se ova zloupotreba izvrši, da se član 15. ovako kako piše ne primeni, mislim da je to velika opasnost.
Ono što je interesantno, to jeste podatak koji sam izneo u malopređašnjem izlaganju, jer Vlada kaže da predloženo rešenje upućuje na primenu određenog oblika potvrde podataka iz ugovora, elektronski pečat koji nije posebno pravno uređen. To jeste problem. Donosimo zakon o elektronskoj trgovini, a imamo Zakon o elektronskom potpisu koji ne primenjujemo.
Da bi sve to moglo da se radi potreban je zakon o elektronskom pečatu i zakon o elektronskom dokumentu.
Znači, dva propisa imamo, dva propisa nemamo, pa sad zamislite kako će sve ovo funkcionisati u praksi.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ponavljam da je za DSS potpuno nesporno da je Srbiji potreban zakon koji će da reguliše oblast elektronske trgovine. Ali, jednu oblast koju treba najmanje četiri zakona da regulišu, a mi ovom prilikom usvajamo drugi zakon, znači, pored Zakona o elektronskom potpisu, sada imamo zakon o elektronskoj trgovini, zaista ne možemo na polovičan način rešavati.
Bez zakona o elektronskom dokumentu ne možemo uopšte ozbiljno pristupiti ovom poslu, a da bi sve bilo potpuno regularno i potpuno legalno, u skladu sa praksom kakva postoji u evropskim zemljama, potreban nam je zakon o elektronskom pečatu.
Bojim se da ćemo na ovaj način hiljade poslovnih ljudi i hiljade mladih ljudi, možda čak nekog i od mladih političara iz Banata koji bi želeli da, kao Nemci, imaju ''I bej'' i u Srbiji i da na taj način lakše komuniciraju sa svojim kolegama i prijateljima, da na lakši način nabavljaju udžbenike, diskove ili nešto što ih interesuje, da bi mogli da žive kao svi ostali građani u zemljama u kojima funkcioniše ovaj sistem.
Na neki način, mislim da ih dovodimo u zabludu, da sve one ljude koji se upuste u ovaj postupak, prema kaznenim odredbama koje ovaj zakon predviđa, dovodimo u nezavidan položaj.
Mi smo amandmanom na član 22. predvideli smanjivanje kazni, jer verujte kada se neko uključi u ovaj proces i kada dođe do onog trenutka da ne može da sprovede operaciju koju je započeo i da zbog toga bude kažnjen sa milion dinara, siguran sam da mu neće pasti na pamet da ponovo uđe u takav oblik trgovine koji će ga ponovo znatno, znatno koštati. Dajte da prvo ovu oblast regulišemo.