Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, samo da vas podsetim da smo ovu sednicu počeli 5. novembra, pre mesec dana, i, ako se ne varam, danas je 18. radni dan po ovom dnevnom redu. Uostalom, kada je javna rasprava izostala pre dolaženja ovih zakona u Skupštinu Srbije, nije zgoreg da se mi ovde potrudimo da ispravimo mnoge zakonske predloge koji su na dnevnom redu.
To je, u priličnoj meri, poslanicima DSS-a pošlo za rukom, što se tiče prethodnih zakona. Ukazivali smo u načelnoj raspravi da je nedostatak javne rasprave o ovim zakonima ostavio trag na kvalitet zakona.
Naime, jedan okrugli sto u februaru, jedan u septembru, zaista, nisu bili dovoljni da se svi ovi zakoni sagledaju na pravi način. Takođe, imali smo priliku da vidimo predloge ovih zakona na sajtu Ministarstva pravde. Onda je jedan od veoma bitnih zakona iz ovog seta pravosudnih zakona povučen sa tog sajta Ministarstva pravde, da bi nakon nekoliko dana došao skroz izmenjen koncept, s ovim predlogom da se, od 138 trenutno postojećih sudova u Srbiji, taj broj smanji na 34.
Takođe smo ukazivali i na sve primedbe Venecijanske komisije na set pravosudnih zakona. Ne možemo se ponašati, kada su u pitanju pojedini zakoni, na način da čujemo od predstavnika Ministarstva pravde da, kada je u pitanju Državno veće tužilaca, a to je bio izričit zahtev Venecijanske komisije, neke odredbe budu takve kakve su u zakonu i da su zbog toga prihvaćene, a da se preko nekih drugih, na koje smo mi ukazivali, jednostavno, preletelo i nisu uvažene.
Ono što je činjenica, jeste da svi efekti ovog zakona nisu na najbolji mogući način sagledani, da nije urađena detaljna analiza potrebnih uslova i sredstava koja su neophodna da ovi zakoni budu primenljivi u praksi. Takođe smo isticali da se na ovaj način ne postiže racionalnija mreža sudova, da je ovo velika opasnost, pre svega, zbog pražnjenja rubnih područja u Republici Srbiji, da je ovo bitno političko pitanje. Ukoliko amandman gospođe Milice Radović, poslanice DSS, ne bude prihvaćen, imaćemo ogromne probleme u narednoj godini. Nisam siguran da će od 1. januara 2010. godine ovaj koncept zaživeti. Nešto mi govori da ćemo iduće godine imati priliku da raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.
Činjenica je da smo na ovaj predlog zakona, kao narodni poslanici, bez obzira na to da li su to poslanici vladajuće većine, ili opozicioni poslanici, uložili ogroman broj amandmana i, kao što je rečeno u načelnoj raspravi, ovaj zakon nije moguće propratiti kroz amandmane. Pokušali smo da obrazlažemo naše namere, naše predloge, amandmane, koje smo zaista pisali iz najbolje namere.
Ovaj problem se može prevazići usvajanjem samo jednog amandmana, koji će zadržati postojeću mrežu sudova i omogućiti da svi građani Republike Srbije mogu da obavljaju sve što treba da obavljaju u sudovima u svojim opštinama, i zbog dostupnosti pravde, i zbog racionalizacije troškova, i zbog svega ostalog, a to ću vam u narednih nekoliko minuta i dokazati.
Takođe smo predlagali, u razgovorima s predstavnicima Ministarstva, da broj apelacionih sudova bude promenjen. Ako krenemo sa konceptom da svaki narodni poslanik traži za svoj grad, za svoju opštinu, i opštinski sud, i okružni sud, i apelacioni sud, to nije dobro, ali mislimo da je ovaj predlog sa četiri apelaciona suda mogao da bude proširen, bar, još nekim odeljenjima.
Dokazali smo u načelnoj raspravi da bi bilo dobro da postoji odeljenje Apelacionog suda i u Čačku i u Zaječaru i u još nekim gradovima, upravo zbog dostupnosti pravde, zbog smanjivanja troškova i efikasnijeg funkcionisanja samog pravosuđa. Ono što je najbitnije, da građani Srbije mogu, sve što treba da završe u sudovima, da urade na jednostavniji način.
Činjenica je da se nije vodilo računa o nekim kriterijumima koji su ovde pominjani od strane predstavnice Ministarstva, gospođe Malović, vezanim za saobraćajnu infrastrukturu, za veličinu opština, za broj stanovnika i broj predmeta, jer nije naša ideja da sad upoređujemo pojedine opštine koje treba da dobiju svoje sudove na račun nekih kojima treba ukinuti te sudove zato što imaju manji broj predmeta, ili manji broj stanovnika. To nije ozbiljan koncept i jedino rešenje za ovo je da se ne menja postojeća mreža.
Da vam dokažem, poštovani predstavnici Ministarstva, da smo zaista ozbiljno pristupili ovom problemu, poslanička grupa DSS-a je imala u vidu Izveštaj o radu Vrhovnog suda Srbije, sa prikazom rada sudova opšte nadležnosti. Takođe smo dobro proučili i upravne okruge u Srbiji, njihovu veličinu, njihov broj i trenutnu mrežu sudova, kako to sada funkcioniše. Proučavali smo najzastupljenije etničke zajednice po opštinama, još od 2002. godine, prema popisu, i tu imamo argumente koji idu u korist ovoga o čemu vam sada govorim.
Površina opština u kilometrima, broj naselja, broj stanovnika, po popisu, čak, iz 1991. godine, pa i 2002. godine, takođe, argumenti koje iznosi DSS, apsolutno stoje. Izveštaj o radu opštinskih sudova, najbolji koeficijent ažurnosti, najgori koeficijent ažurnosti, kvalitet rada, procenat ukinutih odluka, najveći prosečni priliv predmeta, najmanji prosečni priliv predmeta, takođe, izveštaj o radu okružnih sudova za prvih šest meseci u 2008. godini, prosečni priliv u okružnim sudovima u 2007. godini, prosečni priliv u opštinskim sudovima za 2007. godinu.
Izveštaj Vrhovnog suda za period od januara do decembra 2007. godine – koliko je predmeta primljeno, koliko je rešeno, bez obzira na to da li u građanskom odeljenju, krivičnom, izvršnom. Veličina opština, mogu vam pokazati, kasnije ću reći kako su pojedine opštine s malim brojem stanovnika, koje svakako spadaju u najveće opštine po svojoj površini, ostale bez sudova.
U ovom materijalu je pregled svih 138 sudova u Republici Srbiji, sa popisom novih predmeta, koliko je ukupno rešeno, koliko je nerešeno, u istrazi, krivici, parnici, vanparnici, u izvršenjima. Ako krenemo sada da čitamo te podatke, mislim da ovde možemo ostati veoma dugo.
Vreme nam, nažalost, to ne dozvoljava, ali ću pokušati još jednom da vas podsetim i da zamolim predstavnike Ministarstva pravde da prihvate amandman DSS-a koji je podnela Milica Radović i na taj način ćemo mnoge probleme prevazići.
Na ovaj zakon sam, kao i svi narodni poslanici DSS-a, uložio amandman kojim tražim da se zadrži postojeća mreža u Moravičkom i Šumadijskom okrugu. Mnogi od nas su govorili o pojedinim sudovima iz ovih okruga. Ono što je ideja, jeste da u Moravičkom okrugu to budu opštinski sudovi u Čačku, u Gornjem Milanovcu, Guči i Ivanjici.
Neki narodni poslanici su ovde govorili da se pojedini sudovi koji postoje 100, 150 ili 200 godina, ovim predlogom zakona, ukidaju. Najbolji primer za to jeste Gornji Milanovac. U Gornjem Milanovcu, prvo je napravljeno Načelstvo, koje je posle preraslo u sud, pa se oko njega stvaralo naselje. To je Sud sa velikom tradicijom. Građani Gornjeg Milanovca najbolje znaju koliko znači opštinski sud u njihovom gradu, koji će ovim zakonom biti ukinut.
Isto važi i za Opštinski sud u Guči. Govorilo se o infrastrukturnim objektima, o kvalitetu pojedinih zgrada, o prostoru koji poseduju pojedine opštine, šta će se dogoditi s njima. Bili smo u poziciji da u proteklih nekoliko godina renoviramo neke zgrade u tim opštinama i ti sudovi, zaista, izgledaju sjajno.
Šta će se sada u njima dešavati? Da li će to dobiti prostor pojedine političke stranke koje će imati svoje kancelarije u njima, to ćemo videti, ali mislim da se o tom elementu uopšte nije vodilo računa.
Ono što je vrlo ilustrativno i može da bude interesantno, jeste problem Suda u Ivanjici. Opština Ivanjica pripada Moravičkom okrugu. Po dosadašnjem uređenju, ona je bila vezana za Užice.
Podsetiću vas, u par rečenica, da je to bila jedna od najvećih opština u Srbiji, sa površinom od 1090 km2, da je to veoma razuđena opština, gde su pojedina sela, kao što je Ostatija, udaljena i 60 km od centra. Sada je predviđeno da Ivanjica bude odeljenje Osnovnog suda u Požegi, sedište policije u Čačku, Okružni sud u Užicu, Privredni sud za Ivanjičane – u Čačku. Mislim da će ovim predlogom zakona, ukoliko on bude usvojen, građani Ivanjice, zaista, imati mnogo problema. Apelacioni sud je u Beogradu. Pored Čačka, pored Kragujevca, ljudi koji žive 60 km od centra Ivanjice, putovaće stotine kilometara do Beograda, da bi ostvarili neka svoja prava.
Ne želim da iskoristim ovo vreme da čitam sve podatke koje sam dobio, bilo od predsednika sudova iz ovih gradova, bilo od građana koji žive u ovim opštinama, jer mislim da to nije potrebno. Svako ko je dobronameran, shvata da postoji ogromna potreba da se zadrži ovakvo rešenje.
Što se tiče Šumadijskog okruga, takođe, ogroman problem vezan je i za Raču, i za Topolu, i za Batočinu, za sva mesta u kojima sada funkcionišu ovi sudovi. Ukoliko se usvoji ovaj zakon, mislim da će, pre svega, Ministarstvo pravde, zaposleni u pravosuđu i građani Srbije imati izuzetno velike probleme, koje neće moći da otklone u narednih nekoliko godina, dok se ne shvati da je ovaj koncept bio zaista promašen, da se njime ne postiže nikakva racionalizacija, da neće doći ni do kakve uštede. Verovatno je ideja bila da se promeni neko dosadašnje stanje, pravda je spora ali dostižna, i da ste ovim zakonom pokušali da promovišete načelo da pravda treba da bude brža i dostižna. Siguran sam
Da će, nakon usvajanja ovog zakona, ukoliko prođe u Skupštini Srbije, u danu za glasanje, pravda biti i sporija i nedostižna.
Još jednom vas pozivam, još uvek nije kasno, povucite ovaj zakon iz procedure, dajte da još jednom razgovaramo i s predstavnicima pravosudnih organa, sa Društvom sudija, sa svim relevantnim faktorima i značajnim institucijama u ovoj zemlji koje su ponudile određena rešenja i određene odgovore. Ništa nećemo izgubiti time što ćemo ponovo razmotriti ovaj predlog zakona i naći najbolje rešenje.
Mislim da na ovaj način stvaramo probleme koje, očigledno, u ovom trenutku niko iz Ministarstva pravde nije u stanju da sagleda, inače se ne bi ovakav zakon našao pred narodnim poslanicima u Skupštini. Hvala najlepše.