Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane dame i gospodo poslanici, nažalost, nisam u prilici da pozdravim predstavnike Ministarstva pravde, mada im je danas bilo mesto na ovoj sednici. Ukoliko nisu bili ovlašćeni predlagači kada se birao prvi saziv Visokog saveta sudstva, danas je, svakako, trebalo da budu ovde prisutni.
Mislim da je ova tema pogodna da se u ovom visokom domu otvore neke teme i popriča o stanju u srpskom pravosuđu. Poznato je da smo pre nekoliko dana imali izbor prvog saziva VSS-a. Nažalost, taj saziv nije kompletiran. Podsećam narodne poslanike da nije izabran predstavnik Advokatske komore. Još uvek nismo dobili objašnjenje vladajuće koalicije zašto od ponuđenih kandidata, koji ispunjavaju sve uslove, niko nije izabran.
Predstavnici pravnih fakulteta su, takođe, dali svoje kandidate – niko ni od njih nije izabran, a očekujemo da se u neko dogledno vreme izabere predstavnik opštinskih sudova, s obzirom na to da je taj predlog stigao u Narodnu skupštinu.
Interesantno je, ali i očigledno da danas nećemo dobiti odgovor od ministra pravde, a ni od državnog sekretara, gospodina Homena, koji je još 18. februara 2008. godine izjavio da od 1. januara 2009. godine počinje da funkcioniše sistem u Srbiji, s apelacionim sudovima, s Vrhovnim kasacionim sudom i sa svim onim pratećim sudovima koji su predviđeni u našem zakonodavstvu. Razumemo da 2008. godine, zbog izbora i svih ostalih problema koje smo imali, to nije moglo da počne da radi, ali sada je kraj aprila.
Mene interesuje kako će pravosudni sistem funkcionisati od 1. januara 2010. godine? Ono što mi se ukazuje i što je realno da se dogodi u ovom trenutku, jeste da se okreče i zastakle prostorije u kojima bi trebalo da rade apelacioni sudovi, a od početka funkcionisanja procesa u tim sudovima siguran sam da nema ništa.
Mi smo u raspravi o setu pravosudnih zakona, kao Poslanička grupa DSS-a, jasno izneli svoj stav – da, nažalost, to nije naša želja, ali zbog kratkog vremena i zbog nesposobnosti Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde, ovi zakoni neće biti primenljivi od 1. januara. Sigurni smo da ćemo ponovo krajem godine raspravljati o ovim zakonima i pomeriti to na neki period. Da li će to biti šest meseci, ili godinu dana, to ćemo videti. Tada nam to niko nije verovao, evo, kraj aprila pokazuje da smo bili potpuno u pravu.
Takođe, želim da podsetim, pre svega, građane Srbije, da je od 1. januara vladajuća većina ukinula 104 suda u Republici Srbiji. To će dovesti do dodatnih problema u funkcionisanju čitavog sistema i u dostupnosti pravde u mnogim našim gradovima, mnogim našim opštinama, mnogim našim područjima, pogotovu u drugim delovima Republike Srbije – ostaće bez sudova, a funkcionisaće neke sudske jedinice koje neće moći da odgovore na konkretne probleme i zahteve građana, što zbog udaljenosti, što zbog vremenskih uslova kakvi mogu da budu u zimskom periodu. Na sve smo to ukazivali.
Ponavljam još jednom, nije nam drago što će se predstavnici pravosuđa suočiti s ogromnim problemima. Sigurni smo da će vrlo brzo morati da dođe do promene ovih zakona.
Alarmantno je, pored teških uslova u kojima rade sudije, da se nama u poslednje vreme dešava da nam na sudije bacaju bombe. Sistem zaštite sudija i njihovih porodica i sudskih zgrada, očigledno, nije unapređen još od gospodina Petrovića, koji je to obećao kada se dogodio onaj tragičan događaj u Knjaževcu prošle godine. Imali smo i jedan nemili događaj pre izvesnog vremena.
Nije dovoljno da se, kada dođe do dojave o postavljenoj bombi, to sprečava samo pražnjenjem sudskih zgrada. Ti ljudi rade odgovoran posao i moraju biti zaštićeni i na svom radnom mestu, ali i u svojim stambenim jedinicama i bilo gde da se kreću, da bi mogli ovaj posao da rade nezavisno, časno i pošteno.
Koliko nezavisno rade svoj posao, odnosno koliki pritisci postoje od strane izvršne vlasti, konkretno, u ovom slučaju, od Ministarstva ekonomije, jednog državnog činovnika u tom ministarstvu, a ja ne mogu da prihvatim da nadležni gospodin Dinkić ne zna šta mu rade državni sekretari, imali smo priliku da se uverimo kada je izvršen protivustavan, nelegalan i krajnje bezobrazan pritisak na pravosuđe u Srbiji – kada je predloženo zamrzavanje radnih sporova i zaustavljanje pravosnažnih sudskih odluka i izvršenja za hiljade radnika koji su ostvarili to svoje pravo u sudskim procesima i odluke su im postale pravosnažne.
Na svu sreću, srpsko pravosuđe je u tom trenutku imalo snage da se odupre takvim pritiscima i ja se nadam da će ubuduće, pre svega, stranke vladajuće koalicije, sudsku granu vlasti posmatrati kao nezavisnu granu vlasti.
Ogroman je problem i, takođe, nećemo dobiti taj odgovor danas, jer ministar, odnosno gospođa Malović nije prisutna – situacija na KiM-u, gde Euleks u potpunosti preuzima procese od srpskog pravosuđa; po lažnim zakonima lažne države, neki lažni sudovi treba da sprovode pravdu na delu teritorije Republike Srbije.
U tom pogledu je sedam poslanika, članova Odbora za pravosuđe, zahtevalo hitnu sednicu Odbora za pravosuđe i predvideli smo da se ta sednica održi danas, na kojoj bi nam ministarka pružila informaciju o stanju i o funkcionisanju srpskog pravosuđa na prostoru KiM-a. Očigledno, ta sednica nije zakazana. Možda je rok bio kratak, ali očekujemo da u dogledno vreme, već u toku naredne sedmice, imamo priliku da čujemo od gospođe Malović sve potrebne informacije.
Zaista, ne možemo, barem mi iz DSS-a, ćutke da posmatramo, u tišini, kako Euleks uzima sve ingerencije naših pravosudnih organa i kako polako uvlači srpske sudije u svoj sistem.
To je nedopustivo, i prema Ustavu, i prema svim zakonima, prema rezolucijama koje je donela Narodna skupština, prema Akcionom planu Vlade Republike Srbije – Kosovo i Metohija je neotuđivi deo Republike Srbije i na tom prostoru mora funkcionisati pravosudni sistem Republike Srbije.
Ukoliko neko nije spreman, nije sposoban i ne sme da prizna da nije u stanju da ovo spreči, neka to odmah kaže, neka podnese ostavku i neka napusti kabinet nesposobne i neodgovorne vlade.
Postoje ljudi koji znaju da se uhvate u koštac s ovim problemom, koji će to rešiti na pravi način, kako to predviđa, pre svega, najviši akt ove zemlje, a to je Ustav Republike Srbije, koji su dužni da poštuju svi građani Republike Srbije, a on, naravno, važi i za ministra pravde u ovoj zemlji.
Hvala vam. Ja ću iskoristiti ostatak vremena nešto kasnije.