Gospođo Čomić, predstavnici Vlade u odsustvu, dame i gospodo narodni poslanici, posle nepobitne argumentacije koju je izneo kolega Milan Dimitrijević, ne znamo o kakvom jedinstvenom zdravstvenom sistemu u Srbiji možemo govoriti.
Naime, u ovom delu o kome govorimo u ovom trenutku predviđa se osnivanje pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, s tim što su se predlagači ovde malo zaigrali, kada su davali određene nadležnosti ovom pokrajinskom zavodu, tako da vi tu predviđate i uvodite neke podračune, preko kojih će Republički zavod za zdravstveno osiguranje vršiti isplate sredstava, pa će onda direktor Pokrajinskog zavoda da imenuje direktore filijala na teritoriji AP. Onda će zavod za javno zdravlje AP Vojvodine da preuzme na korišćenje svu pokretnu i nepokretnu imovinu i zaposlene u zavodu sa teritorije južnog Bačkog okruga.
Zbog svega iznetog, DSS predlaže da se član 52. iz ovog zakona briše i da se na taj način, zaista, Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje daju one nadležnosti koje mu po Ustavu i zakonu pripadaju i ništa više od toga.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom delu koji reguliše lokalnu samoupravu piše da AP Vojvodina, preko svojih organa u oblasti lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, daje mišljenje na predloge za osnivanje novih jedinica lokalne samouprave, ukidanje ili spajanje postojećih, promenu granica i sedišta jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina.
I tačka 1) i tačka 3) su slično definisane. Postavljam pitanje - kome daje saglasnost: sebi, lokalnoj samoupravi? Gde je u ovom članu zakona ministarstvo? Naravno da AP Vojvodina treba da daje svoje mišljenje, ali ga valjda upućuje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ne znam da li ste obavestili gospodina Milana Markovića da njegove ingerencije prestaju kada je u pitanju Vojvodina.
Mi smo predložili izmenu ovog člana, a ne njegovo brisanje, već da upravo stoji onako kako Ustav i zakon to i predviđaju - da Vlada Republike Srbije daje mišljenje na inicijativu AP Vojvodina.
Čuli smo tokom ove rasprave, puna su vam usta decentralizacije. Neke stranke iz vladajuće koalicije su rekle da je Vojvodina dobila premalo, neki su rekli da je prava mera i da je to najbolje što se moglo postići u ovom trenutku. Zbog toga i jeste opravdan naš strah šta će se desiti za neku godinu i šta će biti sa AP Vojvodina.
Mislim da je najbolji odgovor na ovo pitanje dao najbolji gradonačelnik za 2007. godinu gospodin Goran Knežević, koji je upravo rekao da ovde nema nikakve decentralizacije, već da je samo nova adresa u Novom Sadu, a ne više u Beogradu. Činjenica je ukidanje ingerencija Vlade Republike Srbije i nadležnost ministarstva, da zaista to i planirate da ostvarite za neku godinu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto se hrabri gospodin Miković, koji se ne plaši ni munje ni groma, ni pomračenja sunca, uplašio da pročita tačku 4) i tačku 5) u ovom članu, koja kaže da AP Vojvodina predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodina i u oblasti kulture, prosvete i javnog informisanja može poveriti poslove iz svoje nadležnosti nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
DSS nije predložila da se briše ceo ovaj član, već upravo tačke 4) i 5), koje su direktno u protivnosti zakonu i protivne Ustavu. Smatramo da ne mogu postojati u ovom članu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan član koji nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije zato što predviđa da AP Vojvodina preko svojih organa, u skladu sa zakonom koji uređuje polaganje pravosudnog ispita, za lica koja imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine obrazuje ispitni odbor i organizuje polaganje pravosudnog ispita.

Predlaže se da Vojvodina formira taj ispitni odbor, da sva lica koja imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine polažu pravosudni ispit u Novom Sadu. Koliko znam, do sada su postojale tri ispitne komisije, sastavljene od sudija Vrhovnog suda, od profesora pravnih fakulteta sa cele teritorije Republike Srbije i ta komisija je vršila ispitivanje kandidata na pravosudnom ispitu.

Tu komisiju obrazovalo je Ministarstvo pravde Republike Srbije. Zato vas pozivam da uvažite amandman DSS i da se ovaj potpuno besmisleni član briše iz zakona jer, koliko znam, novi zakon o polaganju pravosudnog ispita nije došao u skupštinsku proceduru, a prema važećem zakonu nigde se ne otvara mogućnost da se pravosudni ispit polaže u Vojvodini.

Argumentacija slična kao u prethodnom članu, kao što se to odnosi na pravosudni ispit, ovim predlogom zakona predviđate da se za državni stručni ispit za lica koja su zaposlena na teritoriji AP Vojvodine organizuje polaganje ispita na teritoriji Vojvodine.
Da vas podsetim još jednom, komisija za polaganje državnog ispita formira Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ponavlja se situacija kao što je u članu 73. predviđeno, ponovo se ukidaju nadležnosti gospodina Milana Markovića i njegovog ministarstva.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman ne zbog Milana Markovića, već zbog funkcionisanja Vlade Republike Srbije, nadležnog ministarstva i funkcionisanja jedinstvenog sistema na celoj teritoriji Republike Srbije. Vojvodina u ovoj oblasti nema šta posebno da uređuje.

Nakon polaganja pravosudnog ispita, nakon polaganja državnog stručnog ispita predviđa se i da stalni sudski tumači koji obavljaju funkciju na teritoriji Vojvodine budu upisani u registar koji će voditi AP Vojvodina.
Mislim da se ovim stavljaju u potpuno neravnopravan položaj svi oni ljudi koji mogu da obavljali ovaj posao kvalitetno, koji taj posao rade na teritoriji čitave Republike i da će upravo sastavljanjem ovakvog registra doći do diskriminacije, tako da neko iz Srbije ispod Save neće imati priliku da obavlja ovaj posao pred nadležnim sudovima.
Ovo je vrhunac besmisla i pozivam vas da ovaj amandman prihvatite.

Gospođo predsednice, poštovana predstavnice predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, mi večeras u Domu Narodne skupštine raspravljamo o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda i tužilaca.
Raspravljamo tri godine nakon donošenja Ustava Republike Srbije i godinu dana od usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva. Zakonski rok za izbor sudija sa stalnim mandatom, znači u osnovnim, višim apelacionim, privrednim i prekršajnim sudovima ističe 1. decembra 2009. godine, znači sutra.
Vi kao predstavnik Visokog saveta sudstva, koja je na tom mestu izabrana od Visokog saveta pravosuđa, imali ste sreću da uđete u Visoki savet sudstva, ali činjenica da neki članovi Visokog saveta pravosuđa, koji su bili predloženi za Visoki savet sudstva, nisu imali tu sreću, isto kao što su neki imali sreću da po samom slovu zakona, kada im prestane mandat u Visokom savetu sudstva, budu unapređeni mimo pravila kako to predviđa naše zakonodavstvo.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je prilikom donošenja Zakona o Visokom savetu sudstva ukazala na niz problema koje će ovaj zakon prouzrokovati. Veliki broj naših amandmana tom prilikom je i usvojen i dobrim delom je taj zakon popravljen, ali nažalost one ključne stvari nisu korigovane i zbog tih stvari ćemo upravo imati u narednom periodu određene probleme u funkcionisanju ovog organa.
Samo da vas podsetim da je još 4. marta 2009. godine Društvo sudija Srbije podnelo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Visokom savetu sudstva, gde se upravo između ostalog i govori da članovi Visokog saveta sudstva po prestanku mandata prelaze u više sudove.
Koliko znam, od juna Ustavni sud se nije oglasio po tom pitanju i očekujem da bar ovih deset sudija Ustavnog suda da svoje mišljenje na ovaj zahtev Društva sudija Srbije.
Evropska komisija smatra da ovakva reforma i njena ishitrena primena predstavlja veliki rizik po nezavisnost, kredibilitet i efikasnost pravosuđa. To je citat iz Izveštaja Evropske komisije.
Ministar Marković nam je malopre objašnjavao neke tehničke detalje i proceduralne, i svi znamo da Visoki savet sudstva ima 11 članova, da ima šest sudija i naravno da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kao sedmi sudija, predsedavajući tom telu.
Broj sudija i kriterijum za izbor sudija u Republici Srbiji jeste utvrdio Visoki savet sudstva, ali u nekompletnom sastavu. Podsetiću vas da je 26. oktobra 2009. godine u ovoj skupštini skinut sa dnevnog reda izbor profesora Zorana Tomića za člana Visokog saveta sudstva. Znači on je došao kao predlog Visokog saveta pravosuđa, prošao je Odbor za pravosuđe i volšebno je skinut sa dnevnog reda.
Ne samo što je nekompletan sastav Visokog saveta sudstva utvrdio kriterijum i broj sudija u Srbiji, već pošto je sutra 1. decembar i rok kada moraju biti izabrane sudije u Srbiji, očigledno je da je nekompletan sastav Visokog saveta sudstva izvršio i izbor sudija u Srbiji.
Danas biramo predsednika Vrhovnog kasacionog suda koji je, kako sam rekao, predsedavajući Visokog saveta sudstva i očekujemo od predsednika Vrhovnog kasacionog suda da sutra saopšti spisak sudija u Srbiji.
Rok za njegov izbor jeste ponoć, večeras. Zakon o Visokom savetu sudstva je donet u decembru 2008. godine. Ponovo ulazimo u pucanj i sa izborom predsedavajućeg za Visoki savet sudstva, i sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. Mene interesuje da odgovorite da li će Narodna skupština Republike Srbije prilikom izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda sprovesti ovaj izbor u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Podsećam vas na član 79. Zakona o sudijama, koji kaže da se predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira iz redova sudija tog suda. Kao što znamo svi, taj sud još uvek nije profunkcionisao, nije formiran, ali član 102. istog zakona kaže da kandidat za sudiju Vrhovnog kasacionog suda i predsednika može biti bilo koje lice koje ispunjava uslove. Na taj način mislim da se vrši i degradacija samih sudija Vrhovnog kasacionog suda i mislimo da je ova odredba u direktnoj koliziji sa Ustavom Republike Srbije.
Član 144. stav 1. Ustava Republike Srbije izričito predviđa pribavljanje mišljenja Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
To se naravno neće dogoditi. Nije bitno o kome se radi, nisu bitna imena, ni gospođa Nata Mesarović, ni tužioci koji se biraju, govorim vam kako institucije moraju da funkcionišu u ovoj zemlji. Upravo da bi njihov izbor bio u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom i da niko sutra ne može da ospori izbor bilo predsednika suda, bilo tužilaca.
Žao mi je što gospodin Marković nije tu, mada i da je imao odgovor na neka pitanja moja, ne bih mogao da mu odgovorim, jer kada je bio narodni poslanik u ovom parlamentu je postojao institut replike koji je volšebno ukinut u prethodnih nekoliko dana, pokušao je da objasni proceduru izbora tužilaca u Republici Srbiji i činjenica je da predlog za tužioce koje bira Narodna skupština podnosi Vlada.
Da li je Vlada u ovoj ulozi poštara ili nekog protočnog bojlera bila kada je prihvatila predlog Državnog veća tužilaca, to zaista ne znam, da mu verujemo na reč, ali da vas podsetim da ni Državno veće tužilaca ne radi u kompletnom sastavu. Za razliku od profesora Tomića, kandidat za Državno veće tužilaca je takođe došao od ovlašćenog predlagača, od Advokatske komore Srbije, prošao je kroz Odbor za pravosuđe i dobio je samo jedan glas u parlamentu Republike Srbije.
Kada smo kod tužilaca, ne znam da li se neko bavio geografijom kada je pisao ovaj predlog. Da li je neko mislio da će u Srbiji tužioci da se bave tužilačkim turizmom? Navešću vam samo nekoliko primera. Svakoga dana putovati iz Čačka u Kruševac ili, još drastičniji primer, recimo za dva grada i za oba tužilaštva, i za osnovno i za više, tužilac iz Valjeva će raditi u Šapcu.
Prostom matematikom ta dvojica ljudi za godinu dana treba da pređu 90.000 kilometara ukoliko bi svakodnevno radili taj posao. Naravno, imaju zamenike, neće putovati svakoga dana, ali to je jedna kraća relacija. Verujte da ima i mnogo dužih, i preko 150 kilometara udaljenosti. Da li je to zalaganje za efikasnije i ekonomičnije pravosuđe? Verujte mi da jedva čekam da vidim predlog budžeta Republike Srbije za 2010. godinu koji na današnji dan kasni već 30 dana. Da li gospođa Diana Dragutinović zna šta je dva miliona kilometara koje bi trebalo da pređu samo tužioci u narednoj godini i koliko će to koštati budžet Republike Srbije i građane Republike Srbije?
Zalaganje za pravnu državu ne sme biti samo fraza, već to zaista jeste i ustavna i zakonska obaveza svih nas. Mislim da je interes svih narodnih poslanika da srpsko pravosuđe radi kvalitetno, čestito i pošteno, pre svega zbog interesa građana Republike Srbije.
Kao što ste prekršili Ustav kada ste donosili Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, kao što je prekršen Ustav kada je usvojen Statut AP Vojvodine, očigledno je da se danas krši Ustav i kod izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Prilikom izbora sudija, ponavljam još jednom, rok je do ponoći. Sutra očekujemo da vidimo kojih 500 ljudi je ostalo bez svog radnog mesta, jer smatramo da je ključna stvar za jednog sudiju, njegov ljudski dignitet i njegovo dostojanstvo, i njegova stručnost, a imamo opravdanih razloga da brinemo, da strahujemo da kada politika nekoga bira onda on ćuti i ne sme da progovori. To će biti žalosno ukoliko se bude potvrdilo. Iskreno se nadam da će najsposobniji, najstručniji proći, ali to očekujem od vas da već sutra saopštite.
Plašim se da će srpsko pravosuđe u narednim godinama voditi samo podobni, za razliku od pravila koje je doskoro važilo u našim sudovima, da u sudu rade samo dobro udate žene i nesposobni muškarci. Zato vam želim puno uspeha prilikom izbora sudija u narednom periodu i da se zaista uverimo da su najstručniji i najsposobniji prošli ovaj reizbor.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, kada imate ovakav zakon koji je jedan pravni hibrid koji je proistekao iz statuta Vojvodine, onda u njemu može da se nađe zaista svašta. Iz onog sramnog petominutnog izlaganja gospodina Cvetkovića, mi nismo čuli ni jednu jedinu reč o ovom pitanju, a siguran sam da se gospodin Bradić danas neće uključiti u ovu raspravu.
U članu 12. predloženog zakona predviđate da organi AP Vojvodina u oblast stanovanja rešavaju po žalbama, odnosno rešavaju u drugom stepenu. Stanovanje je ekskluzivno pravo lokalnih samouprava. Kolega Krasić je malopre jednom pravničkom argumentacijom obrazložio zbog čega treba prihvatiti amandmane na čl. 10. i 11, pa i ovaj član 12, jer zaista je nenormalno da republički organi budu potpuno isključeni iz ovog procesa.
Mogu da razumem da ste hteli da napišete u ovom zakonu da će dva ministra, gospodin Dulić i gospodin Mrkonjić, iz dve sestrinske stranke, bratski da grade socijalne stanove po ceni od 500 evra u Vojvodini. Ako je to tako, onda je potpuno razumljivo da ih budući predsednik vlade Vojvodine gospodin Bojan Pajtić kontroliše.
Podsećam i vas i građane Srbije da gospodin Pajtić upravlja sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja u Vojvodini, a da ga ne kontrolišu ni organi Vojvodine, ni ono što je najtužnije, ne kontroliše ga ni ministar finansija, gospođa Diana Dragutinović, a radi se o milijardama dinara sredstava građana Srbije, ne samo Vojvodine.
Zato gospodine Bradiću, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman DSS i da se ova glupost briše iz zakona. Hvala vam najlepše.

Gospođo Čomić, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, član 9. praktično otvara drugu glavu zakona koja reguliše nadležnosti AP Vojvodine.
U članu 8. govori se o finansiranju nadležnosti AP Vojvodina i tu imamo krajnje načelne odredbe, gde se predviđa donošenje nekih zakona, pa će se onda te neke stvari usklađivati, a u stavu 3. jasno piše da sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija. Što se toga tiče sve je jasno.
U članu 9. se jasno vidi da, kada se prvo donese statut, pa se iz njega izvlači zakon, kako mogu da se naprave određeni propusti i određene greške. Demokratska stranka Srbije je predložila jednu načelnu odredbu vezanu za nadležnosti AP Vojvodine, koja bi glasila: „Pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim odlukama i drugim opštim aktima, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom AP Vojvodine.“
Smatramo da je mnogo bolja formulacija da to ovako stoji – da se nakon toga pobroje nadležnosti AP Vojvodine, a pitanja ustavnosti, zakonitosti, odnos između republičkih i pokrajinskih organa može se regulisati na sasvim drugom mestu.
Želeo bih da pitam gospodina Ljajića, kao ovlašćenog predstavnika Vlade ovde, da mi pronađe član Ustava iz koga je predlagač izvukao treći stav u ovom članu da, ukoliko nadležni organ Republike Srbije donosi propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom ovim zakonom, AP Vojvodina može, u oblastima iz stava 1. ovog člana, svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja do donošenja izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine Ljajiću, molim vas da mi ovo obrazložite, da bi mogli da znamo da li dalje da obrazlažemo ovaj amandman ili ne.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS u načelnoj raspravi je iznela stav da je Srbiji potrebna Pravosudna akademija, da je Srbiji potreban ovaj zakon, ali smo izneli niz primedaba i zamerki na tekst predloženog zakona.
Zadovoljan sam time što je Vlada usvojila nekih 11 amandmana. Mislim da je bilo prostora da se usvoji mnogo više amandmana koje su poslanici opozicije podneli na predloženi tekst zakona upravo u nameri da poprave ovaj tekst. Ovaj tekst ima 61 član, a 102 amandmana, znači, dvostruko više amandmana je podneto na Predlog ovog zakona.
Smatram da je bilo neophodno da Vlada prihvati amandman Demokratske stranke Srbije, koji smo podneli kada se radi o određivanju lica koja mogu biti mentori i predavači.
Naime, u članu 19. Predlog zakona stoji da mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca. Mi smo, naravno, uvažili činjenicu da nosioci pravosudnih funkcija moraju biti mentori, ali smo želeli da u taj krug uključimo i predstavnike advokata, upravo zbog toga što su to ljudi sa ogromnim znanjem i iskustvom.
Voleo bih da čujem od vas, ako imate taj podatak, koliko bivših sudija, predsednika sudova se sada nalazi u advokaturi, ljudi koji su praktično dvadeset, trideset godina proveli u sudovima? Mislim da ih ne treba isključiti iz ovog procesa. Mislim da im to što će biti povremeni predavači ne daje dovoljno prostora da zaista edukuju ljude koji treba da prođu kroz Pravosudnu akademiju.
Još jedan primer: kada govorimo o advokaturi, vi ste svesni činjenice da Državno veće tužilaca nije kompletirano, da na sednici Skupštine nije prošao predlog Advokatske komore, naime, nije dobio podršku DS-a kandidat Advokatske komore Srbije. Ne znam zašto je to tako učinjeno, nas za mesec i po dana očekuje funkcionisanje novog sistema pravosuđa u Srbiji. Da li to znači da Državno veće tužilaca neće raditi u kompletnom sastavu?
Nemojte zameriti, normalno je da poslanici od vas očekuju određene odgovore, vi ste član Visokog saveta sudstva. Mi ne možemo gatati da li su urednici ili državni sekretar pravilno preneli neke izjave. Često se dešavalo da vaš državni sekretar gospodin Homen daje različite izjave.
Podsetiću vas samo na onu situaciju sa gospodinom Ćirićem, državnim sekretarom Ministarstva ekonomije, kada bukvalno nismo znali šta se dešava, odnosno sudije nisu znale šta se dešava u pojedinim radnim sporovima. Zbog toga su izrečene i određene sankcije, ali ja ne vidim da su oni bilo šta korigovali u svom ponašanju u odnosu prema medijima. Kada se daju izjave tog tipa, one moraju biti vrlo jasne i precizne, jer se tu radi o sudbini stotina ljudi u ovoj zemlji.
Podsećam vas, takođe, da Visoki savet sudstva nije u kompletnom sastavu. Naime, kandidat pravnih fakulteta uopšte nije došao na glasanje, ovde nije bio predložen na sednici da se o njemu narodni poslanici izjašnjavaju. To znači da će taj broj od 2.252 sudije i 600 tužilaca u Srbiji biti smanjen za nekih 400; prema podacima koje ste objavili, 1.863 lica treba da bude izabrano za sudije tokom ovog reizbora. Neće biti obavljeno u kompletnom sastavu Visokog saveta sudstva. Svakako da to nije bila želja pre godinu dana, kada smo usvajali zakon o Visokom savetu sudstva.
Kada se taj broj smanji na ovih 1.800 sudija, na jednog sudiju dolazi 1.285 predmeta. U Beogradu je taj podatak još, da kažemo, značajniji, gori, veći, jer će po jednom sudiji doći 1.700 predmeta. Mislim da nema pravosudne akademije koja će moći da spremi nosioce pravosudnih funkcija da se bore sa tolikim brojem predmeta.
Sve ovo ističemo u nameri da još jednom razmotrite i prihvatite neke amandmane koje smo podneli. Naravno, obrazlagaćemo još neke amandmane u toku sednice. Smatramo da su pre svega usmereni ka tome da se popravi tekst zakona i da se omogući nosiocima pravosudnih funkcija da kvalitetno obavljaju svoj posao.
Mi bismo voleli da možemo da vam verujemo, i vama i državnom sekretaru i ljudima iz Visokog saveta sudstva, da će zaista ti kriterijumi koji su predviđeni biti ispoštovani, da će se tako birati sudije u Srbiji. O tome ćemo imati priliku da se izjasnimo kada prođe taj reizbor, kada razmotrimo sve ove dopise koji stižu, verujte, svakodnevno iz različitih sredina, iz raznih gradova u Srbiji.
Potpuno je normalno da su ljudi zabrinuti i da dostavljaju određene podatke o tome što se dešava u pojedinim sudovima, kako se, kako oni kažu, montiraju određeni rezultati.
Povedite računa prilikom izbora sudija koji treba da se sprovede u narednih mesec dana. Ukoliko sudije koje budu izabrane budu samo ćutale, a budu svesne činjenice da je bilo nekih nepravilnosti, onda je činjenica da su stranke tu birale. Kada stranka bira, onda morate da ćutite i da trpite, ne smete da se pobunite protiv toga. Svakako da će biti par stotina nezadovoljnih, verovatno veliki deo njih i opravdano.
Dozvolićete mi, uručiću vam jedan dopis koji sam dobio iz Trgovinskog suda u Čačku, koji je potpisalo 26 zaposlenih, koji se odnosi pre svega na ovaj privremeni pravilnik koji ste doneli u oktobru mesecu, gde, samo navodim primer, sa 22 zaposlena na 13 sistematizovanih radnih mesta ovaj sud treba da funkcioniše.
Grad Čačak se jedva izborio da dobije Trgovinski sud. Vi znate da smo mi pripadali Kraljevu i da je to bilo samo odeljenje. Mislim da ovim ljudima koji kvalitetno i čestito rade svoj posao treba omogućiti da ga obavljaju na pravi način. Verujte, sa tri zaposlena u pisarnici, sa pet sudija, od kojih je jedan predsednik suda, ne možete odraditi 2.500 predmeta, koliko je stiglo u ovom trenutku u Trgovinski sud u Čačku. Prema novom pravilniku, predviđena su tri sudijska pomoćnika. Ako realno hoćemo da posmatramo stvari, siguran sam da ste svesni činjenice da je to nemoguće uraditi na kvalitetan način.
Još jednom apelujem na vas da u narednih mesec i po dana ne dovedete i sebe i sve ljude koji su članovi Visokog saveta sudstva u situaciju da u jednom trenutku dođete u ovu salu i da ne smete da nas pogledate u oči zato što ćemo vam dokazivati da izbor sudija nije obavljen na zakonom predviđen način.
Molim vas da vam ovaj predmet kasnije predam, da pogledate samo jedan mali primer (verujte da ih ima na stotine u poslaničkom klubu DSS), sve u želji da zaista pomognemo nosiocima pravosudnih funkcija i da pomognemo građanima koji se tim sudovima obraćaju da ostvare svoje pravo i pravdu. Hvala vam najlepše.

Gospođo potpredsednice, uvažena gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od amandmana koje je podnela Demokratska stranka Srbije za koji smo bili sigurni da će biti prihvaćen, mislim da smo se razumeli i u načelnoj raspravi oko toga, ali kada smo jutros videli izveštaj Vlade prosto nismo mogli da verujemo da ovaj amandman nije usvojen.
Nakon četvorogodišnjih studija mlad pravnik se obraća ili predsedniku suda ili nekoj advokatskoj kancelariji u kojoj će obaviti pripravnički staž i tu provede dve godine žestoke obuke, od kupovine bureka, pisanja prve tužbe, žalbe, izrade presude i svega ostalog. Većina kolega je sigurno prošla kroz to i to je svakako dobra škola u svakom pogledu. Oni vredniji pred kraj, pred istek te dve godine pripravničkog staža počnu da spremaju pravosudni ispit; oni koji imaju nekih drugih obaveza nakon obavljenog pripravničkog staža ulaze u jedan ozbiljan proces pripreme pravosudnog ispita, koji traje tri, četiri, pet, pa bogami i šest meseci. Polože pravosudni ispit i onda su potpuno spremni da se upišu u imenik advokata ili da čekaju posle određenog perioda sticanja radnog iskustva da budu izabrani za sudije.
Ovim zakonom o pravosudnoj akademiji vi sve one ljude koji su položili pravosudni ispit, koji je do sada u našem sistemu bio kruna neke obuke i edukacije, nakon čega stičete praktično sve uslove da budete izabrani za sudiju ili da se bavite advokatskom profesijom, dovodite u poziciju da polažu prijemni ispit na pravosudnoj akademiji. To je predviđeno ovim članom 28 (pa i članom 29) – uslovi za prijem na početnu obuku. Znači, posle fakulteta, pravosudnog ispita, dve godine iskustva, on ide na početnu obuku u trajanju od gotovo dve godine. Zaista ne znam šta će biti predviđeno zakonom o pravosudnom ispitu, ali mi smatramo da ovo treba brisati iz ovog člana.
Potpuno je neprihvatljivo obrazloženje Vlade, gde stoji da je obavezan da položi pravosudni ispit i da ima radno iskustvo. Pa, niko to ne spori. Jedino što sporimo u ovome jeste da nakon položenog pravosudnog ispita polažem prijemni ispit za početnu obuku na pravosudnoj akademiji i tu provodim još dve godine. Ukupno, nakon nekih desetak godina, par godina sticanja radnog iskustva, stičem uslov da budem izabran za sudiju. Kad kažem „budem“, mislim na sve ljude koji će proći kroz ovaj proces.
Predložili smo da se briše pravosudni ispit iz ovog člana, ovi ostali uslovi su korektni, ili da se na drugačiji način definiše polaganje samog pravosudnog ispita. Smatramo da je potpuno neprihvatljivo za ljude koji imaju određeno znanje, određeno iskustvo, koji su polagali, kako je to i ovde navedeno, iz oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava. Prijemni ispit predviđa i poznavanje opšte kulture. Naravno, jedino je to razlika između pravosudnog ispita i ovog prijemnog ispita, što je ovde taksativno navedeno da se polaže i neki test iz opšte kulture. Verujte mi da je i to potrebno. Možda to treba predvideti u zakonu o polaganju pravosudnog ispita.
Imao sam priliku da vidim, da držim u rukama rešenje u ime naroda, koje je donela sudija, doduše izabrana pre 2000. godine, po principu za koji se plašim da će funkcionisati i ovoga puta. Tu ne postoji ni opšta kultura, ni akademija, ni bilo šta, jednostavno nije rođena za taj posao kada je to mogla da uradi. Niko me ne može ubediti. Volim da kažem da se od bukve violina ne pravi, može samo korito. Znači, neko ko nije za taj posao ne sme da obavlja taj posao.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman, da se ovde pravosudni ispit iz ovog člana obriše. Budite sigurni da ljudi koji su stekli uslov da polože pravosudni ispit i to obave, nakon toga mogu kvalitetno obavljati ovaj posao. Mislim da je zaista ponižavajuće da oni kreću na neku početnu obuku i da pri tome polažu prijemni ispit za akademiju. Hvala najlepše.

Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo Matić, gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o paketu od četiri veoma važna zakona i ako bismo pravili neku gradaciju, dozvolićete da kažem da je zakon o zvaničnoj statistici, verovatno, pored toga što je tehnički zakon, najvažniji u ovom paketu. Uostalom, svi zakoni koje donosi Narodna skupština su važni. Sad, neki su možda manje važni, neki možda malo više važni, ali ono što je najvažnije, to je da svi zakoni koje donosi Narodna skupština Republike Srbije moraju da se poštuju.
Neka ministarstva spremaju određene nacrte, pa taj nacrt dostave Vladi. Vlada utvrdi predlog. Predlog zakona dođe u Narodnu skupštinu, onda se o njemu vodi načelna rasprava, pa rasprava u pojedinostima, u kojoj, uglavnom, poslanici opozicije pokušavaju da poprave taj predlog zakona, a zatim se obavi glasanje i na kraju predsednik Republike donosi ukaz o proglašenju tog zakona.
Podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije donela odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije, kao najznačajnijeg akta u ovoj državi, kao i da ima posebno zadovoljstvo da u decembru donosi najznačajniji zakon, a to je zakon o budžetu. Naravno, ne mogu da odvojim od zakona o budžetu i zakon o budžetskom sistemu.
Ali, da se vratimo na vrlo važan zakon o zvaničnoj statistici. Ja ću pokušati da napravim paralelu ovog zakona sa, takođe, jednim vrlo važnim zakonom. U čl. 2. i 4. Predloga zakona o zvaničnoj statistici su navedene određene definicije.
Mislim da tu ima 13 definicija koje su vrlo bitne i koje determinišu određene oblasti kojima se ovaj zakon bavi, a u još jednom važnom zakonu, u članu 2, predviđeno je čak 60 definicija, od kojih se, nažalost, mnoge ne poštuju. Da je gospođa Dragutinović prisutna u sali, ona bi svakako znala o kom zakonu govorim.
Takođe, ovaj zakon o zvaničnoj statistici, u svojoj 2. glavi, koja predviđa organizaciju sistema zvanične statistike, znači, ko su odgovorni proizvođači zvanične statistike, šta radi Republički zavod za statistiku, koji su poslovi tog zavoda, predviđa najznačajnije poslove koje Zavod treba da obavi. U članu 31. Zakona o budžetskom sistemu stoje neki rokovi koji se, nažalost, ne poštuju. Statistički gledano, ovaj član zakona je sto odsto prekršen.
Podsetiću vas da ovaj član zakona predviđa da 15. oktobra ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije. Takođe, u tački 11, ovaj član zakona predviđa da 1. novembra Vlada usvaja predlog zakona o budžetu i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Uzgred budi rečeno, danas je 4. novembar 2009. godine. I, da vas podsetim na ono što se dogodilo 29. decembra 2008. godine – usvojen je Zakon o budžetu, iako je morao biti usvojen 15. decembra. Znači, s velikim zakašnjenjem.
Na to su poslanici Demokratske stranke Srbije ukazivali u načelnoj raspravi 13. jula 2009. godine, kada smo razmatrali u ovom domu Zakon o budžetskom sistemu. To smo govorili i 15. jula, kada smo govorili u pojedinostima, i predsednik Republike je 17. jula doneo ukaz o proglašenju Zakona o budžetskom sistemu. Kao i svi ostali akti koje usvoji ova skupština, trebalo je da se poštuju.
Meni je žao, uz sve uvažavanje gospođe Matić, što ministarka Dragutinović danas nije ovde; bar da je došao Slobodan Milosavljević, mislim da bi on možda mogao da nam da neke odgovore na naša pitanja.
Zašto ovo kažem? Moje kolege su do sada ukazivale da statistika mnogo toga pokazuje, mnogo toga otkriva, mnogo toga sakriva, ali se uglavnom radi o nekim brojevima. Kada je gospođa Dragutinović u pitanju, onda sve to pršti od nekih milijardi. Naime, za četiri milijarde je probijen budžetski deficit, pa smo onda čuli da to nije, u stvari, dobar podatak, jer nije potrošeno više para, nego se prihodna strana slabije puni.
Mi smo ukazivali uvek na to da nije problem potrošiti ono što je predviđeno za potrošnju, da će se to svakako potrošiti, ali da prihodna strana ne obećava i da neće moći biti popunjena. Možda je do danas ta ravnoteža, kako nam je ona pokušala da objasni, uspostavljena.
Takođe, statistički gledano, 130 milijardi nije malo novca za Republiku Srbiju, a čuli smo pre neki dan da se to nigde ne vidi u budžetu. Mislio sam da će to moći da se vidi kroz Trezor, ali ministarka je na svoj način objasnila da ona nema kontrolu nad tih 130 milijardi.
Ono što je najstrašnije jeste podatak da je ministarka Dragutinović rekla da je zatekla pravo rasulo u svom ministarstvu i, statistički, gospođa Dragutinović je u tome sto posto u pravu.
Samo da vas podsetim na problem da je pre ministarke Dragutinović ministar finansija bio Mirko Cvetković, koji je sada predsednik Vlade. Pre njega je bio gospodin Mlađan Dinkić, koji je sada potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, a pre njega, gospodin Đelić, takođe, potpredsednik Vlade, ministar za nauku.
Katastrofa. To je isto kao da ja pozovem svoje dete i kažem – sine moj mali, evo ti žilet, pa se ti popodne igraj. Budi što kreativniji, pa da vidimo večeras šta si uspeo da napraviš od sebe, svog stana, brata, od svojih prijatelja.
Zakon o statistici sadrži i kaznene odredbe, koje su predviđene u čl. 52, 53. i 54. Tu je jasno navedeno da se novčanom kaznom od 50 do 100.000 kažnjava za prekršaj odgovorni proizvođač zvanične statistike, ukoliko ne dođe do pružanja informacija izveštajne jedinice, i odgovorno lice u proizvođaču zvanične statistike.
Kada pravimo paralelu, pozivam vas ne član 103. Zakona o budžetskom sistemu, gde nema ministra finansija i gde nema predsednika Vlade. Njihova odgovornost u ovom članu uopšte nije predviđena. Zbog toga je Poslanička grupa DSS-a podnela Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, gde se jasno utvrđuje odgovornost ministra finansija ukoliko prekrši Zakon.
Bilo bi normalno, bilo bi moralno i statistički opravdano da gospođa Diana Dragutinović podnese ostavku na mesto ministra finansija i da to toplo preporuči svojim prethodnicima. Uostalom, imali smo priliku juče da vidimo, kada je ''ferari'' žute boje sav razlupan i završio u blatu.
Građani Srbije, mislite o tome. Hvala vam najlepše.

Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o Visokom savetu sudstva je usvojen u decembru 2008. godine i, nakon današnjeg glasanja, činjenica je da još uvek nije izabran u punom sastavu.
Naime, kandidat Pravnog fakulteta, gospodin Tomić, nije danas biran. Doduše, DS je danas stopirao izbor gospodina Miroslava Bojića za Državno veće tužilaca, tako da smo u situaciji da u pucanj pred reizbor sudija ulazimo bez kompletnog sastava Visokog sastava sudstva.
Prema važećim propisima i prema onome kako ste to predvideli, u toku decembra bi trebalo da bude obavljen reizbor sudija.
To znači da je broj sudija i kriterijume za njihov izbor odredio nekompletan Visoki savet sudstva.
Podsećam, radi se o gotovo 2.500 sudija, da zanemarimo činjenicu da će preko 600 njih ostati bez posla. Od Nove godine treba da se uspostavi novi sistem, nova mreža sudova, treba da profunkcionišu apelacioni sudovi, od Nove godine treba da funkcioniše i Vrhovni kasacioni sud, ali bih voleo da znam od koje nove godine.
U februaru smo iz Ministarstva pravde čuli da će sve ovo stupiti na snagu i početi da radi od 1. januara 2009. godine, pa ste onda sve to prolongirali godinu dana. Zaista sam zabrinut i nisam siguran da će naš pravosudni sistem moći u punom kapacitetu da radi od 1. januara 2010. godine, na to smo vas upozoravali.
Podsećam vas i ovog puta koliko je Poslanička grupa DSS-a uticala da se popravi Zakon o Viskom savetu sudstva i da neka rešenja, za koja smo smatrali da su dobra, a koja ste vi prihvatili, ugradimo u taj zakon. U međuvremenu, povećan je broj predmeta. Predsednici sudova su tražili veći broj sudija. Došlo je do mnogih problema u funkcionisanju pojedinih sudova. Dobili smo smanjenje broja sudova i potpunu neizvesnost da li će ovaj sistem profunkcionisati.
Odmah da se razumemo, naša je želja da sistem funkcioniše. Ne radujemo se tome što ovo neće moći da radi od 1. januara, ali činjenice ukazuju da će upravo tako biti. Smatramo da zalaganje za pravnu državu ne može biti samo politička fraza, već ustavna i zakonska obaveza koje svi treba da se pridržavamo, i vi kao ministar, i mi kao narodni poslanici, a, naravno, i svi građani Republike Srbije.
Upravo su zavisnost sudstva od vlasti, od politike, kadrovi koji su podložni i korupciji i kriminalu, a imali smo priliku da se u to uverimo, da se i to događa, oslobađajuće presude onima koji su grubo prekršili zakon, doveli do očajnog stanja u našem pravosuđu.
Mislim da je poražavajuća činjenica da samo 5% građana Srbije veruje u srpsko pravosuđe. Hiljade i hiljade zastarelih predmeta, preko hiljadu predmeta, krivičnih postupaka, koji traju duže od deset godina. Policija je u prethodnih nekoliko godina dobro radila svoj posao, ali smatram da oni ljudi koji su donosili odluke u ime naroda nisu obavili svoj posao kako treba i tu da treba da ima nekih promena.
Ako je preko 90% sudskih presuda i zatvorskih kazni koje su izrečene narkodilerima ispod zakonskog minimuma, ili na granici zakonskog minimuma, ako je preko 80% presuda za korupciju na granici, odnosno u okviru zakonskog minimuma, smatram da zaista imamo veliki i ozbiljan problem. Ono o čemu danas raspravljamo jeste set izmena šest zakona, od toga, pet predloga s izmenama i dopunama, to je nekih 42 člana u okviru tih pet zakona, zajedno sa prelaznim i završnim odredbama, i siguran sam da će predsednica Skupštine sutra izaći i reći – usvojili smo još pet novih zakona.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ima pet članova i usaglašavamo ga s nekim zakonima koje smo usvojili bilo u maju ove godine, ili krajem 2008. godine. Predlog zakona o sudijama ima samo jedan član, Predlog zakona o javnom tužilaštvu ima samo četiri člana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je malo obimniji, 21 član, i Predlog zakona o nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ima jedan novi član i sedam reči se menja u tom zakonu. Jasno je da se usaglašava sa već donesenim zakonima, ali tužno je kada neko iznese na kraju godine zbir da je ova skupština radila vredno i da je usvojila preko 300 zakona.
Ono što je veoma bitno, to je novi Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji i to jeste predviđeno strategijom reforme pravosuđa. Smatramo da ovaj zakon treba da bude donesen, ali ne u ovakvom obliku. Zbog toga smo, putem amandmana, pokušali da popravimo ovaj zakon, krajnje dobronamerno i stručno smo reagovali, videćete to u amandmanima koje smo podneli. Smatramo da će, ukoliko ih prihvatite, zaista doneti određene boljitke.
Imaćemo prilike u raspravi u pojedinostima da o tome raspravljamo, ali čisto da vam u ovoj načelnoj raspravi sugerišem, da imate vremena da razmislite, vi i vaši saradnici, od Odbora za pravosuđe, do samog izjašnjavanja oko nekih stvari.
Smatramo da se, pre svega, u članu 19. postavlja pitanje zašto mentor ne bi mogao da bude i neko od advokata. Smatramo da predstavnici advokatske profesije imaju i stručnost i iskustvo da bi mogli potpuno kvalitetno da obavljaju ovaj posao. Nemojte da se setite advokata samo kada je potrebno da daju određene predloge kada pokušavate nekom prečicom, putem Upravnog odbora Advokatske komore, a ne Skupštine Advokatske komore, da daju predlog za Visoki Savet sudstva. Smatramo da tu ima sposobnih i stručnih ljudi koji mogu da kvalitetno obavljaju ovaj posao.
Na član 28. smo, takođe, podneli amandman i reagovali na predviđeno rešenje, jer je položeni pravosudni ispit do sada u našem pravosudnom sistemu bio, praktično, kruna; znači, nakon obavljenog pripravničkog staža, ljudi su polagali pravosudni ispit, a nakon toga obavljali i poslove u sudu, bili birani za sudije ili išli u advokaturu.
Sada, nakon dve godine pripravničkog staža, krvavog rada za polaganje pravosudnog ispita, koji traje između četiri i šest meseci, polažete prijemni ispit za Pravosudnu akademiju da bi se obučavali još 22 meseca! Dajte onda da ukinemo pravosudni ispit, ili da ukinemo prijemni ispit za Akademiju. Pogledajte ovo naše rešenje, poslanici DSS-a smatraju da je to predugačak period, da ljudi treba da prođu kroz određenu obuku, treba da se edukuju, ali ova dva rešenja, paralelno, ne bi trebalo da egzistiraju.
Takođe, što se tiče člana 49, o prijemnom ispitu za pripravnike, koji se odnosi na poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, smatramo da to nije materija ovog zakona i da je ova norma trebalo da se nalazi ili u Zakonu o sudijama, ili u Zakonu o javnim tužiocima; ne znam kako se našla ovde, verovatno je propušteno nešto u prethodnom periodu, ali postoji mogućnost da se i tu interveniše.
Član 61. Mislimo da je isuviše kratak rok u kome Pravosudna akademija treba da počne da funkcioniše. Naime, ovaj zakon treba da stupi 1. decembra na snagu, a za 15 dana treba da bude izabran vršilac dužnosti direktora Akademije.
Potpuno razumem, s obzirom na to da od 1. januara treba da zaživi novi sistem, ali mislim da je nemoguće da ovo ovako profunkcioniše. Na kraju krajeva, u toku iduće godine, praktično, do novembra 2010. godine, Pravosudna akademija treba da ostvari svoju punu funkciju. Smatramo da je nerealno očekivati da se u narednih mesec dana ovaj posao obavi onako kako treba, na kvalitetan način.
Takođe, u obrazloženju piše da finansijska sredstva nisu potrebna Bojim se da nisu predviđena dovoljna sredstva za funkcionisanje ovog organa, jer, transformacijom Pravosudnog centra, ne znam koliko je sredstava njima ostalo na raspolaganju, s obzirom na to da ova skupština neće raspravljati o rebalansu budžeta, već će to gospođa Dragutinović da spakuje, rebalans zajedno s novim budžetom, na jednu gomilu i da to bude usvojeno u Narodnoj skupštini navrat-nanos, kao što se i do sada dešavalo. Mislim da će to ljudima kojima želimo da pomognemo, kojima želimo da omogućimo da normalno rade i da se buduće sudije i tužioci zaista edukuju i usavršavaju u Pravosudnoj akademiji, stvoriti ogroman problem, zarad nekih nerealnih procena i, možda, političkih poena koje neko pokušava da prikupi, a mislim da ovaj zakon nije pravo mesto za to.
Gospođo Malović, da se razumemo, mi ne želimo da Srbija bude zemlja bezakonja, pravne nesigurnosti i poslušnika. Plašimo se da se čitavim ovim procesom nastavlja, da ne budem pogrešno shvaćen, ''dresura'' sudija.
Potpuno sam siguran da sudija ne može i ne sme da govori o predmetu o kome sudi, ali, čast izuzecima, činjenica je da sudije zbog svega ovoga ne smeju da govore uopšte o stanju u srpskom pravosuđu.
Zbog toga smatramo da je ključna stvar za jednog sudiju njegov ljudski dignitet, njegovo dostojanstvo i njegova stručnost, a kada omogućite nekim drugim uticajima i dovedete ljude u poziciju da to zgaze, onda ti ljudi ne mogu suditi i odlučivati na korektan i zakonom osnovan način ni o vašem ni o mom pravu, ni o pravu bili kog građanina Republike Srbije.
Zato vas molim da pogledate amandmane DSS-a. Ukoliko imate dobru volju i razumevanje, a to ste do sada pokazivali, usvojite to, jer je svima nama želja da Pravosudna akademija zaista zaživi u skladu sa strategijom reforme pravosuđa, kako smo i predvideli. Hvala najlepše.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da se nadovežemo na prethodnu diskusiju. I Poslanička grupa DSS je primetila da postoji mogućnost izmene predloženog člana 14a, u kome se predviđa da nije dopušteno učešće u aktivnostima udruženja pripadnicima Vojske Srbije. Zbog toga mislim da smo mi našli pravu meru i predložili svojim amandmanom da profesionalnom pripadniku Vojske Srbije ministar odbrane može odobriti učešće u aktivnostima udruženja. To je odluka ministra odbrane, u ovom slučaju gospodina Šutanovca, ukoliko proceni da profesionalni pripadnik Vojske Srbije može doprineti, kada se raspravlja o nekim strateškim i veoma bitnim dokumentima svojim učešćem.
Podsećam vas da mnogi profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju različita znanja, obrazovanje, koje može adekvatno da odgovori izazovima o kojima se raspravlja u pojedinim udruženjima, tako da svojim učešćem svakako mogu da doprinesu da neki dokument bude kvalitetniji, da bude bolji.
Našli smo u ovom zakonu u članu 18. mogućnost da ministar daje saglasnost, odobrenje, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije za učešće u nekim regionalnim inicijativama, u multinacionalnim operacijama itd, tako da mislim da je ovo jedan elegantan način da na ovaj način, ukoliko prihvatite amandman DSS, omogućimo ipak onim stručnim ljudima koji mogu da daju svoj doprinos, da uzmu učešće u radu ovih udruženja. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milosavljeviću, pravo je zadovoljstvo videti vas ponovo ovde. Sa vama smo polemisali o Zakonu o elektronskoj trgovini i o zaštiti konkurencije, o elektronskom dokumentu, čak ste branili jedan set zakona iz oblasti pravosuđa.
Uz dužno poštovanje, vas kao ministra opšte prakse, vi ste izgleda ekspert za sve ove oblasti, a za razliku od predsednika Vlade i vaših kolega, vi ste zaista zaradili vašu platu na mestu ministra.
Verujte, ipak imam osnova da sumnjam da ste uspeli da pročitate obe ove strategije. One su veoma ozbiljni dokumenti, o kojima smo mi ovde vrlo argumentovano razgovarali. Nažalost, od ministra Šutanovca, poslanici DSS nisu dobili nijedan konkretan odgovor na konkretna pitanja, nijedan argument koji bi nas ubedio i uverio da je ovo što je napisano u ove dve strategije zaista ispravno i da donosi toliki boljitak, kako marketinški propagira gospodin ministar i DS.
Činjenica je da u zemlji Srbiji i u 2009. godini ne postoji konsenzus oko najznačajnijih pitanja – oko nacionalne politike i oko svih tih stvari. Ne može za to da bude izgovor: "Život ne može da čeka'', pa smo mi zato ovo napisali, a usput ćemo se dogovarati.
Hteli ste da vladate, imate priliku – četiri vlade u poslednjih deset godina. Pokrenite dijalog i dajte da sednemo i da se dogovorimo oko nacionalnih ciljeva. Mislim da to neće biti veliki problem, ukoliko, kao što smo juče čuli, da su predstavnici nekih vladajućih stranaka glasali u decembru mesecu 2007. godine za vojnu neutralnost Srbije, da bi izašli naredne godine na izbore, da bi Srbija dobila predsednika, da bi oni ušli kao vladajuća koalicija u ovaj parlament. To je nedopustivo – sada se posipati pepelom i to tražiti kao izgovor i neke argumente, mislim da građani Srbije to treba na vreme da prepoznaju.
Ovi dokumenti su prilično konfuzni i sadrže neke neprecizne definicije. Odmah da razdvojimo, Strategija nacionalne bezbednosti je pisana verovatno od ljudi koji su se bavili ovim poslom i koji poznaju ovu materiju, tako da ona daje odgovore na neka pitanja, ali kao jedan ozbiljan politički dokument ona je morala biti ozbiljnije obrađena i sadržati neke druge elemente, koje smo mi pokušali da navedemo kao veoma bitne u jučerašnjoj diskusiji. Ja ću se osvrnuti na to, zbog zaista kratkog vremena koje imamo kao poslanička grupa, koje nam je preostalo, odnosno na dva najznačajnija pitanja o kojima smo juče govorili.
Ne znam da li ste videli u ovom dokumentu, u poglavlju –Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, šta stoji kao jedan od navedenih rizika, a to je: "Protivpravno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova..." To je apsolutno tačno, ali u tom segmentu piše dalje: "Nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i primena ''Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova'' (Ahtisarijev plan), koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, može da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i destabilizacije regiona". To je potpuno tačno.
Gospodine ministre, vi sedite u Vladi koja je prihvatila Misiju Euleksa na Kosovu. Misija Euleksa ima mandat da primeni Ahtisarijev plan. O čemu se ovde radi? Koga vi zavaravate i koga lažete, kada ste ovo stavili – kao da smatrate da je ovo bezbednosni rizik za Republiku Srbiju? E, tu je možda ključna vaša uloga, kao ministar trgovine možda možete da nam kažete – ko trguje zemljom Srbijom, za koje pare i ko će nekome prodati Kosovo, protiv koga se mi borimo i zaista iskreno u ovom parlamentu i čitavom svojom politikom to dokazujemo iz dana u dan?!
Nekome to očigledno smeta. Ako je to tako, onda treba biti pošten i izaći pred birače i reći – odrekli smo se Kosova, prihvatili smo to, a ovo što smo pisali to je šarena laža, da se zabavljamo, jer život ne može da čeka. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)