Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram još jednom da izrazim žaljenje zbog toga što ministarka finansija nije danas čitav dan sa nama. Njena koleginica će pokušati da je zameni, ali meni jednostavno nedostaju metafore gospođe Dragutinović jer smo imali priliku da čujemo od nje mnoge lepe priče o iznenadnoj sreći, da je Vlada poslednja linija odbrane, verovatno da je premijer Cvetković najbolji golman u državi koji će nas odbraniti od nastupajuće finansijske krize. Govorilo se o ružičastim naočarima. Ja nosim naočare, nažalost, one nisu ružičaste, tako da ću pokušati da u ovih nekoliko minuta obrazložim amandman koji sam u ime poslaničke grupe DSS podneo.
U izlaganju ministarke Dragutinović čuli smo da je najveći problem deficit platnog bilansa. Čuli smo da je najveća opasnost globalna finansijska kriza.
Čuli smo da postoji velika opasnost od pada priliva kapitala. Nakon toga nismo čuli ništa. Muk. Kako Radovan treći kaže - šta je bilo? Nemamo pojma. Nakon toga o tim stvarima više se u ovoj sali nije govorilo od strane predstavnika vladajuće koalicije i predstavnika Vlade koji su danas bili ovde.
Smanjeni su rashodi u Nacionalnom investicionom planu. Smanjeni su start-ap krediti. Mi smo podneli amandman kojim smo iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa u klasifikaciji - zgrade i građevinski objekti tražili da se smanji iznos od 600.000.000 i prebaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana.
Obrazloženje zašto Vlada i Ministarstvo nisu prihvatili ovaj amandman je sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže smanjenje sredstava namenjenih za zgrade i građevinske objekte u razdelu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, što bi ugrozilo izvršavanje rashoda po već preuzetim obavezama, uključujući završetak zgrade u Nemanjinoj 9 namenjene pravosudnim organima."
Želim da vas podsetim da je vladajuća koalicija pre nekoliko dana izrazila spremnost da prihvati amandman DSS-a koji je upravo tražio da se smanje sredstva namenjena apelacionim sudovima i prebace na račun, odnosno u korist opštinskih sudova koji funkcionišu u Republici Srbiji. Zgrada u Nemanjinoj 9 je verovatno namenjena za vrhovni kasacioni sud, za upravni sud i ne znam u koje još svrhe. Znam, iz pouzdanih izvora, da je ministarka Malović kada je obilazila zgradu bila zaprepašćena površinom koju zauzimaju restoran i kuhinja u toj zgradi.
Nije mi prihvatljivo da 770.000.000 dinara bude upotrebljeno za adaptaciju jedne zgrade. Za te pare može da se napravi, verujem, novi objekat, tako da smatram da je ovo ipak preteran iznos i da ova sredstva mogu da se umanje i da se pametnije iskoriste, pre svega ulaganjem u infrastrukturu.
Znamo da je nemoguće istovremeno povećati penzije i povećati ulaganje u infrastrukturu. Čuli smo da u ovom rebalansu budžeta za studente nema dovoljno sredstava, ali za penzionere ima. Za penzionere i treba da ima, ali mi smo dokazali da nisu realna obećanja koja su davali predstavnici vladajuće koalicije, tako da, poštovani penzioneri, možda će za vas biti više sredstava 2010. godine. Podsećam vas, takođe, da je u prethodnih nekoliko dana Demokratska stranka Srbije podnela i Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim će pokušati da ispravi grešku koja je učinjena pre nekoliko dana kada ste usvojili Zakon o visokom obrazovanju.
Rebalans je cena ove koalicije i gospodin Nikolić, poslanik DSS-a, lepo je to rekao - ovo nije rebalans budžeta, ovo je rebalans predizbornih obećanja. To je priznao i državni sekretar u Ministarstvu finansija gospodin Slobodan Ilić, upravo tim rečima kada nam se obraćao na Odboru za finansije.
Ovim budžetom su predviđene dva puta manje investicije od projektovanih. Javni rashodi su veći za 18%. Ulaganje u infrastrukturu je na neki način zanemareno.
Malopre smo imali priliku da čujemo u sjajnom izlaganju mog kolege, poslanika DSS-a iz Niša, gospodina Lapčevića kako žive ljudi na jugu, kako žive ljudi u Kuršumliji. Ne znam da li ste imali prilike da putujete tim drumovima, kaldrmisanim, i da vidite na šta to liči. Očekujem da se neko skijalište otvori i na tim prostorima, pa možemo i dirižablom da se spuštamo tamo na šestosede ili četvorosede, da se lepo skijamo i da uživamo u lepotama juga Srbije. Daj Bože da bude tako, ali ne verujem da će se to ostvariti.
Ali, kada pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, čuli smo malopre da su sve institucije u Beogradu i da sve potiče iz Beograda. Slažem se. U jednom sektoru postoji i mala decentralizacija. Naime, za potrebe pojedinih republičkih organa papir se nabavlja u Prokuplju.
Zamislite sad, cela Srbija se snabdeva papirom iz Prokuplja; znači, risevi papira putuju odatle. Nije to loše, ali treba da uredimo puteve i onda će možda moći i zapadna Evropa da se snabdeva istim ovim iz Prokuplja.
Svetska ekonomska kriza, koja preti Republici Srbiji, žestoko je udarila i na Mađarsku, i na Grčku, i na Bugarsku i na Rumuniju. Čuli smo nekoliko puta ovih dana da za Srbiju nema opasnosti u tom pogledu, da ne moramo da brinemo, da recesija može blagotvorno delovati na privredu Srbije, da to može da bude naša razvojna šansa. Što je recesija veća, znači, što su manje plate, penzije, što je manje primanja, što je manje zapošljavanja, što su manje investicije, to može da nam bude veći podsticaj i nova tačka oko koje ćemo se okupiti da bismo krenuli još žešće i još razigranije u svetlu budućnost. Život ne može da čeka, dajte da nas recesija što pre zadesi pa da ugledamo i tu svetlu budućnost.
Demokratska stranka Srbije je ovih dana, tačnije u petak, podnela predlog odluke o formiranju komisije za ublažavanje ekonomske krize. O tome smo govorili ovih dana i mislimo da uključivanjem svih poslaničkih grupa, predsednika Vlade, ministra finansija, guvernera Narodne banke, Komisije za hartije od vrednosti, svih relevantnih institucija i državnih organa možemo ponuditi rešenje za izlazak iz velike ekonomske krize koja će nas svakako pogoditi.
U proteklih nekoliko dana dinar je klizio nezaustavljivo. Danas smo doživeli da se konačno stopira taj pad za četrdesetak para. Narodna banka Srbije je intervenisala sa ogromnim sredstvima, jednoga dana sa 30 miliona, 50, 26. Guverner Narodne banke je rekao da je Narodna banka Srbije intervenisala sa oko 220 miliona. Nije znao da nam ponudi odgovor koliko sredstava Narodna banka Srbije ima za regulisanje ovog plivajućeg kursa i za održavanje nivoa kursa na 85 dinara. Ta magična granica se, bar u medijima, ne prelazi, a dobro znamo kada odemo u menjačnicu koliko dinar vredi.
Ova ekonomska kriza, ovaj pad dinara, stanje u bankarskom sistemu, činjenica je, najviše pogađa dužnike, pre svega kroz rast kamate i kroz povećanje dinarske vrednosti mesečnih obaveza. Referentna kamatna stopa je porasla od petka do danas za dva procentna poena, u ovoj godini za 7%. Mislim da to dovoljno govori o politici Narodne banke Srbije, o štednji pre svega i obezvređivanju dinarskih ulaganja u odnosu na devizna.
Kada smo već kod Narodne banke Srbije, želim ponovo da naglasim da je pre nekoliko dana Narodna banka Srbije uvela privremenu upravu, prinudne mere u jednu uglednu banku. To je "Metals banka", koja je u avgustu mesecu, dvadeset drugog, dospela na A listing Beogradske berze, da bi posle mesec i po dana bila skinuta sa tog listinga uz obrazloženje da nisu davali prava obaveštenja ni berzi ni građanima što se tiče svog poslovanja. Pitali smo ko su sve akcionari "Metals banke".
Nismo dobili odgovor na to pitanje, tako da vas molim da čujemo i to. Mislim da je to veoma bitno.
Ministarka Diana Dragutinović je rekla da Vlada i Narodna banka Srbije imaju pripremljene određene mere kojima će intervenisati i sprečiti nastupajuću ekonomsku krizu, ako to bude potrebno. Ne znam kada je potrebnije nego sada.
Demokratska stranka Srbije je još 8. oktobra bila svesna posledica koje mogu da zadese Republiku Srbiju. Zbog toga je i predložila zakon o osiguranju depozita, da se osigurana suma sa 3.000 evra podigne na 20.000 evra, što je realno i što je moguće pokriti sredstvima koja su u opticaju u Republici Srbiji. Dana 9. oktobra na Odboru za finansije čuli smo strahovite kritike od strane državnog sekretara gospodina Ilića da dižemo paniku, zbunjujemo javnost, da nema potrebe za takvim merama. Guverner Narodne banke nije se decidirano izjasnio tim povodom, ali nakon 11 dana čuli smo premijera Cvetkovića koji je rekao da je Vlada Srbije odlučila da osigurani depozit podigne na 50.000 evra, uz mogućnost da ako bude potrebno to bude i 100.000 evra.
Zakon o osiguranju depozita biće tema Narodne skupštine, ukoliko se sve ovo završi do tada, u sredu, 5. novembra. To je došlo po hitnom postupku. Mesec dana čekamo da dođe na dnevni red. Dok ga usvojimo, bog sveti zna šta će da bude.
Nema drugih najavljenih mera. Pominjalo se ukidanje kamata na štedne uloge, pominjalo se ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava, pominjala su se još neka rešenja koja smo spremni da podržimo ukoliko zaista ima neke koristi od njih, ali na dnevnom redu Skupštine Srbije to se neće naći u sredu, tada će se naći set pravosudnih zakona.
Kada smo već kod pravosudnih zakona, da podsetim da je pre desetak dana na sajtu Ministarstva pravde bio objavljen Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava, pa je vrlo brzo taj predlog zakona povučen, sa 138 opštinskih sudova, gotovo 40 sudova je trebalo da bude ukinuto. Sada je došao u Narodnu skupštinu novi predlog ovog zakona gde se predviđaju 34 osnovna suda sa organizacionim jedinicama širom Srbije. O tome ćemo pričati u narednih nekoliko dana, ovo se samo nadovezuje na obrazloženje ovog amandmana da su određena sredstva odvojena za pravosuđe, za njegovo normalno funkcionisanje.
Takođe kažem, daj Bože da to bude onako kako nam je objašnjeno da će biti, ali ne verujem da će građani Srbije i, pre svega, nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu biti zadovoljni rešenjima predloženim u ovom zakonu.
Činjenica je, takođe, da je na najgrublji mogući način prekršen Zakon o budžetskom sistemu. Demokratska stranka Srbije je u nekoliko navrata upozoravala na to.
Rekli smo, ne postoje vladini rokovi, ne postoje rokovi Narodne skupštine Republike Srbije, postoje zakonski rokovi, zakoni se pišu da bi se poštovali i zato se u zakonima i navode određeni rokovi. Verovatno je to jedan od razloga zašto gospođa Diana Dragutinović nije večeras, odnosno čitavog dana sa nama, jer ne znam kako bi odgovorila na ovo pitanje zašto je na najflagrantniji mogući način prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Na kraju, danas smo čuli i upozorenje od MMF-a koji govori isto ono što govore poslanici DSS-a. Ono što je najstrašnije i što je najtužnije jeste što ćete poslušati predstavnike MMF-a, a nas niste hteli da čujete u prethodnih desetak dana. Hteli smo samo da pomognemo, da budemo realni i da razgovaramo na bazi činjenica, egzaktnih podataka i cifara koje ne može promeniti ništa. Nadam se da će preporuke MMF-a biti usvojene.
Siguran sam u to da će se predstojeći budžet za 2009. godinu znatno razlikovati od rebalansa ovog budžeta, ali onda će vladajuća koalicija biti u velikom problemu kako da objasni biračima koji su glasali za ovu koaliciju zašto neće ispuniti sva njihova obećanja.
Još jednom ponavljam, mi vam stojimo na raspolaganju. Mi jesmo opozicija vlasti, nismo opozicija građanima Srbije. Demokratska stranka Srbije je spremna da svojim kapacitetima podrži i pruži pomoć predstavnicima nadležnih organa i institucija u rešavanju ovih problema. U nama ćete imati dobrog saradnika, ali, kao i uvek, i kritičare, ljude koji će otvoreno reći šta je moguće a šta nije moguće, koji nikada neće lagati građane Srbije, koji će izaći za ovu govornicu i otvoreno saopštiti pravu istinu i ništa više od toga. Hvala vam.