Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji će doprineti daljem razvoju naše zemlje, podizanju životnog standarda u Srbiji, privrednog rasta i još jačem i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Budžet za 2019. godinu karakteriše socijalni aspekt koji je povezan sa povećanjem životnog standarda, plata i penzija, a takođe nikad veća izdvajanja za kapitalne investicije. Ovo je rezultat i nastavak reformskih procesa koje je započela Vlada 2014. godine. Privredna aktivnost u 2018. godini beleži intenzivan rast, dolazak velikog broja investitora, zatim građevinarstvo nam je u porastu, takođe i uslužni sektor i sve to daje jedan celokupan bilans u budžet. Reformski procesi koji se sprovode podigli su kredibilitet i atraktivnost naše privrede za strana ulaganja.

Ono što je značajno istaći, nezaposlenost je spuštena sa preko 25% na 11,3%. Treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu. Uspeli smo da dovedemo ozbiljne strane investitore. Rast penzija koji odgovara ekonomskom razvoju Srbije. Popravili smo međunarodni ugled Srbije u svetu. Od suštinskog značaja je da nastavimo da radimo i da ulažemo u našu ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravstvo, u naš jezik, u digitalizaciju i da dalje nastavimo da zapošljavamo Srbiju.

Zato svima onima koji su godinama na različite načine urušavali našu zemlju želim da poručim da je država Srbija postala jaka, stabilna, fiskalno konsolidovana zemlja, čije se ime sa poštovanjem izgovara u svetu i kojoj smo povratili ugled.

Zato nećemo dozvoliti belosvetskim lopovima domaćeg porekla, a i ovim domaćim koji nikada u životu do sada ništa kvalitetno nisu uradili, osim što im je jedina politika bila pljačka državne kase i imovine, da ponovo uruše, unište i opljačkaju Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji će doprineti daljem podizanju životnog standarda građana, privrednog rasta i još intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Budžet za 2019. godinu karakteriše socijalni aspekt koji je povezan za povećanje životnog standarda, nikad veće povećanje plata i penzija, a takođe imamo i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije.

Ovim zakonom omogućićemo rasterećenje privrede, da bude naša privreda što atraktivnija i konkurentnija. Privredna aktivnost u 2018. godini beleži intenzivan rast i dolazak velikog broja stranih investitora. Reformski procesi u našoj zemlji sprovode se na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti. Podigli su kredibilitet i atraktivnost naše privrede za strana ulaganja. Ono što je važno napomenuti, treću godinu za redom imamo suficit u budžetu. Imamo nezaposlenost koja je spuštena sa preko 25% na 11,3%. Uspeli smo da dovedemo ozbiljne strane investitore. Popravili smo međunarodni ugled Srbije, rast penzija i onakav koji odgovara ekonomskom razvoju naše zemlje. Treba da nastavimo da radimo i ulažemo u našu ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravstvo, u naš jezik, u digitalizaciju i da nastavimo da zapošljavamo Srbiju.

Zato je sramota što jedan od predvodnika petooktobarske horde koja je palila i pljačkala Dom Narodne skupštine, danas prisutan ovde konačno, govori na ovakav način o privrednom rastu naše zemlje. Isti oni koji su se na najbrutalniji način obračunavali sa građanima Srbije preko tzv. kriznih štabova 2001. godine kada su upadali u javna preduzeća i lokalne samouprave i izbacivali ljude napolje sa posla, isti onaj prethodni govornik koji je uništio grad Šabac katastrofalnim privatizacijama, a onda valjda kao nagradu, kako je to bilo kod njih valjda u to vreme, a i sada mislim da nije drugačije, postao dvostruki ministar - ministar poljoprivrede. Bacio je na kolena i uništio srpsko selo i, kako reče kolega Atlagić, za jednu godinu zaklao stočni fond od preko 250 hiljada grla.

Zatim, kao ministar pravosuđa, preko noći otpustio preko 850 sudija, samo zato što nisu hteli da sude kako su to hteli Boris Tadić, Dragan Đilas, Jeremić, Petrović i ostali. I naravno da ništa od toga njima nije bilo sveto.

Ne možemo, takođe, da zaboravimo i to, ono čuveno idiotsko pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, takođe u kreaciji Borisa Tadića, Dušana Petrovića, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i Dragana Đilasa kada su problem Kosova spustili u EU i samim tim doveli Kosovo i Metohiju u situaciju u kojoj se danas nalazi.

Na kraju bih samo rekao – ministre, puna podrška ovom budžetu i samo napred. Zahvaljujem.

(Dušan Petrović: Replika.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poplave koje su se dogodili u Republici Srbiji 2014. godine imale su razmere koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Upravo iskustva stečena u prethodnom periodu inicirala su izradu novih normativnih rešenja, unapređivanje kapaciteta i nadogradnju postojećeg sistema.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan preventivno delovanje, odnosno ulaganje u infrastrukturu i zaštitu ljudi i imovine, zatim međunarodna saradnja u domenu humanitarne pomoći, kao odgovor na posledice elementarnih nepogoda.

Takođe, imamo i nepreduzimanje aktivnosti i izostanak pravovremenog reagovanja, kao što je to bio slučaj u Šapcu za vreme poplava 2014. godine. Nijedan zakon ne može da opiše neljudskost i cinizam gradske vlasti u Šapcu, na čelu sa Dušanom Petrovićem i Nebojšom Zelenovićem, kada su grad Šabac i građane Šapca ostavili na milost i nemilost poplavnom talasu koji se približavao, ne preduzimajući ama baš ništa i na taj način direktno su ugrozili ljudske živote.

Nakon toga, Dušan Petrović i onaj tužibaba Nebojša Zelenović počinju sa širenjem lažnih vesti kroz Šabac, da opasnost nije ni postojala. Propao im je plan da Sava poplavi Šabac i da za to optuže tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, čijom je brzom reakcijom poslato sve što je neophodno da se Šabac odbrani.

Od Dušana Petrovića i Nebojše Zelenovića, koji su naučili da žive na patološkoj mržnji i nesreći drugih, nije se moglo drugo ni očekivati. Želim da im poručim da je Srbija pravna država u kojoj se poštuje zakon i da ih nikakva kuknjava u Strazburu i po Evropi neće osloboditi odgovornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Predlogom ovog zakona stavljaju se u prvi plan principi koji treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa.

Jednu od novina predstavlja naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći pružanja, odnosno primanja humanitarne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice od elementarnih nepogoda.

Posebno su mi privukle pažnju novine u zakonu koje se odnose na ne preduzimanje aktivnosti, izostanak pravovremenog reagovanja i mogućnost raspuštanja lokalnog štaba.

Upravo, sve ovo se dogodilo 2014. godine u Šapcu, kada je neodgovorna gradska vlast, na čelu sa Dušanom Petrovićem, ostavila građane Šapca na milost i nemilost poplavnom talasu koji se približavao gradu, iako su bili na vreme obavešteni.

Potpuno nepripremljeni, bez ijednog džaka, lopate, peska i svega onog što je bilo neophodno za odbranu, sedeli su u udobnim foteljama u gradskoj upravi ignorisali i podsmevali se okupljenim ljudima, a bilo ih je tu noć nekoliko hiljada koji su došli da, kao dobrovoljci, brane svoj grad. Uvidevši kakva je situacija u Šapcu, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću, sve što je bilo neophodno za odbranu Šapca stiglo je bukvalno u nekoliko narednih sati.

Svi znamo epilog, Šabac je odbranjen zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i hiljadama građana dobrovoljaca iz cele Srbije, koji su došli da brane naš grad.

Nakon toga na scenu stupa najveći mogući ljudski cinizam, isti onaj koji smo imali prilike juče da slušamo ovde iako je prošlo četiri godine nakon toga. LJudi se ne menjaju. Dakle, Dušan Petrović, sa svojim sledbenicima, pronosi vest kroz Šabac kako opasnosti od poplava nije ni bilo, kako je sve to izmišljena farsa, kako je Aleksandar Vučić predimenzionirao tu oblast i kako, valjda skrivajući i sa neskrivenim cinizmom, pokušava da prikrije svoju nesposobnost, pri tome je ugrozio živote građana Šapca.

Izgleda da jedino što su Dušan Petrović i Nebojša Zelenović znali i znaju, a to je da kupuju glasove na izborima i nastavljaju da uništavaju grad Šabac. Da obilazeći Srbiju, zajedno sa Đilasom i Jeremićem, pozivaju na nasilno rušenje vlasti, nerede, progone, vešanja i silovanja. Valjda je to program ovih iz Saveza za Srbiju. I, to, da se baš danas Nebojša Zelenović, po uputstvima svojih mentora, sprema da po ko zna koji put napada, omalovažava i blati svoju zemlju u Strazburu. I to je valjda program ovih iz Saveza za Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, iskustva stečena u prethodnom periodu ukazuju na to da je bilo potrebno pristupiti izradi novih normativnih rešenja, unapređivanju kapaciteta i nadogradnji postojećih sistema, odnosno otklanjanju neefikasnog sistema. Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi koji treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa.

Takođe, sa aspekta načina funkcionisanja nivoa organizovanja i odgovornosti štabova za vanredne situacije, pojedini štabovi za vanredne situacije na nivou lokalne samouprave nisu reagovali na adekvatan način i nisu izvršili ni pripremne, ni operativne radnje.

I kao što rekoh, građani Šapca pamte kako ih je neodgovorna gradska vlast, na čelu sa Dušanom Petrovićem, ostavila na milost i nemilost poplavnom talasu. I zato Šapčani, malo kroz muku, a malo u šali kažu da su poplave odnele jednog Petrovića gradonačelnika, a izbacile drugoga, Nebojšu Zelenovića, koji je zajedno sa Dušanom Petrovićem od 2014. godine na drugi kriminalan način bio koban po Šabac. I zamislite, oni se uništavanjem Šapca i napadima na svoju državu hvale, pa lokalna televizija Dušana Petrovića direktno prenosi sramotno obraćanje Nebojše Zelenovića u Strazburu protiv svoje države.

Pošto su kolege dosta rekle u proteklim izlaganjima, njima na znanje: država Srbija je zemlja u kojoj se poštuju zakoni, pa nikakvi govori, napadi i omalovažavanje svoje zemlje po inostranstvu ne mogu osloboditi odgovornosti za učinjeno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Već smo govorili o tome koliko se radi u Srbiji i koliko Vlada Republike Srbije ulaže u infrastrukturne projekte i to su stvari koje su evidentne i poznate.

Takođe je svima poznato, ali moram ponovo da ukažem na uništavanje grada Šapca od strane gradskih vlasti i lokalnih šerifa Dušana Petrovića i Nebojše Zelenovića. Potpuna nebriga i nemar doveli su Šabac u situaciju da su osnovne potrebe građana Šapca gurnute potpuno na marginu. Da se razumemo da lokalna vlast u Šapcu apsolutno ništa ne radi, da je 70% seoskih mesnih zajednica bez vode i kanalizacije, da su putevi u katastrofalnom stanju, a da jurišnici Dušana Petrovića idu po narodu, po građanima i prete da neće dobiti put ili da im se neće nasuti put zato što su glasali za SNS.

Upravo ono čime su se najviše hvalili Dušan Petrović i njegov „zelenko“, a to je povraćaj od poreza na imovinu građana, odnosno čuveni šabački referendum. Međutim, taj referendum je danas otkazan. Najverovatnije skupljaju novac za odlazak u Strazbur, mada mislim da im je karta do Požarevca jeftinija.

Verovatno Nebojša Zelenović ide u Strazbur da objasni građanima Srbije zašto je išao u Peć i sedeo pod zastavom samoproklamovane i nepriznate države Kosova, dajući im legitimitet i na taj način prezentovao politiku Saveza za Srbiju, kojem pripada.

I, na kraju, kažu ljudi u Šapcu da ih viđaju kako šetaju ulicom sa dva kofera, valjda po ugledu na Srećka Šojića iz one čuvene serije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, od dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića u Srbiji su pokrenute korenite reforme, kako se Srbija ne bi survala u ambis u koji je gurnuta od strane najvećeg političkog zla koje je vladalo Srbijom, a koji ponovo pokušavaju da podvale građanima Srbije jednu veliku političku prevaru zvanu Savez za Srbiju.

Dugotrajnim, teškim i mukotrpnim radom, a pre svega mudrim i odlučnim potezima i politici koju je vodio Aleksandar Vučić, Srbija je postala zemlja gde se ekonomija zasniva na realnim i stabilnim finansijama. Postali smo država sa najvećim brojem infrastrukturnih projekata u ovom delu Evrope, možda i šire, vi ćete me ispraviti. Postali smo država koja je za samo nekoliko godina unazad popravila položaj na Duing biznis listi za 50 mesta, država sa stabilnim finansijama, država koja treću godinu za redom ima suficit u budžetu, država koja po broju stranih direktnih investicija ima veći priliv od svih ostalih država u regionu zajedno, država sa najviše ugovora o slobodnoj trgovini, država u kojoj se gradi stotine kilometara auto-puta, regionalnih puteva, nekategorisanih puteva, zatim bolnica, vrtića itd, država u kojoj zbog postignutih rezultata u oblasti ekonomije beležimo povećanje plata i penzija, ali na realnim osnovama, država u kojoj je višestruko smanjena nezaposlenost, država koja je u svakom pogledu bezbedna za život svojih građana, država kojoj su vraćeni čast i dostojanstvo.

Jedina politika koju sprovode ovi iz Saveza za Srbiju je patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i stalni napadi na njega, na članove njegove porodice, na roditelje, na brata, pa čak i na decu, to je politika koju oni nude građanima Srbije, mržnja i ništa više. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, ovim Predlogom zakona će se po prvi put na jedinstven način urediti ova oblast u građevinarstvu, takođe na bolji način urediti tržište, zatim podići će se nivo kvaliteta materijala i što je od veliko značaja učiniti domaće proizvođače konkurentnim na inostranom tržištu. Takođe, građevinarstvom obezbeđujemo objekte i infrastrukturu kao važan segment privrednog razvoja naše zemlje.

Koliko je država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije shvatila važnost izgradnje i ulaganje u infrastrukturu vidimo po tome što ih je postavila kao prioritet i ključ razvoja naše zemlje.

Cilj države Srbije, Vlade Republike Srbije je da teritorija Republike Srbije bude mreža koridora i žila kucavica ovoga dela Evrope. Da je ovo tačno, govori nam to da među najvažnijim i najznačajnijim projektima koje Srbija realizuje u oblasti infrastrukture, nema baš ni jednoga koji nije od regionalnog značaja.

Uz to, Srbija je postala ekonomski i politički lider u regionu. Naravno da ovakav način vođenja politike nije ostao neprimećen, pa je uz već postojeće, sve više stranih investitora i najvećih svetskih kompanija koje žele da ulože svoj kapital u Srbiju i pomognu ekonomski razvoj naše države.

To se ogleda, pre svega, u otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, a svi se sećamo da je za vreme vladavine ovih stručnjaka i eksperata iz Saveza za Srbiju, nezaposlenost bila 28, 29, blizu 30%, a sada je ispod 12%. Takođe, povećan je obim prevoza putnika i robe, a višestruko uvećan i prihod od turizma.

Ovo su činjenice. Zato građani Srbije ne nasedaju na laži i obmane, pre svega Dragana Đilasa, koji je kada je dolazio na vlast, od imovine prijavio automobil, stan od supruge i 70 hiljada evra, a samo par godina kasnije prijavljuje imovinu od preko 25 miliona evra. Pa, tako, ima ih dosta u tom nizu, sve do stručnjaka kvazi bibliotekara, za koje kolege iz čačanske biblioteke kažu da nije znao da složi ni lektiru za prvi razred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, svima treba da nam bude zadatak da radimo na zaštiti i očuvanju životne sredine i tu nema nikakve dileme. Posebno je važno da u ovoj oblasti edukujemo naše najmlađe, našu decu, a nadam se da nije kasno ni za nas starije.

Ipak, neki događaji iz prošlosti nas opominju, naročito 2014. godina kada se pokazala potpuna neodgovornost vlasti u Šapcu. Naime, godinama unazad, gradska vlast i gradska uprava Šapca, odlagala je neplanski otpad na samoj obali Save, 200 do 300 metara udaljenog od strogog centra grada Šapca. U pitanju je preko hiljadu tona otpada, a uz to više od jedne decenije nije bio očišćen nijedan kanal na teritoriji grada Šapca.

Takođe, te 2014. godine, svi se sećamo, pretio je veliki udarni talas na Šabac, poplavni. Zahvaljujući tada premijeru, Aleksandru Vučiću, Vojske Republike Srbije i velikom broju građana, pre svega Šapca, ali i dobrovoljaca iz cele Srbije, grad Šabac je odbranjen. Da su se tada pitali ljudi iz šabačke vlasti, a pre svega dvostruki ministar, Dušan Petrović, Šabac, i ne samo Šabac, bi plivao u vodi i u stotinama tona otpada i ne želim dalje da govorim šta bi to značilo.

Zahvaljujući, ponovo kažem, Vladi Republike Srbije, Vojsci Srbije i građanima, dobrovoljcima koji su došli da brane Šabac, ostala je samo opomena, ali ne treba da se zaboravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, zaštita životne sredine predstavlja jedan od najvažnijih segmenata za zdrav način života u Srbiji, a izmenama i dopunama ovog zakona treba rešiti razlike koje postoje u zakonu i međunarodnim obavezama koje treba uskladiti.

Naravno da u raspravi o ovom zakonu nisu izostali napadi ovih prepametnih iz tzv. Saveza za Srbiju, čiji novopečeni predstavnici ovde u Skupštini, na svojim biračkim mestima ne vrede dva do tri glasa.

Inače, ovih dana u Šapcu imali smo primer prave ekološke bombe i dok gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, zajedno sa svojim specijalnim savetnikom Dušanom Petrovićem kuju plan kako da 6. novembra u Strazburu po ko zna koji put omalovaže i blate svoju zemlju, u pokušaju da zaštite svoje grehove, naravno vodeći računa da njihov put ne ide preko Sremske Mitrovice i Požarevca, dotle u Šapcu, u naselju Kasarske livade, danima je donošen najgori otpad. On je bukvalno propisan u dvorište firme „Mašinokop“, gde se Javno komunalno preduzeće „Stari grad“ nalazi u zakupu, jer je njihovo zemljište gradska uprava prodala za oko milion evra i poslala sopstveno javno komunalno preduzeće u podstanare.

Dakle, u dvorištu se, u zavisnosti od situacije, nalazilo u proseku oko 50 tona smeća, i to u gradskoj zoni u jednom velikom naselju. Taj otpad je vremenom postao stecište okupljanje velikog broja pacova i zmija. Da bih malo uveličao to, da pokažem kako to izgleda i kako izgleda u dvorištu.

Naravno, da tragedija bude veća, samo ograda, ovakve ekološke bombe, deli od ustanove za decu sa posebnim potrebama, gde se inače nalazi i park gde se deca igraju i kuhinja u kojoj se pripremaju obroci. Takođe, u neposrednoj blizini je i crkveno dvorište koje je takođe ugroženo. Dakle, to đubre Dušan Petrović i Nebojša Zelenović su krili od građana Šapca. Ovo predstavlja samo deo bahatosti i arogancije prema građanima Šapca, ovog šabačkog dela ekipa Saveza za Srbiju.

Gospodine ministre, pošto je u Javno komunalno preduzeće dolazila Republička inspekcija za zaštitu životne sredine, Šapčani očekuju odgovor šta su tamo zatekli, šta su našli i naravno odgovornost za učinjeno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kao što sam govorio već u prvom amandmanu, u Šapcu je pre nekoliko dana osvanula ekološka bomba koje su gradske vlasti iza zidina JKP „Stari grad“ krili od građana Šapca. Umesto, kada je sve već izašlo na videlo da počnu sa raščišćavanjem legla zaraze Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, započinje istragu ko je smeo da oda strogo čuvanu tajnu sprovodeći neviđenu torturu nad radnicima.

Pre svega, obrušio se na svoje potčinjene, jer je samo nekoliko dana ranije izdao naređenje svima u gradskoj upravi da o Šapcu ne sme da se pojavi nijedna loša reč do 6. novembra, kada bi Nebojša Zelenović, uz asistenciju svoj specijalnog savetnika Dušana Petrovića, trebao da govori pred Savetom Evrope, naravno, ponovo u negativnom kontekstu o svojoj zemlji, baš onako kako je to učinio odlazeći u Peć, sedeći pod zastavom samoproklamovane nepriznate države Kosovo, dajući im legitimitet.

Uvidevši da to više nije tajna, gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović počinje da se obračunava sa radnicima koji rade u nemogućim uslovima, preko svojih potčinjenih Zorana Damjanovića, Miroslava Maksimovića, koji su se na najbrutalniji način obrušili na radnike. Ti radnici su samo radili po nečijem naređenju. Čijem videćemo, nadam se, posle nalaza republičke inspekcije. Takođe, videćemo po čijem naređenju ti isti radnici se teraju da rade prekovremeno, tako da im radni dan nekada traje do 17, 18 i 19 časova. I, tako od čuvene šabačke poštenjačine iz gradske vlasti koji stalno tvrde da ih neko proganja, šikanira i ugoržava, čine upravo suprotno, vrše neviđene represije nad radnicima, pri tom ugrožavajući zdravlje građana Šapca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, svi smo bili svedoci kako izgleda kada imate jednu pljačkašku, bahatu i neodgovornu vlast, koja je dovela Srbiju na ivicu ambisa i koja je za 12 godina uspela da uništi gotovo sve u Srbiji.

Bili su potrebni mudri, hrabri i odlučni potezi da bi se država spasila od bankrota, pritom ne obmanjujući narod i pre svega govoreći im istinu, što je Aleksandar Vučić i činio.

Težak je bio put oporavka, veliki teret privrednog oporavka Srbije podneli su naši penzioneri i svi smo im na tome zahvalni, jer su shvatili koliko je ovo važno za našu zemlju.

I pored svih uspeha Srbije i pored toga što je Srbija među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, neki zadojeni mržnjom i ličnom frustracijom neće da vide i priznaju rezultate sa kojima država Srbija grabi krupnim koracima ka još većim uspesima. Kako drugačije mogu kada ujutru ustanu pred ogledalo prvo mrze sebe pa sve ostale, a kad počnu da se bave nekakvom navodnom politikom, uvek to bude politika mržnje i sve učestalije pozivanje na nasilje, odnosno nasilnu promenu vlasti u Srbiji.

Gospodo, sve dok građani Srbije na izborima odlučuju kome će dati poverenje, a tako će biti jer je Srbija zemlja u kojoj se poštuju Ustav i zakoni, za razliku od vašeg vremena, vi nemate baš nikakve šanse. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, država Srbija se 2012. godine suočila sa izuzetno teškom ekonomskom situacijom. Neodgovornom politikom naša zemlja, potpuno ekonomski iscrpljena dovedena je na ivicu bankrota. Dolaskom na vlast, SNS je preuzela veliku odgovornost pred građanima Srbije. Tada Aleksandar Vučić pokreće korenite reforme koje će, pokazalo se, doneti privredni preporod Srbije.

Jedan od najvažnijih segmenata privrednog razvoja Srbije svakako je infrastruktura koja je bila ključ za ubrzani ekonomski razvoj Srbije. Naša država je ulaganjem u infrastrukturu postala mreža koridora, čime su se stvorili uslovi za dolazak velikog broja investitora i otvaranje novih radnih mesta i to su činjenice.

Investicije koje dolaze u Srbiju su garant ekonomske stabilnosti Srbije, a takođe i podstiču punjenje penzionog fonda.

Da napomenem da smo 2012. godine imali 58% izdvajanja iz budžeta za penzije, a sada je to oko 32%. Nezaposlenost je bila 26%, sada je oko 12%. Imamo konstantno povećanje minimalne zarade.

Treću godinu za redom imamo suficit u budžetu. Srbija je među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Ovo se postiže samo mudrim i odlučnim potezima, a pre svega posvećenim radom prema svom narodu i državi, kako to radi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, razlozi za donošenje ovog zakona je potreba daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a osnovni cilj reforme je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koje će obezbediti sigurnost i budućim generacijama penzionera.

Svi znamo da su 2012. godine, nakon dolaska na vlast SNS, pokrenute preko potrebne reforme u Srbiji. Država nam je bila dovedena na ivicu potpunog kolapsa, ugašene fabrike pljačkaškim privatizacijama, stotine hiljada ljudi koji su ostali na ulici bez posla, a penzije povećavane samo na osnovu koalicionih sporazuma i to pred izbore sa nerealnim rastom.

Krenulo se tada u reforme bez kojih danas ne bi bilo penzija. U tom momentu povlači se težak i nepopularan potez smanjenja penzija, ali delotvoran i jedini moguć, što se pokazalo kasnije. Penzioneri su to razumeli i hvala im na tome i zbog toga danas imamo redovne i sigurne penzije veće nego ikada i državu koja je potpuno fiskalno konsolidovana.

Koliko su građani Srbije verovali u politiku Aleksandra Vučića i SNS govore rezultati izbora i ubedljiva podrška građana i 2014. i 2016. i 2017. godine, baš u vreme kada su sprovođene teške reforme.

Mislim da ne moram da objašnjavam kako to danas izgleda, osim ovom udruženju prepoštenih iz Saveza za Srbiju kojima, vidim, apsolutno ništa nije jasno. Raspitao sam se malo kod nekih stručnih ljudi za ovakve slučajeve i fenomene, ima ih dosta u našoj poslaničkoj grupi, koji kažu da tu nema pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja od dolaska na vlast Srpske napredne stranke činila je ogromne napore da potpuno urušeni zdravstveni sistem u Srbiji oporavi i učini ga onim što danas i jeste.

Danas Ministarstvo zdravlja, na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom, gradi i obnavlja kliničke centre u Srbiji, gradi se i ulaže kao nikada u bolnice i domove zdravlja.

U poslednje četiri godine uloženo je više nego u proteklih nekoliko decenije, što je srpski zdravstveni sistem dovelo na korak od najrazvijenijih evropskih zemalja. Naravno da nije bilo lako. Nakon 5. oktobra sistemski se uništava privreda Srbije, Vojska Srbije, a idiotskim pitanjem Vuka Jeremića, potpomognuto Borisom Tadićem i Draganom Đilasom, pred Međunarodnim sudom pravde doveli su KiM u poziciju u kojoj se sad nalazi.

U tom pustošenju države nisu zaobišli ni zdravstvo. Na primeru Šapca najbolje se vide neke stvari koje su radili u tom periodu. Šabačka bolnica je trebala da dobije angio-salu, ali su Dušan Petrović i tadašnji direktor bolnice rekli da nije potrebna uz obrazloženje da nije daleko Beograd. Zgrada stare hirurgije, od 2006. godine, stoji potpuno prazna, a projekat sanacije u mestu blokiran je od strane lokalne samouprave.

Najdrastičniji primer u Šapcu je prodaja fabrike „Zorka farma“, kada je Šabac trebao da dobije dijagnostički centar, po ugovoru vredan dva miliona evra. Niti je Šabac dobio dva miliona evra, niti je zgrada dijagnostičkog centar ikada sagrađena. Šapčani ne postavljaju više pitanje novca, Šapčani postavljaju pitanje – koliko bi bolesti pravovremeno bilo dijagnostikovano i koliko bi ljudskih života bilo spašeno da ga nisu ukrali od Šapčana 2003. godine? Zahvaljujem.