Zahvaljujem predsedavajuća.

Da bi se unapredio razvoj infrastrukture u Republici Srbiji, važno je završiti autoput Beograd - Južni Jadran. Izgradnja Koridora 11 je višestruko značajna, kako za građane i privredu, tako i za brži razvoj lokalnih samouprava.

Realizacija infrastrukturnih projekata vodi napretku privrede i doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju zemlje. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost, intenzivniji transport i trgovinu, zatim, smanjuje troškove, povećava produktivnost poslovanja stvarajući uslove za veću konkurentnost.

Područja sa razvijenom infrastrukturom i mrežom autoputeva, naravno, da su privlačnija i za strane investitore, zatim za izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta i pre svega za lokalno stanovništvo.

Tu ne treba zaboraviti turizam, odnosno afirmaciju lokalnih samouprava kao poželjnih turističkih destinacija. Takođe, sve ovo podstiče veću uposlenost proizvoljnih i uslužnih kapaciteta, domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuje različite razvojne projekta.

Dužina autoputa E-763 Beograd – Južni Jadran, dobro je da čuju i ovi žute ekipe, iznosi 258,6 kilometra, jer se kod njih uglavnom sve merilo u milimetrima i sastoji se iz tri sektora. Prvi je sektor Beograd - LJig, 80,3 kilometra, drugi LJig – Požega, 71,3 kilometra i Požega - Boljare 107 kilometara. Ovo je inače jedan još veoma značajan projekat koji pokazuje punu odlučnost države, odnosno Vlade Republike Srbije da ubrzano radi na infrastrukturnim projektima u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U cilju nastavka unapređenja razvoja infrastrukture, kako inače i glasi moj amandman, značajan projekat koji treba realizovati je projekat obilaznica oko Beograda. Autoputska obilaznica oko Beograda je deo Koridora 10, oko srpske prestonice, i najznačajniji je infrastrukturni projekat u zemlji.

Glavni put Koridora 10 prolazi kroz centralnu gradsku zonu, stvarajući značajne probleme u saobraćaju i zagušenju unutar putne mreže. Ova obilaznica se ukršta sa svim autoputevima koji vode do Beograda, putevi E-75 i E-70, kao i značajan deo regionalnih tranzitnih puteva. Završetkom izgradnje ove obilaznice tranzitni saobraćaj će biti izmešten iz grada, smanjiće se buka i zagađenje u gradu i ubrzati prolaz kroz Beograd.

Dakle, cilj obilaznice jeste da se skrene tranzitni saobraćaj iz beogradskog gradskog centra i da se interkonekcijom spoji sa postojećim autoputevima i onima koji su u izgradnji, kao i međunarodnim putevima koji vode do Beograda i od Beograda u drugim pravcima.

U projektu se nalazi takođe, i sektor B, gde je jedan deo završen, a projekat povlači izgradnju preostalih 19,3 kilometra od mosta u Ostružnici do raskrsnice Bubanj potok, vredne 207 miliona evra. Takođe, u projektu se nalazi sektor C, i tu je potrebno izgraditi, preostali deo deonice C, 31 kilometar autoputa od Bubanj potoka do Pančeva, uključujući i putničko-železnički most preko reke Dunav. Ukupna vrednost ove investicije je 450 miliona evra.

Dakle, ovo je jedan sjajan projekat i završetkom ove obilaznice oko Beograda značajno će se rasteretiti saobraćaj u Beogradu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koliko Vlada Republike Srbije ulaže u oblast infrastrukture zarad bolje povezanosti sa susedima najbolje govori to da među najvećim i najznačajnijim projektima koje Srbija realizuje u oblasti infrastrukture nema ni jednog koji nije od regionalnog značaja, počev od onoga o kojem se najviše govori, a to je Koridor 10 i tu se misli i na drumski i na železnički saobraćaj, pa do novih projekata.

Ono što će u značajnoj meri doprineti unapređenju infrastrukture jeste početak izgradnje autoputa Niš – Merdare – Priština – Tirana – Drač, gde je već sa Evropskom investicionom bankom dogovoreno finansiranje prvih 40 kilometara puta, vrednih 220 miliona evra. Ovo je dosta važno, jer Srbija nema izlaz na more i pokušavamo da obezbedimo još bolju vezu sa lukom Bar gde ćemo, osim pruge, imati i autoput, a isto tako da preko luke Drač obezbedimo izlaz na more. Takođe, sprema se potpisivanje ugovora za još jednu deonicu koridora dužine 31 kilometar, a to je od Preljine do Požege.

Svi ovi projekti koji su izgledali nemogući, a posebno za vreme jednog od najgorih perioda u srpskoj istoriji od 2000. do 2012. godine, počeli su da se ostvaruju dolaskom na vlast SNS i svaki dan ih je sve više.

Rekao sam i juče da je trenutna vrednost investicija u infrastrukturi 12 milijardi evra i ne znam odakle i otkuda ovolika zloba, cinizam i mržnja od strane određenih kolega za sve što je dobro u Srbiji. Imali su priliku da vode zemlju i umesto da rade za narod, lično su se bogatili i na taj način doveli državu do bankrota. Zato građani Beograda oprez, žuta tajkunska ekipa ponovo oštri zube i ponovo se sprema da prevari Beograđane i obruši se na budžet Beograda, a znamo kako je to izgledalo kada su oni vladali Beogradom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U cilju daljeg razvoja infrastrukture, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnica, koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje zemlje – Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju, Grčku. Dakle, ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom EU, sa tendencijom dalje modernizacije, kako bi Republika Srbija bila spremna da se pridržava standarda EU u oblasti transporta.

Realizacija ovog važnog projekta doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće, naravno, nivo usluga, olakšaće međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika. Kada se završi novi autoput imaće pozitivan uticaj na komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu i doprineće regionalnom razvoju.

Ukupna dužina puteva koji spadaju u Koridor 10, koji prolazi kroz teritoriju Republike Srbije, iznosi 792 kilometara. Radovi na Koridoru 10 organizovani su u okviru pet projekata i to Horgoš–Novi Sad 108 kilometara, glavna raskrsnica u okviru projekta je Beograd, raskrsnica Bubanj potok–Hrvatska 121 kilometar, zatim raskrsnica Beograd–Bubanj potok–Niš 237 kilometara, Niš-granica sa Makedonijom 74 kilometara, Niš–Republika Bugarska 86,5 kilometara i projekat beogradska obilaznica o kojoj sam već govorio tzv. obilazni prsten za skretanje transportnog saobraćaja iz centra Beograda 47 kilometara. Toliko o tome da se ne radi ništa i da se radi samo u Beogradu, kako su neke kolege ovde istakle.

Tragično je kakvu demagogiju slušamo danas u nedostatku argumenata i tragično je da to slušamo od onih koji su, kada su bili na vlasti, imali samo ideje, ma kakve one bile, i koje su se uglavnom brukale. Siguran sam da ovi koji su nam sistemski razarali zemlju, nikad više neće biti u mogućnosti da tako nešto rade. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Za razvoj i unapređenje infrastrukture u Republici Srbiji, potrebni su ozbiljni projekti. Jedan od njih je rekonstrukcija i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta.

Cilj projekta je izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija dela postojeće železničke pruge, izgradnja novog kolovoza da bi se dobio kolovoz u dva pravca. Za putnički i za robni i saobraćaj i za brzine do 200 km na čas. Krajnji cilj je proširenje železničke pruge, velike brzine Beograd-Budimpešta, sve do luke u Pireju. Posle rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Budimpešta-Atina u ukupnoj dužini od 1543 km, ekonomski razvoj država kroz koje prolazi, a to su Mađarska, Makedonija, Grčka i Srbija, bio bi značajno podstaknut, jer ova železnička linija prolazi kroz područje oko 340.000 km gde je naseljeno 32 miliona ljudi.

Na teritoriji Republike Srbije značajno je reći da dužina železničke pruge iznosi 182,3 kilometara i podeljena je u tri deonice i to Beograd–Stara Pazova 34,5 kilometara ili ukupne vrednosti 350 miliona dolara, Stara Pazova–Novi Sad 40,4 kilometara i ukupna brzina 585 miliona dolara i pruga Novi Sad–Subotica, prema Mađarskoj od 107,4 kilometra. Iz ovog projekta se jasno vidi da država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ima odlučan stav i jasan plan kako rekonstrukcije tako i izgradnje novih železničkih pruga. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jasni pokazatelji da država Srbija ozbiljno pristupa rešavanju svih problema građana vidi se i kroz rekonstrukciju kuća u Kraljevu. Projekat ima strateški značaj jer se obezbeđuju stanovi za ponovo naseljavanje domaćinstava iz nebezbednih stambenih jedinica u odgovarajuće bezbedne stambene jedinice. Ukupni projekat je približno 13,6 miliona evra i 59% će se finansirati iz zajma Centralne evropske banke, a grad Kraljevo će učestvovati sa 41% sredstava u troškovima projekta, znači u novcu, naturi, obezbeđenju zemljišta, finansiranju izgradnje, primarne i sekundarne infrastrukture. Grad će takođe obezbediti i pokriti troškove izdavanja dozvola, vršenja nadzora nad radovima, procedure za tehnički prijem itd.

Projekat bi obuhvatio gradnju 360 stambenih jedinica u proseku oko 45 metara kvadratnih za ponovno naseljavanje porodica čije je kuće oštetio zemljotres. Oštećene zgrade će biti srušene, a ukupan budžet projekta iznosi 13,5 miliona evra, od kojih osam miliona predstavlja zajam za izgradnju, a ostatak će biti učešće lokalne samouprave. Ovako Vlada Republike Srbije i država Srbija misli o svojim građanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Kada govorimo o infrastrukturnim projektima, odnosno unapređenju razvoja infrastrukture u republici, svakako treba posebno naglasiti dva mosta. Pre svega Žeželjev most u Novom Sadu, koji je železničko drumski most koji je premostio Dunav. On predstavlja značajan objekat i u međunarodnim merilima, ali i veliko dostignuće naše tehnike. Most će uz dve pešačko-biciklističke staze, dve drumske trake, imati dva koloseka kojima će vozovi moći da razvijaju brzinu do 160 km za putnički i 120 km na čas za teretne vozove. Žeželjev most pokazuje veliku odgovornost Vlade Republike Srbije prema svakom infrastrukturnom projektu, odnosno ozbiljnost u realizaciji svega onoga što je obećano građanima Srbije. vrednost investicije je oko 51 milion evra.

Drugi most na Drini, između LJubovije i Bratunca, nazvan Bratoljub, predstavlja posebnu simboliku jer je spojio dve obale. Mostovi, pogotovo oni koji spajaju Srbiju i Republiku Srpsku i Srbiju i BiH daju mogućnost za ljude koji imaju za cilj pre svega mir, stabilnost i bolji život, a onda i mnogo bolje uslove i prilike za razmenu znanja, investicija, ekonomski razvoj i turizam. Most skraćuje 50 km put sa Koridorom 11 i lukom Bar. Ukupna investicija je 13 miliona evra, gde spadaju i most, ali i granični prelaz.

Ovakvi realizovani infrastrukturni projekti, kada su mostovi u pitanju, pokazuju pre svega snagu zemlje, kakve je Srbija, da se uhvati u koštac sa ovakvim izazovima i da pokaže da sa strane jačine države i jačine Vlade i sa finansijske strane može da iznese ovakve projekte. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Srbija je jedno veliko gradilište i to je već svima jasno i svi oni koji su sa omalovažavanjem, cinizmom i zlobom govorili o uspesima Vlade Republike Srbije, nije više vredno komentara.

Srbija postaje mreža koridora i u drumskom i u železničkom saobraćaju i čitav niz investicija i projekata koji sprovodi Vlada Republike Srbije jasno govori o fiskalnoj stabilnosti Republike Srbije. Ako pomenemo koridore Niš-Merdare, Koridor 10, rekonstrukciju kuće u Kraljevu, prugu Beograd-Budimpešta, Beograd-južni Jadran, mostovi: „Žeželj“, „Bratoljub“, Moravski koridor, autoput Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac, brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, obilaznicu oko Beograda i veliki broj lokalnih puteva i pruga koji se rekonstruišu, onda je jasno saznanje i jasno se govori o tome da ova Vlada vodi odgovornu politiku prema građanima Srbije i to nek je svima jasno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, cilj mog amandmana je da se dodatno podstakne razvoj infrastrukture u Republici Srbiji. Infrastruktura je ključ razvoja za našu zemlju, povezivanja sa drugim zemljama i, naravno, ona povećava i konkurentnost naše privrede. To znači da država Srbija i Vlada Republike Srbije mora da nastavi sa razvijanjem infrastrukture, jer samo dobrom infrastrukturom imaćemo bolju povezanost sa susedima, imaćemo povećanje robe koja je u tranzitu kroz Srbiju, a dobra infrastruktura, naravno, garantuje i priliv novih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Ova Vlada Republike Srbije, kao i prethodna, to odlično razume i postavila je infrastrukturu kao jedan od prioriteta.

Srbija ima centralno strateško mesto u regionu i geografski, a od dolaska Srpske napredne stranke na vlast postali smo i politički lider u regionu, što predstavlja našu glavnu konkurentsku prednost. U Srbiji se radi i gradi. Ovo nisu samo priče kao nekada kada je vladala Demokratska stranka i kada smo se naslušali svakakvih lažnih i neostvarenih vizija i ideja. Ovo je danas Srbija u kojoj postoje jasni planovi i jasni rokovi, a vrednost projekata u oblasti infrastrukture, i aktuelnih i planiranih, prelazi 12 milijardi evra.

Cilj države Srbije i Vlade Republike Srbije je da teritorija Srbije bude mreža koridora dobro povezana sa svojim susedima, jer samo na taj način možemo povećati tranzit kroz Srbiju, možemo dovesti investicije u Republiku Srbiju i dovesti do veće zaposlenosti u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Cilj amandmana je, naravno, da dodatno podstakne razvoj infrastrukture u Republici Srbije i za privredni rast i razvoj Srbije veoma je važno da imamo dobru infrastrukturu, odnosno da nastavimo sa izgradnjom autoputeva.

Ono što bi unapredilo kraj iz koga dolazim, a to je Šabac, bila bi izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac. U pitanju Fruškogorski koridor, koji bi presecao autoput Beograd-Budimpešta, a predviđen je i tunel u dužini od 3,5 km.

Ovaj infrastrukturni projekat je veoma važan jer bi njegovom izgradnjom do Šapca otvorili mogućnost sa nastavkom brze saobraćajnice Šabac-Loznica, a od Loznice sve dalje do Republike Srpske i da napravimo saobraćajnicu koja bi bila od nemerljivog značaja za život ovog kraja. Pre svega, to govorim iz bezbednosnih razloga, jer je veliko opterećenje saobraćaja, pa put Šabac-Loznica zovu najdužom ulicom u Srbiji, a takođe iz razloga dolaska investitora, jer već dve investicije nisu došle u Loznicu upravo iz razloga loše putne infrastrukture.

Zato, velika podrška da se već u narednoj godini obezbede sredstva i da se krene sa realizacijom ove veoma bitne saobraćajnice, jer je od izuzetno velike važnosti za ovaj kraj.

Bivša vlast je gotovo u svakoj izbornoj kampanji obećavala i uvek prevarila građane kada je u pitanju ovaj infrastrukturni projekat, ali od koga je, naravno da nas i ne čudi. I u Šapcu je godinama gradska vlast zloupotrebljavala ovaj projekat i uvek prevarila građane, pa je prošle godine i ovde u parlamentu čuveni gospodar, istaknuti funkcioner DS iz Šapca, govorio kako će on izgraditi autoput i to u 2017. godini. Molim vas, probudite čoveka. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani minisitri, poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti o nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Pred nama je danas najznačajniji strateški dokument izgradnje rekonstrukcije i održavanje železničke infrastrukture. Dokument obuhvata period od 2017. godine do 2021. godine i ovo je prvi put da se u Republici Srbiji donosi petogodišnji program javne železničke infrastrukture i jedan od najneophodnijih segmenata sveobuhvatne reforme železničkog sektora.

Predlagač u dokumentu planira, pre svega nastavak i završetak realizacije razhvojnih projekata započetih u prethodnom periodu. Svi smo mi svedoci vrlo konkretnih projekata koji se realizuju u železničkom saobraćaju. Gotovo, svakodnevno možemo pratiti napredak na tom polju i dobrom smo putu posle više decenija, da kada neko pomene železnicu, ne pomislimo da moramo da se naoružamo strpljenjem i svim ostalim i da se pripremimo za višečasovno kašnjenje vozova.

Železnica je na najboljem putu da bude poput one u razvijenim zemljama u Evropi. Naravno, još dosta toga treba uraditi i veoma je pohvalno što predlagač zavisno od raspoloživosti finansijskih sredstava ratifikovao i obrazložio na jednom mestu razvojne projekte, čijom realizacijom će se značajno povećati bezbednost i efikasnost železničkog transporta.

Pored kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnih aranžmana i budžeta, veliki napori se ulažu kako bi značajnija sredstva obezbedila iz fondova EU.

U planiranju razvojnih projekata za period od 2017. do 2021. godine, vodilo se računa ne samo o ekonomskom, već i o društvenom i ekološkom aspektu. Ciljevi koji se žele postići usklađeni su u realnom vremenskom okviru, odnosno činjenici da se mogu ostvariti u dužem vremenskom periodu. Dugoročno planirano je da se železnička infrastruktura na transportnom tržištu ponudi svojstva, koja predstavljaju njene najveće komparativne vrednosti, a to je apsolutna posvećenost bezbednosti, pre svega, nižu potražnju energije i zaštite životne sredine.

Stanje železničke infrastrukture ukazuje na višedecenijsko nedovoljno ulaganje u održavanje same infrastrukture. S obzirom na to da održavanje ne može izbeći, to je rezultiralo značajno smanjenje brzina na najznačajnijim prugama. Rezultat je smanjenje konkurentnosti saobraćaja u odnosu na alternativne pravce, kao i vidove saobraćaja.

Veliki napori se ulažu u poslednje tri godine, kako bi se železnici vratila uloga koja pripada i svakako da još dosta toga je potrebno uraditi. Upravo, iz ovih razloga pred nama je dokument koji treba realizovati u cilju povećanja bezbednosti i efikasnosti železničkog sistema.

Srbija je tranzitna zemlja i taj položaj mora iskoristiti. Ovo će doneti i novac, ali i poboljšati mobilnost građana i kvalitet, pre svega života.

Jedan sveobuhvatni plan koji je u dokument predstavljen, predstavlja azbuku ulaganja i aktivnosti koje je potrebno preduzeti u narednom periodu, kada govorimo o železnici i svakako je dobar pristup koji onemogućava jedan stihijski razvoj kada je u pitanju železnica.

Takođe, ako uzmemo u obzir koliko je kilometara auto-puta urađeno, kako auto-puta tako i regionalnih puteva. Ako imamo jedan primer EPS, koji je izvanredan primer i koji je već regionalni lider, što se tiče avio prevoza, ako uzmemo primer niškog aerodroma, koji obara sve rekorde transporta putnika, onda znamo da je Vlada Republike Srbije zajedno sa ministarstvo preduzela prave korake da budemo prava i moderna evropska država, što se tiče saobraćaja. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Neverovatno je da jedna poslanička grupa, od početka sam pratio pažljivo raspravu, ima problema i na sve ima sumnje i zamerke vezane, kako kažu sami, zamerke i sumnje u koruptivne elemente. Kažu, naravno, da se polazi pre svega od sebe i ne mogu da shvatim odakle ovolika histerija i odakle ovoliki napadi i kritike na sve što je dobro i što se pre svega uspešno radi u ovoj zemlji Srbiji.
Vidim da su neki ovo veoma malo ili gotovo nikako shvatili. Baš je ovako lepo napisan ovaj Predlog zakona, ali mislim da to nikako nisu razumeli. Ja bih to pokušao malo drugačije da objasnim. Kada uveče krenete auto-putem Beograd-Rumska raskrsnica i kada pogledate malo u nebo, jedino što svetli za vreme vladavine ovih preko puta su bile zvezde, i to kada je bilo vedro. Na današnji dan, kada krenete auto-putem Beograd-Rumska raskrsnica, videćete minimum 10 aviona koji uzleću, sleću ili koji kruže čekajući na red da slete na Aerodrom „Nikola Tesla“. Toliko o tome, o radu njihove Vlade i o radu sadašnje Vlade Republike Srbije. Hvala.

Poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u praksi su tokom perioda primene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uočeni određeni nedostaci. Pored toga, bilo je neophodno usklađivanje ovog zakona sa drugim važećim zakonima. Osnovne izmene odnose se na sledeće. Pre svega, primena izmenjenog zakona ukinuće dominantni položaj Direkcije za vodne puteve u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, pa se po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku, pre svega javne nabavke, naravno,specijalizovana privredna društva slično uređuju u obavljanju tih poslova i tim dalje svoje poslovanje unaprede, ali uvek pod stručnim nadzorom Direkcije. Naime, za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično, danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva koja efikasnije i brže mogu da obavljaju navedene poslove.
Ovim se postižu dva efekta. Sa jedne strane svakako da će se troškovi znatno sniziti, a sa druge ovo će imati uticaj na privatni sektor gde očekujemo stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, otvaranje novih radnih mesta i tržišnu konkurenciju.
Primena izmenjenog zakona povećaće, naravno, i nivo sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, a samim tim i sprečiti izvršenje krivičnih dela kao što su krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. Ove zakonske odredbe donose se i zbog usaglašavanja sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i omogućiće početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Po prvi put će domaća brodarska privredna društva i luke morati da angažuju obezbeđenje, licencirana lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, a došlo je vreme da se i ova oblast uredi, jer smo svedoci godinama unazad slučajeva krađa, krijumčarenja i drugih nedozvoljenih radnji, piratstva na rekama. Lica koja budu angažovana kao obezbeđenje u obavezi su da prođu određenu obuku u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Takođe, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja pružaju, pre svega, uslugu iznajmljivanja, odnosno čarterovanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, i to bez članova posade, što je pre svega krajnje rizično. Na ovaj način, osim izbegavanja plaćanja poreza, budžet nije ostvario prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade koja su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednosti obavljanja svoje delatnosti.
Danas imamo situaciju da na rekama u Srbiji, koja je poprimila određene razmere, jahte i plovila koja iznajmljuju i viju zastave stranih država i samim tim podležu zakonima, naravno, države čija se zastava vije, ne plaćaju porez jer je to regulativa u ovim državama.
Izmenama zakona upravo će se sprečiti ovakvi slučajevi i ubuduće, jer će se prevoz lica sa jahtom, odnosno sa plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja, obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće,državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg fizičkog lica ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, tako će oni koji imaju plovila registrovana u inostranstvu morati, ako hoće da ih iznajmljuju i od toga imaju korist, da plaćaju poreze i doprinose za zapošljavanje posade na tim plovilima. Ovo zakonsko rešenje je uobičajeno za zakonodavstvo u zemljama u okruženju.
Takođe, Nacrtom zakona propisana je obaveza da brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koji uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je propisano u cilju usklađivanja Zakona o istraživanju nesreća.
Takođe, odredbe predviđene ovim zakonom koje se odnose na lučke usluge, prvenstveno imaju za cilj preciziranje pojedinih odredaba za koje se ukazala potreba tokom sprovođenja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Naime, 2010. godine do danas akcenat je bio na uređenju statusa velikih međunarodnih luka. Jedan deo odredaba koje su precizirane u ovom zakonu imaju za cilj da se na proglašenim lučkim područjima identifikuju i uvedu u sistem i ostala manja privredna društva koja su pre 2010. godine počela sa radom.
Drugi deo odredaba odnosi se na privredna društva koja su u periodu od 2003. do 2010. godine sopstvenim sredstvima gradila luke. Ovim zakonom će se i njima omogućiti priznavanje statusa, ali pod uslovom da su gradili u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje, kao i pod uslovom da se nalaze na teritoriji lokalnih samouprava na kojima je proglašeno lučko područje. Ovakva rešenja imaju za cilj uvođenje u sistem velikih privrednih subjekata u oblasti lučkih usluga, ali i stvaranje zakonske pretpostavke da se na više lučkih područja u Republici Srbiji uspostavi unutar lučka konkurencija.
Ovim rešenjima zaokružuje se jedan sveobuhvatan proces reforme i uređuje se oblast vezana za lučku delatnost. Donošenjem ovog zakona očekuje se da će jedna velika i značajna oblast vodnog saobraćaja biti zaokružena u skladu sa direktivama EU, ali i potrebama domaće privrede i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, ono što mi je zaparalo uši od prethodnog govornika to je kritički odnos prema Vladi Republike Srbije i prema Ministarstvu. Inače, moj prethodni govornik je za vreme njegove vladavine, za 16 godina, ni jedan detalj lučke strukture, ni jedan osmišljeni segment nije urađen u gradu Šapcu. Čišćenje plovnog dela Save kod Šapca nije urađeno više od 15 godina, a sredstva su stizala redovno svake godine, pa se postavlja pitanje gde su otišla ta sredstva i da li su nenamenski trošena. Luka Šabac gotovo da i ne postoji, a grad je vršio u određeno vreme dokapitalizaciju luke, imovina koju je uneo u grad nije donela ni jedan dinar prihoda i postavlja se pitanje kakvi su imovinski odnosi u toj luci.
Još više me brine, to isto govori prethodni govornik, takođe iz Šapca, koji je inače prvi ušao u Skupštinu, naravno, ne danas, nego 5. oktobra. Bio je predsednik Opštine Šabac, kada su u pitanju bile najveće malverzacije vezano za privatizaciju u Šapcu. Bio je ministar pravosuđa. Slušali smo pre nekoliko dana šta se dešavalo u pravosuđu na nivou Republike, kada je 800 sudija ostalo bez radnih mesta. Bio je ministar poljoprivrede, nije stigao da bude ministar privrede, i tu se dokazao na određeni način. Samo nije uspeo da se dogovori sa Borisom Tadićem da li bi bio prvi ili drugi čovek države. Mislim da je degutantno da posle 12 godina republičke vlasti i 16 godina vlasti u Šapcu, gde ništa nije urađeno, gde je grad u velikoj dubiozi, on kritikuje ministarku za nešto što on nije uspeo da uradi.

Dakle, pošto sam ja pričao gluposti, a vi ste gospodine Dušane Petroviću, ako ste uopšte bili u Skupštini, sedeli na ušima verovatno kada je premijer govorio vezano za Šabac i rekao tri ključne stvari: da će Vlada Republike Srbije raditi autoput Novi Sad–Ruma i Ruma–Šabac, da će Vlada Republike Srbije dovesti „Jazaki“ firmu u Šabac i da će Vlada Republike Srbije finansirati proširenje slobodne zone u Šapcu. To je istina.
Vi ste nesposobni za sve. Šesnaest godina niste doveli nijednu investiciju. Pred svake izbore ste dovodili „Veskovinije“, „Danijelije“ bez ikakve pripreme terena i svega. A u toj industrijskoj zoni o kojoj govorite nema energetske moći, odnosno ne postoji transformator momentalno koji bi doveo neku investiciju. I sad ste našli posle 15 godina... Imali ste 12 godina i republičke i lokalne vlasti. Mogli ste u Šapcu da uradite šta ste hteli.
(Predsedavajući: Samo, molim vas bez ličnog obraćanja.)
Bili ste prvi ili drugi čovek države, niste to malopre rekli, recite nama - bio sam ja, Boris Tadić je bio figura, recite pošteno. Ništa niste uradili u Šapcu, a bili ste dva puta ministar. Prema tome, nemate nikakve rezultate, ali ste odlični medijski manipulatori i to odlično radite. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ono što ovu Vladu Republike Srbijek, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, čini posebnom je to što pre svega časno, pošteno i odgovorno radi svoj posao, ne odstupajući od zadatih ciljeva koje postavlja pred sobom.
Najbolji primer za to je „Železara Smederevo“, koju su svi već videli i smatrali da treba da bude zatvorena. Velikim radom, trudom i upornošću „Železara“ ne samo da nije zatvorena, već će u narednom periodu doprineti ekonomskom razvoju ne samo Smederava, već i cele Srbije. Samo oni koji su radili na tome da se „Železara“ ne ugasi znaju koliko je bilo teško složiti sve u jednu celinu i dovesti do toga da fabrika opstane, a onda dovesti strateškog partnera, kineskog partnera, uz naravno ogromnu podršku kineskog predsednika Si Đipinga.
Sa investicijom od 300 miliona evra koju „Hestil“ planira da uloži u „Železaru“ i da podigne proizvodnju na maksimalnih 2,1 milion tona, svakako je od najveće važnosti što će zadržati svih 5050 radnika na svojim radnim mestima. Sve ovo jasno govori da je primer „Železare“ primer kako treba raditi u Srbiji. Marljivošću, posvećenošću, odanošću prema državi Srbiji i prema svom narodu. Daje svakom čoveku sa časnim namerama dodatni motiv da nemoguće pretvori u moguće i da svojoj državi i narodu da najbolje što može.
Nastavio bih svoj govor večeras na jedan način. Međutim, moraću da ga redefinišem, jer prosto je nemoguće, neverovatno i ne mogu da shvatim koliko je histerije, zlobnih i zlonamernih komentara za sve što je uspešno i što pomaže razvoju države Srbije i Republike Srbije.
Ono što su tekovine bivšeg režima i prva najveća demokratska dostignuća su paljenje i pljačkanje ovog skupštinskog zdanja. Nakon toga, kada ste malo ojačali, usledila je najveća pljačkaška privatizacija u istoriji Srbije. Ekonomisti se još dan danas spore, ali su predviđanja da je od privatizacije i donacija inkasirano preko 80 milijardi dolara. Šta ste sa tim novcem uradili sam Bog zna, ali je činjenica da ste Srbiju doveli do bankrota.
Onda je na izborima narod glasao prvi put za Aleksandra Vučića i SNS, pa onda ponovo drugi put za Aleksandra Vučića i SNS i, gospodo, tu je za vas tačka. Onako kako ste vi vodili privredu ove zemlje ostaće zapisano crnim slovima u srpskoj istoriji. Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, na primeru „Železare“ i u svakom drugom pogledu piše one lepše stranice srpske istorije. Hvala.