Dame i gospodo narodni poslanici, i meni je u neku ruku neprijatno što danas sedimo ceo dan ovde i raspravljamo o nečemu što se ne dešava prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u raznim situacijama je, od kada sam ja poslanik, više decenija bila situacija da se ovako nešto dešavalo, ali obično se nije vodila rasprava ili se ja ne sećam da se vodila rasprava, nego se dođe i odradi taj posao, izglasa se i idemo kući posle toga ili na neke druge poslove da obavljamo.
Danas ceo dan raspravljamo, pričamo o proceduralnim stvarima, o greškama, ne znam zbog čega je DS ovo uradila, efekat onoga što je možda bio cilj će ceniti građani, ali moramo da govorimo o nekim činjenicama, mi smo danas ovde jer je osumnjičen naš kolega u određenom procesu koji je pokrenut u istrazi koja se radi, od nadležnih organa, sam izjavio da se poziva na poslanički imunitet.
Svi smo to mogli da čujemo i u ovoj zgradi Skupštine, kada je došao da održi konferenciju za štampu i rekao da se pozvao na poslanički imunitet, samo zato da bi došao u Narodnu skupštinu, da održi konferenciju za štampu i optuži političku konkurenciju ili protivnike ili sadašnju vlast, da se tu radi samo o političkom progonu i da je on sve što je radio, radio po zakonu, znači, to su njegove reči.
To što je on rekao je značilo i ono što je činio tog dana, i to je nešto što zakon nalaže tužiocu da uradi, da se tužilac obrati Narodnoj skupštini i da traži ukidanje njegovog imuniteta.
To je nešto što je zakonska procedura. To što on posle govori da se ne poziva na imunitet, nema nikakve veza sa onim što se dogodilo, znači, to može da se radi nekoliko puta, može da dobije poziv da ide na sud kod istražnog sudije, a on može da se pozove na imunitet.
Ako mi danas to ne uradimo, svaki put možemo da imamo pozivanje na imunitet, da bi on održao konferenciju za štampu, pa onda posle toga ne pozivanje na imunitet. Zato ovo danas mora da se odradi, ali taj čin košta građane Srbije danas minimum milion i 200 hiljada dinara. To svi treba da znamo.
Ovaj današnji dan, zato što je on rekao da se poziva na imunitet, a kao ne poziva se na imunitet, košta građane Srbije najmanje milion i 200 hiljada dinara.
To govori o odgovornosti nekoga ko sedi ovde među nama, jer toliko ovaj skupštinski dan košta, zavisi koliko sedimo, koliko struje potrošimo, da smo još ovde vodili raspravu, da smo pričali nepotrebno o Poslovniku, što je bilo potpuno besmisleno pre podne od strane poslanika DS, mogli smo da zanoćimo, koliko bi smo potrošili struje, koliko bi smo još koštali građane Srbije, možda bi taj dan bio i više od milion i 200 hiljada dinara, zato što je neko reka oda se poziva na imunitet, a ne poziva se na imunitet.
Sve to govori o odgovornosti i o načinu na koji se neko ponaša i onda čitava priča o hajci. Molim vas, hajde da to prvo rešimo, nismo jedini.
Udruženja novinara to isto traže, barem ova dva za koje ja znam, da se utvrdi ko su vlasnici medija u Srbiji, pa da vidimo ko pravi hajku, ko protiv koga pravi hajku.
Ja sam u svojoj karijeri do sada imao prilike da doživim hajku i nikada se nisam žalio na medije. Trpeo sam, zato što sam narodni poslanik, zato što obavljam javnu dužnost i svi građani treba da znaju sve, pa neka sami cene. Moje je kao narodnom poslaniku bilo da nešto demantujem, da kažem da nije tačno ili da jeste tačno, ali nisam nikada izgovorio ružnu reč protiv nekog medija.
Očigledno je da i to moramo da rešimo. Moramo da rešimo pitanje privatizacije "Politike", pitanje svega ostalog što se dešavalo oko "Večernje novosti", da vidimo šta se to na medijskoj sceni Srbije dešava, ako neko govori o hajkama.
Ne vidim ko bi to mogao sa naše strane da organizuje hajku protiv gospodina Dulića, ako znamo, pričam o SNS, ko su vlasnici medija u Srbiji. Hajde da vidimo da li je neko iz SNS ili neko ko podržava SNS ili bilo koju opozicionu partiju, osim DS, na primer, vlasnik nekog medija.
Isto tako, moram da apelujem na izvršne organe vlasti u Srbiji, jer imamo tri grane vlasti u Srbiji, odnosno pravosudne organe vlasti.
Kada se ovako nešto desi, mora da ima prioritet, mora brzo da se završi, istražni organi moraju da budu efikasni i brzi u radu u ovom slučaju i u svim narednim koji nastupe, ali i onima koji su bili, isto tako i pravosuđe.
Mi smo čuli više puta da ne postoje ozbiljne institucije za borbu protiv korupcije. Prethodna Vlada je više puta, kada se koristi termin kriminal i korupcija, govorila kako se vodi borba u Srbiji, tako što je navodila primere protiv švercovanja kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu ili borba protiv akcije "Morava", borba protiv narkomanije u Srbiji, heroin itd.
Nikada nisu naveli ni jedan primer borbe protiv korupcije, nego kriminal i korupcija u isti džak, pa se vodi borba, ne, borba protiv korupcije u Srbiji se nije vodila i ne postoji institucionalno gledano sistemski mogućnost da se ozbiljno vodi borba, čak ni dan danas, bez obzira na lične pokušaje ljudi u Vladi Republike Srbije i velikom angažovanju gospodina Aleksandra Vučića.
Međutim, i njemu i njegovoj volji i želji da se sa tim izbori potrebna pomoć ozbiljnih institucija koje moramo da stvorimo, ali i ozbiljnog pravosuđa.
Navešću vam još jedan primer, šest godina možda i više se u Smederevu sudi ženi koja je bila gradonačelnik, pa pomoćnik gradonačelnika, pa je sada ponovo gradonačelnik i to uvek u vlasti sa DS i SPS i nikako da se to suđenje završi.
Nije ni čudo što javnost, jedan deo javnosti u Smederevu misli da se radi o ženi koja je žrtva neke hajke, jurnjave i onda dobije glasove, onda žena vodi grad, a sudi joj se za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, a sud nikako da završi.
Prvoosumnjičena u tom slučaju je osuđena majka dvoje dece, teška presuda, osam godina zatvora i naravno, nije pravosnažna, ima pravo na žalbu, ali je osuđena i sada je trenutno u zatvoru, a drugooptuženi i trećeoptuženi, nikako da se završi, stalno se odlaže, i proceduralno gledano, sudovi bi morali sve te stvari da rešavaju mnogo brže, institucije unutar policije, unutar bezbednosnih službi moraju mnogo više na tome da rade.
Koliko puta smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuli za NUBA investovu firmu. Uvaženi kolega, tada narodni poslanik, a sada ministar gospodin Velimir Ilić je u ovom slučaju pričao deset puta u ovom parlamentu minimum, deset puta. Niko nije pokrenuo taj postupak, evo do sada. Da li treba da govorimo o mostu Žeželjevom? Ovde sam govorio pet puta o tom tenderu, o mostu na Adi koliko smo puta govorili i svemu ostalom što je rađeno. Sve to mora da se ispita, bez obzira ko je bio vlast, ko je bio opozicija, ko je sada vlast, ko je opozicija, zaštićenih ne sme da bude, ne zato što želimo u EU, nego zato što moramo da imamo jeftiniju, odgovorniju državu prema građanima. Građani moraju da vole svoju državu, a ne da osećaju da im ona otima njihove novce iz džepova i da se jedni provlače, uvek jedni te isti, a da oni trpe time što imaju najniže zarade u regionu, time što ne mogu da se zaposle, time što realni sektor ne može da radi zato što ima skupu državu i skupe lokalne samouprave. To mora da se promeni. Ne može od jednog preduzeća pet da se napravi na lokalnom nivou i da niko ne reaguje, od jednog pet, a bolje efekte je imalo kao jedno.
To sve možda deluje kao da sam pričao nešto malo šire, ali ne. Borba protiv korupcije je sada najvažnija u Srbiji. Ne postoji važniji posao od toga. Videćete, to je nešto što, i za sve ove koji žele u EU, će se nama mnogo više tražiti u narednom periodu, mnogo više.
Evo, vidimo šta se dešava u Hrvatskoj. Silni ministri, pa čak i bivši predsednik Vlade su privedeni, sudi im se, brane se sa slobode, imaju televizijske emisije, ali to se radi, to ćemo morati i mi da radimo, bez obzira kako se neko zove i preziva. Moraće u Srbiji to već jednom da se desi, i opet ponavljam, ne zato što se od nas to očekuje iz EU, nego zato što to očekuju građani. Njima je više dosta praznih priča, to su očekivali ranijih godina, međutim od Titovog vremena, preko Miloševića i svih ostalih DOS-ovih lidera naovamo, to nisu dočekali. Sada je vreme za to, poslednji je trenutak za to, to mora da se uradi jer smo u privrednom smislu doživeli, maltene, kolaps kao država, blizu smo bankrotstva kao država, pričali smo o tome kada je bila rasprava o rebalansu. Moramo da sprečimo lopovluk u Srbiji i moramo pravednije da raspoređujemo novac kao država. To ne možemo bez ozbiljne borbe protiv korupcije. Hvala.