Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8139">Dragan Šormaz</a>

Govori

Gospodine predsedniče, ovde je više puta povređen ceo Poslovnik. Pozivam se na više članova, recimo na član 107. stav 1, zatim član 103. koji ste vi sada čitali i u stavu 3. jasno piše kada treba, stav 4, zatim da je dužan da govori dva minuta, a to je stav 5, a i to je bilo ovde prekršeno danas više puta.
Molim vas samo da, očigledno je da je to samo taktika poslaničkog kluba Demokratske stranke, u ovom danu a i u narednom periodu ovaj Poslovnik poštujemo striktno, a očigledno je da je to potrebno. Donet je u prethodnom mandatu i kao narodni poslanik sam bio protiv njega. Nije prihvaćen uz veliko obrazloženje tada članova većine i poslanika DS. Ovo što se danas dešava, priča o proceduri, ne može da spreči borbu korupcije i kriminala u Srbiji, niti će sprečiti, mi ćemo ovo i dalje nastaviti da radimo i naravno odazivati se pozivima tužilaštva za one koji se pozovu na imunitet, što je ovde bio slučaj, tako da ćemo i danas to raditi.
Ali, isto tako bih vas zamolio da u tehničkom smislu svi razmislimo, pošto ovo nije prvi put da opozicija govori o tome kako nije o nečemu obaveštena na vreme, već jednom da odradimo nešto što svi znamo da treba i što će pojeftiniti rad ovog parlamenta, a to je da dostava materijala ide preko jednog softvera, pozivi i sve ostalo. Svi imamo lap-topove i ona priča o kupovini lap-topova nije potrebna, ali na taj način više nećemo imati takve vrste proceduralnih grešaka, da to već jednom završimo. Ova sada, blago rečeno, neprijatna situacija u kojoj se nalazimo je samo zbog toga što neko želi da sebe zaštiti i ono što je radio u prethodnom periodu. Na tužilaštvu, na sudovima je da rade svoj posao, naše je da im omogućimo i da borba protiv kriminala i korupcije ne može da bude zaustavljena. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, i meni je u neku ruku neprijatno što danas sedimo ceo dan ovde i raspravljamo o nečemu što se ne dešava prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u raznim situacijama je, od kada sam ja poslanik, više decenija bila situacija da se ovako nešto dešavalo, ali obično se nije vodila rasprava ili se ja ne sećam da se vodila rasprava, nego se dođe i odradi taj posao, izglasa se i idemo kući posle toga ili na neke druge poslove da obavljamo.
Danas ceo dan raspravljamo, pričamo o proceduralnim stvarima, o greškama, ne znam zbog čega je DS ovo uradila, efekat onoga što je možda bio cilj će ceniti građani, ali moramo da govorimo o nekim činjenicama, mi smo danas ovde jer je osumnjičen naš kolega u određenom procesu koji je pokrenut u istrazi koja se radi, od nadležnih organa, sam izjavio da se poziva na poslanički imunitet.
Svi smo to mogli da čujemo i u ovoj zgradi Skupštine, kada je došao da održi konferenciju za štampu i rekao da se pozvao na poslanički imunitet, samo zato da bi došao u Narodnu skupštinu, da održi konferenciju za štampu i optuži političku konkurenciju ili protivnike ili sadašnju vlast, da se tu radi samo o političkom progonu i da je on sve što je radio, radio po zakonu, znači, to su njegove reči.
To što je on rekao je značilo i ono što je činio tog dana, i to je nešto što zakon nalaže tužiocu da uradi, da se tužilac obrati Narodnoj skupštini i da traži ukidanje njegovog imuniteta.
To je nešto što je zakonska procedura. To što on posle govori da se ne poziva na imunitet, nema nikakve veza sa onim što se dogodilo, znači, to može da se radi nekoliko puta, može da dobije poziv da ide na sud kod istražnog sudije, a on može da se pozove na imunitet.
Ako mi danas to ne uradimo, svaki put možemo da imamo pozivanje na imunitet, da bi on održao konferenciju za štampu, pa onda posle toga ne pozivanje na imunitet. Zato ovo danas mora da se odradi, ali taj čin košta građane Srbije danas minimum milion i 200 hiljada dinara. To svi treba da znamo.
Ovaj današnji dan, zato što je on rekao da se poziva na imunitet, a kao ne poziva se na imunitet, košta građane Srbije najmanje milion i 200 hiljada dinara.
To govori o odgovornosti nekoga ko sedi ovde među nama, jer toliko ovaj skupštinski dan košta, zavisi koliko sedimo, koliko struje potrošimo, da smo još ovde vodili raspravu, da smo pričali nepotrebno o Poslovniku, što je bilo potpuno besmisleno pre podne od strane poslanika DS, mogli smo da zanoćimo, koliko bi smo potrošili struje, koliko bi smo još koštali građane Srbije, možda bi taj dan bio i više od milion i 200 hiljada dinara, zato što je neko reka oda se poziva na imunitet, a ne poziva se na imunitet.
Sve to govori o odgovornosti i o načinu na koji se neko ponaša i onda čitava priča o hajci. Molim vas, hajde da to prvo rešimo, nismo jedini.
Udruženja novinara to isto traže, barem ova dva za koje ja znam, da se utvrdi ko su vlasnici medija u Srbiji, pa da vidimo ko pravi hajku, ko protiv koga pravi hajku.
Ja sam u svojoj karijeri do sada imao prilike da doživim hajku i nikada se nisam žalio na medije. Trpeo sam, zato što sam narodni poslanik, zato što obavljam javnu dužnost i svi građani treba da znaju sve, pa neka sami cene. Moje je kao narodnom poslaniku bilo da nešto demantujem, da kažem da nije tačno ili da jeste tačno, ali nisam nikada izgovorio ružnu reč protiv nekog medija.
Očigledno je da i to moramo da rešimo. Moramo da rešimo pitanje privatizacije "Politike", pitanje svega ostalog što se dešavalo oko "Večernje novosti", da vidimo šta se to na medijskoj sceni Srbije dešava, ako neko govori o hajkama.
Ne vidim ko bi to mogao sa naše strane da organizuje hajku protiv gospodina Dulića, ako znamo, pričam o SNS, ko su vlasnici medija u Srbiji. Hajde da vidimo da li je neko iz SNS ili neko ko podržava SNS ili bilo koju opozicionu partiju, osim DS, na primer, vlasnik nekog medija.
Isto tako, moram da apelujem na izvršne organe vlasti u Srbiji, jer imamo tri grane vlasti u Srbiji, odnosno pravosudne organe vlasti.
Kada se ovako nešto desi, mora da ima prioritet, mora brzo da se završi, istražni organi moraju da budu efikasni i brzi u radu u ovom slučaju i u svim narednim koji nastupe, ali i onima koji su bili, isto tako i pravosuđe.
Mi smo čuli više puta da ne postoje ozbiljne institucije za borbu protiv korupcije. Prethodna Vlada je više puta, kada se koristi termin kriminal i korupcija, govorila kako se vodi borba u Srbiji, tako što je navodila primere protiv švercovanja kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu ili borba protiv akcije "Morava", borba protiv narkomanije u Srbiji, heroin itd.
Nikada nisu naveli ni jedan primer borbe protiv korupcije, nego kriminal i korupcija u isti džak, pa se vodi borba, ne, borba protiv korupcije u Srbiji se nije vodila i ne postoji institucionalno gledano sistemski mogućnost da se ozbiljno vodi borba, čak ni dan danas, bez obzira na lične pokušaje ljudi u Vladi Republike Srbije i velikom angažovanju gospodina Aleksandra Vučića.
Međutim, i njemu i njegovoj volji i želji da se sa tim izbori potrebna pomoć ozbiljnih institucija koje moramo da stvorimo, ali i ozbiljnog pravosuđa.
Navešću vam još jedan primer, šest godina možda i više se u Smederevu sudi ženi koja je bila gradonačelnik, pa pomoćnik gradonačelnika, pa je sada ponovo gradonačelnik i to uvek u vlasti sa DS i SPS i nikako da se to suđenje završi.
Nije ni čudo što javnost, jedan deo javnosti u Smederevu misli da se radi o ženi koja je žrtva neke hajke, jurnjave i onda dobije glasove, onda žena vodi grad, a sudi joj se za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, a sud nikako da završi.
Prvoosumnjičena u tom slučaju je osuđena majka dvoje dece, teška presuda, osam godina zatvora i naravno, nije pravosnažna, ima pravo na žalbu, ali je osuđena i sada je trenutno u zatvoru, a drugooptuženi i trećeoptuženi, nikako da se završi, stalno se odlaže, i proceduralno gledano, sudovi bi morali sve te stvari da rešavaju mnogo brže, institucije unutar policije, unutar bezbednosnih službi moraju mnogo više na tome da rade.
Koliko puta smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuli za NUBA investovu firmu. Uvaženi kolega, tada narodni poslanik, a sada ministar gospodin Velimir Ilić je u ovom slučaju pričao deset puta u ovom parlamentu minimum, deset puta. Niko nije pokrenuo taj postupak, evo do sada. Da li treba da govorimo o mostu Žeželjevom? Ovde sam govorio pet puta o tom tenderu, o mostu na Adi koliko smo puta govorili i svemu ostalom što je rađeno. Sve to mora da se ispita, bez obzira ko je bio vlast, ko je bio opozicija, ko je sada vlast, ko je opozicija, zaštićenih ne sme da bude, ne zato što želimo u EU, nego zato što moramo da imamo jeftiniju, odgovorniju državu prema građanima. Građani moraju da vole svoju državu, a ne da osećaju da im ona otima njihove novce iz džepova i da se jedni provlače, uvek jedni te isti, a da oni trpe time što imaju najniže zarade u regionu, time što ne mogu da se zaposle, time što realni sektor ne može da radi zato što ima skupu državu i skupe lokalne samouprave. To mora da se promeni. Ne može od jednog preduzeća pet da se napravi na lokalnom nivou i da niko ne reaguje, od jednog pet, a bolje efekte je imalo kao jedno.
To sve možda deluje kao da sam pričao nešto malo šire, ali ne. Borba protiv korupcije je sada najvažnija u Srbiji. Ne postoji važniji posao od toga. Videćete, to je nešto što, i za sve ove koji žele u EU, će se nama mnogo više tražiti u narednom periodu, mnogo više.
Evo, vidimo šta se dešava u Hrvatskoj. Silni ministri, pa čak i bivši predsednik Vlade su privedeni, sudi im se, brane se sa slobode, imaju televizijske emisije, ali to se radi, to ćemo morati i mi da radimo, bez obzira kako se neko zove i preziva. Moraće u Srbiji to već jednom da se desi, i opet ponavljam, ne zato što se od nas to očekuje iz EU, nego zato što to očekuju građani. Njima je više dosta praznih priča, to su očekivali ranijih godina, međutim od Titovog vremena, preko Miloševića i svih ostalih DOS-ovih lidera naovamo, to nisu dočekali. Sada je vreme za to, poslednji je trenutak za to, to mora da se uradi jer smo u privrednom smislu doživeli, maltene, kolaps kao država, blizu smo bankrotstva kao država, pričali smo o tome kada je bila rasprava o rebalansu. Moramo da sprečimo lopovluk u Srbiji i moramo pravednije da raspoređujemo novac kao država. To ne možemo bez ozbiljne borbe protiv korupcije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću glasati za ove amandmane, za nekoliko njih u nizu gde je pričano o tih 7% za Vojvodinu, itd. Vrlo jasno obrazloženje je dala Vlada i vrlo dobro znamo u kojoj smo situaciji i zašto danas donosimo ovakav rebalans budžeta.
Želim da iskoristim priliku da podsetim sve zašto i kakva je situacija trenutno, a upravo vezano i za ovo o čemu slušamo sada u 21,05 časova, već duže vreme priču o tome da li se poštuje Ustav ili ne za tih 7%, vezano za amandmane koji su podneti.
Podsetiću vas da je naš deficit 7,1% BDP, ili milijardu evra. Ove godine milijardu i 200 miliona, otprilike. Samo za kamate ove godine moramo da platimo 66 milijardi dinara, a sledeće godine, šta god uradili, 93 milijarde samo za kamatu nas čeka da isplatimo. Samo za kamatu.
Bez plana konsolidacije nas zaista čeka grčki scenario. Ko god ovde priča o tome da pravimo paniku i da plašimo ljude sa bankrotom države, neće doći zbog odgovornosti ove Vlade do toga.
Deficit je 225 milijardi dinara. Ko je to napravio? Naš narod kaže - kako se pita pravi, a kako se ne pravi. Ovaj rebalans budžeta je upravo zbog prethodne Vlade, koja je sve to zamesila i sada treba da se ispravi.
Šta se radi ovim rebalansom? Podsetiću vas, jedna plata manje je predviđena za Železnicu. Ovim mora da se nadoknadi. Plate rudara u "Resavici". Suša je bila neviđena, nezapamćena kod nas. Povećan je budžet za poljoprivredu. Subvencije za poljoprivredu su povećane.
Gde to ide ako ne najviše u Vojvodinu? Gde idu subvencije za poljoprivredu ako ne najviše u Vojvodinu, jer je tamo najveća šteta bila? Iz prazne kase se trudimo i radimo sve što možemo. Javni dug je povećan na 56%, suprotno zakonu i sada slušamo priče.
Meni je drago što ovo građani gledaju o Fondu za kapitalne investicije i o Razvojnoj banci Vojvodine. A gde su poljoprivrednici Vojvodine i šteta koju su doživeli sa sušom, gde je to? Bitan je Fond za kapitalne investicije i Razvojna banka Vojvodine. Naravno da su bitni. Ali, nažalost, prethodna Vlada, u ovom parlamentu sam govorio 2008. godine o "Metals banci", o njenom poslovanju i Šarićima, koji su sve živo privatizovali od garancija te banke. Šta je sada sa tom bankom? Ta banka je postala Razvojna banka Vojvodine. Ta banka je Razvojna banka Vojvodine. Pretvorena je u to, dotirana i pretvorena u to. Umesto da je ta Vlada radila ono što se sada radi sa "Agrobankom" – napravila je od "Metals" banke Razvojnu banku Vojvodine.
Drago mi je što građani gledaju kako se i dalje borite za novce i za fondove, ali biće i tu kontrole, kao i svugde gde treba. Ova Vlada će voditi računa o tome kako se troše novci svugde, pa i u Vojvodini, i u pokrajinskoj Vladi. Neće moći iz prazne kase, od siromašnog naroda, više da se uzima za ono što nije potrebno. Zahvaljujem.
Zaista ću kratko. Znači član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenju uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
To je kolega apostrofirao za kršenje Poslovnika i mislim da je, s jedne strane prema meni, on sada licitirao čiji sam ja poslanik bio. Nisam bio poslanik Demokratske stranke Srbije, kao što nisam ni poslanik Srpske napredne stranke, kolega. Član sam Srpske napredne stranke, a narodni sam poslanik, a kako se vi osećate, to je vaša stvar. Imate pravo na to, ali nemojte meni da govorite šta sam i kako sam i na taj način se osećam, ponašam i odnosim. Tvrdim da nisam nijednom rečju, i slažem se sa potpredsednicom, prekršio Poslovnik, jer nisam spomenuo ni jedno ime, nikog nisam vređao i pričao sam o tački dnevnog reda, govorio sam da ne treba prihvatiti amandman o kome se raspravlja i obrazložio zašto. Lepo piše i u obrazloženju Vlade koja je odbila amandman zašto.
Samo na osnovu sumnje koje su rečene dodao, a imam valjda u toku govora pravo da dodam, da će biti izvršena kontrola svih i svakoga, pa naravno i pokrajinske Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, biću kratak zbog ovog vremena. Govoriću o ova dva predloga zakona koja se tiču odbrane i bezbednosti.
Ovaj predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN, o doprinosu u sistemu stend-baj aranžmana UN, kao i ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira. Želeo bih da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ova dva predloga zakona i naravno, za sve ostale, ali posebno za ova dva, jer oni su od opšteg interesa za državu Srbiju.
Dobro je, već je obrazloženo zašto je bitan ovaj sporazum sa Alžirom ratifikovati ovde u parlamentu. Meni je najbitnije ovde u ovome svemu što sam pročitao, jasno se vidi u članu 3, gde su nabrojane sve te mogućnosti saradnje koje imamo i ono što je trenutno najvažnije, u svakom slučaju, je ovaj deo koji se tiče ekonomskih stavki - nabavke naoružanja, vojne opreme i sistema naoružanja, kao i pružanja podrške u nabavci rezervnih delova i drugih sredstava neophodnih za korišćenje, održavanje, remont itd. Čuli smo koliko će to, u suštini, doprineti Republici Srbiji.
Dobro bi bilo kada bismo još imali ovakvih sporazuma i kada bi se država Srbija angažovala, ako je moguće, na više ovakvih sporazuma. Imali smo i u tom samom regionu, recimo Severne Afrike, dosta prijatelja, ne samo Alžir i mogli bismo verovatno i tu da nađemo još tržišta, ako se dodatno angažujemo i ako napravimo dodatan napor, a naravno, i u drugim delovima sveta.
Ne treba zaboraviti da je bitna i ova stvar, ali to je vezano i za tačku oko mirovnih misija, da je i saradnja u oblasti protivterorističke borbe i te kako bitna. Ne samo saradnja u oblasti koja piše ovde u Predlogu zakona i sa državom Demokratskom Narodnom Republikom Alžir, nego, boga mi, i sa celim svetom, jer vidimo šta se dešava svakodnevno. Vidite i ovih dana šta se dešava svugde u svetu vezano za neki tamo nebitan film koji je napravio čitavu pometnju u svetu. Treba biti oprezan. Treba imati informacija. Treba voditi računa o svojoj državi, bez obzira na to što su bezbednosni rizici kod nas. Trenutno smo okupirani sa najvećim bezbednosnim rizikom za našu zemlju, ali to ne znači da su i ovi drugi isključeni i da nas ne mogu zadesiti.
Upravo da bismo se angažovali na pravi način, mislim da angažovanje u mirovnim misijama UN za nas je pozitivno, povoljno, potrebno i poželjno. Trebamo zaista što više tu da se angažujemo, uz ogradu, i tu se potpuno slažem, i više puta sam to govorio u ovom cenjenom domu. Recimo misija "Ajsef" u Avganistanu je neprihvatljiva, iako je u jednom trenutku pre pet-šest godina bila priprema unutar naše države da se ode s jednim lekarskim timom u Avganistan, ali se od toga, hvala bogu, odustalo. Nema potrebe za tako nešto.
Treba tu da biramo, ali hvala bogu, imamo i Ustav u kome je jasno naznačeno da o tome odlučuje, na kraju krajeva, parlament, za vojsku. Ne odlučuje za policiju, pa se tako bez odluke parlamenta odlazilo na Haiti i Liberiju itd. To su bile dobre misije i dobre odluke što se tamo išlo u neko ranije vreme i trebalo je da se ide. Videli smo da su naši policajci bili izuzetno angažovani, recimo, u trenutku kad je jednu siromašnu državu kakva je Haiti, pogodio zemljotres, oni su tamo bili čak i viđeni, i radili su, i pomagali onom narodu tamo. Mislim da je to što se tiče same Srbije i promocije Srbije bitna stvar.
Svi volimo kada se Srbija promoviše, ali na žalost, malo mi ovde vidimo zbog te medijske pažnje da i ti vojnici kada nose svoj grb, svoju zastavu, promovišu Srbiju, a volimo kada je promovišu sportisti, kada je promovišu čak i voćari na nekim prvenstvima, ili drugi sportisti, vaterpolisti, atletičari, fudbaleri itd. Neki nas čak ponekad i obrukaju, ali nas vojnici do sada nikada nisu obrukali u tim misijama.
Mislim da i zbog promocije, ekonomskih razloga, osavremenjivanje tehnike, razmene tehnike, znanja je sve to veoma bitno. Zbog toga mislim da Srbija treba što više da sarađuje, što više da učestvuje, ali naravno, ovaj dom odlučuje o tome gde se ide, a gde ne. Zbog toga treba i ovaj predlog podržati, jer on je u suštini, u tehničkom smislu, pravi početak saradnje sa UN i svaka država koja učestvuje u mirovnim misijama ovakav memorandum i sporazum potpisuje, tako da kao članice UN, mislim da je potpuno logično da uradimo i da nemamo oko toga neku polemiku ovde u ovom visokom domu. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri iz  Vlade Republike Srbije, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom mandatu sam četiri godine koristio ovu instituciju kao poslanik i postavljao sam pitanja prethodnoj Vladi i prethodnom režimu. Devedeset posto tih pitanja se uglavnom odnosilo na slučajeve korupcije u Srbiji i, verovali ili ne, nisam nikad dobio ni jedan jedini odgovor.
Dobio sam dva odgovora na neka druga dva pitanja. Jedan je potpisao jedan ministar, jedan sam dobio iz ministarstva gospodina Ljajića, ali ga nije potpisao on, nego državni sekretar. To su dva odgovora za četiri godine, a postavio sam desetine pitanja. Ovo kažem gospodinu Dačiću, da se nadam da će ova vlada imati daleko drugačiji pristup i da će već u svojim kalendarima za naredne četiri godine zacrniti poslednji četvrtak u mesecu i da će biti u ovom broju, kao što su sada ovde, bez obzira na obaveze koje imaju, a znam da su velike s obzirom na stanje koje su zatekli u Vladi i u državi.
Moje pitanje se odnosi na, naravno, kada sam već rekao da sam se najviše bavio temama korupcije, na izjavu gospodina Jelka Kacina, od juče, koji je povodom spornih privatizacija u Srbiji, 24 privatizacije i svega ostalog što se dešava u Srbiji, kao izvestilac Evropskog parlamenta, juče istakao da je na putu ka članstvu u EU najvažnije da se Srbija posveti pitanjima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i nastavku reformi u pravosuđu. Mnoga toga je rekao, ali interesantno i najteže nešto što možemo čuti je sigurno da je rekao da je reketiranje investitora rak ove zemlje, kao i neke reakcije koje sam čuo od ljudi iz prethodnog režima koje su me ponukale da danas postavim ovo pitanje, a to je – da je, na primer, uvek za EU, znači, sebi su dali za pravo da komentarišu to i da kažu šta je u stvari to važnije za EU, a ne da slušaju zaista šta kaže EU, daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koji se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji danas imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti, kao da je to neka prošlost od pre sto godina, a ne od pre samo par meseci i kao da, recimo, sada u Hrvatskoj ne bismo imali slučaj Sanader u državi koja ulazi u EU, da su se bavili samo aktuelnim Milanovićem ili itd.
Moje pitanje je namenjeno gospodinu Vučiću, a to je – dokle se stiglo i da li se temeljno rade, ne interesuju me termini, rokovi, sve ostalo, nego da li se temeljno radi istraga povodom ovih privatizacija i još nekih i da li će ta istraga na kraju dati prave rezultate i one koje, pre svega, građani Srbije očekuju i narod očekuje, a to je da u tim istragama ne bude zaštićenih od onih koji su učestvovali, pa makar oni bili poslanici, predsednici vlada ili ministri u nekom periodu?
Gospođo predsedavajuća, zaista moram da protestujem. Član 106. i 107. Znači, govornik je dužan da se odnosi i sa uvažavanjem. Direktno ne može da se obraća, tj. član 103. - obraćao se direktno. Rekao je da je čovek, narodni poslanik, koji je sada predstavnik predlagača, a predlagači su 126 poslanika, nevažan poslanik u poslaničkoj grupi, ili tako nešto, a pričaju o institucijama iz iste poslaničke grupe.

Institucija nije ova zgrada, institucija je 250 narodnih poslanika. Možemo da sedimo na livadi, što bi rekao moj prijatelj Dragan Marković Palma, i mi smo Skupština. Ova zgrada nije Skupština. Nas 250 smo Narodna skupština i svaki je podjednako bitan i važan. Oni koji nam govore o institucijama ne shvataju ni to, a govore o institucijama, govore o Narodnoj banci Srbije. Devizne rezerve su smanjene za nekoliko milijardi evra otkad su vodili državu. Govore nam o ekonomskoj situaciji, o primedbama EU, plate su niže za 100 evra u proseku, 400 hiljada ljudi ih manje prima. Duplo su zadužili državu dok su bili vlast i mi u instituciji, Skupštini, sedimo normalno razgovaramo, argumentovano razgovaramo o svemu, o predlogu zakona i još treba da trpimo uvrede. Znači, zaista ste bili u obavezi da gospodina opomenete dok je govorio za to šta je rekao. Ovo dajem primedbu vama, ne gospodinu. Hvala.
Gospodine predsedavajući, sasvim sigurno, ali ću i obrazložiti član 106 - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, to je stav 1, a i član 107. stav 1 - govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Prethodni govornik je govorio 12 minuta, ja sam gledao, a i pratio sam koliko govori o tački dnevnog reda, znači nepunih dva minuta, u jednom delu kada je pominjao član 26, sve ostalo je bilo predavanje vladajućoj većini, gledajući u poslanike SNS, šta mogu i šta ne mogu, šta treba da se govori, šta ne treba da se govori, ko će biti novi guverner, ko neće biti novi guverner i ako nije tačka dnevnog reda to. Znači, sve vreme to slušamo, a inače slušamo ceo dan priču o hitnom postupku.
Ovaj Poslovnik je donela prethodna vladajuća većina i rekli smo im tada kada smo govorili da to neće biti dobro kada budu opozicija. Na svu sreću, vi drugačije vodite Skupštinu, nego što je bilo to ranije. Inače, ovo što se sada danas događa ne bi se događalo, ali vi vodite kao pravi demokrata, u duhu kako treba da se vodi i to želim da pohvalim, ali da slušamo o hitnom postupku, a da smo u prethodnom mandatu dobili nekoliko stotina predloga zakona po hitnom postupku i sve je bilo hitno, a sada držimo predavanja o tome kako nije bilo javno rasprave, kao bilo je o Zakonu o javnom informisanju javne rasprave ili da slušamo o tome kako mi nikad ovako nešto nismo uradili?
Gospodin Stefanović nije bio tada poslanik, ali ja jesam, vi ste, gospodine Stefanoviću, ne vi lično, nego partija kojoj pripadate, glasali za guvernera iz Bodruma i sud je o tome sudio, a nama se sada drže predavanja kako smo mi uradili nešto što nije u skladu sa procedurom. Sve je u skladu sa procedurom i sve je u skladu sa ovim Poslovnikom. Jedino što možete je da kritikujete Predlog zakona, na šta imate pravo i da se izjasnite o njemu kada dođe dan za glasanje. To je ono što je normalno i što treba očekivati od rada Narodne skupštine. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, molim vas, član 103. stav 2, naravno, to ste u obavezi da radite kada se pozivate na Poslovnik. Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.
To je rađeno, ne mogu da kažem, gospodin Andrić se javio dva puta po članu 107, ali se dešavalo nešto u međuvremenu. Gospodin Balša Božović se dva puta javljao za istu stvar, vi ste mu dali odgovor. Ako nije zadovoljan, ima Dan za glasanje da se o tome izjasni. Više ne može po istom osnovu da se javlja i da traži povredu Poslovnika, ako nije zadovoljan odgovoran. Ima Dan za glasanje i to je to.
Molim vas, striktno primenjujte Poslovnik, da bismo efikasno završili današnji dan.
Odustajem.
Na ovaj član smo podneli amandman, kao što je pročitano, gde se dodaje novi član koji glasi: "U članu 4. Zakona o policiji, u stavu 2. tačka 2) briše se".
Naime, u načelnoj raspravi smo već izneli naše mišljenje da je ovaj predlog zakona izgleda pisan, ne izgleda, nego tako se čini, dosta na brzinu i zbog učestalih štrajkova više policijskih sindikata, nekad svi zajedno, nekada pojedinačno, koji treba da reše neke probleme na koje su oni ukazivali. Realno, mnogi ti problemi zaista i postoje, ali nama u poslaničkoj grupi Napred Srbijo se čini da neka rešenja idu toliko daleko da krše neke druge zakone koji regulišu tu materiju, pre svega o radnim odnosima, stažu, beneficiranom radnom stažu itd. Isto tako i da će u krajnjem slučaju nepotrebno opteretiti sam budžet MUP, pa umesto za neke druge poslove i obaveze koje su potrebne MUP, pre svega u obnavljanju tehnologije, a i što se tiče samog osposobljavanja policajaca da rade, što se tiče njihove opreme itd. Ako usvojite ovakav predlog izmena i dopuna zakona doći će do toga da će se ponovo trošiti novac neracionalno, a i sa druge strane na neke stvari koje zaista nisu u skladu sa mnogim drugim zakonima.
Mi smo, na primer, predložili da se ovaj član izmeni. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer je propisano da se policijskim službenicima smatraju i zaposleni u MUP koji obavljaju poslove protivpožarne zaštite i razne administrativne poslove, kao što je vođenje evidencije, izdavanje dozvola i drugih dokumenata, i drugi zaposleni koje ministar može ovlastiti da obavljaju policijske poslove. Poslovi pobrojani u ovoj tački bitno se razlikuju od poslova policajaca i nema razloga, odnosno nije prihvatljivo da se oni sa njima izjednačavaju. Stavom 3. je propisano da su sve to poslovi na kojima je velika opasnost po život i zdravlje, kao i da odgovornost i težina prirode i posebni uslovi rada bitno utiču na smanjenje radne sposobnosti. Prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju taj beneficirani staž se priznaje, postoji u tom zakonu i definisan je jasno. Ovo je sada drugačija definicija od onoga što piše u tom zakonu, a to je da su to naročito teški, opasni i štetni poslovi po zdravlje.
Teško da se može prihvatiti taj stav, tj. stanje koje vi nudite ovim predlogom izmena i dopuna zakona, da je izdavanje dokumenata ili vođenje evidencije takav posao. To bi onda značilo da tako nešto onda trebaju da imaju i šalterski radnici u pošti ili službenici u EPS. Čak mogu da pomislim da je, recimo, opasnije radno mesto šalterskim radnicima u pošti ili u EPS nego u policiji. U policiji su zaštićeni, nalaze se u zgradi policije. Svi znamo da ovde ovi rade sa mnogo novca, može biti oružane pljačke, može biti svačega, a onda oni nemaju ova prava koja vi nudite. Trebalo je to precizirati.
Znam da je sada sa sindikatima teško razgovarati, jer su i ti šalterski radnici članovi policijskog sindikata, ali mora se to razdvojiti, jer na ovaj način, ako oni budu imali beneficirani radni staž, to će definitivno odmah opteretiti državni budžet i čitavu tu priču koju imamo oko penzija. Zbog toga mislimo da je prihvatljivo čak i za sindikate da se ovo izmeni i da se zna tačno. Policajci, naravno, ali službenici i ostali, kao i vatrogasci, naravno, to nije sporno, jer im to pravo pripada i po ovom zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, bez obzira što oni ne mogu da dobiju status policijskih službenika jer ne obavljaju policijske poslove. Vatrogasci ne obavljaju policijske poslove i zbog toga je pogrešno ovim zakonom im davati status policijskog službenika. Zahvaljujem.
Član 140. Ustava Srbije kaže da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije. Sada će neko reći za naš amandman, koji smo podneli, da isto to piše, naravno, u Ustavu ne piše, ali smo tražili da se u ovom članu reči: "Vlada, na predlog ministra" zamene rečima: "Narodna skupština, na predlog Vlade".
To je apsolutno logično. Čudi me da iskusni ljudi, a dosta iskusnih parlamentaraca sedi u Odboru za odbranu i bezbednost, nije ovaj amandman prihvatilo, ako već nije Vlada. Ako već Narodna skupština to već odlučuje za vojsku, prosto je neverovatno da odlučuje i za policiju. Reći ću vam iz mnogih primera. Recimo, mi smo ovde načelno zauzeli neki stav da prihvatamo da učestvujemo u onim misijama koje organizuju UN, a ne NATO pakt. Recimo, "Ajsaf misija" u Avganistanu je misija UN, ali tamo rukovodi i radi NATO pakt.
Tamo postoji i takođe i policijska misija koja je u okviru te Ajsafove misije. Znači, policajci idu tamo isto onoliko koliko idu i vojnici. Može se dogoditi da Skupština bude protiv toga da naši vojnici učestvuju u Avganistanu, to je tačno, ali da onda ministar i Vlada donesu odluku da u toj misiji učestvuju policajci zato što Narodna skupština o tome ne odlučuje, jer je bila greška u pisanju Ustava i neko to nije stavio. Ne moramo da uzimamo Avganistan kao primer, imamo druge primere, imate mnoge misije u mnogim državama gde su zaista misije UN bez učešća NATO pakta, ima država članica, itd, ali ne rukovodi time NATO pakt, gde imamo i vojnu i policijsku misiju. Zamislite situaciju da recimo u Kongu ili Sijera Lioneu je misija, parlament raspravlja o tome da vojska učestvuje, a Vlada donosi odluku da policija učestvuje ili ne učestvuje u istoj misiji.
Zbog toga je trebalo ovaj amandman prihvatiti, bez obzira što tako u Ustavu ne piše, što je bila greška onda kada smo donosili Ustav i nismo napisali da za policijske snage treba da odlučuje Skupština o učešću u mirovnim operacijama. Zahvaljujem.
Slično kao i prethodni kolega, jednostavno smo tražili da se u ovom članu reči: "aktom ministra" zamenjuju rečima: "uredbe Vlade". Smatramo čak da je ovaj predlog kakav stoji u izmenama i dopunama Zakona neustavan, apsolutno nije u skladu sa Ustavom i to smo napisali u našem obrazloženju.
Nije prihvatljivo da se organizacija i funkcionisanje specijalnih jedinica policije i status njenih pripadnika uređuje aktom ministra. Zašto? Zato što u toj spornoj odredbi piše da ta pitanja se bliže uređuju aktom ministra. Međutim, sam zakon ne sadrži nikakve odredbe o organizovanju i funkcionisanju specijalnih jedinica policije, tako da bi se aktom ministra u suštini ovo samo pitanje izvorno uređivalo, a to ministar po Ustavu nema pravo da radi, to može da radi Vlada Republike Srbije. Znači, to bi moglo samo da bude Uredbom Vlade regulisano, a nikako nekim atom ministra. Zahvaljujem.
Mi smo ovde predložili da se reči: "ili ugrožava" brišu u ovom članu. Naime, ovim propisivanjem da policija može zadržati ili, jasnije rečeno, uhapsiti lice koje ugrožava javni red i mir, praktično se daje pravo policiji da vrši preventivna hapšenja. O tome smo govorili i u načelnoj raspravi. Lica koja nisu počinila nikakvo kažnjivo delo, jer treba prekršiti javni red i mir, treba prekršiti zakon, a ne ugroziti. Onda bi policija mogla to da radi po sopstvenoj slobodnoj proceni da bi ta lica mogla da učine neko delo.
Preventivno sam privođen, dvocifren je broj puta 90-ih u vreme režima Slobodana Miloševića, zato što sam bio predsednik jednog opštinskog odbora opozicione stranke u gradu Smederevu. Stalno su mi preventivno postavljana pitanja – ko vas finansira, a ko finansira Otpor? Šta ćete da radite vi ako nikad nikakvo kršenje zakona nisam učinio, ali sam po mišljenju policije ugrožavao tadašnji poredak. Tako sad neko može da pomisli da se ugrožava javni red i mir i da krene da preventivno hapsi. Zbog toga mislim da ste takođe pogrešili što niste ovaj amandman prihvatili, jer on je u duhu evropskih integracija, demokratije, slobode o kojima pričamo, pravima građana i mislim da je greška, nadam se da će do dana za glasanje Vlada Republike Srbije prihvatiti ovaj amandman ili barem poslanička većina, s obzirom da su ljudi ipak imali dosta njih sa te strane slična iskustva.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo rekao bih da obrazloženje koje je dao malopre kolega Pastor za ovaj amandman na član 12. dosta je slično sa ovim, samo što moram reći da to što će taj amandman biti prihvaćen ne znači da će zakon biti, izmene i dopune zakona dobre ili da neće biti diskriminatorski, ali zaista treba tako nešto podržati, o čemu je pričao kolega Pastor, jer vidite koliko pokazujemo da je sve država Srbija pokušava da bude savremena, a to je jedan od argumenata zašto, recimo, ni Šiptari na Kosovu ne bi trebali da traže nezavisnost i da budu separatisani, nego da uživaju sva prava kojim se daju u državi Srbiji na pravi način, pa možda još i da ih proširimo, za razliku od napomenute Slovačke, ili da vam kažem primer da u policiji i u Nemačkoj, koja je najmnogoljudnija država Evropske unije, ne možete da radite ako šest generacija niste državljanin te države unazad, što naravno nije slučaj nacionalnih manjina, jer ovde ima nacionalnih manjina koji žive 1000 godina na ovom prostoru, što je mnogo više od šest generacija i naravno da pravo na dvojno državljanstvo ne treba da isključuje pravo na rad.
Ali, evo, pogledajte sad ovaj član 14. gde mi dajemo amandman. Naime, Vlada je predložila da se posle reči "konkursa" dodaju reči: "ili preuzimanjem iz drugog organa sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica koje se preuzima".
Mi smo to tražili da se promeni, to jest da se ovaj deo potpuno obriše, u stvari dopunili smo potpuno član, gde smo napisali da radni odnos u Ministarstvu se zasniva isključivo putem javnog konkursa i onda smo obrazložili zašto.
Naime, potpuno je pogrešno da u vreme kada je policija Srbije od strane Ujedinjenih nacija targetirana kao najkorumpiranija državna služba u Srbiji, sada dodavati još jedan element u zakon koji može doprineti korupciji. Znači, zapošljavanje u javnoj službi bez konkursa, mi smo tako napisali u obrazloženju, je u suprotnosti sa načelom jednake dostupnosti radnih mesta u javnim službama koje je propisano članom 53. Ustava i Međunarodnim konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čija je Srbija potpisnik. Na poštovanju tog načela insistiraju i međunarodne konvencije o sprečavanju korupcije.
Jednostavno, ovaj amandman gde se dodaje da može u državi kakva je Srbija, gde nas optužuju da smo partokratska država, da partije o svemu odlučuju, mi treba sada da dodamo mogućnost da se preuzimanjem iz drugog organa, sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica preuzimaju zaposleni. Samo javni konkurs, to je jedino rešenje za državne službe, gde potpada i policija, ako hoćemo zaista iskreno da se borimo protiv korupcije koja je najveći problem u zemlji. Za to se nadam da će odgovorni poslanici, među kojima je i gospodin Pastor, koji je malopre govorio, pošto je i ovo jedan od takvih amandmana, kao i na član 12, prihvatiti ovaj naš amandman i da ćemo na takav način, ako već Vlada ne želi da se bori protiv korupcije, mi kao parlament pokazati da želimo da stanemo toj najvećoj pošasti po građane Srbije i državu Srbiju na rep. Zahvaljujem.