Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, usvojeni budžet predviđa 120 milijardi dinara deficita i sada nam Vlada predlaže da se zadužimo, po ko zna koji put zaredom. Praktično, postala je praksa da svaka sednica Skupštine, od prošle godine, bilo da je redovno ili vanredno zasedanje u toku, imamo na svakoj sednici Skupštine jedno zaduženje i najčešći je razlog, kao i ovaj, pokrivanje deficita, tj. troškova koje država Srbija ima, a ne može da ostvari te svoje potrebe od realnih izvora, dakle, od onih koji plaćaju poreze i razne vrste doprinosa, taksi, akciza i tako dalje u ovoj državi. Ništa to nije dovoljno da bi država Srbija, ovako kako je formirala aktuelna Vlada gospodina Cvetkovića, mogla da funkcioniše.
Sad mi, kao parlament, ponovo treba da odobrimo zaduženje od 400 miliona dolara. Da li Vlada, Zavod za statistiku, ministarka finansije, nama govore tačne podatke, o čemu je malopre govoreno, ili ne, da li raznim statističkim metodologijama, matematikama, pokušavaju da naprave boljom sliku nego što jeste – mislim da više nije ni bitno. Građani Srbije žive svoj život svakog dana, vide kako im je i znaju da im je iz dana u dan sve teže i teže. Naravno da znaju dovoljno dobro, kada vide ovde nas i kada čuju o čemu govorimo, da će im i u narednom periodu sa ovom vladom biti još teže. Jer, ovde se ništa ne radi da se pomogne tom realnom sektoru da funkcioniše i da bolje radi, nego se samo zadužujemo kako bismo iz jedne budžetske godine prešli u drugu, kako bismo izdržali kao Vlada, a posle šta bude biće. Ko će ostati ministar, ko neće ostati, najverovatnije neće niko od sadašnjih. Situacija je takva da je građanima sasvim sigurno jasno kakvo je stanje, pa im nisu potrebni podaci u kojima se govori da oni dobro žive ili ne.
Jer, neki podaci su nepobitni, 400.000 ljudi je izgubilo radna mesta, obećano je 200.000 novih, opet pričamo o realnom sektoru, u sektoru gde se privređuje, u sektoru koji plaća sve ovo od čega država živi, privreda i poljoprivreda, pre svega. Tu su izgubljena radna mesta, tu je izgubljen profit, tu je pala cena mesa, recimo, za poljoprivrednike, tu je skočila cena kukuruza, pa sada ne znaju šta da rade sa svojim tovljenicima, u minusu su. Tu su problemi svakodnevni. I ovih 400 miliona dolara, tamo ili ovamo, kako god da okrenete, neće popraviti situaciju niti u državi, niti u ovoj vladi.
Dakle, 400.000 izgubljenih radnih mesta i više, a dovedena je investicija za nekih 20-ak hiljada novozaposlenih. Vi možda možete da kažete da je 200.000, ali moje je pravo da više verujem ljudima iz MMF koji kažu 400.000, uostalom i u kontaktu sam sa građanima Srbije svakog dana i vidim u kakvoj su situaciji, govore o tome koliko ko u kojoj porodici gubi posao i gde je izgubio, gde je dobio otkaz, gde čak ide na posao, onako, fiktivno, a da ne prima platu. U koliko firmi se uopšte ne plaća za doprinose i penziono. Videli smo primer onog čoveka kome je falio jedan dan da bi mogao da ode u penziju, čak se i takve situacije dešavaju.
Da li je ovo bilo neophodno? Reći ću vam nekoliko primera gde ste mogli da uštedite i da ne morate da dižete ovih 400 miliona dolara. Evo, hvalite se, pričate, ne znam, ''Koridor 10'', iako se ništa ne radi. Već ima skoro godinu dana da predsednik države ne pominje mostove, a svojevremeno je o njima govorio i te kako, kako je država Srbija prva država u Evropi po broju mostova koji se trenutno grade. Evo, daću vam konkretne primere za najveći broj tih mostova.
Odobravali smo kredite ovde i za ''Gazelu'' i ''Pančevački most'', a koliko znam, na Pančevačkom mostu samo je farbano neko gvožđe i to je sve, jer ko ide preko njega zna, u istom je stanju kao pre nekoliko godina. ''Gazela'' nije gotova. Da li su radovi u roku? Nisu. Most na ''Beški'' gradi se kao Skadar na Bojani, svi rokovi su prošli, a cena pogođena prvim tenderom je probijena. O mostu na Adi da i ne govorim. Dogovoreno je 120 miliona evra, stiglo se, evo, već, na preko 300, 400, a nije počela da se otkupljuje zemlja za pristupne puteve. Izračunajte samo koliko je to novca koji je mogao da se uštedi od javnih para. Da li se radi o beogradskom budžetu ili o budžetu Republike, sasvim je svejedno. Evo, i na budžetu Republike, potpisan je ugovor, a plus posa radi, da napomenem, firma iz Slovenije koja je bankrotirala. Pitanje je da li će moći da završi posao.
Potpisali ste ugovor za izgradnju ''Žeželjevog mosta'' u Novom Sadu. Dali ste posao za četiri miliona dolara, dakle 1% od ove cifre, onom ko je ponudio više, odnosno dao ponudu na tenderu skuplju za četiri miliona dolara, od onog ko je bio prvi na tome, španskoj firmi, koja je, gle, čuda, takođe, 'ajde da ne kažem u bankrotu, ali ništa ne radi u Španiji. Inače, u Španiji je ceo građevinski sektor puk'o; u Španiji je najviše nezaposlenih, 20%, iz građevinskog sektor. Dakle, treba španska firma, a pričamo o našim kompanijama, da dođe da gradi most u Srbiji da bismo mi njima pomogli sa parama, takođe, iz zaduživanja iz EU. Opet vam kažem – proverite, videćete! Četiri miliona dolara je ta kompanija dala više od prvoplasiranih na ponudi na tenderu i vi ste sa njima potpisali ugovor, a ne sa onima koji su dali manju ponudu. To je 1% zaduživanja koje imamo danas, ovde.
Prema tome, kad saberemo koliko ste više novca potrošili na mostu na Adi, a ko zna kada će biti gotovo, kad saberemo sve ovo što se radi mogli ste da nađete tih 400 miliona dolara da uštedite da se, recimo, javne nabavke i čitava procedura javnih nabavki poštuje i da se radi na onaj način kakav je primeren u državama EU, kojoj svi težimo.
Ovde jeste to problem, što svako ima svoj zabran, sada oko toga ratujete i treba da čekamo 15 dana da vidimo ko će činiti ovu novu koaliciju. Za to vreme, naravno, treba i dalje da zadužujemo državu da bi uopšte moglo da se funkcioniše. Čuli smo malopre od jednog kolege i o troškovima javnih preduzeća, njih 900 koji rade sa minusom, pa sve to kad uzmemo u obzir, vi niste uradili ništa od onog što ste obećali, a to je – popravka života, naravno, privrednog života u realnom sektoru i niste smanjili troškove u javnom sektoru, ne bar tamo gde je bilo bitno. A rekao sam, evo, naveo sam ove primere u javnim nabavkama.
Sada ponovo treba da vam odobrimo kredit, čekaće nas i novi, pregledao sam materijal koji ste dali sada, imamo nekoliko zakona, predloga koji su već stigli, što će biti narednih dana na sednicama. Posle toga će sigurno stići nešto još novije, jer treba pokriti ovaj predviđen deficit od 120 milijardi dinara. Ko zna koliki će biti na kraju, kad budete nudili rebalans budžeta, sigurno ćete ga predlagati. Zbog toga Srbija nema drugi način. Priča o tome da je Srbija manje zadužena, recimo, od suseda Hrvata po glavi stanovnika i to je tačno, pa kakve to ima veze. Hrvatska ima toliku obalu, imaju mnogo veću mogućnost da vraćaju te kredite, nego mi.
Mi možemo samo iz realnih izvora da vraćamo kredite. Dakle, industrijskom proizvodnjom i poljoprivredom, jačanjem realnog sektora. Mi moramo da pomognemo realnom sektoru, poljoprivredi, a ne da ga i dalje zadužujemo, poreskom politikom, taksama, akcizama, da mu pravimo nova opterećenja – a oni onda da daju otkaze da bi mogli sve to da ispoštuju, jer nemaju biznis planove za širenje posla, nego se drže na onom nivou na kojem su ili smanjuju poslove da bi im firme mogle koliko-toliko da prežive. A, posle? To je jedini način da mi vratimo dugove. Mi nemamo more, naš turizam, hteli mi to ili ne, ne može toliko da bude razvijen da vraća te dugove. Samo realni sektor može da ga vraća, međutim, njemu se ne pomaže, a javni se ne smanjuje. To je najveći problem u državi Srbiji.
Vi to ne možete da uradite, nema te rekonstrukcije Vlade koja će vama omogućiti to. Jer, tri godine ste kao radili, niste ništa uradili, povećali ste dugove države, povećali ste broj nezaposlenih, smanjili ste plate, povećana je inflacija, a šta će biti sada kada, za neki dan, EPS ''podigne struju''? Pa, sve će poskupeti, neće samo ugalj, poskupeće sve, i hleb, kolega, opet. Šta će se onda dogoditi?
Opet imamo povećanje inflacije, to je sigurno. Kako onda vraćati te dugove, na koji način?! Šta će biti sa platama zaposlenih, jer vidimo da javni sektor štrajkuje sve više? Vi za ovo nemate rešenje.
Rešenje je mnogo bolje vođenje države, ne trošadžijski, nego domaćinski, ne razbacivanjem para na projekte i na sajtove od 25 hiljada evra, a koji mogu da se napravi za dve ili tri hiljade evra. Jedini način jeste domaćinsko vođenje privrede i države, a za to ova Vlada nije sposobna. Zahvaljujem. (Aplauz)