Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Ministarstva, uglavnom ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Ovde smo čuli od gospođe Tabaković da poslanički klub Napred Srbijo SNS i nema neke naročite primedbe na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama. Smatramo da je on, manje-više, dobro urađen. Dali smo nekoliko amandmana u tehničkom smislu. Ako budu prihvaćeni i ako bude njihova priroda onoga što smo time predložili, ako se prihvati od strane Ministarstva, biće verovatno još bolji taj predlog. Ako ne, biće drugih prilika sigurno, pa ćemo to izmeniti.
U svakom slučaju, želeo bih da pohvalim rad, već smo to čuli, da ne bude da samo neko iz vlasti to radi, gospodina Marića, ne znam da li je bio na godišnjem odmoru, pošto je celo leto morao oko onih požara koje smo imali u okolini Kraljeva i drugim delovima Srbije da bude aktivan. Ponavljam ono što je rekla i gospođa Tabaković, volja, snaga, želja, savest, poštenje, požrtvovanost jednog čoveka ne može da zameni sistemske nedostatke, a sistemskih nedostataka, pre svega u ovom delu policije ima još uvek, ima dosta. U ostalom, ne bi ni samo Ministarstvo podnelo ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o policiji da je onaj koji je usvojen 2005. godine u praksi pokazao da ima nekih nedostataka. Učestvovali smo, ministar koji je tada bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, i ja kao narodni poslanik, čini mi se da smo obojica glasali za taj zakon 2005. godine, ali praksa je pokazala da ga vremenom treba u određenim delovima promeniti.
Meni je žao što se radi na ovakav način. čini mi se da je to trebalo možda i pre uraditi. Bilo je onih priča oko prošlogodišnje gej parade, gde se ukazivalo na neke nedostatke, pa na razne različite nemire na stadionima i sportskim događajima, pa i neke oružane pljačke koje smo imali, na te zakonske nedostatke koji čine policiju neefikasnom ili izloženu nekom nepotrebnom nasilju i nedovoljno zaštićenu. Čini mi se da u cajtnutu, kada je već kraj ove vlade, imam utisak da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona spremljen na brzinu. Čini mi se, možda grešim, da je spremljen pod pritiskom sindikata. Videli smo u poslednje vreme učestale štrajkove različitih policijskih sindikata, nekad svih, nekad nekih, sa različitim zahtevima, pre svega statusnog pitanja koje zaista treba promeniti i popraviti što se tiče policije. Ovako ulazimo u izbornu godinu za nekoliko dana i sve je to dovelo do toga da, recimo, ja mislim da su ove izmene i dopune Zakona, vidi se da su neke stvari koje interesuju sindikate manje-više zastupljene a one koje se tiču zaštite policajaca, čini mi se da ih nema, a bilo je toliko priče.
Čini mi se da sam pre mesec dana čuo direktora policije da je rekao da će se zalagati i te kako, sada ga ovde nema da to potvrdi, da se promeni onaj deo zakona koji govori o upotrebi vatrenog oružja u određenim situacijama. Znamo da je ta upotreba, po zakonu iz 2005. godine, veoma komplikovana, da policajac mora prvo da pokaže svoju značku, pa da se predstavi, pa da upozori, pa ako je ugrožen da puca u vazduh, pa tek u samoodbrani da upotrebi oružje. Imali smo slučaj pljačke Komercijalne banke u Beogradu. Ta procedura je toliko komplikovana. Samo kad se setimo kako je u SAD policajac zaštićen. Kad običan saobraćajni policajac zaustavi nekoga i kad kaže – stavite obe ruke na volan, ako kaže – dozvolu levom rukom, ako upotrebiš desnu ruku i izvadiš dozvolu, on ima pravo da odmah puca u tebe. Zato postoji kamera koja snima da li je cela procedura u skladu sa zakonom. Mi na nekim mestima imamo kameru, na nekim nemamo. Zato su građani zbunjeni.
Ima i nekih stvari u policiji za koje znam da odavno govore policijski službenici, i pre onog zakona iz 2005. godine i do današnjeg dana. Policija mora da bude efikasna. Policijom se ne rukovodi, policijom se komanduje. Ima nekih stvari koje hijerarhijski moraju da se ispoštuju a mi imamo takve zakone da u određenim situacijama, na primer, neko je neefikasan na mestu koje obavlja, možda i nepošten, recimo neradan, dok ne možete da ga smenite sa takvog mesta, da ga spustite na niže radno mesto ili slabije plaćeno radno mesto. To su procedure, svi vi to dobro znate, Bože sačuvaj. Na takav način onda policija ne može u određenim situacijama brzo da reaguje, ponekad zakasni. Mislim da je to veoma bitno kada se radi o privrednom kriminalu. Kada se radi o takvoj vrsti borbe, mislim da treba biti efikasniji, to svi vidimo, ali vidim da ni u tom delu nemamo predloge u ovim izmenama i dopunama, da bi se rad policije napravio efikasniji.
Međutim, ono što je mene ražalostilo i verovatno ne bi ovako govorio kako ću govoriti u nastavku, verovatno bi moj govor bio drugačiji da nisam, a verovatno ste svi to i videli, ovaj izveštaj UN po istraživanju jedne njihove agencije od 15. novembra, znači to je bilo tačno pre sedam dana, je objavljeno da je u Srbiji, svi znamo, barem u Skupštini govorim stalno o tome, da je najveći problem Srbije korupcija, tj. države Srbije, ali po tom izveštaju ispade da je najkorumpiranija u državi Srbiji policija i državna uprava.
Moram da bude iskren da kažem da sam se malo iznenadio. Možda i pod utiskom medija ranije, gde se govori o zdravstvu, gde se govori o pravosuđu korupciji, ovamo-onamo, probao sam da razgovaram sa običnim ljudima, oni kažu pa jeste, ovi saobraćajci oni da ne naplate kaznu uzmu, odmah svedu na taj nivo jednu crvenu, dve crvene, doviđenja, kada je kazna mnogo skupa kod sudije, ali to je sigurno ona korupcija, ima je, naravno da se treba i toga osloboditi, rekao sam, to se tehničkim načinom reši, kamera u kolima ili kamera kada se snima prilikom prekoračenja brzine i vi imate dokaz na sudu, nema šta više tu policajac da učestvuje u tome.
Opet ponavljam, da sam se iznenadio, mislio sam da su neki drugi, a ne vidim zašto ne bismo verovali agenciji koju su angažovale UN, tu je stalni koordinator UN u Srbiji, gospodin Vilijam Infante oštro kritikovao Vladu Srbije, zbog izostanka značajnih rezultata u borbi protiv korupcije. On je to rekao na regionalnoj konferenciji – partnerstvo protiv korupcije. Istakao je da institucija za borbu protiv korupcije Srbije slabe, da su slabe, da je njihova budućnost neizvesna, da nemaju dovoljno zaposlenih, kao i da su tek na početku rada i rekao je da je toliko visok nivo očekivanja i prihvatanja korupcije u Srbiji i da zato postoji sistemska korupcija, zver koju nije lako pobediti. Od reči do reči.
Kao što je rekla i gospođa Tabaković, prvo ne smatram da je cela policija korumpirana, naravno da nije i da su za to krivi pojedinci u policiji. Navešću jedan primer, verovatno se ministru neće mnogo svideti taj primer. Reći ću prvo za sistemski deo kako može. Ovde smo čuli, bilo je jedno pitanje uvaženih koleginice Čimoć, kada će biti prema Vladi E uprava, E trgovina, regulisano i sve to, kada će se već jednom određena ministarstva tome prilagoditi? Postoji nešto što se zove E nabavke, elektronske nabavke. Kada to budemo uveli u Srbiju i naravno promenili Zakon o javnim nabavkama, onako kako je predložila SNS, onda će se i značajno u zemlji smanjiti stepen korupcije, ali nažalost, koliko vidim ovoj vladi to ne pada napamet.
Pre nekoliko dana je bilo svedočenje u sudu, počeo je postupak, posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, čuveno suđenje Šarićima i bilo je svedočenje gospodina Mileta Jerkovića, koji je jedan od optuženih a i svedok, koga je tužilaštvo izvelo kao svedoka da govori o celom tom slučaju. Napominjem da sam ja o tome već govorio i da tada kada sam govorio, pre nekoliko godina, možda već ima tri, govorio sam o gospodinu koji se zove Branko Lazarević, koji je u to vreme bio šef kabineta ministra policije.
Znamo svi da je on bio nekada u Upravnom odboru firme "Mitro Srem", kasnije, pre nego što je došao u policiju, on više nije bio u toj firmi, ali je njegov, zajedno sa kim je kupio, privatizovao tu firmu, ili šta već u upravnom odboru su bili, preko firme "Determ ilejšens", bio je suvlasnik, kupili su tu firmu "Mitro Srem", sa svojim šurakom, kasnije je njegov sestrić u ovoj akciji, protiv Šarića hapšen, tada je ministar rekao da apsolutno nije moguće da je neko na tako visokom položaju u MUP a da pri tome radi za jednu od kriminalnih grupa, reagovao je na neke novinske natpise. Nikada nije dokazano niti da radi, da li je istraga išla u tom pravcu ili ne, ne znam, ali neko ne mora da radi, može i da radi sa određenim kriminalnim grupama, ali nažalost istraga opet nije išla u tom pravcu i ništa od toga nije urađeno.
Podsetiću vas da je tada i državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen rekao da je došlo vreme, to je bio februar 2010. da se razvije klupko kriminala politike, privrede i medija. I, naravno, do dana današnjeg ništa od se nije dogodilo.
Ono što treba reći u celom tom slučaju do kraja je istraženo sve što se tiče trgovine kokainom, to je tačno, ali do kraja nije istraženo pranje novca i odavanje službene tajne o kojoj je Jerković govorio na tom suđenju. Dvadeset dva puta je u svom iskazu spomenuo ime Branka Lazarevića. On je inače sada diplomata u Grčkoj. Ne znam da li u Atini ili Solunu.