Dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj raspravi smo čuli dosta toga interesantnog, ali neke stvari su očigledno zbunjujuće čak i za narodne poslanike, što je mene iznenadilo. Recimo, priča o tome da li su igre na sreću klađenje, kocka, i šta su kockarnice i kazina ili kladionice, to su potpuno različite stvari i čak se regulišu različitim zakonima, ovde se koristila terminologija i za jedno i za drugo kao da je isto, a nije isto.
Već sam u jednom slučaju pominjao primer kazina ili kockarnice, ako hoćete, u Beogradu, najveće, što se reguliše drugim jednim zakonom, koji se nalazi u okviru hotela Jugoslavija, a koji je privatizovan. Oni koji su dobili licencu za dobijanje tog kazina tj. te kockarnice dali su ponudu od 18 miliona evra na licitaciji, da bi dobili licencu. Po mojim informacijama, taj novac nikada nisu uplatili tih pet godina, ta licenca je istekla. Nova licitacija, po mojim informacijama, nije održana. To su problemi o kojima ovde treba da raspravljamo a ne da li je 100 metara ili 150 metara udaljena neka kladionica, a ne kockarnica od neke škole.
I, šta je sada sa tim što se dešava u okviru hotela Jugoslavija?! Da li će neko, ikada, na to pitanje da odgovori? Zašto hotel Jugoslavija ne radi kao ''hotel Jugoslavija''? Dakle, nije pipnut od onog trenutka kada je privatizovan, čak je preprodat od strane onih koji su prvo kupili, navodno, neki slovenačko-austrijski konzorcijum, oni su prodali novim grčkim vlasnicima, a da taj hotel i dalje ne radi kao hotel, nego radi samo kao kazino i ništa drugo. Kao hotel u Beogradu, kome je potrebno za smeštaj turista sa povećanim brojem turističkih dolazaka u Beograd i koji nema dovoljno kvalitetno smeštajnog kapaciteta, jedan takav dobar hotel, jedini na reci u Beogradu, ne radi kao hotel!
A, mi, sada, ovde, od poslanika slušamo, naročito vladajuće većine, kako brinu brigu o građanima, a, recimo, taj problem, koji traje već godinama, ne rešavaju dok su oni vlast, i na gradskom nivou i na republičkom nivou.
S druge strane, igre na sreću i klađenje u svim državama na svetu organizuje država, ne organizuje organizovani kriminal. Kao što smo videli, i kockarnice i kazina uvek drži neko ko dobije dozvolu od države. Kako se to onda može povezati sa kriminalcima, kao što se ovde priča? I naplate se porezi, takse itd, osim, ako to država ne organizuje. Al' to je, onda, taj organizovani kriminal o kome govorimo.
Igre na sreću – da li je iko ikad odgovarao u Narodnoj lutriji Srbije za ovaj skandal koji smo imali i štetu koja je načinjena građanima Srbije?! Nije niko, samo zato što je Narodna lutrija Srbije sa svojim direktorom kupila potpuno nesiguran, nezaštićen, neproveren softver za zaštitu svog sistema, koji su obični, šestorazredni, hakeri u Srbiji probili i napravili pljačku građana Srbije. I niko za to nije odgovarao!
A za to vreme, imamo kompanije ili bar jednu kompaniju, za koju sigurno znam, i prisutni ministar zna, za IP-tehnologiju da je i te kako cenjena u svetu i koja, recimo, nije mogla od Narodne lutrije Srbije da dobije posao i da zaštiti građane Srbije, tako što bi napravila pravu softversku zaštitu. To su problemi.
Neke kolegu su već rekle, i meni ovo više liči na reketašenje zvaničnih, legalizovanih kladioničarskih preduzeća, a ima ih svega tri ili četiri u Srbiji, koji su prisutni u svim našim gradovima, da sada smanje broj svojih, da kažemo, prodajnih, mesta, koja imaju, da bi opet prelazili na neka druga mesta, da bi grad opet naplaćivao neke druge takse, da bi se menjali lokali i pravio trošak tim ljudima koji, inače, uredno plaćaju porez državi Srbiji za to što rade, potpuno legalno.
Tako da, sve ovo meni liči potpuno na jednu akciju za punjenje jednog dela prazne republičke kase ili jednog dela prazne gradske, bez podsticaja preduzetništva u Srbiji, što je jedino bitno.
Moramo preduzetnike da podstičemo, prestali smo to da radimo, od Drugog svetskog rata naovamo, u svim oblastima, pa i u ovim, ne podstičemo ih nego ih samo demotivišemo da rade. Zahvaljujem.