Da se nadovežem na ovo što je govorio gospodin Andrić. Ne vidim samo zašto čuđenje u njegovom govoru zato što je dobijeno pismo da se radi o zakonu koji je suprotan evropskim standardima. To nije ništa čudno što se tiče ove Vlade. Mene ne iznenađuje.
Jednostavno, njima su puna usta obećanja još od predizborne kampanje u maju 2008. godine naovamo, puna usta EU. Ne baš svima, neki su govorili u to vreme, u kampanji, da ne treba uhapsiti Mladića nego da treba uhapsiti tužioca Vukčevića, pa su onda ušli u tu vladu i postali evromeraklije odjednom, najveće, pa će verovatno glasati za ovaj zakon, iako je sasvim suprotan svemu onome što EU jeste, ali i svemu onome što se može nazvati moralnim.
Amandmani su podneti, veliki broj poslaničkih grupa je podneo, a mi smo podneli nekoliko amandmana kao poslaničke grupa, samo jedan je usvojen. Međutim, naše mišljenje je da se ne može popraviti ovaj predlog zakona amandmanima. Jedino što je logično u ovom trenutku je da Vlada Republike Srbije povuče ovaj zakon iz procedure.
Ne mogu sebi ni da objasnim zašto mi danas sedimo ovde i raspravljamo o ovom predlogu zakona, u danima kada imamo izveštaj DRI na samo 27% uzorka Vlade, a zamislite da ima DRI kapacitet da 100% proveri rad Vlade, da 100% proveri rad javnih preduzeća, da 100% proveri rad ustanova, lokalnih samouprava, lokalnih javnih preduzeća.
Ne znam ko bi više sedeo u toj Vladi i ko bi uopšte smeo da se pojavi pred građanima kada bi se sve to objavilo na pravi način i kada bi moglo da se uradi na pravi način, ali o tom potom. Umesto da raspravljamo o tom izveštaju, umesto da raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, umesto da raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu, mi čekamo petak popodne da počnemo raspravu o budžetu za 2010. godinu i raspravljamo o ovom zakonu.
Jasno je da se ovaj zakon donosi samo zbog interesa onih koji se nalaže u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji. Među njima je i predsednik Vlade gospodin Cvetković. Jeste, tačno je ovo što je rekao gospodin Andrić, da je u vreme vlade Vojislava Koštunice prvi put ovakav predlog zakona prošao Vladu i trebalo da dođe u skupštinsku proceduru, ali one druge vlade Vojislava Koštunice u kojoj je većinu imala DS, za jednog ministra više od svih ostalih u toj Vladi, gde je ministar finansija bio gospodin Cvetković.
Da obavestim i gospodina Andrića, ali i sve ostale, upravo je to ministarstvo bilo predlagač tog zakona. Sada nije predsednik Vlade predlagač tog zakona, ali je predlagač Đelić. Pa, što ga nema? Zato što nije njegov predlog zakona. Zato ga nema.
Ovaj predlog zakona je predlog zakona koji je u interesu predsednika Vlade Cvetkovića. Da li se radi o pet, deset, 100 hiljada evra, milion evra, ne znam, ne ulazimo u to. Verovatno se radi o velikom novcu, možda ne za njega lično, ali za firmu u kojoj je vlasnik pet, šest, sedam posto akcija, verovatno su i oni koji su suvlasnici u toj firmi neka vrsta njegovih saradnika. Verovatno i tu ima nekog interesa.
U svakom slučaju, ovaj zakon je jedan od skandaloznijih ili lošijih, koji čak pokazuje i zadnju nameru, koji je ikada ušao u ovaj parlament i hitno ga treba povući iz procedure. Nema nikakve veze sa evropskim standardom. Pogledajte, kao što je kolega Andrić pročitao za ovu svetsku organizaciju koja je kočila ulazak Bugarske u EU, reći ću vam da su Bugari morali tenkovima da gaze piratske diskove po trgovima svojih ulica, ali bukvalno tenkovima da ih gaze, da se na takav način bore da bi ušli u EU.
Znam za jedan slučaj od pre tri godine, mislim da je bila 2007. godina, kada je naša poznata grupa "Neverne bebe" izdala svoj poslednji album. Oni su prvi tiraž prodali u prvom danu, izdao je PGP RTS, mali tiraž, ali isto veče se pojavio pirat na ulicama Beograda.
Međutim, u deset sati ujutru nijednog diska nije bilo više na ulicama Srbije, zato što je policija odmah reagovala i odmah odradila ono što joj je posao. Na takav način i na terenu, na delu, oni su posle toga prodali još nekoliko izdanja tog kompakt diska. Uspeli su da budu zaštićeni oni. To sam rekao jedan primer, svi su u to vreme uspeli da budu zaštićeni. Možda ne baš svi, možda se nije uspelo 100%, ali se borilo.
Setite se šta je bilo ispred SKC-a, koliko je bilo tezgi sa prodajom piratskih kompakt diskova, nosača zvuka, filmova, slika itd. Da li toga ima danas? Nema, ali zato ima u Knez Mihailovoj po kartonskim kutijama i na drugim mestima. Posle se čudimo zašto su nam bioskopi prazni.
Moramo da zaštitimo u prvi mah barem naše izvođače, umetnike, ako ništa drugo. Imamo preduzeća koja se bave distribucijom filmova, pravom za emitovanje filmova. Imate sedam ej-džer kompanija u svetu, koje pokrivaju preko 90% onoga što se zove finansijsko tržište filmova.
Muzička i filmska industrija su u SAD i dalje u deset najrazvijenijih. Mislim da je filmska treća, a muzička četvrta ili peta po snazi. I oni se bore protiv toga.
Ne znam da li znate da podatak, ali 450.000 kineskih piratskih kompakt diskova se dnevno prodaje samo u Los Anđelesu. Znači, i tamo se vodi borba, ali se vodi borba. Ovde danas nema ničega, još se pravi ovakav predlog zakona.
Puna su vam usta EU, ali kada je potrebno učiniti nešto, uraditi na delu, uraditi ono što je bitno da promenimo naše društvo, nema ničega. Sada ćete reći - vizna liberalizacija, odmrzavanje trgovinskog sporazuma. Vizna liberalizacija, pa evo odgovor na Voždovcu, vizna liberalizacija o kojoj sam vam argumentovano, u raspravi o pasošima, niko to nije opovrgao, niko nije rekao da nije tako, ni ministar koji je bio ovde, da je 95% uradila prva vlada Vojislava Koštunice i Dragan Jočić kao ministar unutrašnjih poslova. Vaše je bilo samo da sedite i da dočekate tu viznu liberalizaciju sa godinu dana zakašnjenja, uz dva skandala sa štampanjem pasoša.
Ovaj predlog zakona je zaista neverovatan. Ponavljam još jednom, on bukvalno ide samo u interes predsednika Vlade, očigledno. Zato jeste predlagač Božidar Đelić, a ne neko drugi. Zato je bio početkom 2008. godine predlagač Ministarstvo finansija, tj. gospodin Cvetković, pa zbog izbora nije došao na dnevni red, ali sad da požurim.
Šta vredi, on i kad dođe ovde, i ako mu postavimo to pitanje, on gleda gore u plafon i ne odgovara ni na jedno jedino pitanje. Zna čovek da kaže da niko nije načinio krivično delo u Vladi, što se tiče izveštaja DRI, a da li je tako, to ne znamo, valjda treba da sačekamo da vidimo da li će biti podneta neka krivična prijava. Kada tako nešto kaže predsednik Vlade koja bira tužioce, u vreme kada još nisu izabrane sudije, ne zna se ni ko će biti od 1. januara sudija, pa da vidim tog tužioca koji će, kada podnese državni revizor krivičnu prijavu, na to da reaguje.
Opet kažem, puna su vam usta EU. O obećanjima da ne pričam. Prođe novembar, šta bi sa onim za "Fijat", da će Tadić i Dinkić videti u Italiji novi model. Nema ničega.
Sada ću vam reći, gospodo narodni poslanici, to je veoma interesantno, građani Srbiji će dobiti od prodaje NIS pet akcija u vrednosti od po 500 dinara. To je 2.500 dinara.
Šta bi sa onih 1.000 evra obećanih? Ništa, 200.000 zaposlenih, plate, penzije 11. aprila 2011, u stvari 2011. godine 1. aprila, izvinjavam se, na aprililili, možda će moći da budu odmrznute. Da ne pričamo o 70% od prosečne plate u vreme kada ste pravili Vladu, kada je bila 400 evra. Sad je 300 evra. Da je ostalo na 60%, da niste dirali ništa, da niste čačkali, da niste pravili ovu vladu i katastrofu zemlji, 60% od 400 evra je više nego 70% od 300 evra. Vi ste izabrali takvu Vladu, vi ste na penzijama, gospodo, u koje gledam sada, u priči o penzijama ste napravili Vladu. Pa šta bi? Hoće li biti odgovornosti?
Ko će odgovarati za ovaj predlog zakona? Da li ćete glasati za ovako nešto, vi koji ste za EU? Hoćete li glasati za ovako nešto? Ovo je zaista nespojivo, apsolutno nespojivo. Veliki konflikt interesa, apsolutno nespojivo. Najbolje bi bilo da Vlada ovaj zakon povuče, da pravi predsednik Vlade kaže Cvetkoviću, ili da kaže, kako on obično voli da govori, a to je gospodin Tadić - ne rade dobro ministri, pa ni prvi među njima, povucite taj predlog zakona, pa da se povuče predlog zakona ili da mi ovde izglasamo protiv već odmah u načelu, da se ne brukamo kao parlament, da ne budemo baš ono stalno sluge za interese izvršne vlasti.
Mislim da je moguće da se o tome razmisli i da se već jednom na taj način uputi poruka ovoj vladi, koja zaista radi suprotno interesima građana Srbije. Sad kažu – evo ga ovaj iz DSS, on priča o EU. Ko drugi? Mi smo najveću cenu platili time što smo menjali društvo i time što smo radili na tome da Srbija postane jednog dana deo EU.
Postavlja nam se pitanje – da li smo mi za EU? Jesmo. Nije to sporno. Radili smo svakog dana na tome u dve vlade, radili smo mnogo konkretnije, što se na mnogo primera pokazalo, nego što radi ova vlada. Nikada nismo govorili građanima i ulepšavali stvari, nego onakve kakve jesu. Jedino što smo tražili od EU da kaže – šta je to za nju Srbija? To je sve. Svako onaj ko nas pita - da li je DSS za to da Srbija bude jednog dana u EU, ja mu sada odgovaram – da, i da li ste vi, koji nas pitate za to da pitamo EU šta je za njih Srbija i kolika je Srbija?
Imamo osnovano pravo da sumnjamo da oni ne smatraju u EU Srbiju onakvom kakva je u našem Ustavu zapisana, jer ako nam daju kroz viznu liberalizaciju, ako šengen zona važi samo za nas u Srbiji, a ne važi za građane koji žive na KiM, to odgovorno, to za nas znači samo da oni ne smatraju KiM sastavnim delom Srbije. Molim lepo, sve je to što mi kažemo svima onima koji se ozbiljno bave politikom u Srbiji, samo to – hajde da sednemo sa EU da razgovaramo o tome šta je za njih Srbija.
Onda, kada to bude jasno, moći ćemo lepo svi da se opredelimo, zajedno sa našim građanima, da li idemo i na koji način u EU. Do tada je bitno da menjamo naše društvo, bitno je da ga usklađujemo sa tim standardima, ne zbog EU, ne radi članstva u EU, nego radi savremene srpske države, radi toga da građani u njoj bolje žive i radi toga da svaki građanin u Srbiji može normalno, pošteno da živi od svog rada. To je ono što je bitno i to je ono što je ovde naš posao.
To treba da nam bude cilj, samo to treba da nam bude cilj. Niko nam nikada neće dati, gde god da smo, i u EU, to je greška kada se priča građanima – dobićemo ovo, dobićemo ono. Ništa nećemo dobiti, nigde nema hleba za džabe, ali ćemo biti u sistemu gde ćemo zajedno raspolagati određenim stvarima, ali moraćemo da damo i mi naš doprinos. Da bi smo mogli da damo doprinos onako kako Srbi treba da daju doprinos Evropi, moramo za to da budemo sposobni.
Da bi smo bili sposobni za to, moramo da menjamo društvo. Da bi smo promenili društvo, moramo da glasamo protiv ovog zakona, a ne da spustimo glave i da ćutimo zbog interesa predsednika Vlade, koji god da je. Moramo da glasamo protiv ovog zakona. Ko god je ovde narodni poslanik, a ne poslanik svoje partije ili neke partijske većine, taj mora da glasa protiv ovog zakona.