Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne brinite, biću fin, ne bih da vam se zameram, pošto imam utisak da ste dobar prijatelj sa gospodinom Miškovićem, vodim računa o tim stvarima.
Što se tiče ovog seta zakona koji imamo, izneću sada stavove Poslaničkog kluba DSS. Krenuću zakon po zakon.
Što se tiče Predloga zakona o civilnoj službi, mi nemamo neke velike primedbe na ovaj zakon.
Generalno posmatrano, on je prihvatljiv, jedino smo razmišljali o tome da li uopšte civilnu službu treba vezivati za vojnu službu ili da se definiše kao društveno korisni rad ili nešto slično, ali znamo da je to već, nekako, standard i u drugim državama, mada opet nije isto biti vojnik i nije isto voditi računa o bolesnima i čistiti ulice grada, itd. Imamo nekoliko amandmana koji smo predali, videćemo kako će se i predlagač prema tim amandmanima poneti, pa ćemo doneti odluku kako ćemo na kraju glasati.
Što se tiče Predloga zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, tu, takođe, nemamo značajnih predloga, smatramo da je taj predlog zakona u principu i korak napred u odnosu na ono što je do sada bilo u Vojsci Srbije, da vas malo iznenadimo, mi smo oduvek bili konstruktivni unutar DSS, pitanje je samo kako se vi ponašate kao izvršna vlast i šta radite, kakve termine koristite i medijske manipulacije, i šta u javnosti plasirate ljudima, pošto je društvo potpuno nedemokratsko, sa potpunom kontrolom svih medija pod vašom izvršnom vlašću.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, svi znaju da smo mi učestvovali u donošenju tog zakona. Ni tu nemamo neke značajne primedbe, ali imamo isto neke amandmane, pa ćemo videti do dana za glasanje, zavisi i od odnosa prema našim amandmanima, kao i Zakon o odbrani, on je u sličnoj situaciji kao i ovaj o izmenama i dopunama Zakona o vojsci.
Sada dolazimo na ona dva zakona gde mi imamo najveće primedbe i za koje sigurno u danu za glasanje nećemo glasati, a to su: Predlog zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o VBA i VOA, mogu reći da ima jedna stvar koja je interesantna, a koja je prethodila izradi ovog zakona. U Saveznom parlamentu je bila napravljena Radna grupa 2001. godine i u toj radnoj grupi je bio sadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić, i tada su tadašnjoj Kontraobaveštajnoj službi ukinute mnoge nadležnosti (u to vreme ja sam bio republički poslanik, ne savezni poslanik, ali naslednik je VBA).
Dat je predlog novog zakona, pa su posle toga bile urađene i izmene, kažem, Boris Tadić je učestvovao u tim izmenama. Između ostalog, recimo, da direktor, šef, kako se god tad zvao načelnik te službe, podnosi izveštaj predsedniku države. Interesantno je da se ovim predlogom zakona mnoge od tih nadležnosti sada vraćaju VBA, pa između ostalog i da podnosi izveštaje predsedniku Republike, da li zato što je tad predsednik Republike bio Koštunica, a sada je Boris Tadić, da se ne podnosi izveštaj Koštunici, nego da se podnosi izveštaj Borisu Tadiću, kao da je bitno koje je ime i prezime u pitanju, a ne institucija koja vodi državu.
Tu se pokazuje kakva je razlika između vas i nas u odnosu prema institucijama, znamo da je kasnije ta služba od strane Haškog tribunala mnogo puta apostrofirana kao najveći ili kao najveći problem u odnosima sa Haškim tribunalom, to je barem Karla del Ponte nebrojeno puta rekla, što znači da ste vi kao većinska vlast u četiri Vlade, od pet, od 2000. godine naovamo, u stvari, bili uzrok loše saradnje sa Haškim tribunalom i sporih integracija ka EU.
Da se vratim sada na sam zakon, nadležnost VBA definiše se članovima 5. i 6. i u pogledu nadležnosti predlagač je uneo odredbe o opštebezbednosnim poslovima, kojima se stvara dilema kod nas da li je VBA nadležna, pored kontraobaveštajnih poslova, u širem značenju tog pojma, za opštebezbednosne poslove u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u celini ili za deo opštebezbednosnih poslova navedenih u članu 6. stav 1, odnosno opštebezbednosni poslovi definisani su kao nadležnost VBA u član 5, i tu ima dosta nejasnoća, ali se ona zbog prirode tih poslova zaista ne može efikasno ostvariti.
U Predlogu zakona se navodi da VBA pored ostalog kontroliše bezbednosnu zaštitu snaga, objekata i sredstava, mere bezbednosti, uvrealizaciji zadataka, poslove i aktivnosti, primenu mera zaštite tajnosti podataka i drugo, takođe, izdaje bezbednosne sertifikate.
Takvi zadaci karakterišu VBA kao supervizora u Ministarstvu odbrane, ali u Vojsci Srbije, što ona nije i ne bi trebalo da bude.
Tradicionalni opštebezbednosni poslovi, kao što su integrisanje bezbednosnih mera i dnevno rukovođenje i komandovanje, kontrola naređenog režima bezbednosti i bezbednosna edukacija pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ocena bezbednosnog kvaliteta popune određenih formacijskih mesta i dužnosti, fizička, tehnička i protivpožarna zaštita objekata, sistema i sredstava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i drugi ne mogu se realizovati angažovanjem subjekata van organizacijske strukture komandi jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Zato smatramo da VBA treba da bude nadležna, pre svega, za poslove kontraobaveštajnog karaktera, a opštebezbednosne poslove da sprovodi nadležna služba Generalštaba, integrisana u okviru komandi jedinica i ustanova.
Opšta bezbednost je jedna od osnovnih funkcija komandovanja. Nikada nije ni bila sporna saglasnost svih faktora u sistemu odbrane da je za bezbednost jedinice najodgovorniji komandant jedinice. Usled toga nije racionalno da mu se zakonskim odredbama ograničavaju mogućnosti za realizaciju zadataka, pa je donošenje ovih zakona i prilika da se VBA dekontaminira od opštebezbednosnih poslova, čini mi se da je to propušteno, kao što se svojevremeno VBA oslobodila izviđačkih poslova i poslova elektronskog izviđanja kao tipičnih funkcija komandi jedinica i ustanova Vojske.
Takođe, razgraničenje nadležnosti između VBA i vojne policije usmeriće te službe na konkretnu operativnu saradnju umesto veoma štetnog odnosa rivalstva koje je prisutno.
Na prekomerna ovlašćenja VBA može da asocira i odredba u članu 9. koji obavezuje državne organe, organizacije, službe da ovlašćenom pripadniku VBA, slušajte dobro, ''omoguće uvid u registre, zbirke podataka, elektronske baze podataka'' i dr.
Na prvi pogled, iz ovog ovlašćenja VBA mora se izuzeti barem, ovako prvo što nam je palo na pamet, Narodna skupština, Vlada. Zamislite, sad, u Narodnu skupštinu uđe pripadnik VBA, čak ne ni direktor, i sad on traži da se uđe u registre, ovo i ono, znači, mora biti izuzeta Narodna skupština, Vlada, Kabinet predsednika Republike, BIA, a verovatno ima još institucija koje se mogu staviti na taj spisak. S tim u vezi formulacija mora da bude preciznija, što se može postići osloncem na Zakon o zaštiti klasifikovanih informacija ili formulacijom koja bi bila uneta – organi državne uprave.
Takođe, pojedine odredbe koje sadrži ovaj predlog zakona, koje svakako imaju svoje mesto u metodologiji rada savremenih službi, u prošlosti su bile povod za brojne zloupotrebe. To se pre svega odnosi na otkup dokumenta i predmeta, prikrivanje identiteta i svojine i osnivanja pravnih lica. Što se tiče kupovine dokumenata i predmeta, ono u sadašnjem obliku organizacije i kontrole mreže može uspešno biti kontrolisano od strane finansijskih organa, organa rukovođena i unutrašnje kontrole, ali u slučaju prikrivenog identiteta imovine kao i osnivanja pravnog lica mora da postoji prethodna saglasnost, rešenje ili naredba ministra odbrane ili lica koje on ovlasti.
Prikriveni identitet u praksi znači lažna lična karta, lažni pasoš, lažna službena i druga legitimacija, poslanička lažna legitimacija, prikriveno vlasništvo nad imovinom znači lažnu saobraćaju dozvolu, lažnu potvrdu o teretu i sl.
Predloženi metodološki postupci su potrebni za rad Vojnoobaveštajne agencije i VBA, ali njihova primena mora biti izuzetna i strogo kontrolisana na visokom nivou rukovođenja, što do sada nije bio slučaj, naročito što se tiče VBA, svi znaju da je to bila Agencija sa najmanje kontrole u zemlji.
Mišljenja smo, takođe, da VOA treba da bude čista obaveštajna služba, da ona nije koncipirana za kontraobaveštajne i bezbednosne zadatke, niti raspolaže operativno-tehničkim sredstvima i sistemima, a njeni kadrovi nisu edukovani ili bar ne bi trebalo da budu edukovani za složene kontraobaveštajne procedure.
Rezultate svoga rada te dve agencije treba da dostavljaju ministru odbrane i korisnicima u Vojsci Srbije, shodno njihovim nadležnostima, a izveštaj o radu ministru odbrane o svim sadržajima izveštavanja u Ministarstvu odbrane, kao i nadležnom odboru Narodne skupštine, predsedniku Vrhovnog suda, Generalnom inspektoru, koji se ovde uvodi itd. Naglašene tendencije predlagača, koje odudaraju od načela kojima teži savremeno demokratsko društvo, odnose se na zatvorenost ove dve agencije kao savremenih društvenih sistema i evidentnu koncentraciju, centralizaciju informativne funkcije.
Petogodišnji mandat direktora Agencije i njegovih zamenika i Generalnog inspektora, izjednačen status direktora i njegovog zamenika, kao i njihova zaštita od eventualnog razrešenja, najslikovitije ilustruju tendenciju zatvaranja ove dve agencije kao društvenih sistema.
Mi smo mišljenja da je u ovim agencijama potrebna i neophodna decentralizacija, koje nema ni ovim predlogom zakona.
One imaju zaista relativno široka ovlašćenja koja se predviđaju, recimo, generalni inspektor, a to nije loše rešenje koje se uvodi, međutim, smatramo da ima i manjkavosti kod tog rešenja.
Na primer, ovde se nabraja šta on treba da nadzire, ali nigde nema mogućnosti da on predloži, da informaciju da o tome šta je u svom nadzoru utvrdio u radu ove dve agencije, dakle, nigde nema ovlašćenja za njega da on predloži mere ili sankcije za one na koje se njegov nadzor odnosio, što bi po našem mišljenju apsolutno trebalo da postoji. Recimo, Generalni inspektor u Policiji ima takva ovlašćenja, u jednom dobrom Zakonu o policiji koji smo doneli, ako je već gospodin Šutanovac rekao da je gospodin Dragan Jočić najbolji od svih nas iz DSS, onda je mogao od najboljeg nešto i da nauči kada je ovo rađeno.
Najveći problem je član 23. Mi smo tu dali amandman, a ovo govori kakva je intencija ovog zakona. U prvom stavu, gde se kaže da ovlašćeno službeno lice VBA u otkrivanju, istraživanju i dokumentovanju krivičnih dela iz člana 6. stav 2, tačke 3) i 4) i člana 6. stav 3. ovog zakona ima ovlašćenja, nabrajaju se koja i, pazite, šta piše pod tačkom 9) – ''ovlašćenja policije za vršenje mera nadzora i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica i preduzimanje drugih mera i radnji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.''
Drugim rečima, ovlašćeno lice VBA ima pravo da hapsi, jer ako se kaže da ''preduzimanje drugih mera i radnji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak,'' to znači to! To jednostavno ne može ako pričamo o savremenim službama, o civilizovanim službama, ako pričamo o EU, to ne može! Ona samo može da traži asistenciju vojne policije ili policije! Ne može ovlašćeni službenik VBA da hapsi! To, pročitajte još jedanput, ovde piše.
Što se tiče ovog zakona o multinacionalnim operacijama van Republike Srbije, apsolutno ne verujemo u sve ovo što piše, i taj godišnji plan i kako će biti usvojen. Protiv smo da se to radi na način na koji je urađeno prošli put.
Ponavljam, više puta sam rekao, nismo protiv toga da pripadnici Vojske Republike Srbije učestvuju u mirovnim operacijama, ali, prvo, moraju da budu mirovne operacije koje organizuju UN, drugo, ne smeju da budu mirovne operacije, čak ni one koje zaista šalju UN, poput ISAF u Avganistanu, gde je sve povereno NATO paktu. Zašto ne NATO paktu?
Bez obzira na Partnerstvo za mir, koliko puta da kažemo, od februara meseca prošle godine, od kada su SAD priznale nepravno proglašenu nezavisnost Kosova, ne možemo da sarađujemo sa NATO paktom na takav način i dok oni pomažu stvaranje nezavisne države Kosovo svakog dana, dok oni obučavaju bezbednosne snage Kosova, mi ne smemo da učestvujemo u takvim operacijama koje služe samo za interes Vašingtona, NATO patka, poput ISAF.
Šta nas briga?! Talibane, tamo, bira njihov narod. Oni su birani. Ako oni žele da stvore islamsku republiku ili islamsku državu, šta to nas briga? Zašto onda imamo odnos sa Vatikanom? A gde je dokazano da ima odnose sa teroristima, gde je Bin Laden? Zašto bismo mi u takvim stvarima učestvovali? Imali smo taj problem prošli put sa misijom u Čadu. Nismo imali protiv da se u njoj učestvuje, ali smo bili protiv da se učestvuje u kontigentu države članice NATO pakta. i uvek ćemo biti protiv. Zbog toga je potreban konsenzus, što vi niste razumeli, jer jedno od bitnijih pitanja je vojna neutralnost. Nije tačno, čuli smo ovde, u prethodnoj raspravi, mnoge zablude, da li je jeftinije za državu biti članica NATO pakta ili vojno neutralne.
Pa, vidim, ekonomski propadoše vojno neutralne države u Evropi, da li treba da ih nabrajam? Švedska, Finska, Irska, Švajcarska, Austrija, Malta, Kipar. Koja je od njih ekonomski propala? Koja od njih nije ekonomski jača od nas? U kojoj od tih država građani ne žive bolje? Znači, postoji, ako hoće ozbiljno da se radi, može država da bude vojno neutralna članica EU i da ima dobre odnose sa svima, da sarađuje sa svima preko Partnerstva za mir, ali i preko drugih projekata i uopšte.
Irska je ostrvo, bukvalno ostrvo. S jedne strane je okružuje Atlantik i SAD, sa druge strane Velika Britanija, Francuska, sve članice NATO pakta. Kakve to ima veze što bismo bili ostrvo okruženo članicama NATO pakta? To nema nikakve veze. To su vam argumenti koji ne stoje. A, ako hoćete, raspišite referendum, pa da se ubeđujemo na referendumu i da o tim argumentima govorimo građanima. Nemojte da pokušavate, na mala vrata, kao i ovim predlogom zakona, da učestvujemo u NATO misijama koje su potpuno nepotrebne.
U danu za pitanja tražiću zvanično od predsednika Vlade da mi odgovori, da li naše obaveštajne službe imaju podatke da na Kosovu i Metohiji, srpskoj autonomnoj pokrajini, SAD planiraju da postave raketni štit i ne samo tamo, nego i na Kopaoniku, da koriste naš radarski sistem, koji je jedan od najsavremenijih u ovom delu Evrope? Možda da ga malo osavremene, ali zna se, sa malo ulaganja, mnogo manje, nego ono što su planirali da urede u Češkoj. Ako to planiraju, naša bezbednost će i te kako biti ugrožena jer ćemo odmah biti meta svima onima koji se suprotstavljaju takvom ponašanju SAD pre svega u islamskom svetu, i onim ozbiljnim teroristima, a ne ovim ''vehabijama'' koje smo do sada jurili, dole, po Sandžaku.
To su ozbiljna pitanja za Srbiju. Montažnu rafineriju planiraju da naprave u Smederevu za samo 200 miliona dolara. Nisu dobili nikakve dozvole do sada. Postoje takve tri u Avganistanu, samo zbog snabdevanja potreba NATO pakta na Kosovu. Da li ćemo mi da budemo takva država? Zbog toga je potreban konsenzus i na ta pitanja su potrebni odgovori. Hvala. (Aplauz.)