Naravno da želim, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, počeo bih svoje izlaganje tamo gde je otprilike uvažena koleginica Elvira Kovač završila. Naime, imam primedbu na objašnjenje koje smo upravo videli kroz medije i često koriste to, naročito za ovaj set zakona koji smo juče imali na dnevnom redu, a evo, sada imamo ratifikacije ovih sporazuma, međunarodne konvencije i ugovori, neki imaju veze sa jučerašnjom raspravom, neki nemaju, neki su stavljeni u objedinjenu raspravu a radi se o sasvim drugim temama, poput sporta ili nekih drugih konvencija.
Ali, u svakom slučaju, mislim da je pogrešno navoditi objašnjenje, koje je išlo pre svega u elektronske medije, tu je prednjačio Javni servis RTS, koje su davali ljudi koji pripadaju vladajućoj većini u Srbiji, ograđujem se tu što se tiče ministra, njega nisam čuo, mada sam se trudio da čujem da tako nešto izgovori, međutim, nije izgovorio, da je za donošenje ovih zakona glavni argument evropske integracije i približavanje Srbije EU.
Smatram da je potvrđivanje ovih konvencija i donošenje ovih zakona pre svega naša potreba radi dostizanje svetskih standarda. U nekim oblastima, recimo, kada pričamo o Kjoto protokolu to je mnogo šire nego što je EU, ali mislim da je to pre svega potreba naših građana, naše države, životne sredine, flore i faune, gradova, sredine u kojoj živimo. Ako hoćemo da se ovi zakoni primenjuju nije bitno da ih samo donesemo, jer neće nas donošenje tih zakona približiti EU. Mi smo ih sada dobili i donećemo ih, pretpostavljam da će većina i izglasati ove zakone, ali i kada budu izglasani EU će gledati, gospodo, koji tako žurite u EU, da li ih mi primenjujemo, kojim kapacitetom ih primenjujemo ili je to mrtvo slovo na papiru.
Ne može se ući u EU tako što ćemo samo doneti ne znam koliko stotina zakona, misleći da ćemo biti deo EU. Ne, mi moramo po svim standardima da budemo takvi i u tome jeste razlika između DSS i ove vladajuće većine. To sam više puta rekao. Mi uvek govorimo da se EU postaje, a u EU se ne ide. Dobro, na tim razlikama ćemo i dalje graditi argumente kojima ćemo se takmičiti, nadam se politički, a ne sukobiti, jer mi nikada nismo bili za sukobe, nego uvek za konkurenciju.
Ja ću se osvrnuti najviše na Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Ta konvencija koja je doneta 1997. godine, mi smo država članica konvencije od 1. juna 2001. godine, a Kjoto protokola od 17. januara 2008. godine; dakle, od pre nekih godinu i po dana ili godinu i nešto, oni koji su bili poslanici u prošlom sazivu treba da se sećaju da smo o tome raspravljali u onoj drugoj sali Parlamenta.
Ne bi se toliko o ovome raspravljalo, jer se ovaj amandman odnosi kao što smo čuli i na Belorusiju, znači, menja se u okviru Kjoto protokola status Belorusije. Interesantno, i meni je drago, tada sam govorio a i sada kažem da je Srbija ušla u red globalno odgovornih država, među kojima je i Rusija, kao što vidimo i Belorusija, među kojima je EU kompletna, koja inače i vodi jednu veliku akciju već godinama unazad za zaštitu životne sredine i odbranu ekologije u svetu.
Inače, nedavno je predsednik Belorusije bio u Srbiji, svi znamo da je gospodin Lukašenko bio na Kopaoniku. Nažalost, u isto vreme je bio i predsednik države Srbije na Kopaoniku a sa njim se nije sreo. Poslao mu je predstavnike Vlade, ali je izbegao da se sretne sa predsednikom jedne tako velike države, ne znam zašto?! Da li možda misli da bi mu zamerili to viđenje sa Lukašenkom oni koji su globalno neodgovorni?
Da li je potrebno da nam oni koji su globalno neodgovorni budu veći prijatelji i da sa njima sarađujemo na svaki mogući način, bez imalo dostojanstva, koje bi trebalo da ima ova država i njena vlast, a zna se koja je država globalno najneodgovornija po ovom pitanju, to su SAD. One su te koje najviše smetnje prave za primenu Kjoto protokola, takođe, najviše problema prave i po pitanju ozonske rupe, ozonskog omotača i godinama uporno odbijaju, a vidim, vi nam ovih dana delite i knjige jednog njihovog bivšeg potpredsednika na tu temu, da pomognu svetu.
Pričamo o problemima koje imamo i u Srbiji. Osvrnuću se na dva problema koja imamo. Prvo, što se tiče ekologije, a vezano za tu globalno neodgovornu državu, SAD, problem je nastao 1999. godine nasilničkim, nepravnim, necivilizacijskim bombardovanjem na Srbiju i s tim u vezi pročitaću vam nekoliko rečenica, koje bi trebalo da svi dobro saslušate. Šta je tada rekao Džejmi Šej, inače portparol NATO pakta, ovih dana je to aktuelna tema, vidim juče "Poligraf", danas "Kažiprst", priča se samo o tome šta treba Srbija da radi okružena zemljama NATO pakta i zašto da ostane vojno neutralna.
Evo šta je tada rekao Džejmi Šej, čisto da potvrdimo i tu priču – Srbe treba spokojno bombardovati, sve će se to brzo zaboraviti. Engleski žuti list "San", pišući dodaje – gađajte ih kao pse! Zato su upotrebili uranijum, materiju čiji je poluživot četiri i po milijarde godina, praktično je večan.
Izuzev biološkog oružja, primenili su i sve ostalo čime raspolaže savremena civilizacija – hemijsko, konvencionalno i nuklearno naoružanje, a upravo su hteli da njihova municija deluje najmanje trojako, kombinovano, kumulativno i sinergijski, baš kao što je i njihovo trojstvo beščašća: pohlepa, profit i prestiž. Sebi su namenili prestiž, a Srbiji eutanaziju i leševe.
Danas, 10 godina posle, kao neposredna posledica, u Srbiji je potpuno promenjena slika rađanja, obolevanja i umiranja. Samo se od raka umire gotovo dva puta više. Neplodni brakovi, spontani pobačaji, mrtvorođena deca, deca rođena sa teškim manama.
Srpske naučne institucije su našle velike količine uranijuma i brojnih hemikalijama u biljkama, životinjama, domaćim i divljim, vodi, vazduhu i u ljudima Srbije. Genetičke promene najtipičnije i najvažnije za ove posledice su najmanje 10 puta brojnije nego što je do sada bilo poznato, a utvrđene su nepune tri godine posle prestanka bombardovanja, jer bombardovanje je prestalo, ali agresija na Srbiju i dan-danas traje.
Zbog svega ovoga, mnogi budući Srbi neće stići jer su ubijeni pre rođenja, čak i pre začeća, pošto su im majke sterilisali.
Na ovim rečima bih zahvalio dr Radomiru Kovačeviću.
Svi mi treba da se zamislimo nad ovim i nad tim što se Srbiji desilo. Kada će i na koji način će Srbija da ublaži posledice ovoga ako nemamo pravi odnos prema tome šta nam se dogodilo pre 10 godina.
Drugo, imamo i ovaj primer. Dolazim iz grada Smedereva. Video sam u jednoj situaciji da je ministar pohvalio malopre kritikovanog gradonačelnika. Reći ću da je to jedan neodgovoran i nesposoban čovek, vezano za privatizaciju "Sartida". Podsetiću vas da se to dogodilo nepunih mesec dana posle ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića, nekako na brzinu.
U to vreme Vlada koja nije imala legitimitet, jer ko je glasao da Zoran Živković bude predsednik Vlade, prebacila je postupak kroz stečajnu prodaju "Sartida" i to ne preko nadležnog Privrednog u Požarevcu, nego preko suda u Beogradu, dakle, prebacila je čak i tu nadležnost na brzinu. U vanrednom stanju, u ratnom stanju je prodat "Sartid" JU-ES ''stilu'' iz Amerike. Šta se posle toga dogodilo?
JU-ES.''stil'' nije ulagao novac, barem ne onoliko koliko se očekivalo, samo je pokrenuo ono što je ranije Srbija napravila. Ta druga visoka peć je bila tu. Gospoda socijalisti to znaju, mogu da pitaju gospodina Duška Matkovića da li je bilo tako ili ne, samo što tada nije bilo obrtnih sredstava, bile su sankcije, ali ću reći još neke stvari koje ljudi ne znaju.
Ta ''železara'' je 90-tih godina probijala sankcije. Izvozila je lim kompaniji "Duferko" u Italiji. Dobijala je kreditne aranžmane od ''Austrija banke''. Najveći njeni poverioci, tj. kome je najviše dugovala su bile, interesantno, baš ove četiri banke, koje su nekako u isto vreme bile i likvidirane. O tome sam nekada zajedno pričao sa gospodom iz SPS u prvoj polovini ove decenije, ali nekako zaćutaše u poslednje vreme, ne govore o tim stvarima.
Merne stanice koje je kupila država Srbija, prve su došle u Smederevo, a ne u Pančevo. Interesantno je to da se juče pričalo o Pančevu, o Vrbasu, pričalo se o sredinama gde problem pravi naša privreda, naši privrednici, stari nasleđeni problemi, ali se nije pričalo o tome gde nam problem prave Amerikanci, a prave nam u JU-ES ''stilu". Kompletno su pokrenuli ono što smo mi napravili ranije, obe visoke peći stavili u pogon, valjaonice, čeličanu, sve, to je tačno, to su uradili, a onda su nam uništili putnu infrastrukturu, koriste staru luku, ne prave novu luku, a tvrdim da zemljište pored kovinskog mosta za novu luku više vredi nego što su platili ''Železaru''. Ne prave kolosek do ''Železare'' i zagađuju izuzetno Smederevo, naročito tri sela – Radinac, Ranovo i Ralju okolo.
Gospodine ministre, 50 miliona dolara koje ste spomenuli sa nesposobnim gradonačelnikom Umićevićem, tu priču slušamo od Amerikanaca od 2004-2005. godine, ulaganja u zaštitu životne sredine. Ništa od tog nema, neće biti ni sada, jer vaš gradonačelnik ima privatne poslove sa kompanijom JU-ES "stil". Njegova privatna firma radi u okviru te kompanije i kao što je zaustavio izgradnju regionalne deponije, kada su se dva grada, i jedna opština dogovorili, sve uredili, pripremili sa Vladom, gde je vaša stranka učestvovala, tada ste bili predsednik Skupštine, on je sada sve to srušio i nema pametno rešenje za to. Dobili ste sada i podatke iz SRS, molim vas, proverite.
Želim da kažem još jednu stvar. Moramo da budemo odgovorniji prema nama samima. Moramo na bolji način da se odnosimo prema ovim pitanjima i problemima. Moramo ovo da radimo zbog nas samih, a ne zbog ubrzanog približavanja EU. Neće ona nikud, tu je, dajte da napravimo državu, da budemo jaki kao jedna Češka, koja, maltene, ne oseća ekonomsku krizu. Dajte da radimo na našim standardima, dajte da radimo na onome što su naši potencijali, a ne da gubimo vreme u nekoj besmislenoj trci za nečim što nam, kako čujemo, i ovako i onako, odlažu stalno za sledeće desetleće, pa za sledeće desetleće.
Još jednom ponavljam, treba potvrditi i treba glasati za sve ove konvencije, a između ostalog i za ovu konvenciju o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola, ali kada se izglasaju ovi zakoni treba ih i primeniti.
Ništa neće značiti ako ih ne primenimo i to ne selektivno, ne samo Bački kanal, a ćutati Amerikancima zato što truju jedan grad od 120 hiljada stanovnika. Ako čistimo Bački kanal, moraju i oni već jednom da ulože tih 50 miliona dolara da bi ''Železara'' prestala da truje ove građane. Hvala. (Aplauz.)