Dame i gospodo narodni poslanici, ova vlada koja već ima epitet, u narodu duboko ukorenjen, kao nesposobna, konačno nam je dostavila jedan predlog zakona ratifikacije, za koji možemo svi da glasamo u ovoj skupštini, ali nažalost, već na prvom koraku je ponovo dovela ovu skupštinu u jednu situaciju neprijatnu, omalovažavanje Skupštine se nastavlja, kao nažalost i ovog veoma bitnog sporazuma.
Gospođa Nada Kolundžija, kao predstavnik poslaničke grupe ZES, zbog toga što smo reklamirali povredu Poslovnika, jer u ovih 20 mesta gde treba da sede predsednik Vlade i ministri nije sedeo niko, kasnije je došao gospodin državni sekretar, niko nam nije obrazložio važnost, što je inače dužnost Vlade da uradi, ovog zakona, pokušala je krivicu za to što smo mi rekli da se na takav način umanjuje značaj ovog sporazuma da prebaci na nas koji smo reklamirali povredu Poslovnika.
Vlada koja ovde ne sedi i koja kao da ne pokazuje da stoji iza ovog sporazuma, jeste ta koja umanjuje značaj ovog sporazuma. Potpuno je bilo naivno misliti da mi šaljemo pogrešnu poruku, budite ubeđeni da je i u Vašington, i u Brisel, i u London, a naročito u Moskvu, stigla i slika, i depeše o tome šta se ovde dogodilo u 12.00 časova, čak i da niko od nas nije progovorio, to bi se i te kako dobro znalo u svim tim zemljama i u svim tim centrima, a naročito u Moskvi.
Ovo smo rekli pre svega zbog građana Srbije koji imaju jedino prenos ove Narodne skupštine, kao mogućnost da čuju pravu istinu o tome šta se dešava u Srbiji, pošto vladajuća koalicija, nažalost, i dalje preko elektronski medija koje kontroliše, i većine pisanih, obmanjuje građane kao što je radila pre godinu dana, kada je počela izbornu kampanju, tako i sada.
Ali, to što ovde nije prisutna, meni govori da ova vlada treba da zasluži još jedan epitet ne samo nesposobne vlade, nego i vlade koja je u petak došla samo sa dva ministra kada se raspravljalo o budžetu, a sve drugo u medijima je imalo veći značaj, sve druge vesti tog dana od te rasprave o budžetu, govori da ta vlada ne stoji iza onoga što radi, da se krije i da je na neki način čak i kukavička vlada.
Ovde je rečeno da moramo da gledamo interes građana Srbije, to je takođe rekla gospođa Kolundžija, kada donosimo odluke. Pa, naravno, zato ćemo i glasati za ovaj zakon mi iz DSS, jer svi ekonomski pokazatelji, svi ekonomski stručnjaci u svetu, to za javnost recimo SAD ili EU nije nikakva novost, sada, sredinom 2009. godine, pokazuju da će u 21. veku nosioci ekonomskog razvoja, nosioci čitave ekonomije sveta biti tzv. države BRIK-a, tj. Brazil, Rusija, Indija i Kina, i naravno da je onda i naš interes sa takvim državama, pa naravno i sa Rusijom, da potpisujemo ovakve sporazume, da ih ratifikujemo u parlamentu i da počnemo da ih primenjujemo i da radimo na tome. Daj bože da ih bude još više.
Takođe je indikativno da su sve ove četiri države koje sam nabrojao podržale naše nastojanje, iako je trebalo raditi nešto drugo, ali ova vlast je odlučila da traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali interesantno je da su baš ove četiri države, Brazil, Rusija, Indija i Kina podržale Srbiju na tom sudu, dale su svoje mišljenje koje podržava stav Srbije na tom sudu, a SAD i Velika Britanija, npr, uradile su suprotno.
Spoljna politika ove države, koju predstavljaju dva čoveka u zemlji, gospodin Tadić i gospodin Jeremić, rade sve u štetu Srbije. Od dana kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od tog dana je situacija u našoj južnoj srpskoj pokrajini KiM sve gora i gora. Upozoravali smo da će se to desiti. Gospoda iz SPS-a sada govore šta se dešava u Kosovskoj Mitrovici, ali su stali iza tog sporazuma, stali su iza dovođenja Euleksa na Kosovo, a sada traže da država reaguje u Kosovskoj Mitrovici, a država sama sebi takvim odlukama vezuje ruke.
Ta ista država, čuli smo 5. oktobra 2008. godine od američkog ambasadora Kamerona Mantera da je gospodin Jeremić obećao da će Srbija pristati na to da Euleks dođe na Kosovo. Kasnije smo čuli, bilo je ovde i poslanika koji su pokušali da obmanu javnost i da kažu da je Rusija za nešto glasala na sednici Saveta bezbednosti kada je donošena odluka o Euleksu, znači, nikada nije glasala ni Rusija, nije ni Amerika.
Niko nije glasao jer se o tome nije odlučivalo. To je bilo predsedničko saopštenje na osnovu sporazuma koji je ova Vlada potpisala bez naše odluke i bez odluke ovog parlamenta, kao u okviru Rezolucije 1244. Niko za tih navodnih šest tačaka, a francuski ambasador Tevel nam kaže da nije šest nego je 53 i da se ne mogu tih šest odvojiti od ovih 53 kada se govori o angažovanju Euleks na Kosovu.
Šta imamo? Imamo haos i imamo ono što predviđa Ahtisarijev plan, pravljenje NATO države ne KiM uz pomoć Euleksa. To je spoljna politika koja se vodi, a za sve to vreme Rusija nas je podržavala i dan-danas nas podržava u nastojanjima, i to bez ičega, ne traži ništa zauzvrat za to što radi. To ne radi zato što je nama bratska zemlja, a jeste, nego radi zato što je to pravo i pravda, i pomaže nam na takav način.
Znači, sve vreme nas podržavaju, sve vreme staju iza naših diplomatskih aktivnosti. Šta mi radimo? Pre šest meseci, očigledno ustavnosti, da bi sad, nekoliko dana pre nego što počne ta vežba, izbilo u javnost, ta Vlada donosi odluku da naši vojnici učestvuju u NATO vežbi u Gruziji, bez obzira da li dva ili dvesta.
Gospodin Palalić je lepo rekao, na osnovu člana 140. Ustava Republike Srbije Vlada ne može takvu odluku da donese. Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o angažovanju Vojske Republike Srbije i njenih pripadnika u inostranstvu. Nikada taj papir ovde nije došao.
Pitali smo predsednika Vlade u četvrtak, sedeo je ovde, kada je doneta ta odluka, ko je doneo. Čovek sedi i ćuti, neće da odgovori. Za to vreme se prepucavaju ponovo ministri u Vladi, Šutanovac i Jeremić, ko je za tako nešto odgovoran.
Znači, šaljemo na granicu sa Rusijom naše vojnike. Kome pomažemo? S kim želimo da učestvujemo u tim vežbama, bez obzira što smo doneli odluku o vojnoj neutralnosti i o tome da Srbija neće biti član ni jednog vojnog saveza, a trenutno u svetu postoji samo jedan, to je NATO pakt, ni jedan drugi vojni savez u svetu ne postoji i siguran sam da bi svet bio mnogo lepše mesto za život kada ne bi postojao ni jedan vojni savez.
Taj još jedan koji je ostao kada bi se ugasio, mi tu nemamo šta da tražimo kao država, taj isti savez nas je pre samo deset godina, nije to tako davno bilo, setite se, bombardovao nas je. Tada je njihov portparol Džejmi Šej rekao – Srbe treba spokojno bombardovati, sve će se to brzo zaboraviti.
Četiri godine kasnije, 2004. godine, kada su ponovo Albanci napali Srbe na Kosovu i kada je ponovo Rusija stala uz nas, taj isti Džejmi Šej je izjavio da se ti ljudi bune zato što su nezaposleni, zato što je 70% ljudi nezaposleno na Kosovu, zato što je veliki socijalni pritisak na privremene kosovske institucije. To je bio odgovor NATO pakta, to je bio odgovor SAD, to je bio odgovor Brisela, Londona na to što se dešavalo 2004. godine dole.
Danas je u svetu zbog svetske ekonomske krize, po nekim pokazateljima, ostalo bez posla 20 miliona ljudi. Veliki je socijalni pritisak na sve zemlje u svetu. Ne znam da neko pali tuđe grobove, da neko pali tuđe manastire, crkve, kuće i da proteruje ljude zbog toga što se teško živi. Tada je to bilo, a i dan danas je laž.
I dan-danas nosimo posledice, to sam vam već jednom rekao za ovom skupštinskom govornicom, neposredne posledice. Samo od raka umire gotovo dva puta više ljudi, neplodni brakovi, spontani pobačaji, mrtvorođena deca, deca rođena sa teškim manama, mala Nikolina koja je rođena bez vida i bez očiju. Za sve to niko nikada iz tog NATO pakta nije rekao čak ni izvinite.
Tada nezavisna ekspertska grupa G17 je rekla da je šteta bila 30 milijardi dolara od bombardovanja. Niko nikada nije ponudio ni dinar pomoći zbog toga što su uradili. Nikada nisu pokazali nimalo griže savesti zbog toga što su uradili i sada na sve to mi donosimo odluku neustavnu, nesposobna i kukavička vlada Republike Srbije, da pošalje vojnike na granicu sa Rusijom. Ko je to uradio, Jeremić, Šutanovac, Cvetković, Tadić? To je sasvim svejedno.
Obrazloženje je – to je akcija u okviru partnerstva za mir. Pa šta – u okviru partnerstva za mir mi možemo da biramo u čemu ćemo da učestvujemo, koje ćemo projekte da podržavamo, u čemu ne? Nije naša obaveza da tamo učestvujemo, nikakva. U partnerstvu za mir treba ostati, zato što je npr. i Rusija tamo, ali reći da je povlačenje sada, posle pritiska javnosti, da će se povlačiti, a i toga ima u medijima – da se trebaju povući ti vojnici zbog štednje, potpuno je smešno.
Gledam danima u medijima obrazloženje – da je jeftinije za Srbiju da uđe u NATO pakt, da bi Srbija od toga imala ekonomske benefite, a sada zbog štednje nećemo da šaljemo dva vojnika u Gruziju. Stalno ste kontradiktorni. To nije istina.
Pogledajte rumunske pokazatelje i videćete da NATO pakt više košta, upravo zbog ovakvih misija. Nema šta Srbija da traži, ni jedan srpski vojnik kod onih koji organizuju ovakve vežbe, nigde u svetu po mom mišljenju, a naročito na granici sa Rusijom – nikada.
Onaj ko želi da ide za šaku krvavih dolara, to može da uradi preko Legije časti, može da ide kao plaćenik ili kao legionar, ali ne može da ide pod obeležjima vojske Republike Srbije i države Srbije.
Mi ćemo iz DSS podržati ovaj zakon, ali vas upozoravamo, iako smatramo da je vreme da ne radite više ništa, nego da podnesete ostavku i da se sklonite, jer ste potpuno nesposobni da vodite ovu državu i to svakog dana pokazujete, da više ne pravite ovakve greške.
Dok se ne povučete i ne dozovete pameti da vratite spoljnu politiku zemlje na onaj kurs na kome je bila, kako reče gospođa Nada Kolundžija, do marta 2008. godine, kada je sve ovo počelo da se radi.
Počelo je to mnogo ranije, ali prvi papir koji smo uradili bio je marta 2008. godine, a sada završavamo. Bolje je vratiti na taj kurs, nego gubiti vreme, poziciju i slabiti Srbiju na ovaj način, na koji radi nesposobna Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.