Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8139">Dragan Šormaz</a>

Govori

Gospođo predsedavajuća, poslanik sam od 21. januara 2001. godine, koliko i gospođa Gordana Čomić, koja sedi pored vas. (Mića Rogović, sa mesta: Nažalost.) Može on da žali koliko hoće, biću duže od njega.
S druge strane, do sada koliko god da je bilo predsednika Narodne skupštine, a bio sam poslanik i u sazivu Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, predsednika Skupštine koji manje vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine od vas nisam doživeo.
Član 104. ste vi grubo večeras prekršili, a ne samo večeras, već to radite sve vreme, dostojanstvo Narodne skupštine, evo već nekoliko dana, jer žurite da uradite nešto, iako imate vremena, iako vam niko ne pravi problema, iako opozicija učestvuje u raspravi sve vreme. Uzimate čoveku vreme, a sami ste uvidom u stenografske beleške, odnosno pogledajte stenografske beleške šta ste rekli: rekli ste čoveku da ima dva i po minuta vremena.
S druge strane, ministar hvata torbu i beži napolje trčeći, ne daje završnu reč i ne govori poslanicima ništa na osnovu onoga što su oni ceo dan govorili o njemu. Kakav je to odnos prema Narodnoj skupštini? Predsednica poslaničke grupe ZES-a izlazi i ne da poslaniku Muniru Poturku da govori, ubeđuje ga, koji se očigledno osetio povređenim, i kao narodni poslanik i kao čovek, očigledno da mu je nešto smetalo u govoru prethodnika. (Predsednik: Vreme.) Završavam.
Ne može da se javi i kao pripadnik nacionalne manjine, a o tome se ovde raspravlja. O čemu onda pričamo ovde.
Reći ću članove Poslovnika, da ne prođem lošije od gospodina Poturka, koji nije dobio opomenu, iako nije rekao član. Sada ste, po mom uverenju, da sam na njegovom mestu osetio bih se uvređenim, uvredili predsednika poslaničke grupe Napredne stranke. Sve vreme članovi 100, 104, 27; 27. najviše.
Evo šta smo na kraju dobili. Šta je najveća žalost u svemu ovom za Narodnu skupštinu? Što je važniji RTS-u Tur de Frans, španske serije, a nas ćete pustiti posle 12, kako kažete, snimak razgovora o veoma važnim zakonima. Gledaće nas, ko? Vampiri možda u Srbiji?
Raspravljalo se u subotu o zakonima iz oblasti prosvete. Noćas su išli snimci o zakonima iz oblasti zdravstva. I to je put ka EU? Noću? Da niko ne vidi? Da niko ne primeti da se zadužujemo? Primećuju građani, znaju i mnogo ćete kraće trajati od ovoga što ste rekli, mnogo kraće od celog mandata.
Jesen, tu vam je kraj. Zna to i ministarka, kada bude morala da dođe sa rebalansom. Kakav crni kraj mandata? Računajte da ćete posle toga morati da izađete na ulicu, da ćete morati da odete na fakultet, a pogledajte šta radite od Narodne skupštine.
Ovo što vam govorim, kako god vi to razumeli, ovo je dobronamerno. Pokušajte da shvatite da je Narodna skupština Narodna skupština i nemojte tako prema njoj da se ponašate. U ponoć će građani moći da gledaju o zaduživanju, u ponoć.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobro jutro.
Gospođo ministarka, na početku, nije dobro da se upoređujete sa boljima od sebe. Kada ste se raspravljali sa bivšim ministrom Ilićem i sa gospodinom Tomislavom Nikolićem rekli ste - sve prethodne vlasti su zaduživale.
Pogledajte rezultate rada prve Vlade Vojislava Koštunice i videćete da je ta Vlada razdužila Srbiju, za razliku od vas koja je zadužuje, što vraćanjem kredita, ranijih dugova od privatizacionih prihoda, što otpisom, uspešnim pregovorima, Londonskog i Pariskog kluba poverilaca, a bili su zaista veliki dugovi prema tim institucijama, a naravno i uspešnijim privrednim radom, mnogo boljim nego što je danas situacija. Uostalom, s vašom Vladom u Srbiji prosečna plata je niža za 70 evra u odnosu na onu koja je bila u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Pričajte vi sada o onome što sada radite.
Govoriću o dva zakona i zaduživanju koja čekaju Srbiju zahvaljujući ovoj najnesposobnijoj vladi u istoriji parlamentarizma Srbije. Prvo zaduživanje za mala i srednja preduzeća, žao mi je što uvaženi kolega iz SPS nije tu, zaista uvažavam čoveka i on to vrlo dobro znam, i mnogo toga što znam o privredi sam recimo u mnogo razgovora sa njim naučio, radi se o iskusnom čoveku koji dugo godina radi u "Simpu", i često se govori o malim i srednjim preduzećima kao o nečemu što nije deo nekog sistema.
Zna se da mala i srednja preduzeća u suštini rade, bilo da se radi o proizvodnji, bilo da se radi o uslugama za velike sisteme, bilo za privredne, industrijske sisteme, bilo za trgovinu, bilo za poljoprivredu kod nas, bilo za duvansku industriju, bilo za industriju nameštaja, kao što je "Simpo" i drugo, bilo za metalski kompleks, "U.S. still" "Sartid", bilo za automobilsku industriju koju smo nekada imali, koja se zvala "Zastava" iz Kragujevca.
Danas ne možemo da imamo mala i srednja preduzeća koja će raditi za "Zastavu" iz Kragujevca zato što je "Zastava" vašom vladom pretvorena u malo preduzeće. Ona je "Fijatovo" malo preduzeće pošto sklapa automobile za "Fijat" i ona je "Fijatovo" malo preduzeće, nije više automobilska industrija. To je činjenica.
Gospodo, ko će od malih i srednjih preduzeća sada da radi za Železaru smederevsku? Ako gledamo Dnevnik RTS onda je super, pre sedam dana prva vest u Dnevniku bila da je počela da radi smederevska Železara. To znači da će zaživeti i metalski kompleks u Srbiji, jer bez nje metalski kompleks ne može da radi, to svi znaju, barem ne ozbiljno.
Da li znate šta radi smederevska Železara? Ima ugovoren posao od 70.000 tona do kraja ove godine. Da li znate koliko je to? To je 3% kapaciteta, dva miliona je kapacitet. Znate li koliko je, kada je vaš kolega Duško Matković vodio "Sartid", u vreme sankcija, smederevska Železara proizvodila? Sedamsto hiljada tona, deset puta više nego ove godine "U.S. still".
I vi to stavljate kao prvu vest u Dnevniku. Kako vas nije sramota? Dokle ćete da obmanjujete građane Srbije? To što ne znaju u Užicu, u Subotici te činjenice, ne znači da ne znaju u Smederevu.
Tada je, 2004. godine, Smederevo bilo četvrto po platama u Srbiji. Samo su bili Beograd, Novi Sad i Pančevo ispred. Tada je bila Vlada Vojislava Koštunice u Srbiji na vlasti, a DSS u Smederevu.
Da li znate da je 300 malih i srednjih preduzeća u Smederevu od Nove godine do sada zatvoreno? Da li znate za taj podatak? Kome ćete da date kredit? Ko će da konkuriše? Za ovo malo poljoprivrede što je ostalo, što niste urušili i ta preduzeća eventualno što su za to vezana i koja rade?
Druga stvar, ovaj kredit za pokriće deficita, gde ide? Kada ćemo videti te novce? Kada ćete podneti izveštaj o tome gde idu? Video sam jednu veoma interesantnu stvar, u opasnoj situaciji za državu, vi ste veoma opasni kao najnesposobnija vlast za ovu državu, daću vam primer napad na žandarme u Bujanovcu.
Šta se dogodilo? Otišli su tamo predsednik države, ministar unutrašnjih poslova i ministar vojni odmah sutradan. Prvo su otišli predsednik države i ministar unutrašnjih poslova obučeni u kaki uniforme, one pustinjske boje. Šta će nama uniforme sa pustinjskim bojama? Otkud predsedniku države ta uniforma? Ko mu je dao? Kako je to kupljeno? Kako je zavedeno da je njemu data ta uniforma? Isto su bili obučeni on i Dačić.
Šta će srpskoj policiji uniforme za pustinju, u Bujanovcu, gde je sve zeleno? Oni su tog dana bili glineni golubovi za bilo kog teroristu, da ih smakne kada god hoće snajperom, tako kada su se pojavili u onom zelenilu. Jesu to kupili neke zalihe od Amerikanaca koje su im ostale od Iraka i od Avganistana, pa su se pojavili u tim uniformama tamo? Kako je zavedena ta uniforma u kojoj se pojavio Boris Tadić? Da li je on dao pare da je kupi ili je poklonjeno? Da li se to danas radi kada je kriza?
Dočekali su ih žandarmi u punoj ratnoj opremi, sa šlemovima, pancirima itd. Moraju ljudi, znaju da se nalaze na opasnoj teritoriji. Oni su za to vreme bili okruženi sa svima. Tada su mogli teroristi da nam ubace konvoj kamiona sa naoružanjem jer su morali njih dvojicu da paze i poslali su poruku kako su oni opasni momci.
Šta se desilo dva dana posle toga? Napad na civile i bombaški napad u Preševu. To se ne radi, kada neko napadne naše žandarme, onda tamo idu ljudi koje niko ne prepoznaje, a ne predsednik države i ministar unutrašnjih poslova. Sam kolega Riza Halimi je to juče izjavio. To je nesposobna i neodgovorna vlast koja mnogo košta ovu državu i koštaće je još više, a vi samo zadužujete i zadužujete i te pare besmisleno trošite.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pročitaću vam ponovo član 140. Ustava, koji ste juče komentarisali kako ste komentarisali, posle mog govora.
Mislim da se trudite da u ova dva dana budete i argumentovani, braneći svoje stavove, ali čini mi se da u određenim situacijama prelazite granicu korektnosti i poštovanja ovog parlamenta, iako govorite da ga poštujete i uvažavate.
Navešću vam primer – član 140. Ustava Republike Srbije kaže, odnosi se na Vojsku Srbije, to su tri člana – 139, 140. i 141 – Upotreba Vojske Srbije van granica: ''Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije''.
Gde ste vi ovde prepoznali policiju? Zašto ste spominjali gospodina Jočića koji nije ovde i ne može ništa da kaže povodom toga? Mislim da je to jedna granica korektnosti koju ste prešli. Mislim da nije u redu što ste to spominjali uopšte, a da ne govorim da je to ono o čemu govorimo ceo dan ovde, ili celo popodne – 17. februar 2008. godine, to je granica, to je razlika. Desilo se nešto veoma traumatično, nešto veoma ozbiljno po ovu državu.
Jeste, policija je poslala i učestvuje u mirovnim misijama u Haitiju i Liberiji. Spomenuli ste Haiti, kažem vam još – i Liberija. To su misije UN-a, ne NATO-a i nije se otišlo u okviru, ne znam ni ja, bilo koje druge države, nego kao srpski policajci. Otišli su kao srpska policija i kao srpski policajci. Mislim da taj primer nije trebalo da navodite.
Pominjete odlaske nekih naših vojnika iz vremena kada je gospodin Koštunica bio predsednik države; gospodin Tadić je bio tad vojni ministar. Demokratska stranka je učestvovala tad u vlasti, vrlo dobro znate, bila je u vlasti, Saveznoj vladi itd. Učestvovala je u svemu tome.
Uostalom, formalno učešće, da se vratimo na temu, u mirovnim misijama UN-a, o čemu ovde govorimo sve vreme, ne narušava poziciju vojne neutralnosti, to ne govorimo, ali narušava ako naša vojska, pripadnici naše vojske idu u okviru kontingenta države članice NATO pakta, konkretno, Norveške.
Zbog toga se protivimo celom ovom slučaju. Država Norveška je član NATO pakta. Priznala je nezavisnost Kosova, kao što je ovde rečeno, 28. marta 2008. godine. Priznala je nezavisnost Kosova. Možda neko smatra da je ona prema nama prijateljska država, ali je priznala da 15% naše teritorije nije naše.
Kolega Čotrić ima pravo na takvo mišljenje, možda je to njemu prijateljski čin te države. Ne smatram da je to prijateljsko delovanje prema državi Srbiji, uz uvažavanje svega onoga što je država Norveška učinila i na koji način je pomagala Srbiju u prethodnom periodu, od 2000. godine, naovamo.
Kada već govorimo o misijama, spomenuto je da je jedna misija na našoj teritoriji, UN-a, imamo Rezoluciju 1244, imamo Kumanovski sporazum, zašto ne insistiramo kod tih navodnih prijatelja, od kojih je visoki predstavnik, pre nekoliko dana, Džozef Bajden, potpredsednik SAD-a, bio u poseti Srbiji, na sprovođenju Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244? Zašto pristajemo na nešto što nije Rezolucija 1244?
Pristajemo na Euleks i pomažemo na takav način teroristima i kriminalcima da na našoj teritoriji prave drugu državu. Dovoljno je što im pomaže najveći sponzor, SAD i NATO, a članica NATO pakta je Norveška. Zašto ne tražimo da se naših 1.000 vojnika i policajaca vrati nazad i da tamo rade?
Ovde je svašta izgovoreno danas. Rečeno je – ne rade samo to Amerikanci, oni tamo i štite naš narod; ubili su 20 Albanaca 2004. godine. Nije tačno, nisu ubili 20 Albanaca, nego su ubili 20 terorista i zločinaca, i to u samoodbrani, kada su ovi krenuli na njih, a ne braneći srpski narod, srpske crkve ili srpske manastire. To je dokumentovano, to se vrlo dobro zna. Nisu branili ni ostale napadnute nealbance, svi smo bili napadnuti tamo, ne samo Srbi, nego i pripadnici ostalog nealbanskog življa.
Moram, takođe, nešto o korektnosti, ili nekorektnosti. Kada ste komentarisali učešće u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta, posle govora predsednika Poslaničke grupe DSS-a, gospodina Aligrudića, verovatno ste mislili na mene i na neke dnevnice. Pa, ja sam član.
S kojim pravom vi govorite o tome kako radi i šta radi Narodna skupština i njen odbor? Vi na to nemate pravo, kada već govorimo o korektnosti. Ali, ako već to spominjete, ponosan sam na svoje učešće tamo.
Imate poslanike iz DS-a koji su u toj delegaciji, pitajte ih kako ja tamo nastupam. Imate ljude koji sede pored vas, koji su bili sa mnom na nekim od tih događanja, pitajte ih kako je prošao Čeku u razgovoru sa mnom i kako su se ponašali posle toga norveški poslanici prema meni, ako već o tome govorimo. Svedoka ima, sedi pored vas, pitajte ga. Tamo se borim za interese države Srbije. To je posao narodnih poslanika.
I, valjda, za afirmaciju države Srbije u međunarodnom kontekstu veći doprinos mogu da daju parlamentarne delegacije, nego par zdravstvenih radnika u Misiji u Čadu, pa da se na takav način odnosite i da na takav način govorite o učešću u parlamentarnim delegacijama, između ostalog, i u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta.
Ako govorite kao demokrata, član ste DS-a, trebalo bi da znate da poslanici u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, to se tako zove, a, inače, znate da se tu nalaze i članice Partnerstva za mir, znam da dobro znate da se tu nalazi i 10 poslanika Rusije sa svojom delegacijom, kao i Srbija, sa pet poslanika, poslanici država članica NATO pakta izgovaraju sledeću rečenicu. Proverite, možete da nabavite, verovatno, stenogram ili zapisnik sa Parlamentarne skupštine iz Rejkjavika, gde poslanici država članica izgovaraju – NATO je zločinačka organizacija, imperijalistička, napravljena sa ciljem da porobljava slobodne narode itd. To je demokratija. Zato je Parlamentarna skupština i ne mora biti jedno mišljenje zastupljeno, kao što ni ovde, ni po jednom pitanju, ne mora biti jedinstven stav i jedno mišljenje zastupljeno.
O Avganistanu i našem učešću, recimo, i to je spominjano ovde danas, da li treba ići ili ne. Naš stav je – nigde, ni u jednu mirovnu misiju u kojoj učestvuju države članice NATO pakta, jer ih one predvode, pa makar im UN dao, poput Avganistana, rukovođenje mirovnom misijom; naša država i naši vojnici nemaju šta tamo da traže. Za Avganistan nije dovoljan razlog to što se tamo gine, da ne treba ići, tu ću se s vama složiti, postoje mnogo važniji razlozi.
Danas se u Avganistanu, po zvaničnim podacima UN, gospodo poslanici, 93% ukupne proizvodnje i potrošnje heroina u svetu proizvodi. EU ima tri miliona zavisnika od heroina, tri miliona zavisnika, korisnika ima mnogo više. Gde je, pored toga, velika Rusija, gde smo mi, koji nismo članica EU, Norveška itd.?
Sedamdeset hiljada NATO vojnika se nalazi tamo. Zašto ne reaguju? Znate li da je 20 puta povećana proizvodnja heroina od kada se nalazi 70.000 NATO vojnika u Avganistanu? Kada govorimo o tome, da li treba da budemo član NATO pakta ili ne, treba da razmišljamo i o tim stvarima. Ko najviše proizvodi, ko najviše prodaje taj proizvedeni heroin u Avganistanu? Mafija Albanaca s Kosova, koja je, inače, po podacima UN-a, četvrta u svetu, a prva po prodaji heroina na evropskom tržištu.
Reći ću vam još jedan podatak, možda su neki zaboravili, Avganistan je prva država u svetu koja je priznala nezavisno Kosovo. Naravno, komplementarne su im privrede. Jedni proizvode heroin, drugi ga prodaju. Kome? Nama i Evropljanima. Ko to obezbeđuje? Ne znam. Znam da se tamo nalazi 70.000 NATO vojnika, oni su tamo najjača bezbednosna snaga, najjača bezbednosna organizacija. Cveta posao, 20 puta je povećana proizvodnja heroina od kada je NATO tamo. Onda se čudimo što NATO štiti i sponzoriše pravljenje kosovske države na našoj teritoriji i buše im tunel kroz Prokletije, da još brže funkcionišu, da mogu i more da koriste za tako nešto. Probušiše tunel kroz Prokletije, završiše. Američka firma. Ne vidim da ovde nama pomažu za koridore o kojima pričamo i za brze pruge itd.
NATO pakt je jedini vojni savez u svetu. U njemu se nalazi 10% država u svetu, 90% nije u NATO paktu. Znači, ako smo protiv toga, mi smo, u stvari, na strani većine.
Da li ćemo, pazite ovu logiku, da uđemo u NATO pakt i onda da se naši vojnici vrate na Kosovo? To je toliko naivno, to je neverovatno i izgovoriti. Hajde da tražimo ovo što je Rezolucija 1244. Uostalom, i time ću završiti, mi smo protiv upravo zato što treba da idemo u okviru kontingenta država članica NATO pakta.
Složiću se s vama još u jednoj stvari. Vi ste više puta u javnosti rekli da nas niko i ne zove u NATO. Slažem se s tim, nas, zaista, niko i ne zove u NATO. NATO i ne želi da Srbija uđe u NATO, on želi da uđe u Srbiju i tako se ponaša sve vreme. Želi da Srbija bude NATO državica, koju će da kontroliše.
Ovakav način vođenja politike je nešto što nam i te kako smeta i škodi. Ne treba ni na jedan način da damo do znanja da pristajemo na tu njihovu strategiju, igru, ponašanje i plan koji imaju sa Srbijom. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK. Samo se prijavite, gospodine Šutanovac, da vam dam reč. Gospodin ministar ima reč. Izvolite.
Biću kraći. Mislio sam to da kažem kroz repliku, ali, dobro, može i na ovaj način.
Gospodine ministre, nisam od vas tražio izvinjenje i ne osećam se uvređenim. Vaša je stvar koga cenite, a koga ne cenite i koliko ja vas cenim kao Dragana Šutanovca, ili vi mena kao Dragana Šormaza; to uopšte nije bitno. Bitno je kako se odnosite prema instituciji narodnog poslanika i Narodne skupštine i kako se odnosi narodni poslanik prema vama, kao ministru.
Mislim da vas nijednog trenutka i nijednom svojom rečju nisam uvredio. Inače, nisam tumačio Ustav, čitao sam ga. Čitao sam ga, mada imam pravo da ga tumačim. To što vi mešate obrazovanje i stepen stručne spreme, to je, opet, vaša stvar. Vi znate moj stepen stručne spreme, koja je to tajna? To piše na Internetu i to može ceo svet da pročita, srednja stručna sprema. To ništa ne govori o mom obrazovanju.
Inače, na istoj Parlamentarnoj skupštini NATO-a, borim se za stavove države Srbije na mnogo tečnijem engleskom jeziku, i to iz glave, ne čitajući, nego što ste vi ovde prikazali da znate engleski jezik. To vam mogu potvrditi poslanici DS-a koji tamo idu sa mnom. To je što se tiče obrazovanja. Obrazovanje je nešto mnogo više od stručne spreme, mnogo šire od stručne spreme.
Vi ste, na primer, glasali da bude predsednik Vlade čovek sa srednjom stručnom spremom, gospodin Živković. Vi ste za njega glasali da bude predsednik Vlade Republike Srbije. To nije jedini primer. U Evropi imate koliko god hoćete primera, i narodnih poslanika i ministara u Vladi, imate primere izabranih predsednika, predsednika Vlade sa srednjom stručnom spremom.
Mnogi nalaze zamerku ovom predstavničkom domu, ovoj Narodnoj skupštini, razne zamerke. Mislim da je najveća zamerka, ja imam zamerku na saziv ovog parlamenta i na svoju poslaničku grupu zbog toga što nema nijednog autentičnog srpskog seljaka Narodnoj skupštini, nijednog. Ovo je predstavnički dom. Ovo nije akademija nauka. To je sasvim nešto drugo.
Vas smo branili. Vi niste bili prisutni. Zbog toga ste dužni da se, ne meni, nego celoj Narodnoj skupštini izvinite. Vas smo branili od napada načelnika Generalštaba, gospodina Ponoša, koji je za vas rekao da ste nestručni, nekompetentni i da ne znate o čemu pričate na sednici Odbora za odbranu i bezbednost. Branio sam vas, ne vas kao Dragana Šutanovca, nego instituciju ministra u Vladi Republike Srbije. Prošao je kao bos po trnju na toj sednici Ponoš, a vi niste došli; pozvani ste, rekli ste da ste bili zauzeti.
Ponovo vršite zamene teza. Ponavljam vam datum, gospodine ministre, 17. februar 2008. godine, pustite ko je išao i koje su odluke donošene pre toga.
Uostalom, opet države koje ste čitali za mirovnu misiju u Liberiju ili Haiti, to su mirovne misije UN-a. Tamo nismo otišli u kontingentu države članice NATO-a, nego kao srpski policajci, ili kao srpski vojnici, ne u kontigentu Norveške, države članice NATO, koja pravi od Kosova državu.
To je naše mišljenje, naš stav, mi ga iznosimo tamo gde po Ustavu imamo na to pravo. Ako vama nije jasno šta vam govorim, nego treba da ponovim još jednom, tamo smo otišli kao srpski policajci.
Zašto ste govorili o srpskoj zastavi? Nijednog trenutka nisam govorio o tome da nećemo ići pod srpskim obeležjima, nijednom. Ići ćemo u norveškom kontingentu, države članice NATO pakta. Da li treba milion puta to da ponovim? Da li treba i koliko puta treba to da ponovim?
Ponavljam još jednom, i time završavam, NATO ne želi Srbiju u svom okviru, NATO želi da uđe u Srbiju. On ne želi da Srbija uđe u NATO pakt, on želi da uđe u Srbiju i da od Srbije napravi državicu, ambasador to govori, te da li regionalizacija, te status Vojvodine, te Kosovo, i zna se šta je, državicu koju će da kontroliše. To se vidi svakog dana. Ko ne vidi, taj to ne želi da vidi, ili ima razlog zašto ne želi da vidi. To je činjenica.
Ako već govorite o volji naroda, podržite našu inicijativu. Hajdemo na referendum. Ako ne želite vanredne parlamentarne izbore, hajdemo na referendum. Hajde da vidimo i postavimo pitanje građanima Srbije, da li žele da Srbija bude član NATO pakta.
Hajde da im postavimo to pitanje i hajdemo na referendum, pošto se pozivate na volju građana, pa da vidimo kakav ćete odgovor dobiti. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 1. predloga izmena i dopuna ovog zakona. Manje-više je dosta toga već u prethodnoj raspravi rečeno o čemu se tu radi i koje su naše najveće primedbe. Naime, mi smo u jednom delu ovog amandmana u tački 26. ovog člana posle reči "u saradnji sa drugim nadležnim organima saglasno" dodali reči "Ustavu i".
U obrazloženju koje smo dobili od Vlade da se ovaj amandman ne prihvata piše: ''Amandman se ne prihvata, jer su odredbe Zakona o spoljnim poslovima jasne, ako se tumače u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima''.
(Inače, govoriću duže od dva minuta, to računajte u vreme moje poslaničke grupe.)
Možda su jasne, mada cela ova izmena i dopuna zakona uopšte nije jasna nikome, ni zašto se radi ni na koji način. Možda su odredbe ovog zakona, ako se tumače u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima, jasne i narodnim poslanicima. Pretpostavljam da većini jesu, ali upravo ministru koji ovde nije prisutan nisu jasne. Reći ću konkretan primer zašto mu nisu jasne i zašto se ispostavilo, na osnovu prakse, da je ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Dobio sam odgovor iz Vlade, potpisao ga je ministar odbrane gospodin Dragan Šutanovac, na moje poslaničko pitanje vezano za učešće vojnika pripadnika Vojske Republike Srbije u vojnim manevrima u Gruziji koje je organizovao zločinački NATO.
Naime, 28. decembra 2008. godine na predlog ministra Jeremića, znači Ministarstva spoljnih poslova - a to se u javnosti nije znalo, kasno se saznalo, tek nekoliko dana pred Đurđevdan, kad je trebalo naši vojnici tamo da krenu, bio je optužen ministar odbrane da je on to predložio, a ispostavilo se da nije, nego da je to predložio ministar Jeremić - Vlada je donela zaključak kojim donosi odluku da upućuje vojnike na te manevre.
Kasnije, nekoliko dana pred odlazak naših vojnika, posle pritiska javnosti, ministar Jeremić takođe podnosi Vladi predlog da se povuče ta odluka, zbog spoljnopolitičkih odnosa i što se Rusija protivi tim manevrima i što se dešavaju u nezgodnom kavkaskom regionu i u nezgodnom trenutku, kao da to nije mogao da zna u decembru, kao čovek koji vodi spoljne poslove, jer su nekoliko meseci pre toga bili oni sukobi u Gruziji i svaki ozbiljan diplomata i ministar je znao da će Rusija imati nešto protiv tih manevara.
Očigledno je da zbog tog ministra i takvih ljudi ovakva formulacija mora da stoji u Predlogu zakona.
Vlada Republike Srbije je, kad je donela tu odluku, bila u obavezi da je pošalje parlamentu na ratifikaciju, jer član 140. Ustava jasno govori o tome da samo parlament može da donese odluku o tome da li će pripadnici naše vojske učestvovati u nekoj međunarodnoj misiji i bilo kakvo angažovanje jednog jedinog srpskog vojnika ne može da bude učinjeno bez odluke parlamenta. To je i te kako jasno po članu 140. Ustava.
Uostalom, sada imamo u proceduri i angažovanje naših vojnika u Čadu i Centralnoafričkoj Republici, pa ne mogu biti upućeni tamo dok parlament o tome ne bude raspravljao.
U parlament nije stigao nijedan papir vezan za učešće naših vojnika u vojnim manevrima u Gruziji, ni jedan jedini, nikada, a zamalo da ljudi odu tamo. Da nismo saznali, bila bi učinjena najveća bruka u istoriji Vojske Srbije i države Srbije, da srpski vojnici budu poslati na granicu sa Rusijom da učestvuju u manevrima onih koji rade direktno protiv Rusije i ruskih interesa. Nikada, nijedne sekunde, nijednog trenutka, nijednim slovom, nijednim papirom parlament o tome nije bio obavešten.
Zbog toga bi ovaj amandman morao biti prihvaćen. Apelujem na poslaničku većinu da dobro razmisli i da ovaj amandman prihvati, jer ga je Vlada odbila uz obrazloženje koje potpuno ne stoji. Na sopstvenom primeru su to pokazali.
I šta sada imamo? Umesto da o tome raspravljam sa ministrom jer sam dobio odgovor na pitanje i da od njega očekujem da mi ovde obrazloži zašto je to predložio, na koji neozbiljan način, njega nema. Čovek je na Rolan Garosu, sa predsednikom države.
Sarkozi, koji je juče bio domaćin našem predsedniku, gde god da ide, on ide sa svojom novom suprugom Karlom Bruni, a Boris Tadić svugde ide sa Jeremićem. Otvara se Olimpijada u Pekingu - Boris Tadić sa Jeremićem, Rolan Garos - Boris Tadić sa Jeremićem. Onda ide da poseti predsednika Francuske. Šta čujemo? Šta je to novo što smo čuli od predsednika Francuske i od Borisa Tadića, a što nismo čuli milion puta od 2001. godine do sada?
Francuska podržava ulazak Srbije u EU, Francuska podržava demokratske reforme u Srbiji, Francuska ne traži nikakve dodatne zahteve vezane za viznu liberalizaciju u Srbiji, Francuska je prijatelj Srbije – to smo čuli koliko god hoćete puta od 2001. godine do sada.
Šta smo novo čuli? Gde su investicije? Gde je međunarodno pravo? Zašto je Francuska bila jedan od najvećih zagovornika u SAD i Velikoj Britaniji za dolazak Euleksa na Kosovo? Zašto je rađeno sve to što je rađeno?
Zašto se dešava na Kosovu ono što se dešava? Zašto istog dana kada su Tadić i Jeremić kod Sarkozija ministar za KiM ne može da uđe na KiM, ne daju mu da uđe? Oni se slikaju, a ti isti predstavnici Euleksa dole, među kojima ima mnogo Francuza, ne daju našem ministru da uđe na KiM. Šta vi činite sa Srbijom? Vi poslanici ste za to krivi, zato što ih za to podržavate. Vi iz poslaničke većine podržavate takvu Vladu, podržavate Jeremića da to radi, podržavate Tadića da to radi.
Na kraju, zbog čega je isto važno ovaj amandman prihvatiti i zbog čega je bitno održati, u ovom trenutku bitnije od bilo čega, referendum o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne?
Kaže ministar vojni – nas tamo niko i ne zove. Tačno je, NATO nas ne zove da uđemo u NATO. Zato što nije stvar u tome, stvar je u tome što NATO hoće da uđe u Srbiju, to je razlika. NATO hoće da uđe u Srbiju, NATO ne želi da Srbija uđe u NATO. Ne trebamo im mi na takav način. Oni na nas gledaju potpuno drugačije nego na neke druge i oni žele da uđu, da nastave okupaciju Srbije koju su započeli sa Bondstilom i Kosovom i njima treba takva vlast. Zbog toga na mala vrata, preko takve vlasti, kao što je i Hrvatska bez referenduma ušla u NATO iako je javnost protiv, oni žele da uđu u Srbiju, žele da okupiraju Srbiju. I zato je na referendumu potrebno reći ne NATO-u, a znamo svi da će narod to reći. Srbija je vojno neutralna država. Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, i te kako je grubo povređen Poslovnik. Pogledajte članove 78. i 79, gde se obrazlaže i precizira rad nadležnog odbora za zakon. Ovde je to odbor za koji vi kažete da je održan, a nije održan. On je zakazan za 12.00 časova. Nije održan i neće ni biti održan jer nema kvoruma. Znači, nećemo dobiti mišljenje Odbora. Ako ga i dobijemo, kada ćemo dobiti, kad se završi rasprava? Kad počnemo da pričamo o statistici, zbog čega je ministarka ovde došla, i došla da trpi sve ovo?
Drugo, ovde jasno piše da je Odbor dužan da pozove poslanike koji su podneli amandmane.
Malopre sam jedan amandman obrazlagao. Nikada me Odbor nije pozvao da obrazložim svoj amandman pred njim, nijednog trenutka. Možda bi ga Odbor prihvatio, možda sada ne bismo raspravljali, možda ne bih rekao da se Tadić i Jeremić svuda šetaju zajedno i prisustvuju otvaranjima sportskih manifestacija dok drugi vode supruge, da mi je dozvoljeno da to kažem na Odboru.
Ili, u članu 79. jasno piše: "Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje o predlogu akta u načelu, koje je izložio na sednici odbora, izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Narodne skupštine".
Znači, imaju pravo ljudi mnogo toga da rade ovde, a ništa od toga nije učinjeno. Vi ćete sada reći da je ovo rasprava u pojedinostima. Kada je bila sednica o tome da se raspravlja? Nikada, nijednog trenutka. Nije ni održana. Ni pre, ni sad.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče smo bili svedoci posete potpredsednika SAD-a izvršnoj vlasti u Srbiji, pošto je očigledno da Srbiju nije posetio. Prekjuče je bio u Bosni i govorio je u Bosanskom parlamentu. Upravo se nalazi na teritoriji srpske AP Kosovo i Metohija, ali govori u parlamentu lažne države Kosovo, obraća se poslanicima u toj skupštini gde su, uglavnom, svi teroristi i kriminalci. Hvala Bogu, pa nije imao hrabrosti da se ovde pojavi, jer mu nije ni bilo mesto da se pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako da mogu reći da se sve svelo na posetu izvršnoj vlasti u Srbiji i njemu, tj. Amerikancima omiljenim nevladinim organizacijama, na večeri koju je predsednik države Boris Tadić priredio za Bajdena, Miljenka Deretu i Miškovića.
Jutros je odleteo, gužva je prošla, odleteo je na teritoriju srpske AP Kosovo i Metohija. Inače, otišao je da pozdravi neke Kosovce, otišao je da podrži stvaranje te države, koju podržava i pravi, pre svega, NATO, sa snagama dole prisutnim, u okrilju Rezolucije 1244, koja im služi samo kao pokriće, legitimitet, da Albancima prave državu.
Međutim, ništa nismo čuli juče od izvršne vlasti u Srbiji da je poručila SAD-u preko čoveka koji nas je nazivao zločincima, primitivcima, ubicama. Nismo čuli da su izneli nijednu primedbu na rad Euleksa na Kosovu. Nismo čuli da su izneli nijednu primedbu na ponašanje Euleksa ili predstavnika EU na Kosovu, Pitera Fejta, koji tamošnje Srbe naziva ekstremistima, a severno Kosovo – poslednjom crnom rupom u Evropi. Sve što smo čuli, jeste da Srbija neće nikada priznati Kosovo. To njih baš briga. Baš je njih briga šta Srbija priča, dok ništa ne čini. U tome i jeste problem.
Kada će izvršna vlast u Srbiji, Vlada Republike Srbije, početi da dela? Kada će tražiti od SAD-a, kao članice Saveta bezbednosti UN-a, da se ponovo pokrene proces pregovaranja i utvrđivanje statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija, na osnovu Povelje UN-a i na osnovu međunarodnog prava?
Dok mi čekamo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda u Hagu, a govorili smo vam da je to greška, da treba tužiti, jer na osnovu tužbe mora Sud da donese rešenje, a ne savetodavno mišljenje, za to vreme je i Kraljevina Bahrein priznala Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu i sada ih je ravno 60. Znači, ono što je rekao predsednik Tadić, da će se taj proces priznavanja zaustaviti, nije se dogodilo.
SAD svakodnevno vrše pritisak na države u svetu da priznaju Kosovo, i to se dešava. Oni nama nisu prijatelji, ko to ne vidi, taj je slep kod očiju. Saradnja treba da postoji, ali moramo da štitimo naše državne i nacionalne interese. Kada će se postaviti to pitanje?
Ponavljam, još jednom postavljam pitanje, pre svega, grupama u poslaničkoj većini, SPS-u i DS-u – hoćete li glasati za SOFA sporazum? Ako budete glasali za taj sporazum, to će biti još jedan dokaz da, u stvari, izokola priznajete i vi nezavisnost Kosova. Zahvaljujem.
Kako mogu da se javim, ako se ne registrujem? Dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu sutrašnje posete potpredsednika SAD-a, koji će, kada dođe u Beograd, verovatno reći da je došao kao prijatelj Srbije i srpskog naroda.

To je jedna klasična rečenica, koju koriste političari SAD-a i njihovi visoki funkcioneri, bez obzira na to što su određenom periodu srpski narod nazivali, koristili razne termine, npr. – primitivan, nazivali naš narod narodom ubica, govorili da treba da budemo bombardovani bez imalo griže savesti; to će se zaboraviti, bez obzira na posledice koje mi vidimo i trpimo svakog dana.

Ta će poseta doći i proći, on će posle toga otići u Prištinu, ali nama će ostati problemi koje imamo, jer, naravno, ta ista SAD nije ništa učinila poslednjih 10 godina da nam pomogne u rešavanju tih problema ili otklanjanju posledica bombardovanja, nego nam situaciju, iz dana u dan, sve više komplikuju i rade suprotno onome što je interes srpskog naroda i države Srbije.

Dovoljan primer za to je ono što se dešava u srpskoj AP Kosovu i Metohiji poslednjih meseci. Od dana kada su Albanci proglasili nezavisnost na našoj teritoriji, tj. albanska nacionalna manjina, nepravno, iz dana u dan, sve više i više kulminira teror nad Srbima dole.

Na različite načine se on sprovodi, međutim, poslednja izjava, pre svega, ambasadora SAD-a u Beogradu, kao i izaslanika EU Pitera Fejta na KiM-u, govore da se, očigledno, sprema još veći teror nad Srbima na KiM-u, u cilju uspostavljanja vlasti, te tzv. vlasti na KiM-u od strane albanske nacionalne manjine, tj. terorista i kriminalaca koji oličavaju tu vlast.

Citiraću gospodina Pitera Fejta, koji je rekao ovako: ''Kosovo, sever Kosova je poslednja crna rupa u Evropi. Tim delom vladaju ekstremisti koje podržavaju nacionalističke stranke u Srbiji. Vlada Republike Srbije mora da učini sve i da pomogne dole Euleksu da se situacija smiri i reši''.

Upozoravam vas, to sam juče rekao i danas kažem još jednom, sledeća reč koja se koristi u američkoj terminologiji je ''teroristi''. Posle ekstremista, dolaze teroristi. Kada to izgovore, svi ti naši ljudi biće legitiman cilj za NATO i krenuće lov na njihove glave. Ne uozbiljimo li se kao država i ne počnemo li da radimo ono što nam je posao, pre svega, da otkažemo dobrodošlicu Euleksu, jer nemaju pravni osnov da budu dole, da prestanemo da primenjujemo SSP i da ne usvojimo ove tri rezolucije, među kojima je i SOFA. Na ovom dnevnom redu, mi ćemo pokazati da smo banana država.

Moje pitanje za Vladu Republike Srbije je da li će uopšte odgovoriti na ova pitanja i da li će gospodina Pitera Fejta upoznati s tim da na severu Kosova nisu ekstremisti i teroristi, nego legitimno izabrani građani, predstavnici birača, naroda, i da treba da prestane hajka na njih, nego da treba, zajedno sa Srbijom, već jednom da se organizuju pravi pregovori oko statusa KiM-a?

Moje pitanje za Vladu je to, a za skupštinsku većinu, i time ću završiti – hoćete li glasati za SOFA-u, juče to niko nije rekao, i ova dva sporazuma s vojskom, ili ne? Mene interesuju, pre svega, DS i SPS. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, znamo svi kakav dnevni red imamo ispred sebe. Opredelio sam se da govorim o tri ratifikacije koje dobijaju snagu zakona od ovih 38 koje su na dnevnom redu. Pre toga moram reći da bih želeo da predložim ovoj nesposobnoj vladi …
(Predsednik: Gospodine Šormaz, izvinjavam vam se, gospođa Plavšić je ovlašćeni predstavnik G17 plus.)
Kakve to ima veze? Počeo sam da govorim. Dali ste mi reč. Sada neka sačeka. Počeo sam da govorim, mislim da je to osnovni red.
(Predsednik: Vi ste se javili pre, ali imala je prednost.)
Znam da je imala prednost, ali vi ste mi dali reč.
Nesposobna Vlada Republike Srbije, znam gde sam stao, mogao bih da joj dam jedan predlog, pošto se ionako ponaša kao da je čine neke novonastale evromerkalije, pa smo mi postali jedina država koja ima ambiciju da postane član EU, da ne pomaže EU toj zemlji koja se kandiduje da postane član EU, nego ta zemlja pomaže EU. To smo učinili kroz jednostranu primenu SSP, gde na sopstvenu štetu pomažemo privredu EU usred ekonomske krize sa par stotina miliona evra. Izgleda da je – ima se, može se, pa onda i možemo tako da činimo. Prava šteta će tek biti izračunata kada se ustanove štete u poljoprivredi, koje još uvek nisu ustanovljene na pravi način.
Pošto je danas bio požar u zgradi Evropske komisije u Briselu, mogla bi ova ekipa koja je išla da najavi izgradnju Koridora 10 da ode u EU i pomogne na taj način brzo saniranje štete zgrade Evropske komisije. Sigurno da bi oni to mnogo bolje znali, ionako su obećali ono što smo slušali devedesetih – brzo završen Koridor 10, pa brzo završene pruge, pa mostovi, i to sve do kraja ove godine. Čak je izrečeno – "brze pruge Srbije", za koje nismo verovali da ćemo na takav način slušati o njima još od devedesetih godina.
Da se vratim na dnevni red. Tri predloga zakona, prethodni kolega iz SRS je govorio o njima, neprihvatljiva su za DSS. Želim da pozovem sve stranke da dobro razmisle do dana za glasanje, posebno SPS i DS, s obzirom na to šta smo odlučili u ovom istom domu u decembru 2007. godine, tada je G17 glasao za to i s obzirom na to šta se dogodilo u prvoj polovini 2008. godine i od onog čina proglašenja, nepravnog, nezavisnosti Kosova, pa naovamo do dana današnjeg. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređenja odbrambenih odnosa. Taj sporazum je potpisan 5. aprila 2006. godine. Stajao je u fioci, hvala bogu, i nikada nije za vreme prethodne dve vlade pušten u proceduru, da bude ratifikovan i da dobije snagu zakona, bez obzira na to što je potpisan kao sporazum.
Isto tako, tu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD, potpisan 8. novembra 2006. godine i tu je Predlog zakona, čuveni SOFA sporazum, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, koji je potpisan 7. septembra 2006. godine.
Što se tiče zakon o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređivanju odbrambenih i vojnih odnosa, jednostavno je cinično da u ovom trenutku danas o njemu raspravljamo i da ga ratifikujemo.
Jer, dovoljno je samo da pogledate uvod u zakon, preambulu, u kojoj piše: "u cilju sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje, tehnologije, materijala i ekspertize u vezi sa tim...". To Srbija ne radi, zna se ko to radi, to rade Sjedinjene Američke Države. Šta će nam sporazum sa njima da sprečavamo širenje takvog oružja, kada mi to ionako ne radimo? "... u želji da se spreči neovlašćeni transfer i transport, uključujući tranzit nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja i pripadajućeg materijala, tehnologije i ekspertize, podrazumevajući da se saradnja u skladu sa ovim sporazumom odnosi i na radioaktivne materijale (što uključuje, ali se ne ograničava na radioaktivne izvore) koji se mogu koristiti za uređaje za širenje radijacije.
Predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, NATO pakt nas je bombardovao svim vrstama oružja osim biološkog. Sve poznato oružje je koristio protiv nas i, radiolozi to posebno znaju, posledice korišćenja ovakvog oružja tek sada počinju da se osećaju u Srbiji. Stručnjaci za štitnu žlezdu kažu da će tek sada, posle deset godina, Srbija osetiti posledice i imati velikih problema i povećan broj, čak nekoliko puta povećan broj, teških oboljenja na štitnoj žlezdi i rak štitne žlezde.
Ništa Sjedinjene Američke Države nisu učinile da pomognu Srbiji posle toga. Ništa. Niti su dale novac, niti su poslale eksperte da pomognu da se Srbija očisti. Ni na koji način nisu pokazale ni trunku griže savesti zbog toga što su to uradile Srbiji.
Tadašnja nevladina organizacija, ekspertska grupa G17 (ne stranka) procenila je da je trideset milijardi dolara bila šteta u Srbiji od bombardovanja, 3000 ljudskih žrtava, i sve ovo što nas sada čeka. Srbiju još uvek bombarduju SAD na ovaj način.
Iz sporazuma SOFA, o kome je kolega malopre govorio u detalje, pročitaću vam sledeću stvar: "u želji da zaključe sporazum", kolege iz DS ovo je bitno da čujete, ako je moguće, "o unapređenju saradnje u oblasti odbrane između Srbije i SAD, potvrđujući da je ova saradnja zasnovana na potpunom poštovanju suvereniteta strana i Povelje UN, imajući u vidu želju strana da potvrde odgovornost za podršku" itd.
Ponavljam: "potvrđujući da je ova saradnja zasnovana na potpunom poštovanju suvereniteta strana i Povelje UN". To je potpisano 7. septembra 2006. godine. Tada to čak nije moralo ni da bude sporno, ali od onog dana kada su SAD priznale (a to se dogodilo 2008. godine, godinu i po dana kasnije) jednostrano, nepravno proglašenje nezavisnosti Kosova od strane terorista, ekstremista na Kosovu i Metohiji, od tog trenutka za nas ovaj sporazum, kao i prethodna dva, ne važi, zato što su SAD tim činom narušile suverenitet Republike Srbije i i te kako narušile i povredile Povelju UN.
To je država sa kojom se ne može potpisivati ovakav sporazum. Oni su to na delu pokazali godinu i po dana kasnije. Hvala bogu da nismo ratifikovali ove sporazume odmah posle potpisivanja. Zato, pozivam parlament da u danu za glasanju ovo odbije. Interesantno je da ovi predlozi stoje od 31. oktobra u skupštinskoj proceduri, a da su tek sada, dva dana pred Bajdenov dolazak, stavljeni na dnevni red. Nisu stavljeni ni u oktobru mesecu, ni u novembru, ni decembru. Imali smo toliko velike dnevne redove. Nisu stavljeni, nego baš sada.
Ovde je nekoliko mojih prethodnika već govorilo šta je govorio ambasador SAD u prethodnih par izjava, u prethodnih nekoliko dana. Podsetiću na još jednu stvar koju je on sebi dao za pravo. Verovali ili ne, sad ću malo vas da branim, on je rekao da predsednik Srbije Boris Tadić nije loš političar, dobar je političar, ali ne može sebi da dozvoli da bude i predsednik DS istovremeno (to je rekao pre sedam dana u intervjuu za novosadski "Dnevnik"), a Mlađan Dinkić i Božidar Đelić su možda dobri ekonomisti, ali to ne znači da su dobri političari.
On sebi daje za pravo, naravno, verovatno je ključni faktor koji vas je sastavio, da vam čak govori koje kadrove da imate i koga da stavljate u Vladu, ko je loš, ko dobro radi, ko ne radi dobro, ko može da bude predsednik jedne partije u Srbiji, a ko ne bi trebalo da bude predsednik partije u Srbiji. To nije toliko strašno koliko je strašno ono što je rekao gospodin Piter Fejt za Bi-Bi-Si pre nekoliko dana, mislim u petak. Dobro obratite pažnju, to je još jedan od argumenata zbog čega sva ova tri predloga zakona treba da odbijemo. Gospodin Piter Fejt je rekao sledeću rečenicu – sever Kosova i Metohije, sever Kosova je poslednja crna rupa u Evropi. Tamo vladaju ekstremisti koje podržavaju neke nacionalističke stranke u Srbiji.
Ti ekstremisti su verovatno skupština, legitimna skupština na Kosovu i Metohiji srpske zajednice i njihovi predstavnici. Svi smo učestvovali u tim izborima, svi imamo svoje predstavnike tamo, oni su sada za njih ekstremisti kao legitimni predstavnici srpskog naroda. Pored toga je rekao da Vlada Republike Srbije mora njih da dovede u red. "Ta nacionalistička stranka ... ", verovatno misli na nas iz DSS, mi se time ponosimo što pomažemo tim ljudima tamo, to što smeta gospodinu Piteru Fejtu, to je njegov problem.
Kažem vam, oni su danas ekstremisti za njih. Za tri meseca taj isti gospodin može izgovoriti da su teroristi. Kada izgovori tu reč, ti ljudi dole postaju legitimna meta za NATO pakt koji ne poštuje Povelju UN i tada počinje sezona lova na Srbe na severu Kosova.
Molim vas da se uozbiljimo. Odbacimo ova tri predloga, pokažimo naš stav kao država i pomozimo Srbima dole. Nemamo ni jedan jedini razlog i ni jedan jedini benefit iz ratifikacije ova tri sporazuma. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 235. i danas je utorak, postavljamo pitanja Vladi Republike Srbije, ne dobijamo odgovore u predviđenom roku, još ni na jedno pitanje koje je postavio poslanički klub DSS u skladu sa Poslovnikom nismo dobili odgovor.
Doduše, počela je da bude praksa da iz Narodne skupštine, od rukovodstva Narodne skupštine ne dobijamo odgovore, tako da nismo saznali ni zašto se u ovo vreme štednje predviđa 24 miliona za korišćenje softvera za E-parlament ili za izgradnju, ko je doneo odluku da se izgrađuje spoljna rasveta oko Skupštine za 55,5 miliona ili zašto se nekim službenim automobilima voze sekretarice i osoblje Narodne skupštine Republike Srbije, dok drugi zaposleni koriste u Beogradu gradski prevoz?
Zašto se automobili fotografišu BG-02-03 Narodne skupštine Republike Srbije na pijacama, konkretno na pijaci na Vidikovcu? Ko to ide da koristi službeni automobil za takve namene? Vlada nam ne odgovara ni na jedno pitanje.
Recimo, postavili smo pitanje vezano za angažovanje naših vojnika, tj. vojnika Vojske Republike Srbije u Gruziji prošle nedelje. Svugde se o tome govori, u medijima se o tome govori, ministri o tome govore u medijima, ali Narodna skupština kada postavlja pitanja na istu temu ne dobija odgovor. To je odnos Vlade prema ovoj Narodnoj skupštini.
Mi imamo 20 mesta predviđenih za Vladu. Juče je takođe bio pokazan odnos Vlade i prema Narodnoj skupštini kada se raspravljalo o ratifikaciji sporazuma sa Ruskom federacijom. Pretpostavljamo da kada, ako dođe, nadamo se da će doći vizna liberalizacija sa EU, kao što je rekao moj kolega Popović juče, da će svih 28 ministara i predsednik Vlade ovde doći i verovatno će sedeti jedan na drugome, ali juče nije bilo nikoga kada se govorilo o viznoj liberalizaciji sa Ruskom federacijom.
Moram da ponovim pitanje. Pre sedam dana sam ga postavio, pre nešto manje od sedam dana, predsedniku Vlade, bio je prisutan i nije odgovorio. Ko je doneo odluku i kad, imamo izjavu državnog sekretara iz Ministarstva odbrane da se o tome govorilo 25 decembra 2008. godine, i da je to neki zaključak Vlade, ali ne piše ni na čiji predlog, ni koje ministarstvo je to predložilo, a vidimo da je sada to veoma aktuelna tema, određene nevladine organizacije se spremaju da počnu da skupljaju potpise, možda i danas skupljaju, za smenu određenih ministara zbog toga, ali niko da nam da informaciju na čiji predlog, kad i ko je doneo odluku da se angažuju vojnici u NATO akciji?
Sad pokušava da se zameni teza i da se kaže da je to akcija Partnerstva za mir. Ne, nije, to je akcija NATO u Gruziji na granici sa Rusijom.
Ko je doneo odluku da se tamo pošalju naši vojnici, suprotno članu Ustava 140. koji kaže – vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.
Ako se o tome na Vladi raspravljalo 28. decembra, do dana današnjeg Narodna skupština Republike Srbije nije dobila nijedan papir vezan za angažovanje. Sad ću vas upoznati sa tim da je ukupno 19 vojnika i policajaca Srbije angažovano u drugim misijama – Kongo, Liberija, Obala Slonovače, a da nikada Narodna skupština Republike Srbije to nije ratifikovala.
Znači, u ovom trenutku se nalazi 19, sada se priča o tome da zbog reakcije Rusije u državnom interesu se neće poslati ti vojnici. Ko je doneo pre šest meseci odluku da pošalje i ko je taj ko nije znao da predvidi kakva će reakcija Rusije biti?
Ko je i kad je, i na čiji predlog i da li će već jednom Vlada Republike Srbije odgovoriti na to pitanje?
Gospođo predsedavajuća, javljam se upravo iz tog razloga što nema nikoga od predstavnika predlagača. Mislim da ne možemo po ovoj veoma važnoj tački dnevnog reda da nastavimo da radimo, a da niko od predlagača nije tu, a naročito ministar Jeremić, koji je potreban da bude prisutan ovde za ovu tačku dnevnog reda.
Mislim da je potrebna pauza dok ne dođe gospodin Jeremić.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova vlada koja već ima epitet, u narodu duboko ukorenjen, kao nesposobna, konačno nam je dostavila jedan predlog zakona ratifikacije, za koji možemo svi da glasamo u ovoj skupštini, ali nažalost, već na prvom koraku je ponovo dovela ovu skupštinu u jednu situaciju neprijatnu, omalovažavanje Skupštine se nastavlja, kao nažalost i ovog veoma bitnog sporazuma.
Gospođa Nada Kolundžija, kao predstavnik poslaničke grupe ZES, zbog toga što smo reklamirali povredu Poslovnika, jer u ovih 20 mesta gde treba da sede predsednik Vlade i ministri nije sedeo niko, kasnije je došao gospodin državni sekretar, niko nam nije obrazložio važnost, što je inače dužnost Vlade da uradi, ovog zakona, pokušala je krivicu za to što smo mi rekli da se na takav način umanjuje značaj ovog sporazuma da prebaci na nas koji smo reklamirali povredu Poslovnika.
Vlada koja ovde ne sedi i koja kao da ne pokazuje da stoji iza ovog sporazuma, jeste ta koja umanjuje značaj ovog sporazuma. Potpuno je bilo naivno misliti da mi šaljemo pogrešnu poruku, budite ubeđeni da je i u Vašington, i u Brisel, i u London, a naročito u Moskvu, stigla i slika, i depeše o tome šta se ovde dogodilo u 12.00 časova, čak i da niko od nas nije progovorio, to bi se i te kako dobro znalo u svim tim zemljama i u svim tim centrima, a naročito u Moskvi.
Ovo smo rekli pre svega zbog građana Srbije koji imaju jedino prenos ove Narodne skupštine, kao mogućnost da čuju pravu istinu o tome šta se dešava u Srbiji, pošto vladajuća koalicija, nažalost, i dalje preko elektronski medija koje kontroliše, i većine pisanih, obmanjuje građane kao što je radila pre godinu dana, kada je počela izbornu kampanju, tako i sada.
Ali, to što ovde nije prisutna, meni govori da ova vlada treba da zasluži još jedan epitet ne samo nesposobne vlade, nego i vlade koja je u petak došla samo sa dva ministra kada se raspravljalo o budžetu, a sve drugo u medijima je imalo veći značaj, sve druge vesti tog dana od te rasprave o budžetu, govori da ta vlada ne stoji iza onoga što radi, da se krije i da je na neki način čak i kukavička vlada.
Ovde je rečeno da moramo da gledamo interes građana Srbije, to je takođe rekla gospođa Kolundžija, kada donosimo odluke. Pa, naravno, zato ćemo i glasati za ovaj zakon mi iz DSS, jer svi ekonomski pokazatelji, svi ekonomski stručnjaci u svetu, to za javnost recimo SAD ili EU nije nikakva novost, sada, sredinom 2009. godine, pokazuju da će u 21. veku nosioci ekonomskog razvoja, nosioci čitave ekonomije sveta biti tzv. države BRIK-a, tj. Brazil, Rusija, Indija i Kina, i naravno da je onda i naš interes sa takvim državama, pa naravno i sa Rusijom, da potpisujemo ovakve sporazume, da ih ratifikujemo u parlamentu i da počnemo da ih primenjujemo i da radimo na tome. Daj bože da ih bude još više.
Takođe je indikativno da su sve ove četiri države koje sam nabrojao podržale naše nastojanje, iako je trebalo raditi nešto drugo, ali ova vlast je odlučila da traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali interesantno je da su baš ove četiri države, Brazil, Rusija, Indija i Kina podržale Srbiju na tom sudu, dale su svoje mišljenje koje podržava stav Srbije na tom sudu, a SAD i Velika Britanija, npr, uradile su suprotno.
Spoljna politika ove države, koju predstavljaju dva čoveka u zemlji, gospodin Tadić i gospodin Jeremić, rade sve u štetu Srbije. Od dana kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od tog dana je situacija u našoj južnoj srpskoj pokrajini KiM sve gora i gora. Upozoravali smo da će se to desiti. Gospoda iz SPS-a sada govore šta se dešava u Kosovskoj Mitrovici, ali su stali iza tog sporazuma, stali su iza dovođenja Euleksa na Kosovo, a sada traže da država reaguje u Kosovskoj Mitrovici, a država sama sebi takvim odlukama vezuje ruke.
Ta ista država, čuli smo 5. oktobra 2008. godine od američkog ambasadora Kamerona Mantera da je gospodin Jeremić obećao da će Srbija pristati na to da Euleks dođe na Kosovo. Kasnije smo čuli, bilo je ovde i poslanika koji su pokušali da obmanu javnost i da kažu da je Rusija za nešto glasala na sednici Saveta bezbednosti kada je donošena odluka o Euleksu, znači, nikada nije glasala ni Rusija, nije ni Amerika.
Niko nije glasao jer se o tome nije odlučivalo. To je bilo predsedničko saopštenje na osnovu sporazuma koji je ova Vlada potpisala bez naše odluke i bez odluke ovog parlamenta, kao u okviru Rezolucije 1244. Niko za tih navodnih šest tačaka, a francuski ambasador Tevel nam kaže da nije šest nego je 53 i da se ne mogu tih šest odvojiti od ovih 53 kada se govori o angažovanju Euleks na Kosovu.
Šta imamo? Imamo haos i imamo ono što predviđa Ahtisarijev plan, pravljenje NATO države ne KiM uz pomoć Euleksa. To je spoljna politika koja se vodi, a za sve to vreme Rusija nas je podržavala i dan-danas nas podržava u nastojanjima, i to bez ičega, ne traži ništa zauzvrat za to što radi. To ne radi zato što je nama bratska zemlja, a jeste, nego radi zato što je to pravo i pravda, i pomaže nam na takav način.
Znači, sve vreme nas podržavaju, sve vreme staju iza naših diplomatskih aktivnosti. Šta mi radimo? Pre šest meseci, očigledno ustavnosti, da bi sad, nekoliko dana pre nego što počne ta vežba, izbilo u javnost, ta Vlada donosi odluku da naši vojnici učestvuju u NATO vežbi u Gruziji, bez obzira da li dva ili dvesta.
Gospodin Palalić je lepo rekao, na osnovu člana 140. Ustava Republike Srbije Vlada ne može takvu odluku da donese. Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o angažovanju Vojske Republike Srbije i njenih pripadnika u inostranstvu. Nikada taj papir ovde nije došao.
Pitali smo predsednika Vlade u četvrtak, sedeo je ovde, kada je doneta ta odluka, ko je doneo. Čovek sedi i ćuti, neće da odgovori. Za to vreme se prepucavaju ponovo ministri u Vladi, Šutanovac i Jeremić, ko je za tako nešto odgovoran.
Znači, šaljemo na granicu sa Rusijom naše vojnike. Kome pomažemo? S kim želimo da učestvujemo u tim vežbama, bez obzira što smo doneli odluku o vojnoj neutralnosti i o tome da Srbija neće biti član ni jednog vojnog saveza, a trenutno u svetu postoji samo jedan, to je NATO pakt, ni jedan drugi vojni savez u svetu ne postoji i siguran sam da bi svet bio mnogo lepše mesto za život kada ne bi postojao ni jedan vojni savez.
Taj još jedan koji je ostao kada bi se ugasio, mi tu nemamo šta da tražimo kao država, taj isti savez nas je pre samo deset godina, nije to tako davno bilo, setite se, bombardovao nas je. Tada je njihov portparol Džejmi Šej rekao – Srbe treba spokojno bombardovati, sve će se to brzo zaboraviti.
Četiri godine kasnije, 2004. godine, kada su ponovo Albanci napali Srbe na Kosovu i kada je ponovo Rusija stala uz nas, taj isti Džejmi Šej je izjavio da se ti ljudi bune zato što su nezaposleni, zato što je 70% ljudi nezaposleno na Kosovu, zato što je veliki socijalni pritisak na privremene kosovske institucije. To je bio odgovor NATO pakta, to je bio odgovor SAD, to je bio odgovor Brisela, Londona na to što se dešavalo 2004. godine dole.
Danas je u svetu zbog svetske ekonomske krize, po nekim pokazateljima, ostalo bez posla 20 miliona ljudi. Veliki je socijalni pritisak na sve zemlje u svetu. Ne znam da neko pali tuđe grobove, da neko pali tuđe manastire, crkve, kuće i da proteruje ljude zbog toga što se teško živi. Tada je to bilo, a i dan danas je laž.
I dan-danas nosimo posledice, to sam vam već jednom rekao za ovom skupštinskom govornicom, neposredne posledice. Samo od raka umire gotovo dva puta više ljudi, neplodni brakovi, spontani pobačaji, mrtvorođena deca, deca rođena sa teškim manama, mala Nikolina koja je rođena bez vida i bez očiju. Za sve to niko nikada iz tog NATO pakta nije rekao čak ni izvinite.
Tada nezavisna ekspertska grupa G17 je rekla da je šteta bila 30 milijardi dolara od bombardovanja. Niko nikada nije ponudio ni dinar pomoći zbog toga što su uradili. Nikada nisu pokazali nimalo griže savesti zbog toga što su uradili i sada na sve to mi donosimo odluku neustavnu, nesposobna i kukavička vlada Republike Srbije, da pošalje vojnike na granicu sa Rusijom. Ko je to uradio, Jeremić, Šutanovac, Cvetković, Tadić? To je sasvim svejedno.
Obrazloženje je – to je akcija u okviru partnerstva za mir. Pa šta – u okviru partnerstva za mir mi možemo da biramo u čemu ćemo da učestvujemo, koje ćemo projekte da podržavamo, u čemu ne? Nije naša obaveza da tamo učestvujemo, nikakva. U partnerstvu za mir treba ostati, zato što je npr. i Rusija tamo, ali reći da je povlačenje sada, posle pritiska javnosti, da će se povlačiti, a i toga ima u medijima – da se trebaju povući ti vojnici zbog štednje, potpuno je smešno.
Gledam danima u medijima obrazloženje – da je jeftinije za Srbiju da uđe u NATO pakt, da bi Srbija od toga imala ekonomske benefite, a sada zbog štednje nećemo da šaljemo dva vojnika u Gruziju. Stalno ste kontradiktorni. To nije istina.
Pogledajte rumunske pokazatelje i videćete da NATO pakt više košta, upravo zbog ovakvih misija. Nema šta Srbija da traži, ni jedan srpski vojnik kod onih koji organizuju ovakve vežbe, nigde u svetu po mom mišljenju, a naročito na granici sa Rusijom – nikada.
Onaj ko želi da ide za šaku krvavih dolara, to može da uradi preko Legije časti, može da ide kao plaćenik ili kao legionar, ali ne može da ide pod obeležjima vojske Republike Srbije i države Srbije.
Mi ćemo iz DSS podržati ovaj zakon, ali vas upozoravamo, iako smatramo da je vreme da ne radite više ništa, nego da podnesete ostavku i da se sklonite, jer ste potpuno nesposobni da vodite ovu državu i to svakog dana pokazujete, da više ne pravite ovakve greške.
Dok se ne povučete i ne dozovete pameti da vratite spoljnu politiku zemlje na onaj kurs na kome je bila, kako reče gospođa Nada Kolundžija, do marta 2008. godine, kada je sve ovo počelo da se radi.
Počelo je to mnogo ranije, ali prvi papir koji smo uradili bio je marta 2008. godine, a sada završavamo. Bolje je vratiti na taj kurs, nego gubiti vreme, poziciju i slabiti Srbiju na ovaj način, na koji radi nesposobna Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.
Prvo moram vas da zamolim, na osnovu člana 27. da vodite računa – ovde je rečeno da je neko punio svoje džepove. Ko je punio svoje džepove? Ko? Sram te bilo! Kome ti to govoriš? Na osnovu čega? Kriješ se iza imuniteta sada? Ko je gde bio 17-og – ceo poslanički klub DSS bio je Kosovu tog dana i svi ministri u Vladi su bili na Kosovu tog dana.
Nisam progovorio dok si govorio. Pokušaj da budeš vaspitan, pored toga što pričaš neistine. Ko je rekao ikada ispred DSS da Rezolucija 1244 nije dobra stvar, nikada? Za vreme bombardovanja smo sve vreme napadali NATO, setite se malo. Uostalom, na osnovu toga je najviše i skočio rejting Vojislavu Koštunici i razbio je Slobodana Miloševića posle toga na izborima. Prema tome, nemojte da govorite stvari koje ne stoje. Nikada DSS nije kritikovao Rezoluciju 1244. Obratite se to onima koji sada sede u Vladi, obratite se njima za to.
Znači, mi smo i tada govorili i sada govorimo da po Rezoluciji 1244 KiM pripada Srbiji, a inače i po istoriji, po korenima, po Ustavu države Srbije – Kosovo je naše i uvek će biti naše. Izgovorite vi to – ako smete. (Aplauz.)
Znači, šta je radio Vojislav Koštunica za Kosovo govore i rezultati izbora na KiM uvek, govori i to kada i dan-danas ode, dočeka ga nekoliko hiljada ljudi kada se pojavi, a to kriju mediji – koje vaša Vlada kontroliše ovde, ali to nije bitno. Uostalom, ljudi će to videti, to nema veze.
U tome jeste poenta sad što ste rekli. Niko ne spori, nikada nisam rekao, odnosno kada sam rekao da je SPS nešto loše govorio protiv Kosova? Nije bitno ko šta govori, već je bitno ko šta radi – to treba da se gleda.
Šta ste uradili – doveli ste Euleks gospodine, vi iza toga stojite? Doveli ste Euleks, a sada kukate da se na narod dole puca gumenim mecima, a ko zna možda i vatrenim oružjima, šok bombama, suzavcima itd. Vi ste pristali da Euleks dođe dole. Vi ste pristali da se smanji nadležnost UN. Vi ste pristali na to da sudovi dođu, da tužiocu dođu, da Euleks pravi Albancima, koji su nesposobni dole da naprave državu, jer tu nazovidržavu njihovu koju podržava NATO pakt vode kriminalci – vi ste dopustili da dođe Euleks da im pravi državu.
Ne možete se sakriti rečima od toga – dela govore.