Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, mislim da je ovim predlogom zakona o izmenama Zakona o akcizama, da budem precizan, za razliku od ministra koji je došao da brani Predlog zakona, pa je rekao da je u pitanju ''nacrt'', mislim da je Vlada Republike Srbije ''potpuno'' preterala i da je u stvari dala, još, možda, čak, do sada i najveći primer koliko se o nesposobnoj vladi radi i koliko se radi o vladi koja apsolutno, da ne budem zlonameran, da ne kažem da ne želi, nego, ali, sasvim sigurno ne zna da vodi računa o interesima srpske države, privrede i građana Republike Srbije.
Za ovo što se nama dešava nama nije kriva ni Rusija, ni Kina, ni SAD, nije nam kriva ni EU, ni marsovci, za sve ovo što nam se dešava kriva je nesposobna Vlada Republike Srbije, koja čak posle rekonstrukcije pokazuje još više nesposobnosti nego što je do sada pokazivala.
Od cene u proseku, zavisi o kom derivatu se radi, od 130 dinara, koliko košta litar benzina u Srbiji, prosečno, država Srbija uzme čak 60 dinara. Srbija ima najveće akcize i poreze, o tome je već ovde govoreno ili ima među najvećima u Evropi, ali ima sasvim sigurno najveće na Balkanu. Pogledajte sada, kada uporedimo sa onim što smo danas ovde čuli, samo kroz maloprodajnu cenu ili kroz naplatu akciza, a u evrima, kakva je situacija u državama u okruženju, kakva je situacija u Srbiji, kakva je, recimo, situacija u državama EU, koja je ovde pominjana.
Recimo, Rumunija i Bugarska su u EU, maloprodajna cena 1,27 evra, govorim o EVRO Premiumu od 95 oktana. U Bugarskoj 1,24, a u Srbiji bez ovog povećanja 1,32. Akcize u Bugarskoj i Rumuniji 0,38 i 0,36, a u Srbiji 0,51, bez ovog povećanja. Španija je, takođe, u EU, kao i Slovenija, 1,32 u Španiji, 0,42 akciza, 1,32 u Srbiji, 0,51 akciza, dakle, za 10 evro centi više nego u Španiji, a ista cena goriva. Kolika je prosečna plata u Španiji, mada je i tamo kriza velika, a kolika je u Srbiji? Kako tamo radi privreda i koliko koristi gorivo, a koliko je kod nas? Slovenija 1,30, niža cena nego kod nas, a tri puta više plate, 0,41 akciza, a kod nas 0,51, ponavljam i 1,32 cena, bez ovoga što danas ovde radimo.
Poslanici vladajuće većine, koji ste vlasnici svojih mandata ako radite u interesu građana, ne treba valjda da se plašite pa da i dalje pokazujete toliku lojalnost prema svojim partijama koje vas teraju da glasate, na ovaj način, protiv interesa građana Srbije i privrede Srbije, kroz ovaj zakon!
Dalje, Crna Gora 1,37, 0,45 akciza. Pa, kolike su privredne mogućnosti Crne Gore, a kolike su Srbije, pa čak i oni imaju manje akcize nego mi? Hrvatska 1,22, 0,44 akciza, PDV 0,23, a kod nas 0,21, a kod nas 0,51, ponavljam, bez ovoga što danas radimo.
Kada se ovo danas uradi, izjednačavanje, i namerno se koristi taj termin izjednačavanje, a tačno je zbog SSP koji je potpisan, da smo u obavezi da izjednačimo, to ste znali i kada ste donosili ovaj zakon, a niste tako uradili. ''Izjednačavanje'' nije moralo da znači povećanje! I ovde, neki koji vrše manipulaciju, da bi sada ispala EU kriva zbog toga što se povećavaju akcize u Srbiji, nije ono što je EU tražila od Srbije. Tražila je izjednačavanje. Izjednačavanje je moglo da znači i smanjenje onog dela akciza koje su bile veće na uvoz, nego na domaću proizvodnju i na domaćeg snabdevača tržišta.
Mogli smo akciznom politikom ili Predlogom Vlade to da spustimo. Mi smo to predložili kroz amandman. Videćemo da li ćete ga usvojiti. Ali, i to je bilo rešenje.
Reći ću vam da je država Hrvatske od Nove godine do sad dva puta smanjila akcize na gorivo, a mi dva puta povećavamo, prvo originalnim Predlogom zakona, pa sada izmenama Zakona. Čim je u Libiji počeo onaj sukob, kada je skočila cene nafte, država Hrvatska je smanjila akcize da ne bi skočila njihova maloprodajna cena, pa ni ona veleprodajna koju koristi za privredu, oni su dva puta smanjili samo da ne bi došlo do povećanja cena, samo da bi zaštitili standard svojih građana i da bi zaštitili privredu.
Ponavljam, mi povećavamo dva puta. Zašto? Pa, ne zbog EU, nego zato što imamo nesposobnu Vladu, koja ne zna da organizuje privredu u državi i zbog toga što imamo veliki privredni pad, da ne nazovem katastrofom, mada tako nazivaju građani kada vidimo njihove izjave svakog dana, i ne zna da puni budžet iz realnih izvora, pa onda gleda kako da iščupa još više, što je moguće, na ovaj način.
Poznavaoci tržišta, stručnjaci, međutim, evo, video sam šta oni kažu, pred ovu našu današnju raspravu, tvrde da bi država trebalo da smanji akcize na gorivo, ne samo da ih izjednači, nego da ih i smanji i izjednači sa onima u regionu, a pročitao sam vam kakve su u regionu, mnogo niže nego kod nas, i oni smatraju da bi to dovelo do povećanja potrošnje goriva u Srbiji, pa bi se i državna kasa punila kao do sada, logično, naplatom PDV od toga što bi potrošnja ostala barem na istom nivou.
Ne znam da li znate, ali potrošnja je pala 30 do 35% u odnosu na prošlu godinu. Pa, šta vredi povećanje akcize? Sa ovim povećanjem još više će pasti prodaja, što znači da nije tačno, uopšte ne mora da se garantuje da će biti punjenje budžeta na taj način i da nam onda ministar Ugljanin priča kako ćemo od ovih para da pravimo škole, obdaništa, autoputeve. Šta, ono, još reče? Nema veze, koje škole? Pa, napravili smo samo šest, sedam osmogodišnjih škola za poslednjih deset godina, to vrlo dobro znam i to je isto bio kredit iz EU, novac koji vraćamo. To je sve što smo napravili. Koje će to nove škole da prave, ne znam da se prave neke nove škole. Toliko ste nesposobni da ne možete ni da okrečite sve to što imamo, a kamoli da gradite nešto novo.
O autoputevima, je l' treba nešto da pričam? Pa, onima kojima ste dali posao sada su u zatvoru. Šta je sada sa Koridorom 10, recimo, železničkim saobraćajem? Pričao sam, setite se, u novembru prošle godine, o Žeželjevom mostu u Novom Sadu. Potpisali su ugovor u januaru, napravljeno, završen tender, izabran izvođač, potpisan ugovor, sve. Tabla nije stavljena, a kamoli da su počeli radovi.
Šta vredi, ovakav način je potpuno besmislen i to što radite ne vodi ničemu. Smanjenje cena povećalo bi prodaju, to vam ponovo tvrdim, a smanjenje cena može da bude ako se smanji opterećenje države. Kasnije ćete videti kroz još jedan primer koliko je u stvari veliko opterećenje države na ovu sadašnju cenu. U sezoni godišnjih odmora, dakle, sada, naši građani, i vi putujete, kada putuju u Grčku ili Crnu Goru ne pune rezervoare ovde, nego pune tamo kad pređu. Iz pograničnih mesta sa BiH više niko ne sipa gorivo na pumpama, svi prelaze Drinu, sipaju tamo i vraćaju se nazad sa punim rezervoarima.
O čemu govorite? To je činjenica, to svi znaju. Više niko na našim pumpama ne sipa, svi prelaze i tamo sipaju. Svi koji idu za Grčku kolima jedva čekaju da uđu u Makedoniju da napune rezervoare, svi, daleko jeftinije nego kod nas. I tu ćemo gubiti, ali 'ajde da pogledamo one koji voze kroz našu zemlju, građani koji, takođe, idu na godišnji odmor, ali i privreda, oni koji koriste kamione, koji prolaze našim Koridorom 10. Pa, pitajte bilo kog pumpadžiju na Koridoru, skoro niko od njih, samo kada se neko slabo preračuna ili ima manje rezervoara, ne sipa kod nas na pumpama gorivo. Svi sipaju pre nego što uđu u Srbiju i čekaju da izađu iz Srbije da sipaju gorivo na prvoj narednoj pumpi van Srbije. I tu Srbija gubi, a gubimo i u tom transportu ljudi i robe kroz Srbiju, to je činjenica. Berzanska cena goriva je 60 evro-centi, a otprilike toliko država uzima kod nas kroz poreze i akcize. To je činjenica.
Daću vam primer, čak i gori od toga, na primeru EVRO Premiuma od 95 oktana. Dakle, proizvođačka cena je 56,3 dinara, sada govorim u dinarima, i marža je pet dinara, to je 61,30, a ukupna cena je 132,33. Dakle, proizvođačka cena 56,3 i marža 5, sve ostalo je država: za akcizu uzima 49,5, kroz Fond za vanredne situacije 0,63 dinara, kroz naknadu za upis hemikalija 0,20 i kroz PDV 20,70 dinara. Prema tome, 132 dinara je cena, a 71 dinar uzima država. To nigde nema.
Kakva crna EU? To ne da nije standard EU, nego to nema nikakve veze sa standardima EU. To samo govori kolika je nesposobnost ove vlade. Ova vlada kompromituje evropsku priču. Ona ovakvim potezima apsolutno kompromituje evropsku priču. EU nije tražila od Srbije da poveća akcize, nego da ih izjednači. To je moglo da znači i smanjenje, ponavljam opet.
Ono za šta se mi kao SNS zalažemo, a vezano je za tu evropsku priču, da imamo iste standarde, ovo pokazuje da nisu isti standardi. Ovo nije odnos prema građanima kakav imaju države članice EU. Pa, šta mi tamo da tražimo ako imamo ovakav odnos prema našim građanima i prema našoj privredi? Prema tome, standardi u oblasti privrede, pravosuđa, ljudskih prava, socijalnih pitanja, građanskih prava, sve ostalo što ima – to da, ali, ljudi, vi na ovaj način to kompromitujete i to je jedan od primera.
Daću vam i drugi primer gde isto kompromitujete Srbiju na evropskom putu, primer medijske manipulacije. Evo, za ovo mogli ste da vidite u medijima, koje apsolutno kontrolišete, a i ovo nešto malo što ne kontrolišete vršite poslednjih dana pritiske na njih, vidimo na primer u novinama "Alo". U elektronskim medijima bio je apsolutni napad poslednjih dana na trgovce naftom i naftnim derivatima zbog marže. Kompletna priča išla je na to da, u suštini, za cenu nije kriva država svojom akciznom i poreskom politikom, nego da su krivi oni zato što imaju veliku maržu, da oni smanje svoju zaradu – cena bi bila niža. Stvarno! Pa, oni na svoju zaradu, takođe, plaćaju porez.
Od kad to smeta da neki građanin bilo koje države, pa i Srbije, zaradi novac? Pa, je l' će država da bude bogata ako ima bogatog pojedinca ili će da bude bogata ako ima samo nekoliko bogatih pojedinaca, koji su, po pravilu, članovi DS ili njihovi prijatelji, bivši direktori, iz DS itd? Pa, valjda, mi treba da budemo država bogatih pojedinaca, pa lepo naplatimo porez na imovinu, porez na zaradu, porez na ovo, porez na ono, pa se na taj način napuni budžet, kad radi privreda, kad su građani dobro plaćeni, kad imaju dobre zarade, a ne na ovaj način.
Isto ste radili manipulaciju i sa pitanjem štrajka poljoprivrednika. Gledao sam tri priloga na tri različita medija, među njima je bio i ''Javni servis'', gde se govorili da su oni koji su prošle godine na 100 hektara posejali kukuruz, zaradili 80 hiljada evra, a sad traže subvenciju od 14 hiljada dinara po hektaru. Pa, na kraju niste popustili zato što ste pristali na sve njihove zahteve. Pa, kakve ima veze što su zaradili prošle godine 80 hiljada evra, ako je to čak i tačno?! Pa, i na to su platili porez. Pa, dokle? Koliko godina su ti isti seljaci nama pomagali?! Koliko godina su radili sa minusom?! Pa, šta kada berzanska cena kukuruza ili pšenice nije bila tako visoka kao što je sada?! Šta onda kada rade sa minusom?! Pa, po istoj ceni su prodavali Poljaci, pa su imali deset puta veće subvencije. Po istoj ceni su prodavali i Hrvati, pa su imali pet puta veće subvencije. Koliko su oni zaradili? Da li je palo nekom ministru na pamet da kaže – šta vam je, šta tražite subvencije, dovoljno ste zaradili?
A, sad, kako će se odraziti ovo povećanje cena nafte na to što su oni već kalkulisali, izračunali, uradili, ušli u određene hektare, neko pet, neko deset, neko sto, neko trista? Na osnovu toga će im se povećati input. Kakve to ima veze sa evropskim standardima?
Samo ću jedan zaključak dati na kraju. Kakav je ovaj udar na građane? Ovo je udar na kućni budžet građana, ovo o čemu danas govorimo i što ćete, pretpostavljam, izglasati u danu za glasanje sledeće nedelje, kao i da neće prihvatiti amandmane. Ovo je dvostruki udar na građane, em što će se smanjiti potrošnja, građani će manje kupovati naftu i naftne derivate, a privreda će morati zbog povećanja inputa da poveća cenu svoje robe. Nažalost, građani onu robu koju moraju da kupe, čak ako nekad i ne mogu pet litara benzina nego mogu četiri, a i kada kupuju hleb moraće više da plate zbog ovog inputa. To je dvostruki udarac na građane. Na privredu je sama ta stvar udarac jer će imati smanjenje potražnje za svojom robom, pošto će biti veća cena a plate se ne povećavaju. Trgovci naftom i naftnim derivatima isto će imati smanjenu prodaju. To znači da ni oni neće zaraditi na toj njihovoj marži baš toliko, pošto će imati smanjenu prodaju. Sasvim sigurno.
I, vi mislite da će budžet imati korist? Neće imati korist. Kroz to će ponovo građani i korisnici budžeta imati štetu, jer ćete zbog toga što se budžet neće puniti na pravi način ponovo zaduživati državu komercijalnim kreditima i na taj način opteretiti privedu i građane Srbije, jer to malecko povećanje budžeta, kako reče ministar minimalno, a nije ''minimalno'', jer na ovaj način to će biti oko 4,5 dinara povećanja za benzin i 2,5 za dizel, dakle, neće biti povećanja u budžetu, nego će biti u naplati toga sve manje, zbog smanjenje potrošnje. Nikakvu korist od ovoga nema ni država, a samo štetu imaju građani i privreda. Zahvaljujem.