Hvala vam gospođo Brnabić.

Pitanje za vas, mislim, korektno što ste oduzeli reč i što smo počeli sa replikama, ali mislim da bi bilo logičnije da date, ne bi bio nikakav problem 20 minuta ili pola sata juče, radili smo mi i mnogo kasnije, šest, pola sedam, jer replika posle 15 sati nema mnogo smisla, a tek nema smisla kada čovek kome želim da repliciram nije u sali. Pitanje za vas, da li postoji mogućnost da ministar Dačić dođe da ja tada uputim tu repliku, jer ovako mi je blago i neprijatno i ne mislim da je preterano vaspitano obraćati se Ivici Dačiću, a da nije tu, da ne može da odgovori na ono što bih imao da kažem. Ako postoji dobra volja sa vaše strane ja bih sačekao njegov dolazak.

Molim vas potrudite se, a ja ću svakako ostati pri svojim principima.

Hvala vam, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Gospodo iz vlasti, osramotili ste se danas i juče ovom sednicom, dnevnim redom, objedinjenom raspravom, mada nisam siguran da vi to osećanje sramote uopšte možete da iskusite, ali, eto, ostavimo po stranu. U krajnjem slučaju, skačete sebi u usta.

Vi na sva zona poslednjih nedelja ste obznanili Svesrpski sabor, njegovo održavanje, podjednako glasno ste govorili o usvajanju tzv. Svesrpske deklaracije, a onda niste našli za shodno da napravite sednicu Narodne skupštine Republike Srbije gde će to biti jedina tačka dnevnog reda i gde ćemo moći samo o tom dokumentu, za koji vi sami kažete da je istorijski i da je od istorijskog značaja, da diskutujemo, nego ste tu tako važnu deklaraciju uvrstili među 60 tačaka dnevnog reda, zajedno sa Izveštajem Agencije za borbu protiv korupcije, zajedno sa Izveštajem Fiskalnog saveta, sa raznim zakonima o potvrđivanju sporazuma o saradnji u domenu odbrane do zaduživanja i da ne nabrajam dalje. Imamo izbor guvernera i viceguvernera.

Ljudi, pa to govori o vama, o tome koliko ste zaista iskreni kada kažete da je to istorijski dokument. Da je zaista istorijski dokument ili da ga zaista tako doživljavate ne bismo imali 60 tačaka, od kojih je samo jedna, makar bila i prva, usvajanje deklaracije o kojoj toliko govorite, a to je šteta, jer je tekst skoro pa dobar. Dobar je zato što otvara neka važna pitanja o kojima mi iz Srpske koalicije NADA – Novi DSS, POKS govorimo godinama unazad. Dobar je kada pominjete SPC i njenu ulogu kao jednog od stubova našeg nacionalnog, kulturnog, citiram, i duhovnog identiteta.

Ovaj naš narod ne bi opstao bez SPC u onim vremenima, a ona su, nažalost, trajala nekoliko vekova, kada nismo imali svoju državu i to je toliko važno da bismo možda i morali da njen položaj dodatno učvrstimo i formalno pravno, možda razmišljajući o tome da od toga napravimo i ustavno-pravnu kategoriju kada je u pitanju njena uloga.

Dobro je baviti se identitetom i promišljati pitanje srpskog nacionalnog identiteta, jer mi jesmo donekle dezorijentisani kao narod danas. Mnogo je bilo diskontinuiteta. Pričali smo o tome i ranije. Vi ste pomenuli neke od tih diskontinuiteta u vašoj uvodnoj reči, gospodine predsedniče Vlade, kada ste pominjali Jugoslaviju i komunizam ili Socijalističku Jugoslaviju. Možemo i Prvi svetski rat kao ozbiljni biološki diskontinuitet, možemo i otomansku okupaciju kao prvi od diskontinuiteta u našoj nacionalnoj istoriji i na tome treba raditi, u vezivanju niti naše rascepkane istorije. Fali ovde reč, potreba za pravljenjem sinteze naše nacionalne istorije, ne volim tu reč, ali pravljenje narativa naše nacionalne priče. Bez tog temelja neće biti ovih drugih stvari koje vi pominjete, nacionalno pomirenje i izgradnja istinski jasnog identiteta nacionalnog srpskog naroda.

To je dobro. Kažem skoro, jer neke stvari su nedorečene, a ne bi smele da budu. Pominjete Srebrenicu i događaje iliti događanja u Srebrenici na jedan vrlo sterilan, ja bih rekao nemušt, pomalo i kukavički način, kada kažete da Svesrpski sabor ne podržava rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države itd. Rezolucija, koja je nažalost usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja jasno kvalifikuje događaje u Srebrenici kao zločin genocida, a tamo se nije dogodio genocid. Šta god da se dogodilo, to se ne može nikako kvalifikovati kao zločin genocida.

Gospodo, da li je bilo teško staviti u tu Svesrpsku deklaraciju tu rečenicu – događaji iz Srebrenice se ne mogu kvalifikovati kao genocid i mi na tu kvalifikaciju lažnu ne pristajemo?

Da vas pitam sada a ko će to da uradim osim nas ovde, hoće u Pakistanu da donesu takvu deklaraciju, hoće u Londonu, hoće u Indiji? Ko treba da odgovori na ono što je uradila Generalna skupština ne velikim brojem glasova i svaka čast na toj borbi, ali ipak je usvojila tu rezoluciju? Ko treba da odgovori ako ne najviše predstavničko telo Republike Srbije kao matične države srpskog naroda? Zašto to ne radite?

Da vas pitam, da li je vama neprihvatljiva formulacija - tamo se nije dogodio genocid i mi tu laž nikada nećemo prihvatiti i uvek ćemo osporavati? Možemo i da preformulišemo, ali da ima taj smisao potpuno jasno izražen. Da li je to problem, gospodine Vučeviću? Da li je problem, gospodo iz vladajuće većine? Ako nije, hajde da usvojimo našu deklaraciju, naš predlog deklaracije Srpske koalicije NADA o tim događajima iz 1995. godine u Srebrenici. Ja mislim da je to naša dužnost. Ja razumem da se u vezi sa nekim stvarima taktizira. Nuklearne sile, pa taktiziraju, a neće jedna Srbija, ali gspodo, pitanje Srebrenice i nametanje lažne krivice nama kao narodu ne spada u pitanja s kojima možemo da pravimo kompromis. To nedostaje, između ostalog, u ovoj vašoj deklaraciji.

Ali, nije to razlog zašto mi nećemo glasati za ovu deklaraciju. Razlog su dve ozbiljne protivrečnosti, ali zaista ozbiljne. Jedna se direktno tiče same deklaracije, a druga se tiče nesklada između vaših reči i vaših dela.

Hajde da krenemo od ove prve. Ne znam zašto istrajavate na tome. Evropske integracije, evropske integracije i evropske integracije, članstvo je cilj ove zemlje i naše strateško opredeljenje. U redu je to. To može biti legitiman politički stav. Jedini je problem gospodo što su te integracije u direktnoj suprotnosti sa svim ostalim što piše u ovoj istoj deklaraciji.

Pričate o Kosovu. Sjajno, lepo to zvuči kada vi govorite o tome. Manje lepo kada gledamo šta radite, ali lepo zvuči kada govorite. Evropska unija nam traži da priznamo secesiju Kosova i Metohije, implicitno, ali to traže. To ste priznali svi vi, to je priznao i Savet za nacionalnu bezbednost u svom zaključku iz decembra 2022. godine, to je rekao i Aleksandar Vučić u više navrata - traže od nas da priznamo implicitno secesiju Kosova i Metohije.

Kako se onda spaja, gde spajate, u kojoj tački spajate naše članstvo u EU i odbranu teritorijalne celovitosti zemlje? Gde spajate tradicionalne vrednosti, porodične tradicionalne vrednosti za koje se zalažete, i potpuno se slažem s tim, sa onim nazovi vrednostima EU?

Znate, kada je Mađarska 2021. godine pokušala i uradila, usvojila određene izmene i dopune zakona, Zakona o zaštiti porodice, Zakona o zaštiti dece, o marketinškim uslugama, gde je htela, kako oni kažu, da smanji tu ideološku matricu teorije roda, rodne disforije, homoseksualizma kako oni kažu, itd. Znate kakva je bila reakcija Evropske komisije? Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn je rekla da je to skandal, da su njihove izmene i dopune zakone sramota za EU i da protivreče, odnosno da su u potpunoj suprotnosti sa fundamentalnim vrednostima EU, a to su prava tih manjina.

Inače, nemam ništa protiv ko šta radi u svojoj privatnoj sferi, neka radi šta god želi. Ovo su javne stvari koje su u potpunoj suprotnosti sa zalaganjem za tradicionalnu porodicu i takve vrednosti.

Uostalom, hajde samo da skratim priču, da se ne zadržavam mnogo na EU. Evropska unija nema vrednosti. Evropska unija je jedno liberalno tržište, koje razgrađuje svaku kolektivnu vrednost, i porodicu i rodni identitet, a kamoli naciju. Govoriti o nacionalnim pravima i ići ka EU, nemoguće. Taj put je razgradnja nacija, pa će biti, ako nastavite tim putem i razgradnja srpske nacije, koja će doći, nažalost, mnogo brže nego što vi mislite.

Uostalom, pošto ste vi u većini, vladajuća većina je apsolutno za evropski put Srbije i članstvo Srbije u EU, deo opozicije apsolutno za EU i članstvo Srbije u EU. Nas ima ovde 25, 30, ima i kod vas ljudi koji nisu za to, ali ne smeju to mnogo glasno da kažu, znam ih lično. Hajde da organizujemo barem raspravu. Ajmo konačno u ovom domu da organizujemo raspravu o tom tzv. evropskom putu u Srbiji. Zašto bežimo od toga? Argumentima, finim tonom, mirno da suočimo argumente za i protiv, da građani koji su u većini protiv možda promene mišljenje, možda ih utvrdimo u tom stavu da ne treba da budemo članica EU. Hajde da organizujemo tu raspravu. Šta je problem u raspravi demokratskoj, argumentovanoj, normalnoj, načelnoj, ne ličnoj, gospodo, načelnoj?

Ima još jedan možda krupniji razlog i krupnija protivrečnost zašto ova deklaracija, nažalost, u ovom kontekstu i sa vama jeste samo mrtvo slovo na papiru, a to je protivrečnost između vaših reči sadržanih ovde i reči koje ovde upotrebljavate već dva dana i vaših dela. Spočitavate i ministar koji je malopre došao u salu, juče je spočitavao opoziciji, pazite vi tu drskost, zašto se ne govori samo o deklaraciji, već i o drugim temama. Pa, zato što ste napravili dnevni red od 60 tačaka. To je vaša odgovornost i vaša krivica, ne krivica opozicije. Da je bila samo jedna tačka, samo bismo o tome govorili. Ja mislim da je ovo najvažnije pitanje, ali vi ste stavili još 59 tačaka, pa su neki ljudi govorili i o nekoj o tih 59 tačaka, neko iz vaše većine, gospodin Pastor je govorio o saradnji u domenu odbrane Mađarske i Srbije i legitimno. Nemojte da se ljutite na nas, pa ni na njega, nego na sebe.

Kažete, ljutite se ili kritikujete zašto ovo neko doživljava kao vašu deklaraciju, a ne kao opštenarodnu i svih nas. Gospodo, pa jeste nas zvali da zajedno radimo na ovoj deklaraciji? Niste zvali. Jel iko ikoga zvao, da pozove celu opoziciju, ovu proevropsku i ovu koja nije i da kaže – težak je trenutak, imamo probleme?

Vi ste pomenuli neke od njih, gospodine Vučeviću, i Kosovo i Metohiju i Republika Srpska i mnoge druge. Hajde da sednemo, da vidimo šta nam valja činiti. Hoćemo da napravimo dokument. Neko je pominjao juče, mislim da je Žika Starčević, memorandum SANU-a, neko je mogao i Načertanije da pomene. Kaže – treba nam jedan dokument nacionalne politike. Vi ste rekli da je ovo naš nacionalni program i program našeg spasa, juče u vašem uvodnom delu, gospodine Vučeviću. I tada niste našli za shodno da pozovete bilo koga iz opozicije. Da jeste, onda bi vaša kritika bila na mestu. Pošto niste, nemate pravo da kritikujete kad vam neko kaže da je ovo vaša deklaracija, a ne Svesrpska deklaracija, kako je predstavljate.

Hajde sad neke druge protivrečnosti između vaših reči i vaših dela. Pomirenje, mi smo za pomirenje, Srpska koalicija NADA, to je jedna od fundamentalnih stvari u našem društvu koju moramo da rešimo, da više ne slušamo Tito, Draža, oni koji su bili za Obrenoviće, oni koji su za Karađorđeviće, četnici i partizani, pomenuo sam, 2000. godina itd. Treba nam pomirenje, uz taj narativ, uz tu sintezu nacionalne istorije, ali ja se plašim da vi niste kadri, vi po vašem mentalnom sklopu, po vašem načinu kako se bavite politikom, da ste poslednji koji možete da doprinesete pomirenju. Ljudi, vi funkcionišete po onoj imperijalnoj krilatici – ko nije sa nama, taj je protiv nas, a to nije samo za imperije karakteristično, to je i za mafije karakteristično, ko nije sa nama, taj je protiv nas. Pa, vi ste pretvorili zemlju u vašu partijsku prćiju. Vi sve gledate kroz partijsku knjižicu. Vi, avaši funkcioneri kažu - ko nije za Jadar, taj je izdajnik. Čuj sad to. onda je 70, 80% srpskih građana, populacije naroda su onda izdajnici.

Vi imate programe, vaše medije, koje ste potpuno zatvorili za raspravu, na kojima samo pljujete ljude iz opozicije a ne dajete nam čak ni pravo da odgovorimo. Dajte nam dva minuta, vi imate 10, 15, sat vremena, dajte dva minuta da odgovorimo. Ne plašim se ja, ne plaši se niko ovde. Ne plašite se ni vi, niti treba bilo ko bilo koga da se plaši. Ali, ako se ne plašite, otvorite medije. Nemojte da delite narod svakodnevno, a to radite. I onda vi takvi kažete - hajmo pomirenje. Gospodo, dajte primer.

Ćirilica - neverovatno važna tema, mi smo joj privrženi i jeste deo našeg identiteta, naše osobenosti i treba je negovati. Ali, šta ste uradili u 12 godina vlasti? Doneli ste zakon 2021. godine, koji ima malo duži naslov ali se završava - i o zaštiti ćiriličkog pisma, 12 godina ste na vlasti, vi vaše sopstvene medije niste bili u stanju da prebacite na ćiriličko pismo. Na stranu ona dva tradicionalna, "Politika" i "Novosti", koji su ceo život, od kad postoje, na ćirilici. Sve ostalo je latinično, vaši elektronski i vaši štampani mediji.

Možda je i bolje. Nemojte pogrešno da me shvatite, ali neki su toliko loši od tih medija, mislim na ove štampane, neki su, izvinite unapred za ovo što ću reći, i građanima se izvinjavam, ali neki su takvo đubre i smeće da je bolje da ne budu na ćirilici. Ali, hoću da vam kažem sledeće. Ako se zaista borite za ćirilicu, imali ste i vremena i prilike da nešto konkretno tim povodom uradite. Nema grada u Srbiji gde ćete firmarine naći na ćirilici, 90% njih je na latinici. Mogli ste, kao u Moskvi, "Mek Donald", nekada dok je bio, ćirilično pismo. Šta fali? Jel fali nešto tome? Ne fali. Verujem da se slažete sa mnom. Verujem da se i vi, gospodine Vučeviću, slažete sa mnom. Uradite to, vi ste vlast, nisam ja.

Kosovo i Metohija, da li bi trebalo da se vraćamo na to? Svake sednice se vraćamo na to. Da je ostala ona obećana sednica, doduše, to ne ide vama na dušu, gospođo Brnabić, ali ide vašem prethodniku, obećana je bila sednica o Kosovu i Metohiji, Vladimir Orlić je to obećao i, naravno, obećanje nije ispunio, da napravimo sednicu o toj temi, nakon prihvatanja Francusko-nemačkog sporazuma. Ali, da li treba da se vraćam na tu temu?

Kažete - Rezolucija 1244, neodvojivi deo teritorije, itd, itd. Ali, dela su ipak nešto drugačija.

Briselski sporazum 2013. godine ste vi potpisali, vaša koalicija, ovaj vaš partner koji sedi ispred vas je stavio paraf. Briselskim sporazumom iz 2013. godine smo mi predali sudstvo na severu Kosova i Metohije, povukli policiju koju smo imali u civilu sa cele teritorije KiM. Doduše, da budem potpuno tačan, dali ste im mogućnost da pređu u KPS ili da odu u penziju. Civilnu zaštitu ste rasformirali, elektroenergetski sistem, telekomunikacije, a onda ste prihvatili mnogo kasnije secesionističke tablice RKS, itd, itd. A ono najgore - prihvatili ste Francusko-nemački sporazum i Aneks iz Ohrida koji stoji i dalje na sajtu Vlade, a Francusko-nemačkim sporazumom se upravo priznaje implicitno secesija naše južne pokrajine.

Kao što vidite, ja vam ne spočitavam da ste ukinuli dinar. Niste vi to uradili. To je u radio Kurti i to će raditi secesionističke vlasti. Ne spočitavam da je u vaše vreme napravljena kosovska vojska, kosovske bezbednosne snage, jer to niste mogli da sprečite, osim da mi pošaljemo naše snage. I u kritici sam pošten, jer, na nešto se može uticati, na nešto ne može.

Pitali ste, neko od vas, možda baš vi gospodine predsedniče Vlade, a šta drugo da radimo? Pa, gospodo iz vladajuće većine, za početak da ste radili ono što je Aleksandar Vučić govorio da treba raditi, pa porekao svaku svoju reč, bilo bi dovoljno. Recimo, kad je postavio barikade na severu KiM i kada su Srbi dali tri uslova, nije trebalo uklanjati te barikade dok ta tri uslova nisu ispunjena, ili ih nije trebalo ni stavljati i postavljati.

Kada je Aleksandar Vučić rekao da neće ići u Brisel dok se ne isporuči ZSO, Zajednica srpskih opština, šta god ja mislio o njoj, nije trebalo da ide u Brisel. A on je otišao, ne jednom, nego sto puta i prihvatio sto novih raznih dogovora, a ova dva najgora svakako. Samo da ste te dve stvari uradili, bilo bi bolje nego što jeste. I to nisam ja govorio, to je govorio Aleksandar Vučić. KM tablice da sačuva, možda je mogao, možda nije, ja verujem da je moglo, ali neću da ulazim u to.

Sve u svemu, kad pogledamo rezultate, sad ću reći i nadam se više nikad, jer ne volim o tome javno i ne volim to da ponavljam, ali rezultat vaše 12-godišnje vladavine kada je u pitanju kosovska politika je, nažalost, ovakav kako ću sad da izreknem - sve je manje države Srbije na KiM i sve je manje Srba na KiM. Nije izgovor ako kažete - bilo je iseljavanja i ranije. Pa, zato se i promenila vlast, da ne bude isto ili još gore.

Ljudi, u nekom se trenutku suočite sa odgovornošću. Ne možete stalno da se pozivate šta je bilo pre 12, 15 ili 100 godina. Kukavički je i to, valjda umete bolje. Sa takvom kosovskom politikom nema nikakve sumnje da je Republika Srpska sledeća i već se pritisak oseća na Republici Srpskoj i biće sve gori i gori, i to je normalna posledica. Kada popustite na jednom mestu, niko vam neće reći hvala na zapadu, nego će nastaviti da guraju, da uzmu sve što hoće da uzmu, jer je njihova politika konstantna.

Verujem da to razumete, mada ne znam šta da mislim pre ili šta je gore - da razumete, pa da ne radite ili da ne razumete i biće sve većih problema. U nekom trenutku negde treba povući liniju.

Za kraj, kažete da je ovo program za spas Srbije. Sa vama neće biti tog spasa Srbije. Ja mislim da je preduslov da pokušamo da stvari okrenemo i okrećemo na bolje - vaša smena sa vlasti. Ništa više, ništa manje i na tome će i Nova DSS i POKS i Srpska koalicija NADA raditi svim snagama kakve god te naše snage bile, a daćemo sve od sebe da dođe do te smene. Ja vam se zahvaljujem.

Ovako rasprava treba da izgleda, čini mi se. Ali samo kratak odgovor. Deklaracija o Srebrenici, mi smo glasali protiv 2010. godine i nikad posle toga nismo bili u koaliciji sa ljudima koji su glasali za. LJudi, vi sedite, ministarka u vašoj Vladi Deklaracija o Srebrenici 2010. godine nosi njen potpis, Slavica Đukić Dejanović. Dobro.

Šta je urađeno za Republiku Srpsku do 2012. godine? Možda nije dovoljno, ali evo reći ću vam dve stvari – kupovina „Telekoma“ Republike Srpske, i upumpavanje velikog novca, bez kog tada Republika Srpska ne bi mogla da opstane i Sporazum o specijalnim paralelnim vezama. Ne možete reći da nije ništa. Da li je moglo posle više iz tog sporazuma da se izvuče? Svakako, ali kao što dobro znate, od 2008. godine DSS više nije na vlasti, ali su vaši sadašnji partneri na vlasti.

Što se tiče ugla napada, ne tražimo mi izgovor nikakav. Da ova deklaracija ima istorijski značaj koji vi pridajete i za koji bih ja voleo da ima, sve bi ovo bilo drugačije, drugačije bi bila pisana, ne mislim samo na sadržaj, nego na način na koji je pisana, kao što rekoh malopre, konsultovalo bi se mnogo više ljudi, počev od srpske opozicije, drugačije bi izgledala ova sednica, drugačije bi izgledao ovaj današnji dnevni red.

Na kraju, kažete – ne možemo, nešto bi dodali, nešto bi oduzeli, nije sitnica kada vam je glavno spoljnopolitičko opredeljenje u direktnoj suprotnosti sa vitalnim nacionalnim interesima. O ovome sam sa gospodinom Dačićem, imali smo raspravu burnu 2012. godine, u jesen. Evo, 10 godina kasnije, 12 godina kasnije se vrtimo ukrug, i Kosovo i Evropa. Gospodo, ne biva. To nije detalj, to nije nešto što bih dodao ili bih nešto malo oduzeo. Svašta bih ja dodao, ponešto bih oduzeo, ali to su sitnice. Ovo naprosto nije sitnica, a neću se vraćati, hvala vam na ovih 20 sekundi viška, završavam, na onu protivrečnost između reči i dela koja je malo više od obične politike. Hvala puno.

Hvala vam puno.

Gospodine Dačiću pomenuli ste nekoliko istorijskih činjenica i jesu to jesu istorijske činjenice 2000-ih godina je bio narativ i priča o Evropskim integracijama niko to ne spori jednu ste činjenicu istorijsku predvideli od tada imate 2008. godinu Formalizaciju secesije ili kako oni kažu jednostrano proglašenje nezavisnosti i ono što je mnogo gore podršku Evropske Unije za projekat nekakvog Nezavisnog Kosova i Metohije i to je element istorijske činjenice koje menjaju i moraju po definiciji stvari da promene stav prema Evropskoj Uniji i to je potpuno dosledno, čudno je što vi taj stav niste promenili.

Tačno istorijska činjenica da je Kosovo i Metohiju proglasilo ili formalizovalo secesiju za vreme te Vlade DS-a i DSS-a za Vlade Vojislava Koštunice, a to je moglo da se spreči samo silom. Kao što sam ja maločas rekao da sam pošten u kritici prema vama i da vam nikada i nigde ni na političkom skupu, a kamoli u Narodnoj skupštini nisam spočitavao stvaranje kosovskih bezbednosnih snaga, ukidanje dinara itd, jer to takođe nije moglo da se spreči osim silom mislim da je krajnje nekorektno da stalno taj argument izrazito politikanske prirode koristite, prosto nije dostojan ni situaciji istorijskoj u kojoj se nalazimo niti problema sa kojim se suočavamo.

I, samo za kraj gospodine iz SDA Škrijelj, ja poričem kvalifikaciju onoga što se desilo kao zločina genocida što ne znači da se tamo desilo nešto lepo desio se zločin i svako od nas ima pijetet prema žrtvama svim žrtvama i muslimanskim i srpskim i svim drugim nevinim žrtvama.

Ja samo kao pravnik, ne čak ni kao Srbin, nego kao pravnik kažem da se to ni po jednom osnovu ne može okvalifikovati na način kako se kvalifikuje i da iza tih presuda stoji politička agenda, koja ima dalekosežne negativne posledice po moj narod, po srpski narod, a bogami i praktične negativne posledice moguće po Republiku Srpsku i na tu laž ne pristajem, a to nema nikakve veze sa mojim iskrenim i dubokim poštovanjem svih nevinih žrtava svih naroda.

Hvala vam puno, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Pre nego što kažem nekoliko reči o ekspozeu mandatara gospodina Vučevića, dozvolite samo da se osvrnem na jednu vašu opasku, gospođo Brnabić, od maločas, s početka rada ove sednice, kada je došlo do, ne znam kako to da nazovem, incidenta ili manifestacije nezadovoljstva dela opozicije pred kraj govora mandatara, kada ste, gospođo Brnabić, rekli da vam je drago što su svi građani i cela Srbija videli šta se dogodila i to što vam je drago što je cela Srbija videla i građani šta se dogodilo donekle i mogu da razumem. Građani imaju pravo da vide ko je kakav i ko šta radi, ali ste dodali da vam je drago i što predstavnici diplomatskog kora su bili u prilici da vide ko je kakav u ovom našem najvišem predsedničkom domu i taj deo apsolutno ne razumem, ali biće da ste prečuli ceo moj uvod. Ja ga neću ponavljati, pitajte kolege šta sam rekao, ali, kažem, ta opaska da mi je drago da su predstavnici diplomatskog kora prisustvovali onoj nemiloj sceni maločas je nešto što je meni zaista apsolutno nerazumljivo i nikad neću moći da shvatim da je nekom drago kada stranci prisustvuju našim nemilim scenama, da ne kažem događajima.

Što se ekspozea tiče, ja sam izdvojio neke četiri tačke različitog nivoa opštosti, gospodine Vučeviću, da kažem četiri elementa, tri u pozitivnom kontekstu, nećete verovati, ali četvrti svakako ne u pozitivnom kontekstu i taj četvrti zapravo potire sva ova tri prethodna.

Prva stvar koja je bila zanimljiva i do sada, koliko se ja sećam, nije bila prisutna u ekspozeima mandatara za sastav Vlade Republike Srbije - mesto koje je dato Vojsci Srbije. Kada kažem mesto, mislim i količinski, mislim i na redosled u vašem ekspozeu. Dakle, to je stavljeno kao jedan od prioriteta rada buduće Vlade i to moram da kažem slobodno u ime cele Srpske koalicije NADA, to je nešto što je za nas krajnje pozitivno. Nema države bez vojske, nema snažne države bez snažne vojske i to je nešto, naročito u našoj geopolitičkoj situaciji, na čemu treba svakako raditi predano, postojano i istrajno.

Pomenuli ste povratak obaveznog služenja vojnog roka. To je nešto što je moralo da se desi ranije, ali kad god da se desi, a nadam se da će se desiti, je nešto što je više nego dobrodošlo. Uostalom, nema odvraćanja kada ste vojno neutralna zemlja bez obaveznog služenja vojnog roka. Koliko će on trajati, o tome ćemo razgovarati kada to pitanje dođe na dnevni red, što pre, to bolje, ali svakako je to pomak napred.

Pomenuli ste i koncept totalne odbrane. Ja više volim onaj drugi pojam sveobuhvatne odbrane, kao što mnogi autori koriste, ali, priznajem, u našim strateškim dokumentima je prisutan taj pojam totalne odbrane i tada ćemo morati neke stvari da definišemo.

Rečeno je ovde da jačanje vojske ne služi ni za kakve ratne ili ratno-huškačke pozive - što je jača vojska, manji je rizik od sukoba. Ponavljam, vojska ima odvraćajući karakter, ali kada se vrati to redovno služenje vojnog roka i za ne daj Bože ako se desi nešto što niko ne želi, ali u današnjem svetu, gde prisustvujemo ratovima od Ukrajne do Gaze, Izraela, takvu mogućnost nikada niko neće moći da isključi.

Ako se ikada takav jedan neželjeni scenario dogodi, moraćemo u tom konceptu sveobuhvatne odbrane da obuhvatimo i nešto što je neko pre nekoliko godina nazvao vojskom očeva a ne vojskom sinova, da golobradi mladići idu da služe vojni rok, apsolutno je poželjno i neophodno da idu u borbena dejstva kad imamo ovakvu demografsku sliku, a i vi ste iskoristili jedan izraz, doduše, ne preterano elegantan, čini mi se da ste rekli – biološka masa koju treba očuvati. Verujem da ste mislili na reproduktivni i demografski potencijal ovog naroda, dakle, kad smo ovako slabi danas, nemamo prava da dozvolimo da iko ko nije napravio porodicu gubi glavu, ponavljam - vojska očeva a ne vojska sinova, što će značiti i ozbiljnu obuku tokom celog našeg života dokle smo sposobni i kadri da nosimo tu pušku.

Druga tačka, mislio sam da će proći neprimećeno, ali nije. Doduše, u negativnom kontekstu je pomenuta maločas, čini mi se, vi ste rekli jugonostalgija, u krajnje negativnom kontekstu i time ste se dotakli nečega što je za POKS i Novu demokratsku stranku Srbije jedno od najtemeljnijih pitanja, a dotakli ste se nehoteći ili svesno pitanja korena, pitanja identiteta i potrebe, i to je ono na čemu mi insistiramo sve ove godine, identitetskog utemeljenja srpskog naroda.

Činjenica je da smo mi posle čitavog jednog veka lutanja, dvadeseti vek kroz jugoslovenstvo, ja bih čak rekao jugoslovenštinu i kroz komunizam, i danas nacija koja je poprilično politički ideološki, idejno dezorijentisana. Vratiti orijentir u toj ideologiji, znati ko smo, šta smo, odakle potičemo, znati ko je odgovoran za ratove u bivšoj Jugoslaviji i kako je došlo do tog raspada je jedan od temelja ne materijalne prirode, ali jedan od temelja da bismo uspeli da sagradimo bolju budućnost.

Treća tačka, vaš citat iz ekspozea – poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. Nema tog prosperiteta, nema te bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. To je možda najistinitija stvar i najtačnija stvar koju ste rekli u vašem ekspozeu, a tu dolazimo do četvrte tačke, a to je nešto što je rečeno i pre ove današnje sednice, što je vaš doskorašnji predsednik stranke i formalni šef ove države, a suštinski šef partijske države Srbije, rekao pre nekoliko dana, to je da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta. I naravno, nikada vi to niste krili i naravno niko to ovde nije očekivao da će biti drugačije.

Ali, kad se kaže Vlada kontinuiteta, onda se može samo biti u kontinuitetu sa odsustvom vizije prethodnih Vlada, u kontinuitetu sa nacionalnom izdajom i lažima i manipulacijama tim povodom sa prethodnim vladama, u kontinuitetu urušavanja institucija i brutalnog gaženja demokratije i kontinuitetu sa opštim kulturnim, a ja ću reći i moralnim srozavanjem našeg društva i našeg naroda.

Hajde da krenemo od ovog poslednjeg. Govorili ste vi u vašem ekspozeu o kulturi i o muzejima, i o objektima koji će se graditi, i ne kažem ja da objekti nisu važni, još manje kažem da muzeji nisu važni, ali je nekako protivrečno da istovremeno govorite o kulturi, da dižete objekte, a imamo programe masovne kulture koji su promocija i prostakluka i primitivizma i najgorih vulgarnosti, od rijaliti programa na „Pinku“, „Hepiju“ i drugim režimskim televizijama, do nekih jutarnjih programa na tim istim televizijama.

Što se morala tiče, rekao sam i prošli put, uvek je bilo preletača, ne u ovolikoj meri, ali ih je bilo, ali nikada nije bilo da vi od preletanja pravite vrlinu, da od ljudi koji prelete, pravite vaše prve perjanice. Ne može nešto što je moralno, ne diskutabilno, nego za svaku osudu, biti predstavljeno kao vrlina, a vi to, kad kažem vi, ne mislim na vas lično, ali organizacija čiji ste sada predsednik apsolutno to radi.

Što se tiče urušavanja institucija i demokratije, još jedan vaš citat iz ekspozea, strana 44. Kaže mandatar, gospodin Vučević – ja čvrsto verujem u demokratiju, verujem u smenjivost vlasti, verujem u pravo na izbor. Ne, ne verujete. I kada ste to rekli, rugali ste se i nama iz opozicije i svim građanima koji prate ovu sednicu. Da ste rekli verujete u Deda Mraza, da ste iskazali taj stav, i to napisali u ekspozeu, ta tvrdnja bi bila verodostojnija. Čovek u godinama, ali zašto da ne, krije veliko dete u sebi. Bilo bi svakako verodostojnije nego ova rečenica da verujem u demokratiju, jer da verujete u demokratiju, ne biste bili ni član SNS, a kamoli predsednik SNS.

Da verujete, gospodo, u demokratiju, ne biste zatvarali medije za opoziciju, a sa tih istih medija, inače sa nacionalnom frekvencijom, pravili najprljavije i sprovodili najvulgarnije prljave kampanje sazdane od besmislica i laži protiv te iste opozicije.

Da verujete u demokratiju pluralizam, smenjivost vlasti, ne biste terali ljude u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima da vam jure kapilarne glasove i sigurne glasove, da ih dovlačite na mitinge. To ne radi neko ko veruje u demokratiju.

Konačno, neko ko veruje u demokratiju ne organizuje migracije birača. Nemojte da se pravimo sad zaista kao deca da ne znamo da se to dešavalo. Pomenuo sam i prošli put i Arenu. Uhvaćeni ste na delu i u Maloj Krsni. I to se radi. Ljudi, mi se znamo, ja znam skoro sve vaše poslanike. Sa nekima još uvek imam relativno dobar odnos. Neki ne smeju da se jave. Toliko o demokratiji, jer se plaše unutar stranke šta može da im se dogodi. Neki još uvek imaju hrabrosti da se jave. Neki čak i kažu – preterali smo sa dovođenjem tih ljudi i sa tim migracijama. I to sam vam rekao prošli put. To znate vi da radite, znate vi, znamo mi, zna cela Srbija.

Ponavljam, Mala Krsna, uhvaćeni ste na delu, a takvih Malih Krsni ima koliko god želite.

Uostalom, kada su u pitanju institucije i Ustav ove zemlje, da verujete u demokratiju, pravnu državu i Ustav Republike Srbije, ne bi moglo da se desi da jedan čovek, formalni šef države Aleksandar Vučić, na Svetog Jovana prošle godine napravi državni udar, kad se kaže državni udar, misli se na državni udar odozgo, da pljune i zgazi celokupni pravni poredak u ovoj zemlji i to dvostruko, prvo uzurpirajući nadležnost koja mu ne pripada. Ostaće zapisano da jedan čovek, jedan čovek, koliko god on bio predsednik države, otišao na sastanak sa pet stranih diplomata na Svetog Jovana prošle godine, izašao sa tog sastanka i rekao tu čuvenu rečenicu – spreman sam da radim na konceptu, odnosno spreman sam da prihvatim koncept i radim na implementaciji predloženog sporazuma, onog čuvenog francusko-nemačkog sporazuma. Time je dvostruko zgazio Ustav. Prvo, nije njegova nadležnost da utvrđuje i vodi politiku zemlje. Član 123. Ustava Republike Srbije – Vlada utvrđuje i Vlada vodi politiku.

Drugo, ne samo što je pogazio formalno, nego i sadržinski. Ljudi, ni Vlada, ni niko živi dok je ovaj Ustav na snazi iz 2006. godine, na stranu istorijska čast i geopolitička stabilnost i budućnost ove zemlje, niko nema pravo da prihvati priznanje, makar ono bilo i implicitno, secesiju naše južne pokrajine, a to je Aleksandar Vučić uradio na Svetog Jovana prošle godine, pa je to potvrdio u Briselu, a onda je Ohridskim sporazumom u martu 2023. godine sve to dodatno zapečatio.

Šta beše piše u tom francusko-nemačkom sporazumu? Da će strane, kaže, Kosovo i Srbija, razvijati normalne dobrosusedske odnose jedni sa drugima na osnovu jednakih prava.

Ne može pokrajina imati jednaka prava sa državom, ljudi, da li ste vi normalni? Da ćemo priznati dokumente, nacionalne simbole, uključujući i pasoše, diplome, registarske tablice, da li ste prihvatili već? Uostalom sam Aleksandar Vučić je rekao da ste već počeli da primenjujete taj sporazum. To ste prihvatili i o tome ste lagali. Ja se sećam februar, mart, april, vaše perjanice celoj Srbiji su govorili - pa nije to nikakav sporazum, nije to ni not paper, to je ništa, i to nije prihvaćeno, pa to je ništa, to apsolutno ne postoji, pa se od toga da ne postoji ispostavilo da se našao na sajtu Vlade Republike Srbije aneks tog ugovora, a onda je sve to ušlo u Poglavlje 35 pregovaračkog procesa.

Lagali ste o Sporazumu, lagali ste da ne radite nešto što radite, jer ne možete to da priznate zato što se pretvarate da ste patriote, imate taj fasadni, lažni u biti kič patriotizam koji to nije. Kako ste tada lagali, sada kukate. U vašem ekspozeu, gospodine Vučeviću, o Kosovu i Metohiji nema ništa osim da je nepravda, osim da strane sile ne poštuju datu reč i ne znam šta drugo.

Pritom kukate za Savet Evrope. Savet Evrope je takođe deo ovog sporazuma, član 4. sporazuma koji ste prihvatili kaže – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a to je Aleksandar Vučić rekao. Ne smeta njemu Kosovo u Savetu Evrope, smeta mu ono što je rečeno da će dobiti za uzvrat nije poštovano, i to ste stavili u ekspoze, tri stvari, i jedna od te tri stvari je čuvena Zajednica srpskih opština. Ljudi, to ste rekli vi, nemojte da se ljutite na mene, to ste rekli vi, tu ste imali delić iskrenosti, jer sada je već i suviše jasno o čemu se radi.

Konačno, sve ovo pokazuje što radite da vi suštinski nemate političku viziju budućnosti ove zemlje. U ovim ozbiljnim istorijskim vremenima u vrlo delikatnim, a da je to blaga reč, geopolitičkom kontekstu za našu zemlju, u situaciji kada zapad gubi relativno svoju moć, kada je uravnoteženje mnogo veće, vi u toj situaciji kada se otvora manevarski prostor za Srbiju, zapravo predstavljate instrument politike zapada na postjugoslovenskom prostoru. Ne volim tu reč zapadni Balkan. To je briselska administracija i birokratija izmislila daleke 2000. godine, a politika zapada za postjugoslovenski prostor, ono što ste vi spočitali nekom maločas, neće Srbija nikada biti dovoljno mala da njima bude odgovarajuća. Vi ste postali instrument te politike implicitnim priznanjem secesije Kosova i Metohije, a onda se čudite što se težište pritiska prebacilo na Republiku Srpsku, pa šta ste očekivali, ljudi? Kada se ovde povuče linija, zapad ide dalje i neće stati Republika Srpska iliti unitarizacija BiH, otud i rezolucija koja se najavljuje, a onda će malo biti Raška oblast, pa ćemo doći na kraju do tih nekih devetnaestovekovnih granica Srbije, kakve oni žele za nas, ali kakve mi svakako ne bismo smeli da želimo za sebe.

Ima među građanima jedan mit koji vi održavate kroz te vaše medije, kroz prisustvo nekih ministara koji važe za patriote, rusofile itd. To je da Vučić zna šta radi i da će on preveslati zapad. On zna šta radi, ali neće preveslati zapad, preveslaće sopstveni narod, vas, ako neko od vas još uvek iskreno veruje u bilo koju vrstu nacionalne ideje, a takvih je sve manje kod vas, ali svakako svoj narod. Ne može on da prevari zapad. U šibicarenju je zapad malo ozbiljniji igrač. Može nas ovde, izvinjavam se na izrazu, ali da išibicari.

Šta raditi? Vaša kosovska politika je doživela slom. Pitanje EU se više ne postavlja. Ja to pričam od 2008. godine, sa Ivicom Dačićem sam imao raspravu burnu 2012. godine, a baš u vezi te lažne parole i Kosova i Evrope koju ste svi ponavljali godinama unazad i posle kada vam neko dođe i kaže – ljudi, ne može Kosovo i Evropa tražiće od nas, traže od nas da priznamo secesiju Kosova i Metohije, ne vi ste lagali i Kosovo i Evropa, a onda ste lagali kada ste rekli – ako dođemo dotle, do te alternative, mi ćemo izabrati Srbiju, dakle Kosovo, a ne Evropu. Došli smo ljudi, ušli u ovaj sporazum, Ohridski i ovaj drugi, francusko-nemački, u poglavlje 35.

Kada ćete doneti tu odluku da kažete – gospodo iz Brisela, članstvo za nas više nije opcija zbog vašeg delovanja hoćemo najbolju moguću saradnju, ali ovog trenutka našu spoljnu politiku ćemo učiniti doslednom koherentnom i gradićemo stvari na zdravim temeljima. Da li je to lako uraditi? Znam da nije, svakako nije, a da li će ova igra, igranka u kojoj se mi polako davimo i dajemo ono što nismo smeli da damo, dati rezultate? Neće. Bićemo preveslani i prebacićete Srbiju u potpunosti na zapad a gde ona istorijski i civilizacijski nikada u potpunosti nije pripadala.

Zaista za sam kraj. Skočili ste prošli put kada sam rekao da od odgovornosti neće pobeći, pa se pominjala batina koja ima kraja dva, pa može da ima i 52 kraja i 100 krajeva. Od odgovornosti pobeći nećete i to nema veze sa mnom, gospodo, može sad srce da me strefi, šlog, da padnem ovde, ali to se opet neće promeniti. To nema veze sa mnom, gospodo. Neko ko uradi nešto što nijedan Srbin u istoriji ovog naroda nije uradio, a to je da kaže – Kosovo je izgubljeno, daj da ga damo, ajde implicitno da ga priznamo. Za to se, ljudi, plaća cena. Plaća se cena. Nisam tu bitan ja, niti bilo ko od nas. Plaća se cena i od te cene nećete moći da pobegnete. Zato je meni cilj i time završavam, znam da je vreme isteklo…

… što se pre to desi, šteta će biti manja, a Srbi su dovoljno žilav narod da mogu da i posle štete koju ćete vi naneti da se uzdignu u ove dane Vaskrsa. To je možda najbolja poruka. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, rečeno je ovde, vi ste, gospođo Brnabić, rekli da je osnovna vrednost istina, i to, naravno, prevazilazi kodeks ponašanja narodnih poslanika. Jeste osnovna vrednost istina, pa sa tim u vezi hajde malo da govorimo istinito.

Za sam početak, uopšte nisam planirao, ali dve greške, a samim tim i neistine da ispravim. Nisu to najvažnije neistine koje su izrečene u toku ovog obraćanja ovlašćenog predlagača SNS. Jedna je da nacionalnom delu opozicije, a tu moram da priznam da prepoznajem sebe i srpsku koaliciju NADA, Novi DSS i POKS, bez ikakve sumnje, smeta i da smo ikada tražili da predsednik vaše stranke, doskorašnji, predsednik države, za mene samo formalni, ne može da bude nosilac liste. Neka bude, bili su i ranije, nikakav problem nemamo sa tim, niti smo ikada takav zahtev uspostavili, niti je to opozicija u svoja tri zahteva 1. aprila rekla. Ne znam zašto to pominjete, prosto nije istina.

Jedna još manje važna greška, gospodine Jovanov, u Beogradu 3.000 potpisa za grad, a bogami za gradske opštine skoro 10.000, manje-više, nemojte me uzimati za reč, ali mnogo više. Pet ne postoji, za gradske opštine mnogo više. Trebalo bi to da znate, kao neko ko se bavi politikom, elementarne stvari.

Sad da se vratimo na malo ozbiljnije stvari i ozbiljnije istine. Govorili ste ovde o kompromisu. Čuo sam čak reči u medijima jedinstvo, nisam siguran da je pominjan konsenzus, ali nema veze, kompromis-jedinstvo. Ljudi, nema kompromisa kada se govori o slobodi izbora. Nema kompromisa kada se brani demokratija, kao što nema kompromisa kada se brane nacionalni interesi ove zemlje.

Danas smo došli u situaciju da Aleksandar Vučić i njegov režim, a vi ga ovde predstavljate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavlja glavnu pretnju, jedinu pretnju i demokratiju u Srbiji i slobodnim izborima, a bogami i odbrani nacionalnih interesa, i to je nažalost jedina istina.

Sledeća istina, vratiću se ja na nju, nemojte da brinete ništa, kako je tekao ovaj proces prigovaranja vlasti i opozicije? Istina je da smo još 13. marta uputili jasno i glasno poziv predstavnicima vlasti da razgovaramo jer je politička kriza duboka i stvarna. Šta god se vama činilo, gospodo, koliko god bili opijeni vlašću i moći koju imate, ozbiljna je i duboka politička kriza i to će se nažalost pokazati. Sutra, prekosutra, potpuno nebitno, biće erupcije kad-tad na našu sveukupnu veliku žalost zbog vaše neodgovornosti.

Dakle, 13. marta nije bilo nikakvog odgovora, ignorisali ste to, onda smo zvanično uputili poziv 20. marta za razgovore shvatajući koliko je teška situacija. Tek ste zakazali prve razgovore, verovatno simbolički, na 1. april. Valjda ste nagovestili da je to sve za vas isključivo šala, pa zašto ne bismo krenuli 1. aprila?

Dakle, 1. aprila smo došli sa tri jasna zahteva. Načelno ste prihvatili dva. Prema trećem, gospodine Jovanov, niste imali rezerve, nego ste ga glat odbili, rekavši da je to protivustavno.

I, da, ja sam, naravno u saradnji sa kolegama iz opozicije, poslao na samom sastanku, bili ste tu, elektronskim putem, Dejanu Đurđeviću, kolegi sa fakulteta, način kako može da se pravno, što bi se reklo „legi artis“ uradi da svi izbori budu u jednom danu, čak da budu i 2. juna. Ovo je 1. april kada govorim, mada smo već i 1. aprila pominjali jesen. Vi ste to odbili i 3. aprila. Nema ništa od spajanja izbora, to niste hteli i to je jedina istina.

Bio je sastanak 11, na njega ću se vratiti malo kasnije, poslednji sastanak 17. mi već od 11. nismo uopšte prisustvovali kao srpska koalicija NADA. Dana, 17. aprila vam je jasno rečeno da 2. jun više nije opcija, jer je kasno, da je jedina opcija da se donese Ustavni zakon u izmenama i dopunama Ustavnog zakona, odnosno Zakona za sprovođenje Ustava, gde ćemo sve objediniti, stvoriti uslove i pomeriti za jesen. To je bila poslednja reč opozicije kao takve, to je SPN i dao vam je taj dokument, da biste vi 18. aprila izašli u medije i rekli: „E, ne, sve ono što smo odbijali kategorički, sve ono što smo govorili da je potpuno protivustavno, ne, to ćemo sad ipak da prihvatimo.“ Ali, mi nismo tražili to.

Hajde da se vratimo na dokument, da vas poštedim čitanja stenografskih beleški. Ovo smo poslali. Čitajte slobodno, ja ću pročitati dokument koji ste dobili. Šta ste tražili, šta smo vam dali kao pravnu radnju za 2. jun? Kaže, ovde: „Lokalni izbori u drugim opštinama i gradovima u kojima su poslednji put bili održani 21. novembra 2020. godine morali bi biti raspisani“. Znači, ne najavljeni, gospođo Brnabić, jer ste i mene pominjali u medijima, raspisani najkasnije do 18. aprila. Danas je koji, gospodo? Dvadeset drugi, još uvek nisu raspisani.

Zašto smo rekli najkasnije raspisani? Da bi ostalo 45 dana minimum za vođenje kampanje. Još vam pišem u predlogu, da li ste ga uopšte čitali? Pustite stengrafske beleške, Jovanov, čitajte dokumenta koja vam dajemo ako imate iole želje i volje da nešto unapredite, kao što ja znam da nemate.

Piše: „Idealno bi bilo da kampanja traje punih 60 dana, ali to je sad već nemoguće zato mora da se raspišu do 18. aprila najkasnije.“ Znate šta to znači u srpskom jeziku, poslednji mogući datum da bi kampanja trajala 45 dana. Šta se vi sada uradili? Ja ne znam da li su kolege iz opozicije koja hoće da ide na izbore svesne šta ste sad svi zajedno uradili? Omogućili ste da nemamo mogućnosti nikakve za kampanju za lokalne izbore. Trideset dana dok dobijete notare, treći, četvrt, peti, šesti da,n kako se smiluju, pa dok skupite potpise, nezavisno od našeg konteksta, praznika, Vaskrsa itd, to će biti u budućnosti, pa dok se proglasi lista, pa dok odštampate vaše materijale sa brojem liste, pa ostaće vam ljudi 10 dana za kampanju. Njima to odgovara. Njihove prevarene radnje, njihovo šibicarenje, njihov DNK, ljudi to je njihova druga priroda. Laž, manipulacija, šibicarenje. Ne znam kako ćete i vi? Divno. Nikad niko nije tražio tako nešto. Nikad niko nije tražio to što ste vi naveli za 18. april.

To su bili vaši odgovori, ali ima jedan sastanak koji je meni bio posebno poražavajući u celoj ovoj priči, čuveni 11. april gde ste gospodo i SNS i iz SNS i Aleksandar Vučić na vašem čelu pokazali vaše pravo lice, bedno, kukavičko i spremno da sroza autoritet zemlje, da ponizi zemlju kako bi ubeđivali strane ambasadore da ubede deo opozicije da izađu na izbore.

Ljudi, otkud strani ambasadori da se mešaju u naše probleme? Otkud strani ambasadori na sastanku između vlasti i opozicije? Kako ste smeli da ih pozovete? Kako ste se drznuli da ih pozovete, da prljav veš iznosite napolje pred ambasadorom SAD, EU, šta ste još nabrojali, da li je bila Kvinta ili ne, meni naravno na pamet nije palo da se pojavim na takvom sastanku. Prljav veš se, gospodo, iz kuće ne iznosi. Vi niste dostojni da budete vlast u ovoj zemlji.

Jesu, to su zbog toga Hilovi izbori. Hil je izašao posle tog sastanka, ničim izazvan i rekao: „Ne, ne, treba izaći. Ne, bojkot je pogrešno rešenje.“ Mogu otvoreno da kažem neka kradu, neka rade, nama odgovara takva vlast. Daje Kosovo, daće Republiku Srpsku, daće i neki novac, nemojte, budite tu, ali to je Hilova stvar. Mene Hil ne zanima, Hil je ovde da sprovodi spoljnu politiku SAD, a ne srpske nacionalne interese.

To je taj vaš kukavičluk koji je za mene neverovatan. To je onaj kukavičluk kada vi prihvatite u francusko-nemačkom sporazumu član 4. po kojem se Srbija neće protiviti ulasku Kosova i Metohije u bilo koju međunarodnu organizaciju, a onda kukate na neku Doru Bakojani. Ljudi, koga briga za Dou Bakojani? Da li je ona srpkinja? Šta ona može da izda kada nije srpkinja? Jedini koji je tu izdao je Aleksandar Vučić i rekao je javno da on nema problem da Kosovo bude u Savetu Evrope, ionako u Savet Evrope mogu da uđu samo države, ali da su ga prevarili jer su mu obećali nekoliko stvari, Dečane i obećali su mu čuvenu Zajednicu srpskih opština, koju ste vi potpisali još 2013. godine.

Vama treba 11 godina, sve ste dali i iz Briselskog sporazuma i sve preko toga i prihvatili usmeno nove. Na kraju ćemo dobiti, ne daj Bože, ali sve ide u tom pravcu, našu južnu pokrajinu u međunarodnoj organizaciji. Dora Bakojani? Zar vas nije sramota, ljudi? To je isključivo vaša odgovornost i odgovornost Aleksandra Vučića, nedostojnog predsednika ove države.

Zašto ovo nisu izbori i dalje? Ne samo zato što su ovo Hilov Vučićevi izbori, Hil Vučić izbori, već zato što nisu slobodni. Gospodo, izbori koji nisu slobodni nisu izbori. Nije ovo samo pitanje arene i Male Krsne i znamo da ste dovlačili, pa vaši ljudi su meni govorili, neću ih imenovati jer ćete ih izbaciti iz stranke, preterali smo sa dovlačenjem ljudi, znam, preterali smo. Kako objašnjavate arenu? Kako objašnjavate Malu Krsnu? Da li je bilo četiri, 44, 400 hiljada, nebitno ljudi, vi kradete izbore.

To je poslednja, to je ona kap koja je prelila čašu medijske slike gde su nacionalne frekvencije koje treba da odgovaraju u Zakonu o javnom informisanju i o Zakonu o elektronskim medijima su se pretvorile u vaše najbrutalnije i najvulgarnije propagandne servise i službe.

Mi tako idemo na izbore godinama i to je postala nova normalnost. To je nenormalno i toga nema u ozbiljnoj demokratskoj državi, kao što nema da javna komunalna preduzeća ili bilo koja druga javna preduzeća učestvuju u kampanji da se tamo ljudi koji su zaposleni prosto kao robovi teraju da donose kapilarne glasove, sigurne glasove ili da direktori tih javnih preduzeća, kako se zove ovaj mladi momak, Relja Ognjanović ili Ognjenović, sve jedno? Na stranu što je postao sa 30 godina kao fizioterapeut sa par sertifikata sa nekog ekonomskog fakulteta pomoćnik direktora tako važne institucije, pa onda dve godine kasnije i direktor PIO fonda, nego što ga terate i vi se ponosite time a i on, koje je to ludilo u vašim glavama, što ide i pravi od vrata do vrata kampanju. Ide po ulazima beogradskih opština i deli letke, direktor PIO fonda.

Ljudi, jeste li vi sa uma sišli? U šta vi pretvarate ovu zemlju, a to je na tragu onoga što je držao pečenjaru, pa ste ga postavili za direktora EPS-a. Da li ste vi svesni šta radite uopšte? Da i ste vi svesni potpunog ludila i nesreće koju pravite u ovoj zemlji?

Ali, nije ni to, nego je, vraćamo se na ovu kap, a to je ta neverovatna zloupotreba i svi ovde znamo da ste to primenjivali, zloupotreba prava na prebivalište i sa tim nikakve dileme nema.

Sada se vraćam na ovo zašto ova situacija krajnje opasna. Možemo mi ovde ponekad i da se nasmejemo, možemo i da se našalimo, sve je to divno, a situacija je tragična. Ne bih išao do 1914. godine, ne bih išao ni do 1941. godine, ni na neka druga vremena koja su bila teška, jesu ovo teška vremena, ne toliko teška, ali se ponekad zaista zapitam, ovo se ne odnosi na vas, gospođo Brnabić, i na dobar deo vas se ne odnosi, ali na jedan deo ne mali se odnosi - kako ste, ljudi, od srpskih patriota, od Karlobaga, Karlovca, Ogulina, Virovitice, što vam ja inače ne zameram, došli do toga da ćete napraviti od Srbije beogradski pašaluk?

Dali ste Kosovo i Metohiju, priznajete secesiju francusko-nemačkim sporazumom, danas ćete time dati i Republiku Srpsku. Na Kosovu se brani ne samo srpsko Kosovo i naša država, na Kosovu se danas brani i Republika Srpska. Onaj miting u Banja Luci od pre nekoliko dana nikada ništa zloslutnije nisam video od vas na tom mitingu -kao da dželati Srpske stoje na tom mitingu.

Ljudi, razumem za neke koji su bili u G17, u nekim drugim strankama, za one izvorne koji su došli iz Srpske radikalne stranke, da li je moguće da ste toliko časti izgubili? Da li je moguće da vas je moć toliko opila? Da li je moguće da toliko pravdate čoveka koji očigledno, i nemojte da se ljutite i da skačete odmah, neko je pominjao ovde psihijatrijske preglede, gospodin Jovanov, za Skupštinu,hajde da ih uvedemo za predsednika države, nisam siguran kakvi bi bili rezultati, čovek je lagao, ovde pred vama sve nas, šta treba da uradi da slaže da se vi osvestite i da kažete ovaj čovek nas vodi u provaliju.

Šta treba da se dogodi? Jel rekao KM tablice ostaju - pa nisu. Rekao francusko-nemački sporazum je neprihvatljiv. Ivica Dačić sada nije u sali. Ivica Dačić je decembra 2022. godine rekao - ovo je neprihvatljivo. Jel naš Savet za nacionalnu bezbednost doneo zaključak rekavši da su ti sporazumi neprihvatljivi, a onda vi godinu dana lažete - pa nismo ih prihvatili, pa jesmo, pa oni se ne ispunjavaju? Onda sam Vučić kaže u Francuskoj – da, da, mi smo već tri uslova ispunili. Jesmo, RKS tablice se šetaju centralnom Srbijom, evo Kosovo ide u međunarodne organizacije.

Ljudi, šta treba da se uradi i šta ovaj čovek treba da uradi da se vi probudite i da vidite provaliju u kojoj ćemo se naći.

Nacionalno rastakanje će se sa vama nastaviti. Moralno rastakanje će se nastaviti ove nacije. Nemojte da ljutite, vaše glavne perjanice su preletači i današnji ovlašćeni predlagač je član DSS nekada bio. Vidite kako je to čudno. Ti ljudi ne preleću iz vlasti u opoziciju. Uvek je smer isti – iz opozicije u vlast. Ko je to radio u srpskoj istoriji do poturica?

Ljudi, vi ste razvili u ovoj državi, vi ste razvili u ovom narod duh i psihologiju poturice. Dajemo Dečane za Lidl, daćemo Gračanicu za restoran Džejmija Šija, daćemo Kosovo za Beograd na vodi, a Srpsku ko šiša, a imaćemo i Luj Viton, pa, Dragan Marković Palma nije tu, ćemo moći sa tašnicama Luj Viton da se šetamo ko krnjoj Srbiji, latiničnoj Srbiji i informerovskoj Srbiji.

Mi, gospodo, na to ne pristajemo i nikada nećemo. Svaki put kada napadate opoziciju pričate o vama.

Šta je zaključak? Zaključak je da je ova kriza ozbiljna. Jeste sada malo ušićarili, jeste malo i šibicarili, to vama sjajno ide, ali nemojte da se radujete da mislite da ste pobedili. Ne pričam sada uopšte o ovim izborima koji će biti 2. juna. Nemojte da se radujete, ozbiljna je situacija i ponavljam – kad tad će sve doći na naplatu i vama direktno što me, da vam kažem, mnogo ne žalosti, ali će doći na naplatu celoj zemlji i državi Srbiji i srpskom narodu i srpstvu. Zato dok nije kasno, nezavisno od 2. juna, jedino rešenje će biti u bliskoj ili ne tako bliskoj budućnosti da se konačno zaista ostvare elementarni, kada kažem elementarni to su stvarno minimalni uslovi za koliko toliko fer i poštene izbore, da možemo da odemo na nacionalnu frekvenciju komercijalni televizija, da može da se čuje drugi stav, a nakon toga da se raspišu izbori.

Mi smo vam dali predlog Ustavnog zakona. Evo ga ovde. Sve jasno piše. Verujem da ga nećete prihvatiti, kao što verujem da inače ništa nećete prihvatiti i ova dva uslova nećete ispuniti. Tek ćete sada razgovarati. Na stranu to ludilo što je deo opozicije prihvatio da dok je kampanja u toku razgovara o uslovima, ali dobro. Može da se ponizi samo onaj koji prihvati poniženje. Niko drugi. To je vaša priroda, a neki drugi pristaju na takve stvari.

Još nešto da vam kažem, ja ozbiljno radim sa timom ljudi, pravnika, na pravnom sveobuhvatnom, zapravo, poretku ili ti nekoliko zakona gde ćemo kada vaša sveća prekine da gori, a ničija nije gorela do zore, neke stvari poravnati i neke odgovornosti staviti na sto i neke stvari procesuirati jer drugačije neće moći, jer ako se to ne desi ova Srbija i ova naša zemlja neće imati svetlu budućnost nikako. Na tome radimo i to će se, ljudi, desiti. Što se pre desi to je bolje.

Što se tiče farse 2. juna, ja pozivam građane da ne budu deo farse, naročito Beograđane gde je bila najveća krađa, da ne izlaze na nešto što izbori nisu, nešto što nisu izbori na to se ne može ni izaći. Ne brani se ni demokratija, ni sloboda na Hilovoj i Vučićevoj farsi, a kamoli na naprednjačkim manipulacijama i lažima.

Imao bih još mnogo, ali ću završiti sa ovim pa će biti prilike, ja se nadam, za repliku jer je bilo ovde još nekoliko tih sitnih prevara, sitnih duša poput, ajde to ću da kažem samo za kraj, reče ovlašćeni predlagač da je opozicija kriva za RKS tablice, pa neće biti. Godine 2011. je potpisan Sporazum o slobodi kretanja. Ja tada nisam bio na vlasti. Bio sam opozicija i tada i nisam se slagao sa tim sporazumom, a tamo ne piše to što ste vi prihvatili. Tamo apsolutno ne piše to što ste vi prihvatili. To je još jedna od vaših manipulacija. Vidim da se okrećete još jednom preletaču, gospodine Jovanov. Između preletača se verovatno najbolje razumete, ali to prosto nije istina.

Ljudi, borićemo se za pristojnu, za moralnu, za nacionalnu i za demokratsku Srbiju i u toj borbi ćemo pobediti. U to, gospodo, uopšte ne sumnjam. Hvala.

Hvala.

Znate i sami da bi bilo nekorektno da niste dali repliku i hvala vam na tome.

Nisam rekao "poturica", ja sam rekao "duh poturica", da budem sasvim precizan, ali ovde se verovatno mnogo iznervirali, zbog preletanja i preletača. Pretpostavljam da vas je to dotaklo, ali, prosto, to je činjenica, od istine se ne može bežati. Ja sam se samo rukovodio onim što je rečeno na početku, da je istina osnovna vrednost. Jeste, istina je da ste preleteli iz opozicije u vlast i to je to. Ima nas koji imamo i obraz i čast.

E, sad, ovako: "Odrekao se svoje zemlje". Ja sam Srbin, imam srpski pasoš od rođenja, imam ga i dan danas, ničega se odrekao nisam, niti ću. Cela porodica ima francusko državljanstvo. Pa, da, sticajem okolnosti mi je supruga Francuskinja, doveo sam je ovde u zemlju, rodila dva muškarca, odnosno dva dečkića, koja se zovu Lazar i Dušan i to je sve u redu. Kažete - pobegao 1999. godine. To je tako glupa laž! Hajde ponovo.

Ja studiram od 1995. godine u Francuskoj, godine 1999. sam seo u autobus i došao. Nisam bio na Paštriku, ali nije bio ni Aleksandar Vučić, koji je, da ponovim, uređivao svoj stan koji je besplatno dobio od države. I on je tražio da se rat nastavi, a ne ja. On je bio ministar čega, informisanja, u toj Vladi.

Rekao sam i prošli put, nemojte o tome, to je tanak led za vas. Da je Vučić bio na Košarama, pa hajde, da nekome spočitate nešto. Ali nije bio, nego je od "Simpa" dobijao nameštaj.

Ja sam u 2003. godini služio vojsku u 63. padobranskoj brigadi pa sam bio u tadašnjoj Držanoj zajednici Srbija i Crna Gora, nisam bio u Francuskoj ni tada.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite koji je to nivo, koliko ima, zapravo nema načelnog odgovora na sve što sam ja potpuno jasno rekao.

I za kraj jedna mala manipulacija, toliko svojstvena SNS-u. Nisam ja rekao da ne čitate stenograme, nego da ne čitate dokumenta koja smo vam dali, što ste vi opet izokrenuli a što je, ponavljam, vaša uža specijalnost. Ali, građani će znati da ocene sve, biće ovo duga borba, to priznajem, ali ne sumnjam u konačnu pobedu. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dozvolite mi samo zarad ljudi koji nas gledaju da kažem da su nekoliko brutalnih laži izgovorene danas i juče.

Naime, niko danas nije udario ni jednog pripadnika MUP-a, niko iz opozicije nije udario nijednog pripadnika MUP-a, a na stranu pitanje zašto mi vodimo ove sednice sa kordonom ljudi iz MUP-a. To je odgovornost ove vladajuće većine i ne ide vam na čast.

Niko nije udario pripadnika MUP-a, kao što, gospodine predsedavajući, možete da potvrdite da niko nije fizički nasrnuo na vas. Kao što niko juče dok smo davali poštu srpskim žrtvama na Kosovu i Metohiji u martovskom pogromu 2004. godine nije divljao i kao što niko juče nije rekao ni jednu jedinu ružnu reč o Srbima sa Kosova i Metohije ili Srbima bilo gde. Niko ništa slično nije rekao.

Nažalost, laž, brutalna laž, brutalna manipulacija. To su, ponavljam, nažalost, očigledno legitimna sredstva političke borbe i političke komunikacije SNS. Njima na čast, njima na obraz, to je njihova stvar.

Ako dozvoljavate, gospodine predsedavajući, uz zaista dužno poštovanje i prema vašim godinama i prema vašoj stručnosti i profesionalnoj karijeri, vi ste ipak odgovorni za tok ove sednice i za neke ne preterano mile događaje koji su se ovde desili.

Mislim da smo mogli da ih izbegnemo samo da ste dali. Ovo je sad moja sugestija i primite je kako god želite, ali najdobronamernija je i najiskrenija. Samo da ste dali tu povredu Poslovnika na vreme mislim da bismo izbegli minute i minute nemilih scena koje se nikom ne sviđaju, ni njima, ni nama, ni gledaocima i građanima Srbije.

Mislim da se ova sednica može malo bolje voditi, ali, kažem, primite ovu sugestiju više kao sugestiju nego kao kritiku.

Da se vratimo na temu.

10/2 GD/MP

Poštovani građani Srbije, Srpska koalicija NADA, koju čine Pokret obnove Kraljevine Srbije i Nova demokratska stranka Srbije, naravno, neće podržati predloženu kandidatkinju za funkciju predsednika, odnosno predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, jer mislimo da nedostojna vlast ne može nikako imati dostojnog kandidata, a dostojni kandidat za funkciju koju vi trenutno obavljate kao predsedavajući, Ana Brnabić je to ponajmanje.

I nije ovde samo reč o tome da taj isti kandidat, odnosno kandidatkinja ne tako davno vređala poslanike Narodne skupštine Republike Srbije prilično grubo, u skoro psovačkom maniru, nije reč ni o tome da je deo vlasti koja… Ja ne znam za primer da jedna vlast traje 12 godina i da sa takvim kukavičlukom beži od odgovornosti, 12 godina, a za sve svoje poraze i neuspehe i dalje krivite ono što se dešavalo, ljudi koji su imali vlast pre 15, pre 20 godina ili krivite događaje od pre bezmalo četvrt veka. Ljudi, 12 godina vladate. Sramota je da se vadite na stvari i da se pozivate na događaje od pre 15 ili 20 godina. Sramota, nedostojno je.

Ali, nije prvenstveno reč ni o tome zašto nećemo podržati tog kandidata. Prvenstveno, zato što je za vakta Ane Brnabić kao predsednice Vlade Republike Srbije ova zemlja pretvorena u partijsku prćiju SNS sa otetim institucijama, sa otetim medijima i, da, sa marifetlucima, manipulacijama i krađama na izborima.

Ajde kratko o svemu po malo. Mi smo jedina zemlja gde može da se desi da nakon jedne ozbiljne saobraćajne nesreće, pričam o naplatnoj rampi u Doljevcu, koja je imala smrtni, fatalni ishod, jedina zemlja gde sud ne može da dođe do dva minuta snimka, koji može da pokaže šta se zaista događalo, kojim može da se utvrdi istina.

Pazite, nije taj snimak nešto što nedostaje. Taj snimak je video šef države, ali do suda taj snimak ne može da dođe. Ljudi, pa to ne postoji nigde. Kod Gadafija se to nije dešavalo. Omar Bongo u Gabonu tako nešto nije radio. Samo kod nas može da se desi da ono što nije dostupno sudu, dakle, institucijama i pravosuđu naše države, je dostupno šefu države zato što šef države nije šef države, već je šef države šef partijske države, u šta ste pretvorili Srbiju.

Mi smo zemlja gde može da se desi takođe izazovete saobraćajnu nesreću da ste pod dejstvom alkohola, da ste pod dejstvom kokaina, sve nađeno, ali koga briga za zakon, o bezbednosti u saobraćaju, jer ako se zovete Nikola Petrović i ako ste onaj Nikola Petrović koji je kum šefa partijske države, onda sve može da prođe nekažnjeno. Koga se tiču zakoni, koga se tiče Ustav?

Oteti mediji, gospodo. Hajde sada da vas pitam nešto, pošto ćete mi odgovarati, naravno. Evo, već se spremaju, pišu, sve imate pripremljeno. Vrtite malo, doduše, tu ploču u krug. Već godinu i po dana isto pričate, pa će biti – Koštunica oslobodio Kurtija, to smo čuli i apsolvirali, pušteni šiptari, dvojno državljanstvo. Sve to ćemo da diskutujemo, mada vam nije smetalo. Tog istog Koštunicu posle preklinjete za podršku u drugom krugu Tomislavu Nikoliću. Nije vam tada Koštunica smetao za izbore u Beogradu i da pravite vlast u Beogradu 2008. godine, ali to vama na čast i govori o vašem nemoralu.

Da se vratimo na ovo naše. Kada smo kod medija već, objasnite kako je moguće da jednu parlamentarnu liste, Srpsku koaliciju NADA, dve godine ne pozivate u medije koje kontrolišete, četiri elektronska medija sa nacionalnom frekvencijom – TV B92, TV „Prva“, „Hepi“, „Pink“. Sad će biti za dve nedelje dve godine da nismo dobili ni jedan jedini poziv. Biću iskren, bilo je nekih 19 minuta na B 92. To je ona emisija „Fokus“ u julu 2022. godine.

Nismo čak dobili poziv, draga gospodo, ni u ovoj predizbornoj kampanji u izborima decembarskim prošle godine. Jedan jedini poziv.

10/3 GD/MP

Ljudi, vi stalno pričate kako se ne plašite nikoga, kako se ne bojite. Čudna mi je malo ta retorika. Malo podseća na osnovnu školu i na predpubertetski period, ali ako se zaista ničeg ne plašite, a što uskraćujete medije opoziciji? Da li se plašite argumenata? Da li se plašite rasprave arugumentovane? Šta je problem, pogotovo ako ste toliko samouvereni u ispravnost svoje politike i vaših neviđenih rezultata? Toliko ste ubeđeni u ispravnost te politike, da zabranjujete medije ljudima koji su parlamentarni već duže vreme.

11/1 BN/CG 11.50 – 12.00

Hajde da ostavimo medije po strani. Nije ni to ključni razlog zašto nećemo podržati Anu Brnabić. Jedan od razloga je i ta vaša krađa i marifetluci na izborima. Možete stalno da negirate nešto što je očigledno, ali nešto što je očigledno je očigledno. Ljudi, Mala Krsna, uhvaćeni ste na delu. Nemojte mi reći samo da su ti ljudi došli zbog znamenitosti zgrade opštine Voždovac u Beogradu ili policijske stanice Voždovac u Beogradu. Nema ničeg zanimljivog u tim zgradama. Nije to Ermitraž. Došli su da promene prebivalište. To je klasična zloupotreba prava na prebivalište.

Drugo, još nešto da vas pitam. Da li ste vi svesni da je „Arena“ otkrivena. Ja ne pamtim da se ikada došlo do izbora za koje je potrebna logistička podrška najveće hale u Beogradu. Zašto? Zato što ste toliko ljudi doveli koji uopšte ne znaju niti gde treba da glasaju, niti gde treba da idu, da ste onda napravili dispečerski centar, pa iz razvozite po odgovarajućim biračkim mestima. Još ste onda lagali da se tamo snima film i da su tamo statisti. Da li je bio i Đenka da snima taj film, da onu staru kameru vrti iz „Maratonaca“? Ljudi, sram vas bilo.

Uostalom, ima jedan čovek koji je potpuno eksplicitno ogolio stvar koju vi radite, a to je vaš saveznik Milan Stamatović, predsednik stranke „Zdrava Srbija“. Milan Stamatović je pa jedno dva meseca pred izbore rekao, objašnjavajući zašto je prešao na vašu stranu, rekao da neće da rizikuje da vi prebacite ljude koji ne žive na Čajetini u Čajetinu, pa da on izgubi vlast u Čajetini zbog ljudi koji tamo i ne žive. U kameru je čovek svedočio i krajnje eksplicitno to rekao. Pa, ljudi, Srbija to zna. To što se vi pravite da to niko ne zna, to je vaš problem.

Da vam kažem još nešto, i pored svega toga ste izgubili vlast u Beogradu. To je jedina politička činjenica beogradskih izbora. Imali ste većinu, nakon izbora, uz sve vaše marifetluke i nedostojno ponašanje ste tu većinu izgubili.

Ali, nije ni to glavni razlog. Sa vama uvek ima još i sa vama uvek ima gore. To je vaše, kako da kažem a da ostanem pristojan, vaše fasadno, kič, vaš lažni patriotizam. Ljudi, dvanaest godina ste na vlasti, ni jedan temelj nacionalne politike niste postavili. Džepove ste vaše napunili, ni jedan temelj niste postavili.

Zakon o ćirilici ste doneli. Ima li efekta? Nikakvog. Nije unapređen ni za promil položaj ćiriličkog pisma u ovoj zemlji. Udžbenike, da li ste vratili udžbenike Zavodu za udžbenike? Vaš i šef partijske države Aleksandar Vučić je rekao - barem ćemo neke predmete da vratimo Zavodu. Pa je rekao, podsetite me ovde, istoriju, književnost, srpski jezik i još po nešto. Da li ste vratili to? Niste. Ni za to niste imali snage.

Evo ga gospodin Vučević. Ja ću prvi glasati za vraćanje vojnog roka. Ljudi, dvanaest godina ste imali da ga vratite. Vraćajte ga više. Napravite barem „T“ od temelja nacionalne politike. Ali, i to nije najgore. Najgore je nešto drugo, a to je vaša, i biram reči kao pristojan čovek, vaša veleizdajnička kosovska politika, protivustavna i antidržavna.

Pošto smo krenuli sa vašim neistinama i lažima, hajde da nastavimo u istom smislu.

Evo ga francusko-nemački sporazum. Šta kaže francusko-nemački sporazum? Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedni sa drugima na osnovu jednakih prava, obe strane će međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole uključujući i pasoše. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Strane će se voditi ciljevima i principima. Molim građane koji nas gledaju da to dobro čuju. Strane, Kosovo i Srbija, kako piše u Ohridskom sporazumu, će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji UN, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu.

11/2 BN/CG

E, sad, šta su vaše laži? Hajde malo da razvijemo to, da razradimo. Vaš ovlašćeni predlagač je juče govorio da se ovo niti prihvatilo, niti se primenjuje, rekavši da nije potpisano. Jednu stvar je samo zaboravio da kaže građanima. Da, nije potpisano i nikad niko nije tvrdio da je potpisano, ali međunarodno pravo apsolutno prihvata obaveze koje su i usmeno date. Dakle, usmen pristanak je izvor pravnih obaveza u međunarodnom pravu.

Kažete – ovo se ne primenjuje. Pa, gospodine Jovanov, niste slušali šefa partijske države vašeg doskorašnjeg stranačkog šefa Aleksandra Vučića u emisiji sa Zoranom Stojanovićem „Takovska 10“. U toj emisiji „Takovska 10“ je Aleksandar Vučić rekao da je Srbija počela da ispunjava francusko-nemački sporazum.

Sad, ovako, član 1, nisam vam ga pročitao do kraja, kaže član 1. francusko-nemačkog, vašeg prihvaćenog sporazuma – obe strane će međusobno priznati dokumente, nacionalne simbole, uključujući i pasoše, diplome i, znate šta, registarske tablice, gospodo, registarske tablice RKS, republika Kosovo, koje ste prihvatili. To je primena francusko-nemačkog sporazuma i to je početak te primene.

Ali, ima još gora stvar. Evo ga i Ohridski sporazum, implementacioni sporazum ili aneks francusko-nemačkog sporazuma. Evo vam prihvaćene linije. Da li je on prihvaćen ili nije, Ohridski sporazum? Ja verujem da jeste, jer se, gospodine predsedavajući i dragi građani Srbije, ovaj sporazum nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Sporazum kaže šta? Slušajte ovo, dragi građani, poštovani građani, da će Kosovo i Srbija, ponavljam, Kosovo i Srbija se u potpunosti obavezuju da će poštovati sve članove francusko-nemačkog sporazuma i da će ih primeniti svrsishodno i u dobroj veri. A onda se dodaje da se Kosovo i Srbija slažu da će svi članovi francusko-nemačkog sporazuma biti primenjivani nezavisno jedan od drugog i da strane neće blokirati njihovu primenu.

Ljudi, ja razumem da vi lažete, ali sada preterujete u lažima. Vi ste prihvatili sporazum kojim se implicitno priznaje secesija naše južne pokrajine i vi ste patriote? I šta je rezultat svega toga?

Hajde, pošto ste vi voleli da pričate o rezultatima, sećate se Aleksandra Vučića, šefa partijske države, pogledajte semafor? Pa, sećate se nekih vaših kolega – dobili smo pet nula, secesionisti?

Gospodine Rakiću, kad biste imali malo časti, uz dužno poštovanje, priznali biste da su Srbi na Kosovu i Metohiji za ovih 12 godina izgubili skoro sve. Imaju mnogo manje nego što su imali pre dolaska SNS na vlast. Ukinuli ste pravosuđe na severu Kosova i Metohije Briselskim sporazumom. Civilnu zaštitu ste ukinuli, uterali Srbe u šiptarske secesionističke opštine, naše ukinuli. Dali elektroenergetski sistem, dali telekomunikacije, predali tablice, tablice za koje je Aleksandar Vučić…

Gospodine predsedavajući, vi ste juče rekli da pričamo činjenično. Sve što sam rekao su bile činjenice. U ovoj klupi ovde kao predsednik države, a zapravo partijske države, Aleksandar Vučić pre, koliko ima, sedam, osam, godinu dana je rekao – ne dam tablice Kosovska Mitrovica zato što znam koliki je njihov značaj i zašto moraju da opstanu, zato što svedoče o prisustvu države Srbije u našoj južnoj pokrajini.

12/1 TĐ/LjL 12.00 - 12.10

Rekao je to i prevario, slagao. Ukinuo je tablice Kosovska Mitrovica, ali priznao RKS tablice, poštujući francusko-nemački sporazum.

Sad je otišao i dinar i da ne nabrajam dalje.

Ljudi, ono što će se desiti ako SNS ostane na vlasti to je da u nacionalnom smislu kamen na kamenu od ove države ostati neće. Zato mora vlast da se menja što je pre moguće.

Da završim, imam taman toliko vremena, sa nečim što je pomenuto juče sa vaše strane, a to je Krivični zakonik, Glava 28, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, neka i kolege iz MUP-a gledaju, i vi ćete biti zaduženi da to sprovodite, takođe. Neko je pomenuo član 305, ali ima i član 307 - ko silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije ili da deo te teritorije pripoji drugoj državi, biće kažnjen. Male su kazne, odmah da vam kažem, od tri do 15 godina. Da vam odmah kažem i to, kad dođemo na vlast, tih 15 ćemo pretvoriti u 30. Ustav dozvoljava retroaktivnost ako je u opštem interesu.

Opšti je interes da vi budete kažnjeni za vaša nedela. Snosite političku odgovornost svakako, istorijsku odgovornost takođe, ali ne zaboravite, ovo što radite podleže i krivično-pravnoj odgovornosti i od nje, kunem vam se, pobeći nećete. Živela Srbija, a vama što pre da vidimo leđa.

Hvala vam puno, gospodine predsedavajući.

Pokušaću samo kratko, neću odgovarati na sve neistine, bilo ih je zaista puno. Dvojno državljanstvo je, zaista mi se čini, jedna besmislena kritika, tako da ću je ostaviti tamo gde zaslužuje da bude, u tom besmislu.

Dve stvari koje ipak udaraju na čast, neko je rekao da sam 1999. godine pobegao. Ne, ja studiram u Francuskoj od 1995. godine, a onda sam 1999. godine seo u autobus i došao u svoju zemlju tri dana od početka agresije. Inače, od početka agresije, koja se u mojoj doktorskoj disertaciji upravo kao takva kvalifikuje, eksplicitno i potpuno jasno. Ali ne znam zašto insistirate toliko na tome, jer nešto nisam video da je Aleksandar Vučić bio heroj sa Paštrika ili Košara. Aleksandar Vučić je tada sređivao stan koji je dobio od države te 1999. godine. Nemojte da se bavite time. „Simpo“ mu je donosio nameštaj, a onda je Aleksandar Vučić glasao da se rat nastavi, mladi mogu da ginu, a on čovek namešta stan. Nemojte da se hvatate za to, to vam je klizav teren.

Poslednja stvar, u naše vreme se ništa nije dogodilo. Dvoje ljudi je ovde pomešalo datume, DSS i opoziciju 2008. godine, tehnički dijalog je krenuo 2011. godine. Ljudi, o čemu pričate? Kakva otpriznavanja? Nismo na vlasti 15 godina. To je onaj vaš kukavičluk - 12 godina ste na vlasti, ali bežite od odgovornosti. To ste vi. I s time završavam.

Eto, nisam uzeo ni čitava dva minuta. Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem.

Hajde ovako, o suštini ćemo kasnije u toku dana, to je zapravo najvažnija tema. Čisto da građani ne bi bili uskraćeni za istinu, da, u pravu ste, niko nije morao da nas sprečava jer nismo nasrnuli ni na koga, apsolutno ni na koga, niti je bila bilo čija namera ništa slično. Da, došlo je do fizičkog kontakta zbog vaše strane i vaše krivice.

Što se Vojislava Koštunice tiče, da, moguće je da je bilo grešaka. Ja znam samo dve stvari, šta god da je radio nikada nije pomagao tzv. „državnosti Kosova i Metohije“ kao vi 2013. godine. Znam još jednu stvar, koliko god gospodo draga, koliko god Vojislav Koštunica bio loš, nije vam bio dovoljno loš da tražite koaliciju sa njim 2008. godine i njegovu podršku 2012. godine. Toliko vam je bio odvratan da ste jedva dočekali da vas podrži i njegovom podrškom dođete na vlast.

Toliko o Vojislavu Koštunici, gospodo, a o veri i večer, to se, gospodine Vučiću, potpuno slažem sa vama. Predstavu nemate koliko se iskreno slažem sa vama. Vreme će sve pokazati i ko je vera i ko je nevera i jedva čekam taj trenutak, samo se plašim da će sa ove strane, a Boga mi i na galeriji biti mnogo razočaranih ljudi. Daće Bog da grešim, ali više nemam nikakvu ni veru ni nadu da može da bude drugačije.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Vučiću, rekoste da se ne radujemo kada ste rekli to što ste rekli i u pravu ste bili, ne radujemo se, ne što vas mrzimo, nije ni da vas volimo, ne radi se ni o ljubavi, ni o mržnji, već vam ne verujemo. Jednostavno, vam ne verujemo i čudi me da vam više iko i veruju, posle svega.

Ali, hajde pre toga samo da par manje važnih stvari razjasnimo. Jesu manje važne, ali zarad istine i ljudi koji nas gledaju, ne bi bilo zgoreg pomenuti ih. Konsultacije. Da, pozvali ste javno na konsultacije i da, dobili ste javno odgovor od Srpske koalicije NADA da na te konsultacije dolazimo, odnosno da ćemo se čak i u listu koji nije baš poznat kao preterano opozicioni „Kurir“ navedena je izjava – Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS kaže i citat – da će ta stranka naravno potvrdno odgovoriti na poziv predsednika Republike. Saslušaćemo šta ima da kaže, ali ćemo vrlo jasno izneti svoje stavove. Poziv javno dobili. Na poziv potvrdno odgovorili. Istine radi.

Da krenemo na ove malo važnije stvari. Ima jedna škakljiva stvar, a to je blaga reč i više nego škakljiva. Ljudi, ja razumem da u međunarodnim odnosima, da u diplomatiji, nešto sam malo pročitao i nešto malo znam, postoje pregovori gde ne može da se otkrije sadržina zbog uticaja na pregovore, zbog uspešnosti pregovora itd.

Ovo nisu i ne smeju da budu takvi pregovori. Pobogu, ljudi, govorimo o sudbini Srbije, njene teritorijalne celovitosti. Građani imaju pravo da znaju o čemu se radi i ako je bio zahtev, kao što je očigledno bio zahtev zapadnog dela tzv. međunarodne zajednice da se to održi u tajnosti na takav zahtev ne može potvrdno da se odgovori.

Ali, zapravo to i nije najgore, jer mi znamo o čemu se radi. Znamo o čemu se radi i zato je ovo velika sramota što o ovome govorimo. Sporazum ili ti da budemo precizni nacrt, predlog sporazuma, kako god želite, je objavljen. Gospodin Miroslav Lajčak je rekao da je to što je objavljeno zapravo to plus minus koji detalj, da je to to. Aleksandar Vučić je evo ovde i danas rekao da je to manje više to.

Vratiću se na neke članove koje ste vi spomenuli. Hajde odmah da kažemo – to je predaja KiM. I to svi znamo.

(Marijan Rističević: Nije tačno.)

Možete da dobacujete – nije tačno. Jeste, tačno je i to svi znamo. Prvo, tačno je. Hajde malo samo da razmislimo zbog građana. Kada vam predlažu plan zemlje koje su i same priznale secesiju naše južne pokrajine, kada sam Eskobar ili ranije Hil kaže – više nema govora o tome Kosovo je Srbija, zaboravite na tu parolu, izbacite to iz vaših glava, dragi Srbi, ako te zemlje nude plan pa taj plan ne može da bude ništa drugo do zahtev Srbiji da se svojevoljno odvoji od dela svoje teritorije.

Uostalom, ne verujte meni.

(Marijan Rističević: Jel to francuski predlog?)

Vratićemo se i na Francusku i na sve ove vaše, uslovno rečeno, kritike. Nemam problem ni sa čim. Ništa ne krijem, ali ne verujte meni. Još jednom, to sam i prošli put rekao, evo ga Aleksandar Vučić, on je rekao u obraćanju, ne nakon sastanka sa tom diplomatskom petorkom, nego u obraćanju narednog ponedeljka od onih sat i nešto vremena, rekao je – to je implicitno priznanje koje se nama traži. Tako i tako. To ovde piše.

Jeste problematičan i drugi član. Drugi član kaže da mi treba da tretiramo Kosovo i Kosovo nas kao ravnopravne i jednake partnere na osnovu Povelje UN. Jednaka suverenost, teritorijalna celovitosti i da ne nabrajam dalje, jednakost prava.

Ljudi, pa ne može Srbija i njena secesionistička teritorija da ima jednaka prava i da se jednako tretiraju. To vam je već implicitno priznanje.

Član 4. nije samo drugi stav problematičan koji kaže i citiran je ovde malopre od gospodina Vučića – da se Srbija neće protiviti Kosovu, odnosno ulasku ili ti članstvu Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju. Problem je i prvi stav tog člana – strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Da li je to danas tako? I jeste i nije zato što mi od te pretpostavke još se nismo odrekli i ne treba da se odreknemo.

Šta je fakcititet? O tome možemo da diskutujemo. Na nama je da i dalj polažemo pravo na naša suverena prava bez ikakve igre reči. I da ne nabrajam dalje članove.

Samo ću završiti sa onim ko iole pažljivo gleda i po malo zna. Ljudi, ne puno, po malo zna o svemu ovome, zna da je ovo skoro prepisano, u nekim momentima i potpuno u reč sporazum između dve Nemačke, čuveni temeljni sporazum iz 1972. godine, kojim su se dve Nemačke priznale. Obe su ušle u UN, zapadni blok je priznao Istočnu Nemačku, istočni blok Zapadnu Nemačku.

Nema nikakvih tajni. Da ovo završimo još jednim citatom Aleksandra Vučića – ovo je implicitno priznanje koje se od Srbije traži. Zašto je sramota da o ovome govorimo? Ajde malo samo da razlučimo ovo, raščlanimo, ali minimalno. To znači nezavisno Kosovo, to znači da Srba na nezavisnom Kosovu više biti neće. Odmah da se razumemo, nema te ZSO koja će tu činjenicu promeniti. Sudbina Srba na nekakvom nezavisnom Kosovu će biti sudbina Srba u ovoj novijoj nezavisnoj Hrvatskoj. Neće ih biti. To znaju svi, to znati i vi gore gospodo. Znate. Možete da me pljujete, i mene i sve nas, znate.

To znači velika Albanija. To niko ne pominje. To znači velika Albanija, jer se to neće moći sprečiti. Dve, u tom slučaju nezavisne države ne može niko da spreči da donesu odluku da budu jedna velika država. Gospodo, to znači jatak, i sasvim izvesno kraj Republike Srpske.

Da li je ovo zapadna politika prema Kosovu i Metohiji? Jeste. Nikada nisu krili. Podržavali separatizam, izvršili agresiju, podržavali jednostrano proglašenje nezavisnosti ili ti secesiju i istu priznali. Poslednja etapa u tome da nas privole da i mi to priznamo. Kakva je politika zapada prema Bosni i Hercegovini? Što mislite da će da odustanu od politike njihove prema Bosni i Hercegovini? Neće. Unitarizacija BiH, odnosno nestanak Republike Srpske. Ništa više, ništa manje.

Ako se ovo ovako reši, sledeća je Republika Srpska, a onda je sledeće. Znate, svašta može da se zamisli. Atak i na teritorijalnu celovitost već krnje Srbije u raznim njenim delovima. Ima čak, hteo sam da kažem skoro važnija, podjednako važna kao i sve ovo, stid i sram koju ovakav ultimatum ostaje i ostavlja, koji ja već sada osećam, kada uopšte moram da pričam o njemu. Mi smo prva generacija u istoriji ovog naroda koja otvoreno razmišlja o predaji, i to ne bilo koga dela teritorije, već Kosova i Metohije. Prva generacija.

Sada ću vam objasniti, za građane koji nas gledaju da mogu da čuju kolege iz SNS, dobacuju – a zašto u naše ime pričate? Najbolje pitanje koje ste mogli da postavite, postavili ste. Zašto uopšte o ovome pričamo? Zato što je predsednik države, što se mene tiče, sebe time diskvalifikovao, izjavio nakon sastanka sa tom diplomatskom petorkom. Ovo je citat, a ne nešto čime ste vi vični, a to su manipulacije, citat. Za ovakav i ovaj sporazum Aleksandar Vučić je rekao da smo spremni da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma. U reč citat, da smo spremni da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji predloženog sporazuma.

Ljudi, nisam to ja rekao. Možda niste ni vi profesore Atlagiću. Aleksandar Vučić je to rekao. U čije ime? U moje nije, i u ime Srbije nije. Možda nije ni u vaše, jer mu narod Srbije nije dao mandat da ovako nešto izjavi. Hoćemo o teoriji države i pravu. Možemo tri sata o tome. To je na ivici državnog udara, ako ćemo o tome. Odmah ste dobili podršku.

Gospodo, Vesna Pešić, obradovala se novom naprednjačkom politikom, pročitala predlog. Sjajan. Odlično su to sročili. Nada se da je već potpisano. Nataša Kandić citira Aleksandra Vučića, citat: „Spremni smo da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji“. Ima nas puno za. Nataša Kandić vas podržava.

Čekajte, trio nije gotov. Sonja Biserko, velika poznata Srpkinja. Sjajan predlog, treba ga podržati. Da su sve na okupu. Ima ih koji više nisu s nama. I one bi to podržale. Borka Pavićević, koga još ima? Ne sećam se više.

(Marijan Rističević: Borka je umrla.)

Slušajte malo pažljivije.

Vuk Drašković je tu. Tu je naravno i Čeda Jovanović, Šutanovac, svi su uz vas. Ali nije samo to sramota. To je najveća sramota.

Ima jedna malo manja sramota, način na koji to predstavljate, način na koji o tome govorite i način na koji plašite narod. Posledice neprihvatanja, samo ste se za to vezali, niko od vas nije rekao šta bi bile posledice prihvatanja. Nezavisno Kosovo, Velika Albanija, Republika Srpska, doviđenja, prijatno.

Posledice prihvatanja sporazuma, citiram i ovde verujem, jer je rečeno…

(_______________: Kog sporazuma?)

Onog za koji je Aleksandar Vučić rekao da smo spremni da prihvatimo koncept. Prekid evropskih integracija, vrlo verovatno, zapravo sasvim sigurno. Zaustavljanje investicija, vrlo verovatno i sada je ovo maglovitije, mere koje će imati direktan uticaj na političke i ekonomske prilike, odnosno koje će uticati u političkom i ekonomskom smislu na zemlju i državu Srbiju, što je moguće.

Da ste ostali na tome, da ste ostali na tome, pa još nekako, jer ovo nije padaju sekire i najezda skakavaca nas očekuje, ne nego ste učitali sankcije i učitali ste rat. Aleksandar Vučić je ovaj današnji govor počeo Meljanskim dijalogom. Peloponeski rat, gospodo malo smo daleko od bilo kakvog rata, kamoli Peloponeskog. Ja taj Meljanski dijalog predajem studentima, znam ga napamet i znam sve šta znači i ne može se u ovoj situaciji nikako koristiti.

Ne bih dalje o pričama, o sukobima. Ako nekom ne odgovara sukob na KiM, ne odgovara zapadu. Zapadu danas odgovara na KiM sve, pa čak i zamrznuti konflikt više nego bilo kakav sukob, čak i u nekom, pošto pažljivo slušam, ali sada sve manje moram da priznam, reći ću na kraju zašto, čak je i Aleksandar Vučić u nekom obraćanju rekao da bi to mogla da bude taktička prednost, ali mi je ne koristimo.

O sankcijama su sami evropski zvaničnici rekli da to uopšte nije na stolu i da o tome nema govora. Bilo kako bilo, jedna rečenica Aleksandra Vučića danas je tačna i ozbiljna i zato joj treba pristupiti odgovorno. Ovo nije ni ironija, ni šala, već potpuno otvoreno i iskreno kažem.

Rečenica – šta god da uradimo, prihvatimo ili ne prihvatimo, gubimo. Ja bih dodao gubimo nešto. Ali gospodo, između gubitka, pa skoro države, dakle KiM, stvaranja Velike Albanije, udara na Republiku Srpsku i određenih posledica po ekonomiju, mislim da tas na vagi prosto ne da preteže, to se ne stavlja na dva tasa iste vage. Ne može. Ekonomskih kriza koje niko ne želi, bilo je i biće i 1929. godine i 2008. godine. Jednom kada se izgubi teritorija, a ona se izgubi samo onda kada stavite potpis na to, to je gotovo za sva vremena.

Šta uraditi? Odbiti plan. Odbiti plan u celini. Ljudi, ovo se ne da popraviti, čak i da KiM ne budu deo ili članica UN, ostaje sve ostalo i doći ćemo samo na korak bliže i da bude u nekom sledećem trenutku. Ovo je pitanje procesa. Pričali smo prošli put o neminovnom preokretu i korenitoj promeni kosovske politike, nažalost sa vama to nije moguće i u to se više niko ne nada.

Za kraj, ne moram da dužim. U stvari, samo pre toga da ne bude da nije izrečeno. Građani Srbije koji nas gledate danas, više puta se postavilo, neki ljudi su dobacivali sa druge strane, neko reče rezervna država Francuska, neko pominje dvostruka državljanstva.

Izvinite što pričam ovo, potpuno je banalno. Da, nikakva nije tajna, imam svoje matično srpsko državljanstvo i stekao sam životnim okolnostima i francusko. Ali znate, možete imati dva državljanstva, samo je jedna otadžbina. Ja da sam hteo negde da idem, ja se ne bih vraćao.

Ja gospodo u ovu zemlju verujem, doveo sam suprugu, deca mi rastu ovde i idu ovde u državne škole, za razliku od nekih čija su deca u inostranstvu. Izvinjavam se građanima na ovoj banalnosti jer je to, gospodo, najbesmisleniji argument i ako je to neki problem, Srbija nema nijedan problem. Ako vi sve ovo svodite na pitanje postojanja nekakvog dvostrukog državljanstva, vi niste dostojni istorijskog momenta, niti Srbije i to je naprosto činjenica.

Za kraj, vratio sam se ovde. Pitaju gde sam bio 1999. godine. U Francuskoj seo u autobus i vratio se ovde nakon tri dana i nikog nisam pozivao u rat. Nikada i nikoga nisam pozivao u rat, za razliku od vas. E sad, ako gospodo dozvoljavate, da se vratimo u suštinu. Zašto ne verujemo? Pa jednostavno, neću se vraćati na ovo - nećemo ići u Tiranu, pa idemo u Tiranu. Neću se vraćati na ono - neću biti kandidat za predsednika, pa evo drugi mandat. Sve je to manje-više nevažno. Vratiću se na nešto meni mnogo važnije. Ovde je rečeno pred Srbijom, KM, iliti Kosovska Mitrovica, tablice ostaju. A danas KM tablice nestaju, svaki dan nestaju. Sto vozila je na Jarinju, to je obećanje Aleksandra Vučića i to je reč Aleksandra Vučića. E zato ne verujemo, jer KM tablice nestaju. Žao mi je što je tako, ali je tako i zato mora da se menja i nemojte da imate tu iluziju. Kao što se vi branite, branićemo se i mi, ali tamo gde vam vaši skandiraju: "Aco, Srbine" mi skandiramo Srbiji. To je ozbiljna i velika razlika.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Verujte kratko, ni dva minuta. Najveći problem za nas, za sve nas su rezultati vaše kosovske politike, ni više ni manje. Srba je sve manje na Kosovu i Metohiji, države Srbije je sve manje na Kosovu i Metohiji. To je najveći, to je ogroman problem. Samo rečenica jedna. Lepo ste rekli, videće se i ko je vera i ko je nevera, imamo šest meseci, devet meseci, možda, i sve će se pokazati kao na snegu.

Ja sam potpuno miran, kada smo mi u pitanju, a za ostalo ćemo videti.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena mandatarko, uvaženi kandidati za članove nove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih da se vratim na ekspoze vaš jučerašnji, na program Vlade Republike Srbije i da se vratim na jednu važnu stvar i obećao sam da ću to ostaviti za danas, dakle, to je spoljna politička orjentacija naše zemlje, to je taj čuveni evropski put i ja priznajem, neko od vas iz vladajuće većine je rekao ili ste vi gospođo Brnabić rekli da niste od onih koji su govorili da EU nema alternativu, samo bi još to falilo, jer sve ima alternativu, a kamoli EU, ali skoro da ste rekli slično i pročitali juče u svom programu rada nešto slično.

Dakle, citiram – bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja nastavićemo da radimo na evropskim integracijama Srbije, pa se dalje pominje da je EU naša strateška i krajnja destinacija, strana 11. u ovom našem formatu koji smo dobili, pa da ćemo mnogo raditi na našem evropskom putu itd, itd.

Tu ima dva problema o kojima sam ja ovde već dovoljno pričao, o kojima nažalost nikada nismo poveli ozbiljniju raspravu, dakle, mi i dan danas kao zemlja kandidat nismo u ovoj državi i ovom parlamentu imali iole ozbiljnu raspravu o toj našoj važnoj spoljnopolitičkoj orjentaciji koja nije samo spoljnopolitička, koja kao što dobro znate ima direktne posledice po unutrašnje pravni i ustavno pravni poredak naše zemlje.

Ali, hajde da krenemo od ovog drugo problema, možda će kandidatkinju za člana Vlade na mestu ministra za evropske integracije to zanimati i verujem da hoće. To je pitanje širenja, odnosno ne širenja u dogledno vreme EU. Ja sam rekao i prošli put da zvaničnici EU deklarativno govore da postoji nekakva evropska perspektiva ne samo za Srbiju nego i za neke druge zemlje, govore deklarativno da će biti možda nekog širenja, ali skoro podjednako eksplicitno kažu da neće biti nikakvog novog širenja dok ne dođe do institucionalne reforme u okviru same EU. To je ono čuvena procedura odlučivanja malo više većinskog odlučivanja, manje jednoglasnosti, ne ulazim sad u te detalje, pa onda pomenu da će verovatno biti Evrope u više krugova, dublja integracija, to je čuvena teorija koncentričnih krugova Evrope i više brzina i da ne nabrajam dalje, a onda izađe jedna velika evropska zemlja, osnivač, jedna od šest država osnivača EU sa idejom ove čuvene, kad kažem čuvene, nije uopšte čuvena, ali evropske političke zajednice koja treba da služi, mada oni to ne kažu potpuno jasno, ali treba da služi kao neka vrsta predvorja i za zemlje kandidate i za one koje to nisu i koje to nikad neće biti.

Dakle, objektivna je stvar da širenja neće biti, biću fin, barem u dogledno vreme. Odmah da vam kažem, gospodo budući ministri, pošto ćete naravno dobiti poverenje ovog visokog doma, to nije smak sveta da Srbija ne bude članica EU, neće biti nikakav smak sveta, ni prva ni poslednja zemlja na evropskom kontinentu. Ima različitih modela. Imate model Švajcarske. Imate model Norveške. Jedni su bilateralni, drugi su evropski ekonomski prostor. Ne ulazim sada ni u te detalje. Može se sarađivati sa EU i mora se sarađivati sa EU, gospođo Brnabić, a ne mora se nužno biti član.

Potpuno ste u pravu, ovde se pričali o tome, veći deo naše spoljne trgovine i uopšte robne razmene ide u pravcu i sa zemljama EU. To je otprilike dve trećine plus minus koji procenat iz godine u godinu i to će se nastaviti. To je bilo ranije. To će biti i u budućnosti nezavisno od našeg formalnog članstva ili odsustva istog.

Dakle, neće biti smak sveta, neće padati sekire, neće bit najezde skakavaca. To je valjda svima jasno.

Pored svega toga, sve kada bi se širila EU pred nama stoji taj jedan uslov, meni postaje iskreno zaista i dosadno da to ponavljam iz emisije u emisiju, iz skupštinske sednice u skupštinsku sednicu, to jeste priznanje ne nezavisnosti nego secesije naše južne pokrajine i to vrlo dobro znate i gospođo Brnabić taj argument o pet država članica EU koje nisu, Bogu hvala, priznale secesiju je zapravo potpuno irelevantan. Nije Briselu važno da ne zna Madrid, Nikozija, Bratislava, Atina, Bukurešt, priznaju secesiju Kosova. Njima je samo važno da mi ovde priznamo secesiju naše južne pokrajine. To reguliše stvari pravno – kada matična država se saglasi sa secesijom to više nije protivpravna radnja. To je legalna stvar i onda će i te države mnogo lakše priznati, a i one koje neće poput Španije biće im svejedno. Potpuno je irelevantan argument da li pet država nije priznalo ili jeste. Dobro je što nije, a za naš taj evropski put apsolutno ništa ne znači, kao što ne znači ništa i time završavam onaj deo, kao što ne znači ništa za postojanje tog uslova koji je uspostavljen prema nama.

Gospođo Brnabić, poštovani članovi Vlade, budući ministri, sada još uvek kandidati, za proceduru ulaska u EU da bi jedna država ušla sve postojeće članice moraju da daju svoju saglasnost i mi vrlo dobro znamo da je jedna Nemačka, jedna Francuska, jedna Italija, jedna Hrvatska neće pustiti Srbiju i sve te 22 zemlje nijedna od njih neće prihvatiti da Srbija postane članica, a da mi ne uradimo isto ono što od njih 22 države članice nisu uradile i tu nema nikakve dileme i to znamo i u tom smislu ove rečenice su prosto suvišne u jednom važnom segmentu, dakle, spoljno-političke orijentacije, od rođenja bacaju jednu ozbiljnu nedorečenost ili jednu konfuziju na ono što treba da bude put Srbije.

Neću se vama direktno obraćati, gospođo Miščević, ali vaš resor može biti takav ako je ovo ovako kako sam rekao, a jeste, možete se ovako pretvoriti u ministra bez portfelja, ali možete biti i ministarka koja će raditi posao dalje na integracijama, ali to podrazumeva kod nas, tj. kod vas jer vi imate odgovornost i izbor, sutra prihvatimo nekakav dogovor za KiM koji je njima zadovoljavajuće, a to je prihvatanje secesije i mi otvaramo put za to članstvo za 10, 15 ili 20 godina i to kod mene budi sumnju, moram da priznam, gospođo Brnabić.

Uvažena mandatarko, ja ne znam zašto ste vi mene, odnosno poslaničku grupa NADA koju čine POKS i novi DSS, a Bogami neke kolege iz opozicije toliko kritikovali zbog proglasa koji je iniciran od strane pedesetak javnih ličnosti i to ne baš beznačajnih. Za mene Matija Bećković nije beznačajna ličnost, kolega akademik Basta nije beznačajna ličnost, Emir Kusturica, ne mislim da je beznačajna ličnost i da ne nabrajam još 47 ljudi, gospodina Kovrića istoričara, pa nadalje.

To što piše u proglasu za odbranu Kosova i Metohije ništa nije drugo od Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava važeće kako povelje tako i Rezolucije 1244 ništa drugo ne piše u tom proglasu. Ja ne znam zašto je taj proglas izazvao tako histerične reakcije u režimskim medijima ako mogu tako da ih nazovem, a da odmah ne izazovem replike na tu temu i kod vas juče. Jel vi hoćete da kažete građanima koji nas danas gledaju da Ustav ne važi, da Rezolucija 1244 ne važi i da imate neku drugu opciju onda recite ljudima koja je to opcija, pa možemo odmah na izbore što se mene tiče, jer onda gubite legitimitet politički i vi. Ne da mi se nešto preterano ide, ali ako treba ići ćemo i na izbore. Hoću da vam kažem recite onda jasno šta vas žulja u tom proglasu koji kaže samo jednu stvar Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije, isto što piše u preambuli i članu 182. Ustava Republike Srbije i treba se i valja se boriti za to kolikog god dugo ta borba bude trajala. Ja ne znam šta vam tu smeta. Ako vam smeta onda to jasno i glasno kažite.

I, za kraj pošto će Vojislav Mihailović da govori, govorili ste juče o lakoći, pa čak i neodgovornosti naše argumentacije, čak i o licemerju, pa su se neki naši članovi malo poneli. Ja ne mislim da sam ikada bio licemer imam jednu stranku u životu, svoje stavove nisam menjao, možda je to greh u Srbiji danas biti član samo jedne stranke, nosim nasleđe te stranke i ono manje dobro i ono dobro, ali samo jedna stvar i time završavam. Rado bih uzeo svo ovo vreme, ali sam obećao da neću.

Argument 2008. godine koji dajete neretko svi vi iz vladajuće većine da u naše vreme, nek bude to i moje vreme, izvršena secesija KiM i formalizovana. Jeste, u pravu ste. Februara 2008. godine jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave u Prištini. Da li je to moglo da se spreči? Moglo je, tako da se raketira Priština, pokrenu tenkovi, helikopteri kojih je bilo jako malo, mnogo manje nego danas, to sam uvek priznavao i da ratom to rešimo. Da ste vi tada pozivali na rat imali biste pravo da me danas kritikujete. Mi smo organizovali između ostalog i miting, ja sam bio na tom mitingu kao građanin običan, slušao sam tada i Vojislava Koštunicu, ali sam slušao i Tomislava Nikolića koji je održao sjajan govor, sećate se – dok sam živ tako mi Boga neću se smiriti dok ne vratimo Kosovo kao sastavni deo Srbije. Malo su posle dela bila različita od tih reči, ali je bio sjajan govor, ja ću se uvek sećati tog govora više nego dela. Šta je onda kritika prema nama? Da li je moglo bolje? Niko nije predlagao ništa drugo, bili smo tad svi zajedno. Tako da sa tim kritikama prosto budete malo obazriviji, ja se ovde zaustavljam.

Izvinjavam se Vojo sa ova dva minuta. Hvala vam na pažnji i srećan rad.