Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Komisije, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo želim da izrazim zadovoljstvo što je formirana Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.
Ubeđena sam da Komisija ima dovoljnog kapaciteta i stručnosti da povereni posao obavi na najbolji mogući način, a za dobro svih građana naše Republike.
Bombe nikada i nigde nisu donele ništa drugo dobrog gde god da su u svetu korišćene, ali bacati ih nemilosrdno na malu državu, kao što je Srbija koja nije ničim izazvala velike svetske sile da nam tako uzvrate je zaista veliki zločin prema našem narodu.
Mi nismo brojčano veliki, ali smo u svim dosadašnjim sukobima vodili odbrambene ratove, nikada nismo nikoga napadali da bi osvajali tuđe teritorije, već smo uvek bili na meti svih osvajača koji su imali nameru da se prošire prema Evropi. Bili smo čuvari na vratima Evrope, a onda nam velike sile uzvrate bombardovanjem i okupiranjem teritorije Kosova i Metohije.
Citiraću besednika, nedavno održanog „Vukovog sabora“ u Tršiću, uvaženog reditelja, Emira Kusturice, koji je tada rekao: „SAD su bombardovale SRJ ne zbog ugroženih ljudskih prava i zločina, nego zbog pomeranja vojne sile prema istoku. Atlantska sila je pokazala mišiće ne samo nama, nego i Evropi, na čijem terenu se odigrala drama i osvojena nova teritorija“.
Ničiji život nema cenu, a poginulo je više hiljada ljudi, žena, dece. Šta je i kome bila kriva mala Milica, koja je izgubila život sedeći na noši ili nerođeno dete u utrobi sa svojom majkom i sve ostale nevine žrtve i ranjeni i osakaćeni u tom sedamdesetosmodnevnom bombardovanju ničim nisu bili krivi NATO-vcima, a oni su im oduzeli život, nešto što je najvrednije svakom živom biću?
Da ne spominjem razaranje gradova, bolnica, mostova, puteva, fabrika, železnica, televizija, vojnih objekata, verskih objekata, repetitora, autobusa. Naš grad je jedini u Evropi, koji je najveći broj puta u toku svoje istorije bio bombardovan, a ipak je preživeo i ponosno blista u svojoj veličini.
Osim izgubljenih nedužnih života više hiljada ljudi, ostala je i velika psihička trauma kod svih naših građana. Sam zvuk sirena, a potom nadletanje aviona nije mogao da ostavi nikoga ravnodušnim, jer se znalo da seju smrt, samo je bilo pitanje koga će u tom trenutku pogoditi. Svi smo živeli u neizvesnosti i strahu.
Kao lekar, mogu da kažem da je u poslednje dve decenije povećan broj obolelih od malignih bolesti i da se starosna dob za pojavu ovih oboljenja sve više pomera na niže ka mlađoj populaciji.
Ubeđena sam da to ima velike veze sa hiljadama projektila sa osiromašenim uranijumom i produktima njegovog raspada, koji su bačeni na našu teritoriju i od čega se ne možemo osloboditi nikada. Lečenje tih pacijenata zahteva timski rad, velika materijalna ulaganja, a kao rezultat dobijemo osobe uglavnom umanjene radne sposobnosti.
Osim štete za pojedinca, štetu trpi i celokupno društvo. Ako su Italijani dokazali postojanje uzročne veze malignih bolesti njihovih vojnika, pripadnika KFOR na Kosovu i Metohiji, zaista ne znam kako bi naše stanovništvo bilo pošteđeno tog štetnog uticaja, pogotovo gde je njihova koncentracija bila velika.
Kao ginekolog sam zapazila da je veći broj spontanih pobačaja u početnim mesecima trudnoće. Nadam se da će ova komisija detaljno razmotriti i ispitati da li su za to krive genetske mutacije nastale štetnim uticajem osiromašenog uranijuma ili toksičnih produkata nastalih njegovim raspadanjem.
Takođe, sve je veći broj mladih bračnih parova koji imaju problem sa začećem i potrebna im je stručna pomoć, što zahteva velika materijalna sredstva. Da li će i ovo biti posledica štetnog dejstva NATO agresije na našu zemlju, ja molim Komisiju da tome posveti posebnu pažnju.
Moj predlog velikim moćnicima koji su nas bombardovali, da nam isplate ratnu odštetu, da bar malo ublaže patnje i nevolje svih naših građana koji su pretrpeli ili trpe i danas bilo kakve posledice njihovih bombi, bačenih na našu teritoriju.
Takođe, predlažem bivšem vlasniku „Farmakoma“ da svoj profit koji se procenjuje na oko 20 miliona evra samo u Zajači podeli sa meštanima Zajače i okoline, da ih bar malo obešteti za svo zlo koje im je naneo svojim nesavesnim poslovanjem, a to su zagađenje vode, vazduha, zemljišta i što je najgore od svega, deca puna olova. Zahvaljujem.