Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakoni iz oblasti zdravstva koji su danas na dnevnom redu uređuju vrlo važne oblasti koje se tiču velikog broja naših građana, od najmlađih do najstarijih.
Zakon o presađivanju ljudskih organa uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva kojim se propisuje način, postupak i uslovi uzimanja i presađivanja organa, tkiva i ćelija kao delova ljudskog tela, odnosno način, postupak i uslovi za lečenje neplodnosti biomedicinski potpomopognutom oplodnjom.
Razlozi za donošenje zakona sadržani su u potrebi da se utvrde i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslovi rada i način organizacije zdravstvenog sistema u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskih organa za presađivanje i obezbeđenja visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštitu osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.
Važeći zakon koji uređuje oblast presađivanja organa nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u ovoj oblasti, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spada darivanje, testiranje, procena podobnosti davaoca ljudskih organa, pribavljanje, očuvanje, dodela i presađivanje ljudskih organa u svrhu lečenja ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou kako će se oni obavljati, kao i bez pravljenja razlike između zdravstvene ustanove koja može biti bolnica za darivanje organa i zdravstvene ustanove koja može biti centar za presađivanje ljudskih organa, što je za posledicu imalo nemogućnost izdavanja dozvole za rad svim gore pomenutim zdravstvenim ustanovama.
Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog Predloga zakona je povećanje kadaveričnih donacija i povećanje broja uspešno obavljenih postupaka presađivanja organa, te smanjenje liste čekanja za presađivanje ljudskih organa. Neophodno je utvrditi osnove za uspostavljanje organizacionog sistema, kao i utvrditi efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje organa umrlih lica u skladu sa profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima u savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i osnove kvaliteta bezbednosti ljudskih organa za presađivanje.
Predlogom zakona je propisano donošenje programa presađivanja ljudskih organa koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i ujedno propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova presađivanja ljudskih organa, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja ljudskih organa u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledljivosti.
Takođe je precizirana uloga i zadaci Uprave za biomedicinu, kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine na nivou cele Republike Srbije, s tim da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja ljudskih organa, čime se obezbeđuje kontinuiranost stručnog nadzora u oblasti biomedicine, koja je specifična zbog svakodnevnog uvođenja novih metoda i procedura rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.
Republika Srbija u okviru društvene brige za zdravlje stanovništva obezbeđuje uslove i standarde kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje obezbeđivanjem sredstava za sprovođenje promocije dobrovoljnog davalaštva ljudskih organa, u cilju informisanja javnosti i podizanja društvene svesti o važnosti darivanja ljudskih organa posle smrti, za nabavku opreme za utvrđivanje smrti po neurološkim kriterijumima, za uspostavljanje odgovarajućeg informacionog sistema za pravilnu dodelu ljudskih organa i međunarodnu saradnju za uspostavljanje mreže koordinacionih timova zdravstvenih ustanova uključenih u republički program za presađivanje ljudskih organa i Uprave za biomedicinu, za model finansiranja rada koordinacionih timova, timova za uzimanje ljudskih organa i timova za presađivanje ljudskih organa u zdravstvenim ustanovama uključenih u republički program za presađivanje ljudskih organa, za prevoz timova ljudskih organa, za uspostavljanje organizacionog sistema i standarda kvaliteta i bezbednosti za sprovođenje nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa u Republici Srbiji i međunarodnu saradnju.
Svaka stacionarna zdravstvena ustanova sa jedinicom intenzivnog lečenja uspostavlja sistem i efikasnu proceduru za darivanje, odnosno pribavljanje ljudskih organa umrlih lica, u skladu sa najboljom medicinskom praksom. Sistem i procedure obuhvataju dostupnost kvalifikovanog kadra, opreme i procedura za utvrđivanje smrti, osiguranje odgovarajućeg pristanka za darivanje ljudskih organa, optimalno zbrinjavanje i održavanje vitalnosti ljudskog organa davaoca, procenu podobnosti davaoca ljudskih organa, kao i obezbeđenje brze dostupnosti odgovarajućih informacija za potrebe državne ili međunarodne razmene organa.
Propisano je da testiranje na krvlju prenosive bolesti i imuno-genetsko testiranje davaoca i primaoca obavlja zdravstvena ustanova koja ima ovlašćenje za obavljanje testiranja. Takođe je propisano da presađivanje ljudskih organa obavlja zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite iz plana mreže koju donosi Vlada i koja ima dozvolu za obavljanje poslova uzimanja, odnosno presađivanja jednog ili više ljudskih organa.
Direktor Uprave za biomedicinu rešenjem izdaje, odnosno oduzima dozvolu za obavljanje poslova iz oblasti presađivanja ljudskih organa. O uzimanju ljudskog organa od živog davaoca u svrhu presađivanja primaocu odlučuje tim za presađivanje ljudskih organa i etički odbor centra za presađivanje ljudskih organa u kome se vrši presađivanje. Uzimanje ljudskih organa od živog davaoca zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja dozvoljeno je ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: da je davalac ljudskog organa punoletno i poslovno sposobno lice, da je davalac ljudskog organa dao pismeni pristanak kao izraz slobodne volje i nakon što je detaljno upoznat sa rizicima darivanja da je izvršena procena rizika po život i zdravlje davaoca ljudskih organa i utvrđeno da ne postoji značajan rizik za njegovo zdravlje i da je etički odbor dao saglasnost za uzimanje ljudskog organa.
Osim svega navedenog, propisano je da su centri za presađivanje ljudskih organa dužni da dugoročno prate zdravstveno stanje davaoca ljudskog organa nakon presađivanja ljudskog organa i vode evidenciju o živim davaocima ljudskih organa. Uzimanje ljudskih organa od umrlog lica zbog presađivanja drugom licu može izvršiti isključivo posle dijagnostikovanja i utvrđivanja smrti na osnovu medicinske dokumentacije. Republičku listu čekanja prema vrsti potrebnih organa sačinjava Uprava za biomedicinu za pacijente koji su državljani Republike Srbije, izuzetno se ljudski organi mogu dodeliti i strancima u okviru međunarodne razmene organa.
Svi poslovi iz oblasti presađivanja ljudskih organa sprovode se u skladu sa odgovarajućim profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima, kao i zahtevima kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje propisanih ovim zakonom. Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove iz oblasti presađivanja ljudskih organa vode dokumentaciju i obezbeđuju sledljivost svih pribavljenih dobijenih i presađenih, te neiskorišćenih ljudskih organa u Republici Srbiji od davaoca do primaoca, i obrnuto.
Uprava za biomedicinu obezbeđuje primenu jedinstvenog sistema identifikacije davaoca i primaoca, kako bi se omogućila sledljivost organa od davaoca do primaoca koji je njim povezan. Dokumentaciju iz ove odredbe zdravstvene ustanove čuvaju 30 godina u pisanom ili elektronskom obliku. Zahvaljujem.