| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 5 godina i 22 dana i 16 sati
Poštovana gospođo Repac, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 26 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije i poštovani roditelji koji se borite za svoja prava da saznate istinu.
Zakon o nestalim bebama je jako osetljiva i bolna tema. Datira još od pre 30, 40 godina unazad. Roditelji traže istinu, dece nema. Može li neko da razume njihovu patnju i bol? Ova tema se dugo provlači, pa je čak i snimljen dugometražni igrani film kod nas „Šavovi“ koji govori o jednom slučaju.
Donošenje ovog zakona je obaveza prema građanima Republike Srbije. Zakon nije pripremljen zbog presude Zorice Jovanović 2013. godine iz Strazbura. Dugo se čekalo na ovaj jedan jako važan zakon. Borba za ovaj problem počela je 2002, 2005, 2010. godine. Moje kolege su govorile o ovim problemima pa se ja neću ponavljati.
Savet Evrope već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji mere kojim će biti obezbeđeno da svaki pojedinačni slučaj bude ispitan i da će roditelji dobiti verodostojne odgovore o tome šta se dogodilo sa njihovom decom.
Usvajanjem ovog zakona Srbija će da ispuni obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava kojem je naloženo da država uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenje za roditelje koji veruju da su njihove bebe nestale posle porođaja. Nacrt zakona bio je na javnoj raspravi tri godine i kao predlog je upućen Skupštini Republike Srbije 2016. godine. Iz procedure je povučen po formiranju nove Vlade koja je donela dva amandmana kako bi se unapredio tekst zakona.
Prema nekim podacima u Srbiji je za više decenija bilo oko pet hiljada slučajeva nestalih bebe, dok je po podacima MUP iznetih prošle godine podneto 615 krivičnih prijava za otmicu novorođenčadi. Problem nestalih beba o čijem rešavanju je Skupština Republike Srbije počela raspravu nastaje u vreme prethodne vlasti, a ne sadašnje. Ova vlast nastoji da ga reši vrlo odgovorno i pokušava da reši više decenijski problem. Problem je što su prethodne vlasti zataškavale ovu temu. Problem nestalih beba stavljali pod tepih, a na tako prljavu i neukusnu kritiku koleginice iz opozicije, blago rečeno, ja sam šokirana.
Ovo je veliki početak rešavanja ovog problema što će zakon biti donet, što se krenulo sa mrtve tačke. Nijedan zakon nije idealan, svaki podleže izmenama i dopunama, amandmanima, podzakonskim aktima. Borba za ovaj problem je počela 2002. godine udruženja roditelja su se obraćala institucijama. A da li su poslanice, gospođa Jerkov, Tepić, nažalost doktorica Rašković, ne daj Bože razgovarale nekada sa roditeljima. Njihova kritika na ovaj zakon pre neki dan u holu, je njihov politički marketing.
U izradi zakona rukovodilac realne mogućnosti i savetima Saveta Evrope. Iz MUP izjavili su da nijedna istraga neće biti obustavljena. Tužilaštvo će moći da nastavi sa istragama, jer je reč o krivičnim delima koje nisu svršena i koja ne zastarevaju i još uvek traju. Ministarstvu pravde i MUP predstavlja jedan od mehanizama koji tužilaštvo i policija mogu da primenjuju, da se dođe do istine i pravde, a nije u suprotnosti sa Krivičnim zakonom. Tužilaštvo kao krovna institucija će u istrazi videti mogućnost za gonjenje onih koji su optužuju za ova krivična dela.
U Radnoj grupi za izradu zakona bili su Ministarstvo pravde, MUP, Ministarstvo zdravlja, predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovni kasacioni sud, Državno pravno pravobranilaštvo, predstavnici grupa roditelja.
Zakon je upućen 8. marta 2019. godine u Skupštine.
Zakon kaže – postupak se uređuje pred sudovima. U prvom stepenu rešava Viši sud, a po žalbi odlučuje Apelacioni. Oba primenjuju Zakon o vanparničnom postupku.
Po zakonu koji se predlaže predviđeno je da u prvom stepenu postupak vodi i odluke donosi sudija pojedina, dok u drugom stepenu, u Apelacionom sudu postupak žalbi i odluke donosi Veće, koje je sastavljeno od troje sudija.
Zakon predviđa da je obaveza suda da postupak vodi bez odlaganja, i to po hitnom postupku. Kako bi sud mogao da pribavi sve neophodne podatke i dokaze propisan je rok u kome se dokazi moraju ostaviti.
U okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove određuju se policijski službenici, koji su posebno obučeni za nestalu novorođenčad iz porodilišta u Republici Srbiji i koji će obavljati istražne radnje po zahtevu suda. U postupku se isključuje javnost.
Zakon predviđa da predlagač bude oslobođen od plaćanja sudske takse i da mu se da besplatna pravna pomoć.
Podsećam još jednom da je Savet Evrope dao mišljenje o Nacrtu zakona i pozitivnu ocenu nakon što je tekst usklađen sa preporukama tog tela.
Ovo je jedno vrlo teško pitanje, ovo su teški slučajevi koji ne zastarevaju, koje treba rešavati i pomoći ovim nesrećnim roditeljima da dođu do istine. Hvala vam.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima i drage kolege, danas je pred nama Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. Usvajanje zakona tek je početak procesa koji podrazumeva eksproprijaciju zemljišta, projektovanje centra, potom i izgradnju.
Naš predsednik Aleksandar Vučić se krajem avgusta meseca 2019. godine sastao sa direktorom centra „Simon Vizental“, Efraimom Zurofom, kako bi razgovarao o podizanju Memorijalnog centra „Staro Sajmište“. Predsednik Aleksandar Vučić je konstatovao da je Srbija po pitanju ovog centra napravila greške i izrazio nadu za brži napredak i realizaciju ovog projekta.
„Staro sajmište“ nadomak Beograda jedan je od prvih nacističkih logora u Evropi u kojem je od 1941. do 1944. godine stradalo 20.000 ljudi. Ovo je bio najveći logor za vreme Drugog svetskog rata koji su stvorile okupirane vlasti Srbije. Sajmište je sagrađeno u Kraljevini Jugoslaviji kao arhitektonski biser, mesto susreta svih nacija sveta, kao nešto moderno i progresivno, a onda je iskorišćeno za direktnu suprotnost.
Danas je 65 godina od nestanka logora. U posleratnoj javnosti o logoru se nije govorilo ništa i generacije nikad nisu učile o „Starom Sajmištu“. Nije se govorilo ni u osnovnim, ni u srednjim školama, govorilo se o drugim logorima, o logoru „Banjici“ i logoru „Jasenovcu“. Pitam se – gde je istorijska i lična odgovornost čitave jedne generacije koja je dozvolila da se „Sajmište“ dogodi? Sa Kalemegdana Beograđani su direktno gledali u dvorište tog logora i niko nije mogao da kaže da se nije znalo šta se tamo događa. Logor „Sajmište“, službeno nazvan „Jevrejski logor Zemun“ nalazio se na levoj obali reke Save, na mestu gde je 11. septembra 1937. godine otvoren prvi Beogradski sajam.
Nakon 6. aprila 1941. godine, nakon bombardovanja Beograda stradale su i zgrade „Starog Sajmišta“. Logor se od tada nalazio na teritoriji NDH, Nezavisne države Hrvatske, koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora. Upravu nad logorom imali su nemačke SSSR trupe. Posle maja 1942. godine, kada su Jevreji pobijeni dušegupkama, desio se „Juden fraj“. Srbija je oslobođena od Jevreja a u „Prihvatni logor Zemun“, kako mu je bilo novo ime, zatvarani su mahom Srbi, Romi. Romi, Srbi, četnici, komunisti, zajedno zarobljenici masovno su hapšeni. U ovom logoru ubijeno je 20.000 ljudi, a kroz njega je prošlo 30.000/40.000 logoraša.
U januaru 1943. godine stizale su u logor grupe ljudi Nedićeve Srbije iz čitave Kraljevine Jugoslavije. Među Nedićevim ljudima, tačnije 17. januara stigao je u logor i moj otac, Dimitrije Đure Marjanović, koji je tada imao 18 godina. Pokupljen je u Nedićevoj Srbiji kao izbeglica iz Vojvodine, a proteran je iz dobrovoljačkog sela Kuski Sokolac kod Kule, od mađarskih fašista, prvo u logor Jugovićevo kod Novog Sada, a potom u okrilje Nedićeve Srbije koje im je dalo utočište, a svesrdno sarađivala sa nemačkim okupatorom.
Kažu nisu čuli za Staro Sajmište, za taj logor stradanja. Nažalost, ja sam odrastala uz te priče i strahote i uvek me emocionalno potresa. Logoraši su bili krvnički premlaćivani do smrti od strane stražara i od strane lokalnog obezbeđenja koji su regrutovani iz redova zatvorenika. Jutarnji stroj je bio nešto najjezivije, odbrojavanje za odstrel. Kroz „Prihvatni logor Zemun“ kako mu je glasio novi naziv, prošlo je, rekla sam trideset do četrdeset hiljada logoraša, a ubijeno je 11.000 Srba i Roma. Moj otac je posle sedam meseci, 27. juna 1943. godine prebačen, odnosno kako je on rekao interniran, na prisilni rad u Nemačku u logore, tri naredna logora: „Dancing“, „Bromberg“ i „Kristijan štat“. Tamo je dočekao i oslobođenje 1945. godine.
U logoru „Staro sajmište“ je stradalo tragično veliki broj ljudi – 7.000 Jevreja, žene, deca, staraca. Srbija je tada proglašena, kako sam rekla za Juden fraj očišćen od Jevreja, obaveštenje u Evropu je stiglo od same Vlade Milana Nedića. Svakih nekoliko meseci u medijima, pojavljuje se bombastični naslovi puni osećanja i stida, jer se u zgradama koje su za vreme logora služile kao bolnice i mrtvačnice, danas nalaze obdaništa, diskoteke, restorani.
Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ predviđa osnivanje Memorijalnog centra, kao ustanove kulture radi negovanja sećanja na žrtve nacističkog logora i koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu.
Mi treba da čuvamo uspomene za žrtve iz prošlosti i podsećamo se da se stradanje ne smeju ponoviti.
Izražavamo veliko poštovanje prema žrtvama, odajemo pošast stradalima i kao zalog za budućnost osnivamo Memorijalni centar „Staro sajmište“ za Jevreje, Srbe i Rome. Tako da „Staro sajmište“ konačno bude dostojno obeleženo kao mesto stradanja zla, patnji, genocida i zločina, jedne sulude ideologije. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Htela bih nešto da kažem o uspehu Ministarstva, gospođe Mihajlović i njenih saradnika.
Prvo bih htela da kažem da je završen „Ipsilon“ krak Koridora 10 koji smo čekali 30 godina. Krak se gradio 25 kilometara auto-puta. Sa tim krakom brže idemo do granice sa Mađarskom, smanjili smo gužve na Horgošu, satima se čekalo praznikom i u toku leta. „Ipsilon“ krak, to je obilaznica oko Subotice koja povezuje prelaz Kelebiju sa auto-putem Horgoš – Novi Sad – Beograd. To je jedno veliko olakšanje za sve putnike i za Subotičane koji su trpeli da im prolazi teretni i tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Dnevno je kroz sam grad prolazilo oko 300 šlepera što reče jedan kolega, tu su prelazila deca, puno pešačkih prelaza.
Izmešten je teretni saobraćaj iz samog grada. U taj završetak „Ipsilon“ kraka uloženo je 2,8 miliona dinara. Ovo je urađeno za vreme Ministarstva gospođe Mihajlović. Gradila ga je naša firma „Vojput“.
Još jedan od značajnih investicionih poduhvata koji je najavljen za izgradnju brze saobraćajnice Sombor – Kula - Bečej - Novo Miloševo – Kikinda je u planu.
Gospođa Mihajlović je kao deo delegacije u Kini potpisala ugovor za izgradnju deonice brze pruge Novi Sad – Subotica, odnosno Beograd – Budimpešta, a od Novog Sada do Subotice, to je jedna trećina deonice brze pruge. Jednu trećinu deonice, ja mislim da grade ruske kompanije, a dve gradiće Kineske kompanije.
Taj deo deonice će se finansirati iz novog investicionog ciklusa infrastrukture. Ta pruga je duga oko 108,2 km i na njoj će biti 49 podvožnjaka i nadvožnjaka i sličnih objekata.
Htela bih samo da pitam gospođu Mihajlović dokle je stigla ova deonica oko Čortanovaca, odnosno od Stare Pazove do Novog Sada i kad će početi ova deonica da se radi od Novog Sada do Subotice?
Htela bih samo još da kažem da treba da se rekonstruiše pruga od Subotice do Sente, 38,5 km, ili je možda već i rekonstruisana? Toliko. Hvala vam.
(Subotica, 22.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) | Republika | Mesečno | 38044.00 | RSD | 01.01.2009 - |