DESANKA REPAC

Srpska napredna stranka

Rođena 1949. godine. Živi u Subotici.

Po zanimanjnu je stomatolog.

Članica odborničke grupe SNS u Subotici.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 28 dana i 6 sati

Poštovana gospođo Repac, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa gostima, poštovani poslanici, građani Srbije, danas ću nešto da kažem o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Zakon o kulturi je na snazi od 2009. godine, primenjuje se od 2010. godine, a prve izmene i dopune zakona izvršene su 2016. godine. Zakon nema definiciju kulture, ovo je jako složen pojam i neko jednom reče – kultura je ogledalo života.

Naša kultura se oslikava u našem ponašanju, sistemima verovanja, principima i načinu na koji živimo. Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude. Umetnost, književnost, jezik i religija zajedno čine kulturu. Skup svih tvorevina čovekovog rada naziva se kulturom. Kultura je društvena pojava, stvara ljudsko biće i ono postoji samo u njemu. Naša kultura nam daje identitet, pomaže nam da izgradimo svoj karakter.

Kulturne vrednosti koje delimo u zajednici ili društvenoj grupi pružaju nam osećaj pripadnosti u društvu. Kultura nas ujedinjuje. Jezik kojim govorimo, umetnost, književnost, istorijska i kulturna baština kojom se ponosimo, naša kuhinja, festivali, običaji i tradicije, zajedno čine našu kulturu. Oni postaju deo naše svakodnevice i utiču na nas, na mnogo način.

Ne može se dovoljno istaći značaj kulture i budući da je to nešto što je u nama, oko nas i čini sastavni deo našeg bića. Određuje odnos kako se odnosima prema drugima kao i prema samom sebi. Zdravstvo, prosveta, kultura, su osnova i bedemi svakog društva koji leže na ekonomskom prosperitetu zemlje i u neposrednoj su zavisnosti.

Sad bih malo da se vratim na zakon. Definisanje sadržaja kulture su oblasti kulture u okviru kojih se obavljaju navedene kulturne delatnosti. Subjekti kulture imaju veliku zainteresovanost da u ovom delu precizno utvrde delatnosti koje predstavljaju predmet sa regulisanjem ovog zakona koji od njih imaju karakter umetničke delatnosti.

U predlogu zakona posebno se dodaje delatnost umetničke fotografije i upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti. Naša zemlja je poznata po mnogobrojnim manifestacijama i festivalima koji se održavaju u svim delovima Srbije i predstavlja prepoznatljiv brend. Prevazilazi značaj kulture i ulazi u domen drugih društvenih oblasti poput turizma, sporta i privrede. Zbog toga, Zakon o kulturi ukazuje potrebu da se uspostavi pravedni osnov za sistemsko uređenje ove materije.

Jedan od elemenata opšteg interesa u kulturi predstavljaju i oni programi i projekti subjekata u kulturi koji kvalitetom doprinose razvoj kulture i umetnosti. Zakon kaže – da subjekti koji čine savremenu kulturu Srbije izdvoje one koji prate početak moderne srpske države, njihov doprinos srpskoj kulturi modernih vremena je potvrđen i kontinuiran.

Država je obavezna da vodi računa o njihovom funkcionisanju i intenzivnijem uticaju na razvoj naše kulture. Kada je reč o digitalizaciji kulturnog nasleđa treba da koristimo jedinstvenu restoraciju i zaštitu dokumentacije fondova, zbirki pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Zakon treba da se usaglasi sa Zakonom o opštem pravnom postupku. Sledeće novine u zakonu su preciziranje uslova za izbor direktora ustanova kulture i s obzirom na specifičnost najtežih profesija, recimo, umetnička igra gde je velika uloga materijalnog samog umetnika i njegove edukacije, oprema zdravstveno zaštite i lečenje rizika od profesionalnih povreda treba urediti i njihov položaj.

Pošto su ulaganja ograničena finansijska u kulturi iz budžeta, zakon predlaže da finansiranje i sufinansiranje programa i projekta u kulturi i ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju da usklade sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti finansija.

Da bi zakon ostvario svoju osnovnu ulogu uspostavljanje pravnog osnova za efikasniju regulaciju oblasti kulture uvodi se inspekcijski nadzor, jer je najvažnija mera Ministarstva kulture da se obezbedi primena ovog zakona.

Hvala vam, što ste nam pružili mogućnost da danas govorimo o kulturi. Htela bih samo da kažem da ulaganja su minimalna, ali su koliko toliko u infrastrukturi istorijske i kulturne baštine je i urađeno.

Ja ću samo navesti rekonstrukciju i adaptaciju subotičkog pozorišta, to je projekat koji je star dve decenije, ova vlast i vaše Ministarstvo dovelo je ovo pozorište u završnu fazu koja će biti završena sledeće godine i u koju će biti uloženo još 887 miliona. Hvala vam, toliko.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem.

Danas govorimo o predlozima zakona o potpisivanju sporazuma.

Sporazumi koji su danas na dnevnom redu su nastavak političkog i ekonomskog uređenja Republike Srbije. Od svih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ja ću prvo nešto da kažem o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju kredita, državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i prema kojoj Narodna skupština potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu, prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Republici Srbiji. Odobren je kredit u iznosu od 172,5 miliona evra. Finansiranje tog projekta je železnička infrastruktura.

Htela bih da kažem da je to deo projekta koji se odnosi na brzu prugu Beograd-Budimpešta.

Još jedan ugovor koji je tada potpisan je ugovor o izgradnji dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Republici Srbiji. Zatim, izgradnja železničke infrastrukture, elektrotehničke, na deonici pruga Stara Pazova-Novi Sad. I, treće, izrada idejnog projekta sa pripadajućim studijama na deonici pruge Valjevo-Vrbnica. To je državna granica sa Crnom Gorom.

Vrednost ovog projekta je 250 miliona evra. Dok će za sva tri projekta ugovorne strane zaključivati posebne anekse ugovora kojima će se utvrditi cene i rokovi za završetak svakog od njih. Sedamdeset pet posto od 172,5 miliona evra finansira se iz kreditnih sredstava, a Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje 57.500.000 evra. Znači, 25%.

Raspoloživost kredita je na pet godina i kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita. Fiskalna kamatna stopa je 2%, a zatezna kamatna stopa će biti 1%.

Sledeći sporazum je davanje garancija Republike Srbije u korist „Banka Inteze“ a.d. Beograd i „Rajfazen banke“ a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin.

Ugovor je potpisan 18. jula 2019. godine. Reč je o magistralnom tj. razvodnom gasovodu Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin – Aleksandrovac. Gasovod je visokog pritiska kojim bi se područje jugozapadne Srbije, koje nema pristup ovom energentu, povezao sa ostatkom gasovodne mreže javnog preduzeća „Srbijagas“. Kasnije bi usledila izgradnja mreža niskog pritiska da bi bio dostupan širokoj potrošnji stanovništva. Kredit je vredan 20 miliona evra. Trajanje kredita je pet godina, kamatne stope su 1,3%, odnosno 1,45%, zavisno od banke.

Sledeći projekat je auto-put E-80. To je finansijski ugovor auto-put E-80, deonica Niš – Merdare, prva faza. Potpisan je između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu. Iznos tog kredita je 100 miliona evra u skladu sa zaduženjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Prva deonica Niš – Pločnik 33 kilometra, procenu vrednosti za eksproprijaciju i projekat čitave deonice iznosi 250 miliona. Drugo, Pločnik – Merdare iznosi 570 miliona evra, a ostatak deonica, znači sve skupa, iznosi 920 miliona evra.

Investitori su „Koridori Srbije“. Značaj puta je veliki, povezuje oko pola miliona građana – pirotski, niški, toplički okrug i povezuje se sa Koridorom 10 i izlazak je na albansku luku Drač.

Auto-put Niš – Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa političkog aspekta i on pokazuje interes i želju Srbije da rešenje dolazi kompromisom. Ovo je jedan od šest auto-puteva koji će se graditi u Srbiji u 2020. godini. Ovo je auto-put mira. Trasa ide od Merošine, Niša, Topličkim okrugom pored Prokuplja, Beloljina, Pločnika, Kuršumlije do Merdara, ukupne dužine 77 kilometara. Period isplate je 30 godina i u 15 tranši će se odvijati. Kamatna stopa se određuje prilikom svake tranše posebno.

Srbija se gradi i niko nije taj da ne vidi da je Srbija jedno veliko gradilište. Narod Srbije vidi ko radi, ko vuče unazad. Srbija nema oduška od gluposti koje pravi deo opozicije. Dok jedan deo radi i gradi, bori se za bolju budućnost, drugi bi da unište sve što se stvara. Politika je pobeda boljih ideja i sposobnosti.

Velika podrška Aleksandru Vučiću, jer radi mukotrpno danonoćno. Tim tempom raditi je zaista neizdrživo i takvom čoveku treba pružiti podršku i radi za sve nas, za Srbiju. To je ipak jedan pakleni tempo.

Neki bi snajperom da zaustave Srbiju, da zaustave Aleksandra Vučića, da zaustave budućnost. Onaj ko je uperio mašinku u Aleksandra Vučića, uperio je i u svakog od nas. Aleksandar Vučić gradi modernu, uređenu Srbiju, bolju, humaniju.

Želim nešto da kažem i o Đilasu i o demokratskim vladama koje su gradile svoje političke karijere. Sve su opustošili i uništili. Ostavili su 400.000 ljudi na ulici a tu je i onih 2.000 ljudi koji imaju, kako oni rekoše, 16.000 zuba. Oni su naša snaga i naša budućnost. Sve ste im vi uzeli i zube i hleb iz usta, gospodo demokrate. To je vrlo morbidno, to je jedno odsustvo morala, kako vaše podsmevanje, to je vaša sramota. Sve ste im uzeli i nemaju oduška od vaših gluposti i uzimanja, izmišljenih afera.

Za vašu dijagnozu nema leka. Vaša dijagnoza se zove Aleksandar Vučić. Ne možete da mu oprostite uspeh. Nema vašeg novca kojim možete kupiti taj lek, ni Đilasovih 624 miliona, ni Jeremićevih, ni Pajtićevih. Toliko. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, danas razmatramo prateće zakona budžeta Srbije, pet Predloga zakona o izmenama sistemskih zakona o platama. Skupština Srbije je usvojila budžet Republike Srbije za 2020. godinu kojim su predviđeni prihodi od 1.314 milijardi dinara, rashodi od 1.334 milijardi dinara, a deficit će iznositi 20 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP. Budžet je planiran na osnovu procene da će rast BDP u 2020. godini biti 4%, a da će inflacija iznositi 2%. Najveći doprinos rasta BDP u trećem kvartalu 2019. godine, dalo je građevinarstvo, 39,9% u odnosu na 2018. godine.

Ovaj ekonomski bum koji je Srbija doživela zahvaljujući Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću, rizičnim reformama, ogromnom radu, investicijama, smanjenju plata, smanjenju zarada, zabrani zapošljavanja i racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, to su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

Među ovim pratećim zakonima budžeta Srbije, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina jedinica lokalne samouprave. Ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i lokalnih samouprava sadržan je u odredbama našeg Ustava, u čl. 97. i 17, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju.

Razlog za donošenje ovog zakona treba da redefinišu rokovi od kojih počinje primedba da odredbama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Izmenama zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova pokrajine i jedinica lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti AP i jedinica lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito.

Imajući u vidu da su plate zaposlenih u AP i jedinicama lokalne samouprave uređene većim brojem propisa različite pravne snage, tako da nemamo jedinstvenu osnovicu za obračun i isplatu plata zaposlenih, ovaj Zakon treba da reši nedostatak efektne kontrole, problem upravljivosti, odnosno transparentnosti i nepravičnosti dalje egzistencije ovakvog stanja.

Treba da se slede ciljevi postavljeni Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru na čijoj se osnovi donosi.

Imamo četiri člana u ovom zakonu koja se menjaju - član 32, menjamo ga sa članom broj 1.

Članom 32. Zakona o platama uređuje se način određivanja osnovice prilikom prelaska na novi sistem plata za 2021. godinu.

Članom 2. menja se član 38. Zakona o platama, odnosno propisuje se da se odredbe o nagrađivanju službenika većim koeficijentom primenjuju počev od 2022. godine, na osnovu ocena donetih od 2020. i 2021. godine.

Trećim članom menja se član 42. Zakona o platama, redefinisanjem rokova od kojih počinje primena tog zakona tim članom.

I četvrto, članom 4. uređuje se stupanje ovog zakona na snagu. Od 1. januara se ovaj zakon primenjuje 2021. godine. Hvala vam.

Imovinska karta

(Subotica, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 38044.00 RSD 01.01.2009 -