Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije i poštovani roditelji koji se borite za svoja prava da saznate istinu.

Zakon o nestalim bebama je jako osetljiva i bolna tema. Datira još od pre 30, 40 godina unazad. Roditelji traže istinu, dece nema. Može li neko da razume njihovu patnju i bol? Ova tema se dugo provlači, pa je čak i snimljen dugometražni igrani film kod nas „Šavovi“ koji govori o jednom slučaju.

Donošenje ovog zakona je obaveza prema građanima Republike Srbije. Zakon nije pripremljen zbog presude Zorice Jovanović 2013. godine iz Strazbura. Dugo se čekalo na ovaj jedan jako važan zakon. Borba za ovaj problem počela je 2002, 2005, 2010. godine. Moje kolege su govorile o ovim problemima pa se ja neću ponavljati.

Savet Evrope već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji mere kojim će biti obezbeđeno da svaki pojedinačni slučaj bude ispitan i da će roditelji dobiti verodostojne odgovore o tome šta se dogodilo sa njihovom decom.

Usvajanjem ovog zakona Srbija će da ispuni obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava kojem je naloženo da država uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenje za roditelje koji veruju da su njihove bebe nestale posle porođaja. Nacrt zakona bio je na javnoj raspravi tri godine i kao predlog je upućen Skupštini Republike Srbije 2016. godine. Iz procedure je povučen po formiranju nove Vlade koja je donela dva amandmana kako bi se unapredio tekst zakona.

Prema nekim podacima u Srbiji je za više decenija bilo oko pet hiljada slučajeva nestalih bebe, dok je po podacima MUP iznetih prošle godine podneto 615 krivičnih prijava za otmicu novorođenčadi. Problem nestalih beba o čijem rešavanju je Skupština Republike Srbije počela raspravu nastaje u vreme prethodne vlasti, a ne sadašnje. Ova vlast nastoji da ga reši vrlo odgovorno i pokušava da reši više decenijski problem. Problem je što su prethodne vlasti zataškavale ovu temu. Problem nestalih beba stavljali pod tepih, a na tako prljavu i neukusnu kritiku koleginice iz opozicije, blago rečeno, ja sam šokirana.

Ovo je veliki početak rešavanja ovog problema što će zakon biti donet, što se krenulo sa mrtve tačke. Nijedan zakon nije idealan, svaki podleže izmenama i dopunama, amandmanima, podzakonskim aktima. Borba za ovaj problem je počela 2002. godine udruženja roditelja su se obraćala institucijama. A da li su poslanice, gospođa Jerkov, Tepić, nažalost doktorica Rašković, ne daj Bože razgovarale nekada sa roditeljima. Njihova kritika na ovaj zakon pre neki dan u holu, je njihov politički marketing.

U izradi zakona rukovodilac realne mogućnosti i savetima Saveta Evrope. Iz MUP izjavili su da nijedna istraga neće biti obustavljena. Tužilaštvo će moći da nastavi sa istragama, jer je reč o krivičnim delima koje nisu svršena i koja ne zastarevaju i još uvek traju. Ministarstvu pravde i MUP predstavlja jedan od mehanizama koji tužilaštvo i policija mogu da primenjuju, da se dođe do istine i pravde, a nije u suprotnosti sa Krivičnim zakonom. Tužilaštvo kao krovna institucija će u istrazi videti mogućnost za gonjenje onih koji su optužuju za ova krivična dela.

U Radnoj grupi za izradu zakona bili su Ministarstvo pravde, MUP, Ministarstvo zdravlja, predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovni kasacioni sud, Državno pravno pravobranilaštvo, predstavnici grupa roditelja.

Zakon je upućen 8. marta 2019. godine u Skupštine.

Zakon kaže – postupak se uređuje pred sudovima. U prvom stepenu rešava Viši sud, a po žalbi odlučuje Apelacioni. Oba primenjuju Zakon o vanparničnom postupku.

Po zakonu koji se predlaže predviđeno je da u prvom stepenu postupak vodi i odluke donosi sudija pojedina, dok u drugom stepenu, u Apelacionom sudu postupak žalbi i odluke donosi Veće, koje je sastavljeno od troje sudija.

Zakon predviđa da je obaveza suda da postupak vodi bez odlaganja, i to po hitnom postupku. Kako bi sud mogao da pribavi sve neophodne podatke i dokaze propisan je rok u kome se dokazi moraju ostaviti.

U okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove određuju se policijski službenici, koji su posebno obučeni za nestalu novorođenčad iz porodilišta u Republici Srbiji i koji će obavljati istražne radnje po zahtevu suda. U postupku se isključuje javnost.

Zakon predviđa da predlagač bude oslobođen od plaćanja sudske takse i da mu se da besplatna pravna pomoć.

Podsećam još jednom da je Savet Evrope dao mišljenje o Nacrtu zakona i pozitivnu ocenu nakon što je tekst usklađen sa preporukama tog tela.

Ovo je jedno vrlo teško pitanje, ovo su teški slučajevi koji ne zastarevaju, koje treba rešavati i pomoći ovim nesrećnim roditeljima da dođu do istine. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima i drage kolege, danas je pred nama Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. Usvajanje zakona tek je početak procesa koji podrazumeva eksproprijaciju zemljišta, projektovanje centra, potom i izgradnju.

Naš predsednik Aleksandar Vučić se krajem avgusta meseca 2019. godine sastao sa direktorom centra „Simon Vizental“, Efraimom Zurofom, kako bi razgovarao o podizanju Memorijalnog centra „Staro Sajmište“. Predsednik Aleksandar Vučić je konstatovao da je Srbija po pitanju ovog centra napravila greške i izrazio nadu za brži napredak i realizaciju ovog projekta.

„Staro sajmište“ nadomak Beograda jedan je od prvih nacističkih logora u Evropi u kojem je od 1941. do 1944. godine stradalo 20.000 ljudi. Ovo je bio najveći logor za vreme Drugog svetskog rata koji su stvorile okupirane vlasti Srbije. Sajmište je sagrađeno u Kraljevini Jugoslaviji kao arhitektonski biser, mesto susreta svih nacija sveta, kao nešto moderno i progresivno, a onda je iskorišćeno za direktnu suprotnost.

Danas je 65 godina od nestanka logora. U posleratnoj javnosti o logoru se nije govorilo ništa i generacije nikad nisu učile o „Starom Sajmištu“. Nije se govorilo ni u osnovnim, ni u srednjim školama, govorilo se o drugim logorima, o logoru „Banjici“ i logoru „Jasenovcu“. Pitam se – gde je istorijska i lična odgovornost čitave jedne generacije koja je dozvolila da se „Sajmište“ dogodi? Sa Kalemegdana Beograđani su direktno gledali u dvorište tog logora i niko nije mogao da kaže da se nije znalo šta se tamo događa. Logor „Sajmište“, službeno nazvan „Jevrejski logor Zemun“ nalazio se na levoj obali reke Save, na mestu gde je 11. septembra 1937. godine otvoren prvi Beogradski sajam.

Nakon 6. aprila 1941. godine, nakon bombardovanja Beograda stradale su i zgrade „Starog Sajmišta“. Logor se od tada nalazio na teritoriji NDH, Nezavisne države Hrvatske, koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora. Upravu nad logorom imali su nemačke SSSR trupe. Posle maja 1942. godine, kada su Jevreji pobijeni dušegupkama, desio se „Juden fraj“. Srbija je oslobođena od Jevreja a u „Prihvatni logor Zemun“, kako mu je bilo novo ime, zatvarani su mahom Srbi, Romi. Romi, Srbi, četnici, komunisti, zajedno zarobljenici masovno su hapšeni. U ovom logoru ubijeno je 20.000 ljudi, a kroz njega je prošlo 30.000/40.000 logoraša.

U januaru 1943. godine stizale su u logor grupe ljudi Nedićeve Srbije iz čitave Kraljevine Jugoslavije. Među Nedićevim ljudima, tačnije 17. januara stigao je u logor i moj otac, Dimitrije Đure Marjanović, koji je tada imao 18 godina. Pokupljen je u Nedićevoj Srbiji kao izbeglica iz Vojvodine, a proteran je iz dobrovoljačkog sela Kuski Sokolac kod Kule, od mađarskih fašista, prvo u logor Jugovićevo kod Novog Sada, a potom u okrilje Nedićeve Srbije koje im je dalo utočište, a svesrdno sarađivala sa nemačkim okupatorom.

Kažu nisu čuli za Staro Sajmište, za taj logor stradanja. Nažalost, ja sam odrastala uz te priče i strahote i uvek me emocionalno potresa. Logoraši su bili krvnički premlaćivani do smrti od strane stražara i od strane lokalnog obezbeđenja koji su regrutovani iz redova zatvorenika. Jutarnji stroj je bio nešto najjezivije, odbrojavanje za odstrel. Kroz „Prihvatni logor Zemun“ kako mu je glasio novi naziv, prošlo je, rekla sam trideset do četrdeset hiljada logoraša, a ubijeno je 11.000 Srba i Roma. Moj otac je posle sedam meseci, 27. juna 1943. godine prebačen, odnosno kako je on rekao interniran, na prisilni rad u Nemačku u logore, tri naredna logora: „Dancing“, „Bromberg“ i „Kristijan štat“. Tamo je dočekao i oslobođenje 1945. godine.

U logoru „Staro sajmište“ je stradalo tragično veliki broj ljudi – 7.000 Jevreja, žene, deca, staraca. Srbija je tada proglašena, kako sam rekla za Juden fraj očišćen od Jevreja, obaveštenje u Evropu je stiglo od same Vlade Milana Nedića. Svakih nekoliko meseci u medijima, pojavljuje se bombastični naslovi puni osećanja i stida, jer se u zgradama koje su za vreme logora služile kao bolnice i mrtvačnice, danas nalaze obdaništa, diskoteke, restorani.

Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ predviđa osnivanje Memorijalnog centra, kao ustanove kulture radi negovanja sećanja na žrtve nacističkog logora i koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu.

Mi treba da čuvamo uspomene za žrtve iz prošlosti i podsećamo se da se stradanje ne smeju ponoviti.

Izražavamo veliko poštovanje prema žrtvama, odajemo pošast stradalima i kao zalog za budućnost osnivamo Memorijalni centar „Staro sajmište“ za Jevreje, Srbe i Rome. Tako da „Staro sajmište“ konačno bude dostojno obeleženo kao mesto stradanja zla, patnji, genocida i zločina, jedne sulude ideologije. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Htela bih nešto da kažem o uspehu Ministarstva, gospođe Mihajlović i njenih saradnika.

Prvo bih htela da kažem da je završen „Ipsilon“ krak Koridora 10 koji smo čekali 30 godina. Krak se gradio 25 kilometara auto-puta. Sa tim krakom brže idemo do granice sa Mađarskom, smanjili smo gužve na Horgošu, satima se čekalo praznikom i u toku leta. „Ipsilon“ krak, to je obilaznica oko Subotice koja povezuje prelaz Kelebiju sa auto-putem Horgoš – Novi Sad – Beograd. To je jedno veliko olakšanje za sve putnike i za Subotičane koji su trpeli da im prolazi teretni i tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Dnevno je kroz sam grad prolazilo oko 300 šlepera što reče jedan kolega, tu su prelazila deca, puno pešačkih prelaza.

Izmešten je teretni saobraćaj iz samog grada. U taj završetak „Ipsilon“ kraka uloženo je 2,8 miliona dinara. Ovo je urađeno za vreme Ministarstva gospođe Mihajlović. Gradila ga je naša firma „Vojput“.

Još jedan od značajnih investicionih poduhvata koji je najavljen za izgradnju brze saobraćajnice Sombor – Kula - Bečej - Novo Miloševo – Kikinda je u planu.

Gospođa Mihajlović je kao deo delegacije u Kini potpisala ugovor za izgradnju deonice brze pruge Novi Sad – Subotica, odnosno Beograd – Budimpešta, a od Novog Sada do Subotice, to je jedna trećina deonice brze pruge. Jednu trećinu deonice, ja mislim da grade ruske kompanije, a dve gradiće Kineske kompanije.

Taj deo deonice će se finansirati iz novog investicionog ciklusa infrastrukture. Ta pruga je duga oko 108,2 km i na njoj će biti 49 podvožnjaka i nadvožnjaka i sličnih objekata.

Htela bih samo da pitam gospođu Mihajlović dokle je stigla ova deonica oko Čortanovaca, odnosno od Stare Pazove do Novog Sada i kad će početi ova deonica da se radi od Novog Sada do Subotice?

Htela bih samo još da kažem da treba da se rekonstruiše pruga od Subotice do Sente, 38,5 km, ili je možda već i rekonstruisana? Toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa gostima, poštovani poslanici, građani Srbije, danas ću nešto da kažem o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Zakon o kulturi je na snazi od 2009. godine, primenjuje se od 2010. godine, a prve izmene i dopune zakona izvršene su 2016. godine. Zakon nema definiciju kulture, ovo je jako složen pojam i neko jednom reče – kultura je ogledalo života.

Naša kultura se oslikava u našem ponašanju, sistemima verovanja, principima i načinu na koji živimo. Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude. Umetnost, književnost, jezik i religija zajedno čine kulturu. Skup svih tvorevina čovekovog rada naziva se kulturom. Kultura je društvena pojava, stvara ljudsko biće i ono postoji samo u njemu. Naša kultura nam daje identitet, pomaže nam da izgradimo svoj karakter.

Kulturne vrednosti koje delimo u zajednici ili društvenoj grupi pružaju nam osećaj pripadnosti u društvu. Kultura nas ujedinjuje. Jezik kojim govorimo, umetnost, književnost, istorijska i kulturna baština kojom se ponosimo, naša kuhinja, festivali, običaji i tradicije, zajedno čine našu kulturu. Oni postaju deo naše svakodnevice i utiču na nas, na mnogo način.

Ne može se dovoljno istaći značaj kulture i budući da je to nešto što je u nama, oko nas i čini sastavni deo našeg bića. Određuje odnos kako se odnosima prema drugima kao i prema samom sebi. Zdravstvo, prosveta, kultura, su osnova i bedemi svakog društva koji leže na ekonomskom prosperitetu zemlje i u neposrednoj su zavisnosti.

Sad bih malo da se vratim na zakon. Definisanje sadržaja kulture su oblasti kulture u okviru kojih se obavljaju navedene kulturne delatnosti. Subjekti kulture imaju veliku zainteresovanost da u ovom delu precizno utvrde delatnosti koje predstavljaju predmet sa regulisanjem ovog zakona koji od njih imaju karakter umetničke delatnosti.

U predlogu zakona posebno se dodaje delatnost umetničke fotografije i upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti. Naša zemlja je poznata po mnogobrojnim manifestacijama i festivalima koji se održavaju u svim delovima Srbije i predstavlja prepoznatljiv brend. Prevazilazi značaj kulture i ulazi u domen drugih društvenih oblasti poput turizma, sporta i privrede. Zbog toga, Zakon o kulturi ukazuje potrebu da se uspostavi pravedni osnov za sistemsko uređenje ove materije.

Jedan od elemenata opšteg interesa u kulturi predstavljaju i oni programi i projekti subjekata u kulturi koji kvalitetom doprinose razvoj kulture i umetnosti. Zakon kaže – da subjekti koji čine savremenu kulturu Srbije izdvoje one koji prate početak moderne srpske države, njihov doprinos srpskoj kulturi modernih vremena je potvrđen i kontinuiran.

Država je obavezna da vodi računa o njihovom funkcionisanju i intenzivnijem uticaju na razvoj naše kulture. Kada je reč o digitalizaciji kulturnog nasleđa treba da koristimo jedinstvenu restoraciju i zaštitu dokumentacije fondova, zbirki pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Zakon treba da se usaglasi sa Zakonom o opštem pravnom postupku. Sledeće novine u zakonu su preciziranje uslova za izbor direktora ustanova kulture i s obzirom na specifičnost najtežih profesija, recimo, umetnička igra gde je velika uloga materijalnog samog umetnika i njegove edukacije, oprema zdravstveno zaštite i lečenje rizika od profesionalnih povreda treba urediti i njihov položaj.

Pošto su ulaganja ograničena finansijska u kulturi iz budžeta, zakon predlaže da finansiranje i sufinansiranje programa i projekta u kulturi i ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju da usklade sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti finansija.

Da bi zakon ostvario svoju osnovnu ulogu uspostavljanje pravnog osnova za efikasniju regulaciju oblasti kulture uvodi se inspekcijski nadzor, jer je najvažnija mera Ministarstva kulture da se obezbedi primena ovog zakona.

Hvala vam, što ste nam pružili mogućnost da danas govorimo o kulturi. Htela bih samo da kažem da ulaganja su minimalna, ali su koliko toliko u infrastrukturi istorijske i kulturne baštine je i urađeno.

Ja ću samo navesti rekonstrukciju i adaptaciju subotičkog pozorišta, to je projekat koji je star dve decenije, ova vlast i vaše Ministarstvo dovelo je ovo pozorište u završnu fazu koja će biti završena sledeće godine i u koju će biti uloženo još 887 miliona. Hvala vam, toliko.

Zahvaljujem.

Danas govorimo o predlozima zakona o potpisivanju sporazuma.

Sporazumi koji su danas na dnevnom redu su nastavak političkog i ekonomskog uređenja Republike Srbije. Od svih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ja ću prvo nešto da kažem o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju kredita, državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i prema kojoj Narodna skupština potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu, prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Republici Srbiji. Odobren je kredit u iznosu od 172,5 miliona evra. Finansiranje tog projekta je železnička infrastruktura.

Htela bih da kažem da je to deo projekta koji se odnosi na brzu prugu Beograd-Budimpešta.

Još jedan ugovor koji je tada potpisan je ugovor o izgradnji dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Republici Srbiji. Zatim, izgradnja železničke infrastrukture, elektrotehničke, na deonici pruga Stara Pazova-Novi Sad. I, treće, izrada idejnog projekta sa pripadajućim studijama na deonici pruge Valjevo-Vrbnica. To je državna granica sa Crnom Gorom.

Vrednost ovog projekta je 250 miliona evra. Dok će za sva tri projekta ugovorne strane zaključivati posebne anekse ugovora kojima će se utvrditi cene i rokovi za završetak svakog od njih. Sedamdeset pet posto od 172,5 miliona evra finansira se iz kreditnih sredstava, a Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje 57.500.000 evra. Znači, 25%.

Raspoloživost kredita je na pet godina i kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita. Fiskalna kamatna stopa je 2%, a zatezna kamatna stopa će biti 1%.

Sledeći sporazum je davanje garancija Republike Srbije u korist „Banka Inteze“ a.d. Beograd i „Rajfazen banke“ a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin.

Ugovor je potpisan 18. jula 2019. godine. Reč je o magistralnom tj. razvodnom gasovodu Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin – Aleksandrovac. Gasovod je visokog pritiska kojim bi se područje jugozapadne Srbije, koje nema pristup ovom energentu, povezao sa ostatkom gasovodne mreže javnog preduzeća „Srbijagas“. Kasnije bi usledila izgradnja mreža niskog pritiska da bi bio dostupan širokoj potrošnji stanovništva. Kredit je vredan 20 miliona evra. Trajanje kredita je pet godina, kamatne stope su 1,3%, odnosno 1,45%, zavisno od banke.

Sledeći projekat je auto-put E-80. To je finansijski ugovor auto-put E-80, deonica Niš – Merdare, prva faza. Potpisan je između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu. Iznos tog kredita je 100 miliona evra u skladu sa zaduženjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Prva deonica Niš – Pločnik 33 kilometra, procenu vrednosti za eksproprijaciju i projekat čitave deonice iznosi 250 miliona. Drugo, Pločnik – Merdare iznosi 570 miliona evra, a ostatak deonica, znači sve skupa, iznosi 920 miliona evra.

Investitori su „Koridori Srbije“. Značaj puta je veliki, povezuje oko pola miliona građana – pirotski, niški, toplički okrug i povezuje se sa Koridorom 10 i izlazak je na albansku luku Drač.

Auto-put Niš – Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa političkog aspekta i on pokazuje interes i želju Srbije da rešenje dolazi kompromisom. Ovo je jedan od šest auto-puteva koji će se graditi u Srbiji u 2020. godini. Ovo je auto-put mira. Trasa ide od Merošine, Niša, Topličkim okrugom pored Prokuplja, Beloljina, Pločnika, Kuršumlije do Merdara, ukupne dužine 77 kilometara. Period isplate je 30 godina i u 15 tranši će se odvijati. Kamatna stopa se određuje prilikom svake tranše posebno.

Srbija se gradi i niko nije taj da ne vidi da je Srbija jedno veliko gradilište. Narod Srbije vidi ko radi, ko vuče unazad. Srbija nema oduška od gluposti koje pravi deo opozicije. Dok jedan deo radi i gradi, bori se za bolju budućnost, drugi bi da unište sve što se stvara. Politika je pobeda boljih ideja i sposobnosti.

Velika podrška Aleksandru Vučiću, jer radi mukotrpno danonoćno. Tim tempom raditi je zaista neizdrživo i takvom čoveku treba pružiti podršku i radi za sve nas, za Srbiju. To je ipak jedan pakleni tempo.

Neki bi snajperom da zaustave Srbiju, da zaustave Aleksandra Vučića, da zaustave budućnost. Onaj ko je uperio mašinku u Aleksandra Vučića, uperio je i u svakog od nas. Aleksandar Vučić gradi modernu, uređenu Srbiju, bolju, humaniju.

Želim nešto da kažem i o Đilasu i o demokratskim vladama koje su gradile svoje političke karijere. Sve su opustošili i uništili. Ostavili su 400.000 ljudi na ulici a tu je i onih 2.000 ljudi koji imaju, kako oni rekoše, 16.000 zuba. Oni su naša snaga i naša budućnost. Sve ste im vi uzeli i zube i hleb iz usta, gospodo demokrate. To je vrlo morbidno, to je jedno odsustvo morala, kako vaše podsmevanje, to je vaša sramota. Sve ste im uzeli i nemaju oduška od vaših gluposti i uzimanja, izmišljenih afera.

Za vašu dijagnozu nema leka. Vaša dijagnoza se zove Aleksandar Vučić. Ne možete da mu oprostite uspeh. Nema vašeg novca kojim možete kupiti taj lek, ni Đilasovih 624 miliona, ni Jeremićevih, ni Pajtićevih. Toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, danas razmatramo prateće zakona budžeta Srbije, pet Predloga zakona o izmenama sistemskih zakona o platama. Skupština Srbije je usvojila budžet Republike Srbije za 2020. godinu kojim su predviđeni prihodi od 1.314 milijardi dinara, rashodi od 1.334 milijardi dinara, a deficit će iznositi 20 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP. Budžet je planiran na osnovu procene da će rast BDP u 2020. godini biti 4%, a da će inflacija iznositi 2%. Najveći doprinos rasta BDP u trećem kvartalu 2019. godine, dalo je građevinarstvo, 39,9% u odnosu na 2018. godine.

Ovaj ekonomski bum koji je Srbija doživela zahvaljujući Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću, rizičnim reformama, ogromnom radu, investicijama, smanjenju plata, smanjenju zarada, zabrani zapošljavanja i racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, to su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

Među ovim pratećim zakonima budžeta Srbije, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina jedinica lokalne samouprave. Ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i lokalnih samouprava sadržan je u odredbama našeg Ustava, u čl. 97. i 17, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju.

Razlog za donošenje ovog zakona treba da redefinišu rokovi od kojih počinje primedba da odredbama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Izmenama zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova pokrajine i jedinica lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti AP i jedinica lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito.

Imajući u vidu da su plate zaposlenih u AP i jedinicama lokalne samouprave uređene većim brojem propisa različite pravne snage, tako da nemamo jedinstvenu osnovicu za obračun i isplatu plata zaposlenih, ovaj Zakon treba da reši nedostatak efektne kontrole, problem upravljivosti, odnosno transparentnosti i nepravičnosti dalje egzistencije ovakvog stanja.

Treba da se slede ciljevi postavljeni Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru na čijoj se osnovi donosi.

Imamo četiri člana u ovom zakonu koja se menjaju - član 32, menjamo ga sa članom broj 1.

Članom 32. Zakona o platama uređuje se način određivanja osnovice prilikom prelaska na novi sistem plata za 2021. godinu.

Članom 2. menja se član 38. Zakona o platama, odnosno propisuje se da se odredbe o nagrađivanju službenika većim koeficijentom primenjuju počev od 2022. godine, na osnovu ocena donetih od 2020. i 2021. godine.

Trećim članom menja se član 42. Zakona o platama, redefinisanjem rokova od kojih počinje primena tog zakona tim članom.

I četvrto, članom 4. uređuje se stupanje ovog zakona na snagu. Od 1. januara se ovaj zakon primenjuje 2021. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ja bih htela nešto da kažem o zdravstvu, što moje kolege nisu rekle.

Sa reformama u zdravstvu se kasnilo, mada je ono najviše napredovalo i najviše je urađeno. U te duge reforme smo krenuli tek 2014. godine, veoma teške. Jako se puno uradilo i ne bih da se ponavljam.

Ono što sam htela da kažem jeste sledeće. Koleginica je rekla da ima još lekara koji nisu zaposleni. Ministar zdravlja je pre neki dan rekao da će do Nove godine da bude primljeno oko 100 lekara. Ovo ministarstvo je dalo 8.000 specijalizacija. Znamo da su demokratske vlasti zabranile specijalizacije, niko nije odlazio. Od ovih 8.000 specijalizacija od 2014. godine prva specijalizacija je sad završena, u septembru.

Htela sam da kažem da je za retke bolesti ovim budžetom planirano 9%, onih koji se leče u inostranstvu, da imamo spašenih 63 pacijenta u odeljenjima za transplantaciju, tri života su spašena, da smo smanjili upotrebu antibiotika od 2015. godine za 37,6%. Mi smo našoj deci davali tri do pet puta više antibiotika nego sve zemlje centralne Evrope.

Htela sam da kažem da od 2012. godine, 2012. godine za zdravstvo demokratska vlast je izdvojila tri milijarde, a mi ove godine izdvajamo 32.668.796.000, znači, 11 puta je veći budžet za zdravstvo za 2020. godinu.

Radiće se na uređenju zdravstvenog sistema koji se sprovodi kroz pet programskih aktivnosti. Posebno sam htela da naglasim, jako je važno da će se sprovoditi nadzor zdravstvenih ustanova, da će biti pojačan sanitarni nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava. Ovo povećanje koje je usledilo u budžetu za zdravstvo od 13.826.760.000 otvara mnogo mogućnosti da se u zdravstvu uradi. Sem toga, programski će se aktivirati i administracija i upravljanje. Ovo je jedna novina koja će da unapredi zdravstveni sistem.

Htela sam da kažem još da pored infrastrukture, sem kliničkih centara, jako je puno urađeno i na regionalnim bolnicama i tek se planira da se uradi. Posebno treba da se naglasi prevencija i kontrola vodećih hroničnih bolesnika, nezaraznih, kojih je najviše na našoj teritoriji. To su oboljenja kardio-vaskularnog sistema, malignih bolesti, dijabetesa melitusa. Mi imamo registrovanih ljudi koji su bolesni od dijabetesa 700 hiljada. Zbog toga Ministarstvo planira da vrati u domove zdravlja savetovališta za ovu bolest, za dijabetes melitus, za ljude obolele od šećera.

To je jedna novina koja će puno značiti, koja je ukinuta dolaskom demokratskih vlada. Sve što je planirano to će biti ostvareno, posebno novina oko plata medicinskih radnika kojima će biti plate povećane. Čuli smo to, da se ne ponavljam.

Htela sam samo da kažem da Srbija vodi politiku prosperiteta podizanjem boljeg standarda, boljeg života, školovanja, kulturnog razvoja. Ovo je ogroman napredak Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, Aleksandra Vučića, čoveka koji je uzdigao Srbiju i politički i ekonomski i vojno. Posebno smo ponosni na ove ekonomske reforme. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gosti, drage kolege i poštovani građani Srbije, danas ću nešto da kažem o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Postoji čitava niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda zavisno od vrste proizvoda, namere, ciljne grupe kojoj su namenjeni, sredine u kojoj će da se proizvod koristi i države u kojoj će proizvod da se ponudi na tržište.

Važeći zakon u Republici Srbije iz 2009. godine donet je sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Danas ćemo govoriti o izmenama i dopunama ovog zakona. Zakonom je propisana obaveza da na tržište stavimo isključivo bezbedne proizvode i zabranimo proizvodnju, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda i njihov izvoz.

Sledeća dopuna je usklađenost ili usaglašenost propisa sa određenim propisima EU. Ovaj Predlog zakona menja pojam proizvoda. Do sada se odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve, i one koji nisu finalni, jer bez njih se finalni ne mogu koristiti. To su, recimo, baterije koje se korite u tehnici ili u nekim igračkama. U primeni ovog zakona neće se objavljivati informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu. Izuzetak čine nadležni organi koji efikasno prate i nadzor u tržištu.

Sledeća dopuna je redovno informisanje Evropske komisije, koja reguliše razmenu informacija između proizvođača i distributera i terminološko usklađivanje pojmova sa Evropskom komisijom. Znači, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda doprinosi pojašnjenje bitnih pojmova o bezbednosti proizvoda, kriterijuma za ocenu usaglašenosti, obaveza proizvođača i distributera, razmena informacija, obavezno informisanje javnosti i opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.

Ima puno nepoštovanja i kršenja zakona. Primera radi, za dva meseca od novembra 2007. do januara 2008. godine, iz prodaje je povučeno 510 hiljada komada igračaka koje su vredne 23,5 miliona dinara. Ovo dovoljno govori o srpskom tržištu tadašnjem i o kontroli kupovine igračaka svojoj deci.

Kada je reč o tehničkoj robi, za proteklih par godina 1.800 žalbi je upućeno Nacionalnoj organizaciji potrošača na tehničke uređaje i automobile. Republičko tržišnoj inspekciji je na stotine žalbi stiglo, uglavnom koje se odnose na uvezene tehničke uređaje i automobile.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, imamo brojne slučajeve zapaljivanja neispravnog tzv. brazilskog, pilećeg, ćurećeg, goveđeg mesa koje je prošvercovano sa KiM, odakle stižu tone neproverene robe, prodaje se na pijačnim tezgama i na ulicama. Nažalost, i danas kod nas se prodaju neke magnetne i druge igračke koje su zabranjene u EU.

Nadzor u pogledu bezbednosti proizvoda sprovode inspekcije. Prvo imamo Ministarstvo trgovine, znači tržišnog inspektora, drugo imamo Ministarstvo zdravlja, sanitarni inspektor. To su inspekcijski nadzori. Po zakonu, nadležni carinski organ neće dozvoliti uvoz proizvoda koji nisu usaglašeni sa zahtevima bezbednosti proizvoda.

Imperativ zakona, što je jako značajno, je poštovanje zakona i inspekcijske kontrole, preduzimanje odgovarajućih mera. Cilj zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i njihove imovine. Hvala.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima, poštovane kolege poslanike i sve građane Srbije.

Danas raspravljamo o trećem setu ekonomskih zakona. Da bi Srbija rasla i razvijala se neophodne su investicije. Investicioni fondovi jedan su od ključnih oblika prilagođavanja, kako domaćeg, tako i stranog kapitala. Republika Srbija je lider u ovom delu Evrope u privlačenju stranog kapitala. Napredan razvoj ekonomije Republike Srbije je istovremeno i nezamisliv bez razvoja društva, pre svega bez razvoja obrazovanja i zdravlja.

Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite imovine sa ciljem ostvarenjem prihoda i smanjenja rizičnih izlaganja, a prema slobodnom tumačenju investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja, tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje.

Razlozi za donošenje ovog zakona o investicionim fondovima su brojni, ja ću samo istaći dva najvažnija. Prvi je unapređenje i razvoj tržišta kapitala, što će kao posledica doprineti razvoju ekonomije Republike Srbije i drugi kao proces pridruživanja Republike Srbije EU.

Prvi zakon je stupio na snagu 2006. godine. Tada je stvoren temelj za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Zakon se menjao zbog uslova globalne finansijske krize, prvi put 2011. godine, poslednji put 2014. godine, kada se usklađivao terminološki i preciznije regulisao u skladu sa Evropskim propisima, što je dobro za strane investitore.

Poslanička grupa SNS pozdravlja, podržava i glasaće za sve zakone koji su ekonomski osnažili i osnažuju Republiku Srbiju.

Gospodine ministre, svi ovi zakoni su vam utemeljeni, profesionalno urađeni, detaljno razrađeni. Oni podižu, razvijaju, prenose nove tehnologije, informacije i standarde. Ekonomska osnaženost Republike Srbije sa BDP 4,4%, nezaposlenost 10,3%, suficit u budžetu Srbije podigli su jako nivo zdravstva u Republici Srbiji.

Godine 2019, 17. septembra ministar zdravlja, gospodin Zlatibor Lončar se sastao u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Kopenhagenu sa novoizabranim direktorom, dr Hausom Klugeom. Tada je dr Kluge ponudio ministru Lončaru, odnosno Ministarstvu Republike Srbije da ima svog predstavnika u bordu direktora ove organizacije. To je prvi put da Srbija i naš zdravstveni sistem dobijaju ovako pozicionirano mesto u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i još jedna potvrda za rezultate koje je naša zemlja ostvarila poslednje godine na polju reformi.

Zahvaljujući viziji koju Vlada ima po pitanju investiranja u zdravstvo, srpsko zdravstvo se nalazi na 18. mestu od 35 zemalja Evrope. Mi smo ispred 14 zemalja EU. U srpsko zdravstvo je jako puno investirano. Mi smo najbolji u regionu u 2018. godini. Jako puno je investirano u opremu, naročito za zračnu terapiju, za uvođenje elektronskog recepta, smanjenje upotrebe antibiotika, ulaganje u opremu, u lekarski kadar, u izgradnju kliničkih centara koji su pobrojani mnogo puta, neću ih ponavljati, u hiljadu sanitetskih vozila. Spasili smo 64. života od nove godine do današnjeg dana, transplantacijom.

Elektronski recept koji je prvi put ispisan bio je 63 miliona. Više novca za retke bolesti je od kada je došla SNS, od 2012. godine. Za te retke bolesti bilo je izdvojeno 130 miliona, a danas država izdvaja 20 puta više.

Izgrađena je Onkologija 2, kupljen je „iks“ i „gama“ nož. Rekonstrukcija KCS, dobija novi Urgentni centar, 20 operacionih sala i 500 bolesničkih soba. U 2018. godini u inostranstvo su poslata na lečenje deca koje je plaćeno 300 miliona dinara. To je išlo u okviru budžetskog fonda.

Za protekle četiri godine, u Republici Srbiji budžetski fond je uputio 200 dece i platio 23 miliona evra za njihovo lečenje. Od 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, srpska Vlada je dala 8.000 specijalizacija, jer su demokratske vlade prekinule davanje specijalizacija, što je bio negativan trend u zdravstvu.

Godine 2018. je posao dobilo 160 najboljih lekara, 4.000 je zaposleno zdravstvenih radnika i 1.509 specijalizacija samo prošle godine.

Ja na kraju moram da izrazim veliko zadovoljstvo što Vlada, Ministarstvo zdrava, finansija, odvajaju povećanje plata za medicinske sestre, lekare, uopšte za zdravstveno osoblje. Ovo je odlična vest za državu da je došla u situaciju da može da poveća plate. Povećanja su iz onoga što je zarađeno i bez zaduživanja nepovoljnim kreditima. To je jako bitno, to pokazuje kako zemlju vodi predsednik Aleksandar Vučić, sedmi predsednik Republike Srbije, naša sreća. Neko je morao da počne da iskoristi, da napravi skok preko provalije, da napravi zalet u budućnost i da da sve za sutrašnjost ove zemlje, divne i prelepe.

Veliko hvala predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi na ovakvoj Srbiji, koja je od jedne siromašne zemlje, koja je bila pred bankrotom, proglašena za zemlju koja ima najviše direktnih stranih investicija pa broju stanovnika. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra, poštovane kolege poslanike i poštovane građane Srbije.

Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Ovim zakonom se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultet završe u naredne dve školske godine.

Propisivanjem novih rokova za završetak studija po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine, nisu uspeli da završe studije, da to učine u narednom periodu u trajanju od dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima za završetak studija predviđeno je do kraja 2020. do 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja 2021. odnosno 2022. godine.

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije.

Zakon ide po hitnom postupku da bi se otklonile mogućnosti štetnih posledica po radu visokoškolskih ustanova prilikom upisa u školsku 2019/2020. godinu, studenata na koje se odnose izmene ovog zakona, u odgovarajućem statutu koji im omogućava završetak studija po započetim nastavnim planovima i programima i uslovima studiranja.

Samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje akte u skladu sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Visoko obrazovanje je najkvalitetniji deo školstva. Potreba za radom na sebi ne treba da prestane. Imamo celoživotno učenje, što ne znači da imamo celoživotno studiranje. Znanje ima granice, nema čarobnih štapića, nema brzih i laganih rešenja, nema bezbolnih promena i nema u Srbiji hrabrih političara kao što je Aleksandar Vučić koji je omogućio realizaciju ovog zakona.

Osnovni cilj školstva od osnovnog do visokog jeste da pruži obrazovanje koje će osposobiti ljude da rade i doprinose zajednici, tako da pomažemo ovim mladim ljudima da prebrode svoje probleme, iskoriste šanse koje im pružamo, da završe započeto i da se uključe u zajednicu.

Razlozi za njihovo produženo studiranje je raznoliko i uzročno. Ovo je vrlo korektna šansa koja im se pruža, koja ih vraća u društvo. Ovo je jedna vrlo razumna odluka Vlade, zajedno sa ministarstvom i predsednikom Republike.

Htela bih da kažem par reči, odnosno da ponovim reči našeg predsednika Aleksandra Vučića - koliko god da želim jaku, sigurnu, bogatu Srbiju, ne mogu do nje sam. Potrebna nam je energija, snaga, volja i jasna vizija takve Srbije u svakom njenom građaninu, u čitavom narodu koji je dajući mi ovaj mandat već odlučio da krene na taj daleki i težak put. Ja pozivam i želim da mobilišem i ove mlade ljudi kojima smo dali šansu da nam se pridruže na ovom putu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospođu Mihajlović sa njenim saradnicima, poštovane kolege i dragi građani Srbije, pred nama je danas jedan vrlo važan zakon, zakon koji se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Realizacija ovoga projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, značaj za bezbednost čitave države, svih nas, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnost i teritorijalne celokupnosti države, a najveći broj njih nije rešio stambeno pitanje decenijama, odlučeno je da se ovaj problem reši. Ovaj zakon dovodi do sistemskog rešenja, odnosno trajno rešava stambeno pitanje zaposlenih u državnim ustanovama, znajući značaj i odgovornost koju pripadnici snaga bezbednosti obavljaju ili su obavljali.

Ukazala se potreba izmena i dopuna ovog zakona. Jedanaestog decembra 2017. godine u Beogradu, u Palati Srbije, održan je prvi sastanak vladine Komisije za primenu predloga, programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA, Ministarstva pravde, kao i onih koji su u ovim ustanovama ostvarili penziju. Vladina Komisija je formirana na osnovu predloga Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je održan 16. novembra 2017. godine, i zaključka Vlade od 20. novembra 2017. godine, a 4. novembra 2018. godine formirana je Komisija za koordinaciju i izgradnju stanova.

Jedan od zaključaka vladine Komisije je da je radi svrsishodnije realizacije projekta potrebno da se izmeni i dopuni ovaj zakon i da se pravo na kupovinu stana po povoljnim uslovima proširuje na borce, drugo, porodice palih boraca, treće, ratne vojne invalide, četvrto, mirnodopske invalide. Zakon treba da precizira na kom području pripadnici snaga bezbednosti, kao i sva navedena lica, mogu da ostvare pravo na kupovinu stana po povoljnim uslovima.

Realizacijom ovog projekta uticaće se na rast BDP u oblasti građevinarstva, zapošljavaće se domaća građevinska industrija, rast zaposlenosti. Obzirom da je ovaj zakon odredio obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, rast prihoda od PDV po svim osnovama, porast prihoda od poreza na imovinu.

Kao što reče jednom predsednica Vlade, Srbija treba da kaže hvala svim pripadnicima službi bezbednosti što rade tako težak i opasan posao. Ovo je način da im se odužimo.

Ovaj zakon po svojoj pravnoj prirodi je leks specijalis. U odnosu na druge zakone moguće je, jer je ovo projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Dok su se jedni borili, krvarili, ginuli za spasenje države, drugi su pljačkali, bogatili se, pustošili po Srbiji. Zato je borcima i porodicama palih boraca, vojnim ratnim invalidima i mirnodopskim invalidima malo reći hvala i zato im je pružena ova šansa. Dobro je da je Vlada prepoznala potrebu i da je uvrstila i ove kategorije stanovništva u ovaj zakon.

Gospođo Mihajlović, hvala vam, na vašem radu, volji, istrajnosti, požrtvovanosti, doslednosti. Jako mnogo ste uradili, jako mnogo radite i jako mnogo je urađeno. Jako se to vidi i jako je to transparentno.

Sve ovo ne bi moglo da se ostvari da nije bilo predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića koji je verovao da su promene moguće, zahvaljujući ideji, njegovoj hrabrosti, odlučnosti u donošenju rizičnih odluka.

Danas je Srbija veliko gradilište, gradi se na svim regionima ravnomerno. Aleksandar Vučić je ekonomski uzdigao Republiku Srbiju, svojski radi da se izmeni slika Srbije, dovede do moderne Srbije. Žao mi je što opozicija neće moći sve ovo da vidi, što prezire i mrzi svoju zemlju i ljude koji u njoj žive, što su izgubili pristojnost i učtivost. Velike gromade opozicije Trifunović, Obradović i Đilas i uz njih Jeremić zaslepljeni su bogatstvom i ne vide to što se zapravo radi u Srbiji, koliko se Srbija menja i kuda ide. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Pozdravljam predstavnike Vlade. Poštovane kolege i građani Srbije, od osam sporazuma koji su danas na dnevnom redu, ja bih htela nešto da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.

Danas se zdravstveni sistem Srbije rangira na 18. mestu u Evropi od 35 država starog kontinenta. To je ovaj momenat. Godine 2012, 2014. odnosno 2016. godine, kada je promenjena vlast u Vojvodini, SNS je zatekla razorenu državu, bankrot. Demokratske vlade su razorile, uništile sve, opustošile zdravstvo, ruinirane bolnice, zabranjeno je bilo zapošljavanje, zdravstvenim radnicima je bila zabranjena specijalizacija. Uništeno je sve sem ljudskog resursa.

Zahvaljujući ideji Aleksandra Vučića, njegovoj hrabrosti i odlučnosti i donošenju rizičnih odluka, zemlja je krenula u oporavak i na svim nivoima. Ovo je bio ogroman posao u poslednjih nekoliko godina. Mnogo se uradilo i u zdravstvu i mnogo je učinjeno, ali uvek je nedovoljno. Radujem se ovom zakonu i svim zakonima, a posebno zakonima iz zdravstva, jer ga to unapređuje i najveću korist imaju građani. Olakšava im život, osavremenjuje terapije.

Stepen razvijenosti zemlje određuje karakter i kvalitet zdravstva, zdravstvene zaštite svake zemlje. Zdravi građani su temelji razvoja svake zemlje. To je osnov odakle sve kreće. Nema napretka bez zdrave nacije, nema produktivnosti. Država je dužna da obezbedi zdravstvenu zaštitu svim građanima na svakom nivou. Okvirni sporazum o zajmu potpisan je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope u Beogradu 4. aprila 2019. godine, a u Parizu 15. aprila 2019. godine.

Odobren je zajam za finansiranje zdravstvene infrastrukture, bolničke opreme u odabranim zdravstvenim institucijama širom Srbije u iznosu od 200 miliona evra. Projekat predviđa investiranje i izgradnju, proširenje i rehabilitaciju oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije. Zdravstveni centri Valjevo, Vranje, Zaječar, Smederevo, Paraćin, Pirot, Kraljevo i ostali, među kojima je i Subotica, su deo ovoga projekta. Subotica je dobila oko 22 miliona evra za rehabilitaciju.

Sredstva budućeg zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni centar, čime se dopunilo nedovoljno izdvajanje za zdravstvenu infrastrukturu. Procenjena vrednost ovoga projekta je minimalno 350 miliona evra, od kojih će banka finansirati 60%, odnosno iznos od 200 miliona evra, a sve ostalo ide iz budžeta.

Pozdravljam predlog ovog zakona, podržavam sve ove zakone i oni su za dobrobit našeg boljeg sutra, za boljitak naših građana i za sve nas. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije imamo dva predloga – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini.

Vojvodina je pitanje svih nas koji u njoj živimo i tu nema podela. Svi mi delimo sudbinu koju smo zatekli 2016. godine kada smo došli na vlast. Građanima Vojvodine želimo da ukažemo šta je ova Vlada uradila kada je došla na vlast. Mnogo toga oni znaju, jer su osetili na način kako žive.

Liga socijaldemokrata Vojvodine postavlja pitanje nesmetanog razvoja kulturnog, ekonomskog, društvenog. Traži uspostavljanje novih prava koja su joj potrebna da se nesmetano razvija. Traži da AP Vojvodina dobije ono što joj istorijski pripada, a to je puna autonomija.

Pokrajinska administracija DS od 2000. do 2016. godine je obesmislila autonomiju Vojvodine u borbi za ličnim bogaćenjem, pljačkom i lopovlukom građana Vojvodine. Ko je opljačkao Vojvodinu? Lažni patrioti koji su punili svoje džepove. Da li će se bolje živeti, manje iseljavati ako se usvoji ovaj zakon? To nije tačno.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je 16 godina bila u vlasti, koalicioni partner DS i ne znam zašto nije sada ostvarila svoje zahteve. Tokom svih 16 godina, koliko su vladali DS i njeni koalicioni partneri, došlo je privrednog sloma Vojvodina. Vojvodina je dovedena na rub propasti i do opšteg haosa u svim sferama života.

Zatečene su silne dubioze, prazne blagajne. Uništena je ekonomija u svim aspektima privrede. Tako se od 2000. do 2016. godine krenulo sa prodajom i likvidacijom domaćih proizvođača, među kojima je 91 poljoprivredni industrijski kombinat sa hiljadama hektara zemljišta, sa farmama, fabrikama stočne hrane, klanicama, mlekarama, pivarama, fabrikama pića. Nestali su veliki giganti kao što je „29. novembar“, „Mitros“, „Čoka“, „Servo Mihalj“, koji je imao 24.000 radnika, 42 fabrike i 25.000 kooperanata.

Htela bih nešto da kažem o Subotici iz koje dolazim, gde je izvršena neopisiva pljačka državne imovine. Posebno ću spomenuti krizne štabove koji su na silu preuzimali do tada uspešne firme, recimo, „Sever Subotica“, „Agrokombinat“, „Agroseme“ i druge, koje danas i ne postoje.

Moram naglasiti da su se u najvećem gigantu „Sever Subotica“, koja je imala 5.000 radnika, iz firme izbacili fizički direktor i rukovodstvo. Pitam se da li su to bile demokratske metode koje su stigle 2000. godine?

Desetine firme su propadale i nestajale. Građanima Vojvodine želim da kažem da je Vojvodina uvek bila deo rešenja Republike Srbije. Dolaskom SNS na vlast počeo je ravnomeran razvoj zemlje, uključujući, naravno, i Vojvodinu. Mnogo je urađeno na svim nivoima. Širom AP Vojvodine otvorene su nove fabrike, novi pogoni. Došlo je 65 kompanija u Vojvodinu. Morala se spasiti zemlja od bankrota, stabilizovati javne finansije, oživeti mrtva srpska ekonomija.

U gradu Subotici Republika Srbija investira u Narodno pozorište. Samo u 2019. godini će biti investirano 880 milina dinara da bi se završilo.

Pod broj dva, Ipsilon krak, koji se godinama radi, biće završen ove godine. Jedna deonica je puštena u saobraćaj.

Investiranje na železničkoj infrastrukturi, na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta. Samo milijardu evra će biti uloženo od Novog Sada do Subotice. Počeli su radovi akva-parka i spa-centra na Paliću.

Kada je u pitanju oblast zdravstva, htela bih da ukažem na sledeće bitne momente. Do 2016. godine u AP Vojvodini postojala je samo jedna angio-sala. Sada ih ima devet. Sve opšte bolnice opremljene su novim CT aparatima. Kupljeno je 31 sanitetsko vozilo.

Od 2016. godine samo za nabavku medicinske opreme uloženo je 2,6 milijardi dinara. Kamenica 2 počela je da radi. U KC Vojvodine uloženo je 35 miliona evra. Širom Vojvodine rekonstruisane su bolnice, domovi zdravlja i mnoge zdravstvene ustanove.

Vlada Republike Srbije je pomogla obnovu grada Subotice, kao i Vojvodine. Veliku zahvalnost ukazujemo Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na zalaganju i na podršci obnove Vojvodine. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Cenjeni ministri, poštovane kolege, Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji se nalazi na dnevnom redu dotiče svakog građanina. Socijalno osiguranje je oblik socijalne politike i socijalne zaštite kojim se zaposlenima i članovima njihovih porodica garantuje materijalno obezbeđenje i zdravstvena zaštita.

U okviru pravnih propisa Republike Srbije, socijalno osiguranje obuhvata zdravstveno, penziono osiguranje, invalidsko i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Zakon se donosi da se uredi sistem u oblasti socijalnog osiguranja i sam budžet ima socijalni aspekt.

Zahvaljujući rezultatu hrabrih reformskih procesa koji je započeo predsednik Aleksandar Vučić, sledeći svoje principe i boreći se za interese Republike Srbije, koji su započeti 2014. godine, koji su rezultirali sjajnim ekonomskim pokazateljem, za zdravstvo će se u 2019. godini uložiti 18,7 milijardi dinara. Jedna milijarda više nego u 2017. godini. Ovo će mnogo uticati na povećanje nivoa zdravstvene zaštite.

U Republici Srbiji, zakonom, zdravstvo je obavezno za svo stanovništvo. U Republici Srbiji zdravstvo je besplatno.

Malo koja zemlja ima besplatno zdravstvo. Ovo je jako bitno, ovo je tekovina koju treba čuvati, s obzirom kako je zdravstvo skupo. Zdravlje je nacionalni kapital. Samo zdrav čovek je produktivan i samo takav vraća i doprinosi zajednici. Zdravstveni sistem ide zajedno sa razvojem društva. Samo sva veća ekonomska osnaženost Republike Srbije omogućiće poboljšanje zdravstvene zaštite. Sada nam predstoji samo napredak kao imperativ. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege, socijalno osiguranje je stara tema, kao što je staro i samo čovečanstvo. U obavljanju poslova registracije i vođenje jedinstvene baze podataka, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja rukovodi se načelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti.

S obzirom na stalne promene u društvu, u skladu sa ekonomskim razvojem Republike Srbije i međunarodnim standardima, u ovoj oblasti imamo kontinuiran proces izmene i dopuna određenih zakona.

Oblast socijalnog osiguranja je uređena i međunarodnim bilateralnim ugovorima o socijalnom osiguranju koje je Republika Srbija zaključila sa drugim zemljama, kao i konvencijama i aktima međunarodnih organizacija, kao što su Organizacija rada i Savet Evrope.

Osnovna prava iz Zakona penzijskog i invalidskog osiguranja garantovana su zakonom. Zakonom su predviđeni i obavezni vidovi zdravstvene zaštite za sve građane.

Republika Srbija je ekonomski stabilna zemlja, a među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi.

Paralelno sa ekonomskim jačanjem imamo i ulaganje u zdravstvo. To je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine.

Vlada AP Vojvodine od juna 2016. godine je uložila u zdravstvo 3,7 milijardi dinara. U 2018. godini u budžet za zdravstvo u AP Vojvodini je bilo uloženo 2,8 milijarde dinara za nabavku opreme, kao i za poboljšanje uslova za lečenje pacijenata. Ovo je veliki iskorak da se nadoknadi višegodišnje nedovoljno ulaganje u zdravstvo u AP Vojvodini. Sredstva su obuhvatila sve zdravstvene centre u AP Vojvodini, od Novog Sada, Subotice, Sombora, Pančeva, itd.