Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, pozdravljam predstavnike Vlade, gospođu ministarku i drage kolege. Na član 3. sam podnela amandman koji smanjuje rizik od migracione krize. Ovim zakonom definišemo oblasti koje će biti zastupljene novim nacionalnim programom upravljanja rizikom od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Za svaku opasnost na bazi procene rizike treba da se obavežu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, nadležno ministarstva na državnom nivou da bi se donele preventivne mere u cilju smanjenja rizika, u ovom slučaju migrantske krize.

Srbija smatra da je solidarnost svih država EU, regiona ključ za uspeh u radu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata. Organizovana politika migranata mora da se radi na legalan način. Srbija je do sada imala izuzetno dobar i human odnos prema migrantima. Da bi se smanjio rizik od humanitarne katastrofe migrantske krize, od ovih zakonskih odredbi koje zakon donosi, najprimenjivija je međunarodna saradnja.

Međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći. Ni jedna zemlja ne može migrantsku krizu samostalno da reši, čak su i UN uključile migraciju u cilj razvoja za 21. vek. Većina zemalja Evrope nema politiku prema migrantima.

Srbija je obavila dobar posao kad niko za to nije bio spreman. Ironijom sudbine, zemlje koje su se najviše borile protiv granica i zidova, koje su se obavezale da ih zauvek uklone, sada žure da ih ponovo podignu. Evropska unija teško prihvata migrante, ne samo zbog kulturnih i verskih razlika, već zato što iza sebe nema…

Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima i drage kolege.

Podnela sam amandman koji podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na smanjenje rizika od migracione krize.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju, to je deo sistema nacionalne bezbednosti. Jedna od katastrofa koja je 2015. godine zadesila Srbiju je migrantska kriza. Može se reći da je to globalni problem. Svi smo jednom bili migranti ili izbeglice. Ako osvežimo sećanje samo ne tako na skorašnju istoriju, progon Srba iz Hrvatske, a da ne govorimo o seobi Srba sa Kosova, od Kosovskog boja pod našim patrijarsima, pa nadalje.

Srbija je zemlja koja je razumela migrante, srpski narod je empatičan narod, narod koji je jako bogat istorijom, otuda to razumevanje. Republika Srbija otvorila je 18 prihvatnih centara, angažovala socijalne radnike, jedina u Evropi uspostavila prihvatne centre za maloletne migrante bez roditelja i pratnje, a o njima se brinu timovi stručnjaka.

Ovim zakonom mi jačamo kapacitete državnih ustanova koje se bave migrantskom krizom, sa akcentom na brizi i zaštiti ranjivih kategorija, a naročito dece. Setimo se samo potresnih slika mrtvog dečaka na plaži u Republici Grčkoj.

Rešavanje migrantske krize je kompleksan problem. Za to je nedovoljna preventiva. Novina ovog zakona predstavlja i međunarodnu saradnju, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći, pružanja i primanja međunarodne pomoći, radi zajedničkog odgovora na katastrofe, kao što je recimo migrantska kriza.

Na humanitarnu migrantsku katastrofu treba mobilisati sve relevantne faktore u Republici Srbiji…

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege, predstavnici Vlade, gospođo ministarka, podnela sam amandman sa posebnim osvrtom na smanjenje rizika od migrantske krize.

Ovim zakonom uređujemo smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Akcenat zakona je na prevenciji, jačanju pojedinca, zajednice da reaguju na katastrofe i spasavanje, zaštitu ljudi, materijalnih i kulturnih dobara. Zakon reguliše prava građana, obaveze pravnih lica, lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republiku Srbiju.

Republika Srbija i EU su tokom 2015. i 2016. godine suočile sa nezabeleženim naletom migranata i izbeglica. U EU je pristiglo više od milion ljudi, većina pobegla od rata i terora sa afričkih i azijskih zemalja. To je bila humanitarna migrantska katastrofa. Radilo se o problemu koji je svakodnevno odnosio živote, uglavnom mlade ljude i decu. To je bilo goruće pitanje, jer je broj dece migranata bez roditelja i pratnje rastao.

Ovo su bili putevi očajnika. Hiljade ljudi je poginulo na moru pokušavajući se domaći EU. Srbija je devedesetih naučila šta znači biti izbeglica. Zbog toga smo spremno otvorili granice kada je migracijska kriza počela i sa EU pristupili smo rešavanju problema.

Tako je u Subotici, gradu iz koga ja dolazim, u ime Srbije, koji je opravdao sva moguća očekivanja, pokazao ljudsko lice prema ljudima koji su bežali iz rodnih mesta zbog ratnih sukoba na tim prostorima.

Subotica je ozbiljno i odgovorno pristupila ovom problemu. Ovo je, ovo što je Srbija uradila za migrante, stavilo ju je na prvo mesto država koje su na najodgovorniji mogući način rešili pitanje.

Subotička lokalna samouprava, na čelu sa gospodinom Bogdanom Labanom, jako osporavan u poslednje vreme. Formirala je, pored Saveta za migracije i radnu grupu za teritoriju grada, za praćenje migranata na teritoriji grada. Lokalna samouprava sa Vladom Republike Srbije, sprečavala je humanitarnu katastrofu i pomogla održavanje bezbednosti sa MUP-om.

Zajedno sa nevladinim organizacijama i Vladom Republike Srbije, subotička lokalna samouprava otvara prihvatni centar, koji je pod pokroviteljstvom Komesarijata za izbeglice. Subotica ima čime da se pohvali kada je migrantska kriza u pitanju, jer se ponašala sa svim ljudskim normama, gde su svi bili dobri domaćini i ljudi na usluzi koji su spremni da pomognu.

Migrantska je ljudska stvarnost kojom treba kvalitetno upravljati, a ne posmatrati kao problem koji se treba rešiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospođu ministarku sa članovima Vlade i poštovane kolege.

Na član 2. podnela sam amandman koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na porast građevinske operative.

Samim tim što podižemo nivo usluga i brojčano i kvalitetno, imamo porast građevinske operative. Ima značajnu ulogu u poslovanju i razvoju usluga.

Rekla bih nešto danas o železničkoj infrastrukturi. Multilateralni dogovor Kine, Srbije, Mađarske, podrazumeva izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta a radovi će biti otvoreni na ovom ogromnom projektu u drugoj polovini naredne godine na deonici Beograd-Centar-Stara Pazova. Rekonstrukcija kraka Koridora 10 na Budimpešti podrazumeva formiranje savremene dvokolosečne pruge visokih performansi za putnički i za teretni saobraćaj i brzina će biti do 200 kilometara na čas.

Saobraćajni institut završio je idejni projekat za deonicu Beograd-Stara Pazova, tu imamo 84 kilometra koloseka koji će biti rekonstruisan i 27 potpuno novog koloseka će se praviti. Podržava se brzina u tom pravcu koja će iznositi 220 kilometara na čas, a na skretanju će biti 100 kilometara. Radovi na ovoj pruzi počinju sledeće godine Beograd-Budimpešta. Do sada ugovorene deonice Beograd-Stara Pazova, Stara Pazova-Novi Sad, počinju sledeće godine, a za Novi Sad-Kelebija-Subotica se radi projektno rešenje. Ugovoreno će biti sledeće godine.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pozdravljam gospođu ministarku sa saradnicima i drage kolege poslanike.

Pred nama je Zakon o građevinskim proizvodima. Na član 1. ovog zakona podnela sam jedan amandman, koji glasi - ovim zakonom se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na porast građevinske operative.

Građevinarstvo je strateška grana privrede, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Nekada su srpska građevinska preduzeća gradila mostove, puteve širom sveta, i bila poznata po kvalitetu materijala i kvalitetnim radovima, ali je veliki deo njih nestao u procesu privatizacije i tranzicije.

Srpska Vlada je nedavno usvojila Predlog zakona o građevinskim proizvodima, to je šansa da se vrati stara slava i poslovi širom sveta.

Zakon treba da uredi tržište građevinskih proizvoda, podigne kvalitet materijala koji se koristi u gradnji mostova, puteva, zgrada, železničkih pruga.

Zakon se odnosi na 1200 proizvoda svrstanih u 35 oblasti, koji će se u nekoliko godina morati prilagoditi standardima i kvalitetu koji postoji u zemljama EU. Novi zakon će učiniti i domaće proizvođače konkurentnim na evropskom tržištu, jer će se i u Republici Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u zemljama članicama EU. Novi propisi pružiće i dodatne podsticaje razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi.

Građevinski proizvodi su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek onog momenta kada se ugrade u objekat. Građevinska operativa ima značajnu ulogu u poslovanju i razvoju usluga. Građevinska operativa je potpuno osposobljena za sve građevinske i građevinsko-zanatske radove iz oblasti nisko i visokogradnje. Ona raspolaže posebnom opremom i mehanizacijom, kvalifikovanom stručnom radnom snagom, koja je garant ispunjenja svih građevinskih radova. Kod nas je usitnjena i zato nije konkurentna na tržištu.

Kako reče gospođa ministarka, izmene zakona do efikasne borbe protiv neodgovornih investitora. Htela sam da dam pohvalu gospođi ministarki za početak završetka Ipsilon kraka na Kelebiji u Subotici. Htela sam još nešto da kažem o uspehu ekonomskih reformi u Srbiji, pre svega rastu BDP-a, novih radnih mesta, smanjenju deficita i na ovako jednoj fenomenalnoj, maestralnoj diplomatiji Aleksandra Vučića, koja je dovela Srbiju da je jedina zemlja u svetu koja je uspela da izgradi izuzetno bliske odnose sa svim ključnim centrima moći. To je donelo nikad veći ugled Srbiji.

Nijedna država u svetu ne može da se pohvali da ima čvrste odnose sa Rusijom, sa SAD, da Kini bude najbliži prijatelj, a u Turskoj glavni saveznik u Evropi. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima i poštovane kolege, odredbom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj uslova za autohtone vrste. Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i da se uravnoteži odnos privrednog razvoja i životne sredine.

Zaštita životne sredine osnovna je tekovina modernog društva, to je Poglavlje 27 koje smo otvorili, koje je najzahtevnije, najskuplje u programu sa EU. To je očuvanje našeg okruženja, to je očuvanje biodiverziteta zaštićenih prirodnih dobara i predela. Bez promene stanja svesti neće se moći promeniti stanje životne sredine, raznolikost i bogatstvo živog sveta svake države predstavlja planetarnu vrednost. Svako od nas treba da pruži svoj doprinos i zaštiti ugrožene vrste autohtone.

Najpoznatija endemska vrsta Srbije, autohtone, jeste Pančićeva omorika koja je pronađena 1855. godine. Pančić ju je našao u Zaovinama 1875. Ovo je živi fosil svetske flore i predstavlja zagonetku naučnicima jer je preživela ledeno doba. Zbog svog izgleda je nazivaju lepoticom. Na Fruškoj Gori koja je riznica retkog i lepog biljnog sveta imamo 1500 vrsta biljaka, od toga 700 lekovitih, a 69 autohtonih.

Samo bih još htela da se osvrnem na dve balkanske lepotice, ramonde, jedna je „Ramonda serbika“ a druga „natali ramonda“ koja je upućena u čast kraljice Natalije, jer joj je nalazište kod Niša. Nazivaju je cvet feniks koji je jako važan za srpski narod.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima i poštovane kolege, podnela sam amandman na član 1, koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj uslova za autohtone vrste“.

Srbija je jedna od vodećih zemalja po brojnosti različitih vrsta i zemlja sa zavidnim brojem endemičnih vrsta. Očuvanje endemičnih vrsta zavisi pre svega od očuvanja staništa na kojima se mogu naći endemske vrste.

Na krajnjem severu Srbije nalazi se rezervat jezero neobičnog izgleda i lepote Ludoško jezero. Bogata flora, fauna, retke i zaštićene vrste i nesvakidašnje prostranstvo koje ga okružuje učinili su da Ludoško jezero postane rezervat prirode, ali za Srbiju i svojevrsni muzej na otvorenom.

To što ga čini jedinstvenim jeste raznolikost biljnog i životinjskog sveta koji su ovde nastanjeni. Pored bogatog životinjskog sveta samo 40 vrsta ptica, 20 vrsta riba, lepotu jezera krase mnogobrojne biljne vrste. Biljni svet Ludoškog jezera je od velikog značaja. Samo ću spomenuti neke koje su upisane u crvenu knjigu flore Srbije, to je zaštićeni kaćuni, zeleni trozubac koji je upisan u tu knjigu.

Ludoško jezero je specijalni rezervat, naučnici kažu, nastao je pre milion godina, jezersko oko je nastalo. Zaštićen je zakonom još 1955. godine prvi put, 1994. godine je proglašen specijalnih rezervatom prirode. Jezero je uvedeno na spisak Ramsarskih područja 1977. godine. Zbog međunarodnog značaja koji ima pripada prvoj kategoriji zaštite. Okolina jezera je naseljena još od kamenog doba, ima oko 16 arheoloških lokaliteta. Ovu lepotu Srbija treba da iskoristi kao veliki turistički potencijal. Zaštita autohtonih vrsta je imperativ svake države. Svako od nas treba da doprinese zaštiti ugroženih vrsta i staništa. Treba sačuvati to izobilje koje imaju naši rezervati. Sačuvati i čuvati okruženje biodiverzitet i lepotu Srbije. Treba čuvati okolinu i zbog nas, zbog prava čoveka na život i razvoj u zdravoj sredini.

Htela bih samo još nešto da kažem, sedam kilometara od Ludoškog jezera nalazi se Palićko jezero gde je trenutno počela sanacija Palićkog jezera zahvaljujući nemačkoj ambasadi, nemačkoj državi koja je uložila 6,5 miliona. Sanacija jezera će trajati nekoliko godina, jer je jezero uništavano decenijama. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Cenjeni ministre Republike Srbije, drage kolege narodni poslanici i građani Srbije, zakon koji se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije danas i ovih dana, a koji je najviše privukao pažnju javnosti, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Aleksandar Vučić je avgusta ove godine, obraćajući se penzionerima, rekao - Ukidamo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Treću godinu zaredom imamo višak u budžetu. Zahvaljujući vama, znali ste da teškim merama možemo doći do rezultata. Vi ste otvorili vrata budućnosti našoj zemlji. Ova odluka je bila teška, ali ispravna.

Danas je Republike Srbija ekonomski stabilna, sa suficitom u budžetu. Građani su podržali i razumeli ovu odluku predsednika Aleksandra Vučića. Treba reći da SNS, posle ove odluke, 2014. godine, na sledećim parlamentarnim izborima, 2016. godine, je uvećala svoju podršku u biračkom telu Republike Srbije za oko 60 hiljada glasova, što znači da svako biračko mesto je dobilo sedam novih glasova.

Na predsedničkim izborima, 2017. godine, Aleksandar Vučić je ostvario plebiscitarnu pobedu sa oko 55% glasova građana Republike Srbije. Srbija se uspravila. Nesporni smo lideri u regionu i najpovoljnije mesto za investitore, a time obezbeđujemo ovaj nivo penzija.

Penzioneri od države očekuju da ih finansijski osnaži, da im omogući i poboljša zdravstvenu zaštitu.

Ne treba zaboraviti da samo jaka ekonomija može da obezbedi bolju zdravstvenu zaštitu penzionera. Hvala.

Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 1. koji glasi – ovim zakonom se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvene zaštite. Penzioneri su posebna kategorija stanovništva kojoj treba posvetiti posebnu pažnju kada je zdravstvena zaštita i zdravlje u pitanju.

Primena ovoga zakona imaće efekte ne samo u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, već i u oblasti ukupne privrede, kao i da ne donošenje ovog zakona, po hitnom postupku, moglo bi da se proizvede posledica na rad organa i organizacija.

Važno je reći da visina penzija se vraća na nivo bez umanjenja zbog rezultata ekonomskih pozitivnih kretanja. Vreme je da penzioneri osete korist od ekonomskog unapređenja u državi, jer su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije. Zato treba posebna posveta za zdravstvenu zaštitu penzionera, zaštita je efikasnija ako je zemlja ekonomski osnažena.

Penziona reforma treba da zadovolji dva međusobno suprotstavljena cilja, adekvatnost penzija i finansijsku održivost. Osnovni cilj svih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao najvažnijeg dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima i strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasnije administracije.

Posebno bih htela da pohvalim, da istaknem zahvalnost predsednika Republike, Aleksandra Vučića, na rizičnoj, hrabroj, odluci da se krene u reforme koje su dovele do ekonomskog uspeha u Srbiji. Bilo je rizično, zemlja je bila pred bankrotom, ali su penzioneri verovali predsedniku Vučiću i zato su doveli do ovog ekonomskog uspeha.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima. Mi ovih dana pričamo o vrlo životnim zakonima, pa i danas promovišemo neophodnost donacije tkiva i organa, uključujući poshumno zaveštanje, jer ljudski organi predstavljaju neophodan resurs u tretmanu kritičnih pacijenata i teških bolesti koje razaraju organe.

Transplantacija je u celom svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika kod kojih je došlo do nepovratnog otkazivanja funkcija za život neophodnog organa.

Ovaj metod je počet pre jednog veka. Počela je transplantacija rožnjače i razvila se u medicinski postupak u cilju spašavanja i produžavanja ljudskog života. Transplantacija je jedina oblast medicine koja zahteva aktivno učešće građana. Doniranje organa je humanost koja ne košta ništa, a korist neprocenjiva.

Danas nigde u svetu ni jedna tema nije hvaljena toliko, aktuelna i zastupljena, kao donorstvo. Ovim amandmanom želim da podstaknem afirmaciju humanosti u Republici Srbiji, da svi zajedno pronađemo formulu koja će omogućiti da Republika Srbija dođe na sam vrh donorstva u Evropi.

Humanost koju Republika Srbija ima, pobednički mentalitet, informisanje građana, znanjem, ne smemo da ispustimo šansu da produžimo život bolesnom čoveku. Treba da se upišemo u društvu humanih zemalja.

Htela bih da kažem još jednu rečenicu koju je juče rekao predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić. Zdravstvo je slika standarda Srbije. Ja bih dodala da je zdravlje nacionalni kapital. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi na ekonomskom osnaženju i velikim uspesima i ulaganjima u zdravstvo. Hvala.

Zahvaljujem.

Pozdravljam ministra sa saradnicima.

Na zakon o ćelijama i tkivima podnela sam amandman koji dodatno definiše osnovna načela zakona. Zakon ovu oblasti određuje stručno i etički. Stručnost bi trebala da govori o važnosti ovih zakona i o sigurnosti transplantacije.

Postupak transplantacije ćelija tkiva može se obavljati samo ako je medicinski indukovan. To je procedura, obavlja se kod životno ugroženih i u cilju poboljšanja kvaliteta života. Uzimanje organa moguće je od živog davaoca ili od tek preminulog čoveka.

Pošto se vodi tako negativna kampanja povodom donorstva i ovog zakona, htela bih da kažem, kada je u pitanju kadeverični donator, da javnost i porodica kadavera moraju znati da je moždana smrt finalno stanje. Ne može da bude reverzibilno, ne može da se probudi pacijent kod koga je definisana smrt. Kad nastupi moždana smrt nema nikakve šanse za reanimacijom, prestaje disanje, ali srce nastavlja da radi i do 24 časa jer ima svoju autonomiju. Taj rad srca nije znak života.

Bez saglasnosti rodbine nema uzimanja, odnosno darivanja tih organa. Zakon definiše mogućnost uzimanja tkiva posle potvrđivanja smrti. Od jednog čoveka koji je preminuo može da se spasi 16 pacijenata transplantacijom.

Mi moramo da edukujemo naše građane, da ih obavestimo o svemu što je vezano za donorstvo za transplantaciju. Oni treba da prevaziđu sve predrasude i strah. Ovim zakonom treba da ispoštujemo i načela.

Hvala.

Htela bih da pozdravim predstavnike Vlade i gospodina ministra.

Kao prvo, htela bih da im se zahvalim na zakonima koji su pred nama, koji su vrlo kvalitetni, visoko stručni, neophodni i koji da osavremene i promene ovu oblast u zdravstvu.

Pred nama je Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima. Ovo je vrlo aktuelna tema koja se tiče najvećeg ljudskog resursa, zdravlja. Svi zakoni koji se donose su novine koje menjaju, unapređuju i deluju na sveukupan razvoj Republike Srbije, pa analogno tome i zakone zdravstva. Zakoni koji se donose su za dobrobit građana. Ovim se zakonom produžava život ili omogućava život. Zakon ovu oblast uređuje stručno i etički.

Postupak transplantacije ćelija i tkiva može se samo obavljati ako je medicinski opravdan. To je procedura, obalja se kod životno ugroženih ili u cilju poboljšanja kvaliteta života. Ovo je tema koja nije dovoljno zastupljena u javnosti na način koji je u praksi vrlo značajan i važan.

Odredbe ovog zakona odnose se i na matične ćelije. Matične ćelije su osnovne ćelije ljudskog organizma koje uspešno obnavljaju i regenerišu sve ćelije i tkiva. Mogu da se razvijaju u bilo koje tkivo ili tip ćelija. Matične ćelije su promenile medicinu revolucionarno. Matične ćelije iz krvi pupčane vrpce koriste se za lečenje više od 80 bolesti. U poslednjih 25 godina postoji praksa čuvanja matičnih ćelija iz pupčanika. Svake godine se povećava broj bolesti koje se tretiraju njima. Prvi na svetu koji su bili primaoci matičnih ćelija 1958. godine bili su naši fizičari iz Vinče. Transplantacija je odrađena u Parizu. Od njih pet fizičara, četiri su ostala u životu, jedan je smatrao da nije jako ozračen i nije primio adekvatnu dozu matičnih ćelija.

Matične ćelije grade organizam, obnavljaju oštećene ćelije i služe za lečenje. Transplantacija matičnim ćelijama je savremen oblik lečenja stečenih, urođenih, a za neke i jedino uspešna terapija.

Htela bih da naglasim da treba doneti program promocije koji će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem svojih organa. Bez donora nema transplantacije. Transplantacija se sve više primenjuje kao jedan od načina lečenja bolesnika. Transplantacija je vrhunska medicina, vrlo je skupa, nemerljivo, ali skuplji je ljudski život. Ako niste znali, 16 puta je veća verovatnoća da će nam zatrebati tuđi organ, nego da ćete biti u prilici da svoje organe date nekom drugom.

Kod nas postoji nedovoljna informisanost o potrebi i koristi načina uzimanja i čuvanja matičnih ćelija. Zato uradimo sve za pomoć bolesnog čoveka i glasajmo za ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra sa saradnicima. Htela bih nešto da kažem. Jedan strani novinar jednom reče – Srbija je zemlja u kojoj rat nikad ne prestaje, besplatno zdravstvo, a lečenje se plaća.

Htela bih malo da osvežim pamćenje mojim zluradim kolegama na komentar Vlade, gospodina ministra. Ova rečenica novinara je izrečena kada je zdravstveni sistem bio totalno uništen za vreme vladavine DS, posebno u AP Vojvodini gde je najduže ostao da vlada. Zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića zaustavili su se negativni procesi i sa nastavkom nove Vlade zdravstvena ustanova je krenula ka boljitku. Vlada je stavila zdravstvo u vrh prioriteta.

Ovoga momenta mi pričamo o zakonima koji se bave vrhunskom medicinom, koja se sada radi u Srbiji, a samo pre četiri godine srpsko zdravstvo je bilo na samom dnu.

Htela bih nešto da kažem o ovom zakonu, o odredbama ovoga zakona. Stotine ljudi širom sveta i kod nas boluje od teških bolesti gde su svi vidovi lečenja isprobani. Tada samo preostaje da organ čija je funkcija prestala se zameni drugim. Transplantacija ljudskih organa i tkiva praktikuje se više od pola veka.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarsko, poštovane kolege, u članu 3. ovog zakona obrazuje se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnih memorijala. Savet ima sedam članova, imenuje ga ministar nadležan za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova.

Kada govorimo o negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije ne mogu, a da ne govorim o Prvom svetskom ratu gde je živote izgubilo 300 hiljada Srba. Srbija je skupo platila veliku pobedu u Prvom svetskom ratu, izgubila je jednu trećinu stanovništva, 60% muške populacije.

Materijalna štetakoja je procenjena u Versaju na mirovnoj konferenciji smatra da je to bila polovina njene tadašnje nacionalne imovine.

U Prvom i Drugom svetskom ratu i ratovima 90-ih godina izgubili smo najveće bogatstvo – ljudske resurse. Velika je golgota Prvog svetskog rata. U Drugom svetskom ratu – velika zverstva nad Srbima od strane NDH. Smatra se da je ubijeno oko 900 do milion i 200 hiljada Srba. Činjena su nezapamćena zverstva. Pitam se da li ljudski um može tako nešto da zamisli, a ne da uradi? Stradanja su bila najveća nad Srbima i srpskim življem, tako da spomen-obeležja iz Drugog svetskog rata na prostorima bivše SFRJ jesu oko 15.000 spomen-obeležja u raznim vidovima.

Pobedom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića vraća se Republika Srbija u svet, bez obzira kako se mi razumeli, kako oni nas ili mi njih. Hvala.