Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8187">Milan Marković</a>

Milan Marković

Demokratska stranka

Govori

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, uvaženi  gosti, ja sam takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povodom ove odluke koja je danas tačka dnevnog reda. Razlozi za izdvajanje mišljenja su brojni i ja ću u ovih pet minuta, ili ako uspem i kraće, obrazložiti zbog čega sam izdvojio mišljenje.

Najpre, mislim da se kroz rad Odbora za pravosuđe i kroz ovaj proces izbora koji smo imali u poslednjih par meseci pokazala sva slabost normativnih rešenja, odnosno rešenja koja su usvojena na ovoj skupštini 2002. godine.

Zbog toga smatram da je ono što se više puta čulo na sednicama Odbora za pravosuđe, a to je hitna promena zakonskih rešenja, promena u načinu rada Visokog saveta pravosuđa, javnost u tom radu, javnost u postupku i jasno utvrđeni kriterijumi, nešto na čemu moramo raditi pod hitno, u ovom sazivu ili u nekom drugom sazivu parlamenta.

Druga stvar, druga tema jeste očigledan nedostatak kriterijuma. Naime, mi kao Odbor za pravosuđe nismo imali šanse, nikakvu mogućnost da utvrdimo koji su kriterijumi rukovodili Visoki savet pravosuđa prilikom odlučivanja o tome koji će kandidat biti predložen Narodnoj skupštini za nosioca visoke i časne pravosudne funkcije. To se videlo kako u materijalu koji smo dobili tako i u izlaganjima predstavnika Visokog saveta pravosuđa na samoj sednici Odbora za pravosuđe i upravu.

Smatram da kao odgovorni ljudi ne možemo odlučivati na osnovu svega dve ili tri rečenice koje stoje iza imena kandidata, a koje se odnose na osnovne biografske podatke: godina, datum rođenja, gde je završen pravni fakultet i, vrlo šturo, kretanje u službi.

Takođe smatramo, i više puta smo to ponavljali, da se u Srbiji pod ovom vladom vrši izvesna politizacija sudstva i da će ovim izborom za nosioce pravosudnih funkcija ona dobiti još veći zamah. To, u krajnjem slučaju, nije boljka samo ove vlade

Jednostavno, stiče se utisak da političke elite u Srbiji neminovno, pre ili kasnije, pribegnu, odnosno predaju se toj slabosti da kontrolišu ono što ne treba da se kontroliše.

Smatramo da je sam Odbor za pravosuđe takođe u poziciji koja je neprimerena radnom telu Skupštine. Otvara se pitanje koliko je sam set zakona o pravosuđu koje smo doneli u skladu sa Ustavom i sa Ustavom utvrđenom nadležnošću Narodne skupštine da Narodna skupština bira nosioce pravosudnih funkcija, jer prosto i sam termin "birati" podrazumeva izbor između više kandidata. Ovako bi se pre moglo reći da dajemo neku vrstu saglasnosti na ono što je bio izbor Visokog saveta pravosuđa.

Nezavisno od toga moram reći da, uprkos tome što se predsednik Odbora za pravosuđe i upravu iskreno trudi da poboljša taj položaj Odbora za pravosuđe i upravu (i sigurno da u tome postoji neki napredak u odnosu na prvih šest meseci ove poslaničke većine), mislim da su, ma kako to nekom zvučalo, ali voleo bih da me demantuju kolege koje su učestvovale u radu Odbora u prethodnom sazivu, tada imali malo dostojanstveniju ulogu, u većoj meri odlučujuću ulogu, čak i po ovim zakonskim rešenjima.

Mislim da Narodna skupština i Odbor za pravosuđe i upravu svakako treba da se izbore za jednu drugačiju poziciju, jer ipak, krajnju reč daje Narodna skupština i ona nosi odgovornost za to ko će biti izabran za nosioca pravosudne funkcije.

Peto, kako je kod nas sve postalo neka vrsta partijske nagodbe i politika ili partijski interesi preovlađujući u svakom segmentu društvenog života, tako je to i u ovim radnim telima Skupštine. Sada neko može reći - dobro, normalno je, narodna je skupština, ali u tim radnim telima pre svega treba da se čuje struka i te diskusije treba da imaju određenu meru kompetentnosti, određenu meru jednog stručnog i odgovornog analiziranja tema o kojima se govori.

Moram reći da se, nažalost, na našem Odboru za pravosuđe ipak sve svelo na prosto prebrojavanje i utvrđivanje većine prilikom nekih izbora. To nekada izgleda do te mere apsurdno da izaziva i, uslovno rečeno, šaljivu atmosferu u radu našeg Odbora, ali to je nešto što svakako ne služi nama na čast, svima zajedno, kao članovima Odbora, niti Narodnoj skupštini čije radno telo predstavlja Odbor za pravosuđe i upravu.

Na kraju, ovaj izbor za nosioce pravosudnih funkcija pratio je veliki broj primedaba. To su primedbe stručne javnosti ili javnosti uopšte, i među samim nosiocima pravosudnih funkcija, naravno i onima koji su nezadovoljni time što ovoga puta nisu kandidati i onima koji su izabrani. Međutim, mislim da je obim i argumentacija koja je data prilikom iznošenja tih primedaba, i u javnosti i koje su direktno slate nama u Odbor za pravosuđe i upravu...

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam. Mislim da je ipak sve to trebalo da dovede do možda malo ozbiljnijeg, detaljnijeg, odgovornijeg rada Odbora za pravosuđe i upravu, kako bi se odagnala sumnja koja sada nesporno stoji nad radom Visokog saveta pravosuđa, samog Odbora za pravosuđe i upravu, ministra, Ministarstva pravde i, u krajnjem slučaju, Narodne skupštine. Zahvaljujem. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.
Reč ima predsednik Skupštine Peđa Marković, po osnovu prava na repliku. Izvolite.
Replika, narodni poslanik Dušan Petrović (poslanici SRS negoduju).
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, upravo gledam na sat, više od 50 minuta diskutujemo o amandmanu na član 5. zakona. Poslanici iz tri poslaničke grupe su se javljali da govore o ovom pitanju. Neću se vraćati na argumente koji su ovde izneti, jer mislim da su u potpunosti jasni. Normalno, potpuno se slažem sa svim onim što je rečeno u prilog tome da rešenje koje je dato u zakonu ne valja.
Što se tiče amandmana, on je jedini odraz faktičkog stanja, jer ako budemo realni i pogledamo život, pa ko drugi odlučuje o tome da li će roditi dete nego žena. I, šta će biti sa detetom ako i nateramo ženu da ga rodi?
Mi možemo govoriti o tome da odlučuju supružnici, mada mislim da ovaj termin nije ispravan, jer "supružnici" – to je tehničko pitanje; roditelji su biološko pitanje, pa biste vi verovatno to ispravili u – roditelji. Ali, u krajnjem slučaju, šta i kada jedan hoće, a drugi neće, opet je zadnja reč na ženi. Ne dao bog da se rodi dete koje majka neće. Tu nema ništa gore.
S obzirom da ova rasprava traje skoro sat vremena, stvarno bih zamolio gospodina ministra, mislim da zaslužujemo vaš odgovor za govornicom. Argumentacija koja je navedena u obrazloženju vašeg odbijanja amandmana nije adekvatna. To su kolege na pravi način obrazložile. Praktično, svaki poslanik koji je ovde izašao, bez obzira da li je podržao ili nije podržao amandman, sugerisao je da rešenje u zakonu nije adekvatno.
Zaista bih zamolio ministra, poslanici zaslužuju, više od 15 poslanika je diskutovalo o ovom amandmanu, da nam sada kažete da li prihvatate ili ne prihvatate amandman. Iskreno se nadam da ćete vi ovaj amandman prihvatiti, s obzirom da je u skladu sa programom vaše partije, a u krajnjem slučaju i sa vašim dosadašnjim stremljenjima i, u svakom slučaju, sa saradnjom koju ste ostvarili sa poslaničkim klubovima i prilikom donošenja prethodnog zakona, a ta saradnja je stvarno bila na visokom nivou.
Dakle, zaista vas molim da prihvatite ovaj amandman. Za to nije potrebna ni neka velika hrabrost, prosto je to stvar logike. Reč "svako" ne odgovara. Da ste zadržali rešenje iz Ustava možda bi i moglo, ali od svih ponuđenih rešenja koja smo čuli ovde, pa i od onog - supružnici, ovo rešenje koje sada stoji u zakonu je stvarno najnejasnije i možda najgore koje ste mogli da stavite.
Slažem se sa vama, vas je verovatno povela ta opšta definicija koja se konstantno pojavljuje kada se govori o pravima, ali je činjenica da se ovde, kako je to koleginica Ruždić objasnila, stvarno radi o jednom malo drugačijem pravu, koje zaslužuje malo drugačiju definiciju. Hvala.
Zahvaljujem. Biću vrlo kratak, a zahvaljujem ministru što je obratio pažnju na naše argumente i nadam se da ćete u pauzi doći do drugačijeg stava. Niko vama nije ovde hteo da spočita bilo kakve namere, daleko od toga. Mislim da uopšte ne stoje takve ocene.
Rekao bih da je sa stanovišta Ustava u većoj meri dubiozno koristiti termin "svako", nego termin "žena". Zamolio bih vas da sa kolegama iz Sekretarijata za zakonodavstvo razmotrite i taj aspekt. Ako već hoćemo da ulazimo u ocenu ustavnosti, mislim da je manje sporno koristiti termin "žena", jer kaže se da žena odlučuje slobodno o rađanju deteta, a pri tom ne stoji bilo kakvo isključivanje supružnika, odnosno biološkog oca u samim odlukama o tome da li će doći do začeća itd.
Ako bismo već isterivali mak na konac, mislim da bismo mnogo više primedaba u smislu ustavnosti mogli staviti terminu "svako", jer neko bi mogao reći da taj termin podrazumeva i pravna i fizička lica, i lica van kruga bioloških roditelja itd. Zamolio bih da i te argumente uzmete u razmatranje kada budete razgovarali u ovoj pauzi u 14,00 časova. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman i da obrazloženje koje ste dali u ovom izveštaju – da se ne može prihvatiti iz razloga što je sadržaj predloženog amandmana obuhvaćen članom 197. stav 2 – baš i ne stoji.
Praktično, mislim da je sama definicija - "drugi oblici fizičkog, psihičkog, seksualnog i ekonomskog maltretiranja i ugrožavanja" mogla da stoji u Predlogu zakona, odnosno mogli ste da prihvatite u vidu ovog amandmana, zbog toga što prethodnih šest tačaka ipak ne obuhvataju sve. Mada to jeste za pohvalu i treba da se taksativno navede, takav princip numeracije može biti loš zbog toga što bi mogle da promaknu neke stvari koje nisu sadržane ovde, a dešavaju se u stvarnom životu.
Zato mislim da nije bilo nikakve štete da se prihvati sedma tačka koleginice Leile Ruždić. Prosto, čak iako se nešto ponavlja, jedan deo se sigurno ponavlja, jer koleginica Ruždić je navela fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko maltretiranje, ali jedan deo se sigurno ne ponavlja i mislim da ništa ne bi škodilo ukoliko biste prihvatili tačku 7. Ne bi se izvršila značajnija intervencija, a samo dobrog bi moglo doneti u primeni sutra u praksi.
Gospodine ministre, ja bih vas zamolio ipak da nam odgovorite (naravno, ako nije problem, ali s obzirom da ste i do sada bili ljubazni nadam se da neće biti sporno) zašto ne prihvatate ovaj amandman.
Dakle, vi se sigurno slažete, a i većina u ovoj sali, da bolesti zavisnosti, alkoholizam ili neki psihički poremećaji u stvari jesu vrlo često uzrok nasilja, posebno nasilja u porodici. Stoga je sasvim logično i normalno, ukoliko bismo u nekom postupku uspeli da otklonimo takve uzroke, da bi to dovelo do toga da se ta osoba na neki način resocijalizuje i da više ne čini nasilje u porodici.
Vaše obrazloženje iz ovog izveštaja jeste da se amandman ne može prihvatiti jer se te mere kod nas izriču u krivičnom i prekršajnom postupku. Zašto se ne bi izricale i u parničnom postupku?
U parničnom postupku će se sada izricati nešto što je, praktično, neka vrsta ograničavanja slobode kretanja. Imamo mere ovde, kaže - zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja itd. Znači, već će se u parničnom postupku izricati ovako značajne mere. Ovde je baš u pitanju ograničavanje slobode kretanja.
Sa druge strane, ako sudija koji radi u prekršajnom postupku može da izriče ovakvu vrstu mera, zašto ne bi mogao jedan sudija parničar. Sigurno je da su uslovi da bi neko postao sudija parničar daleko ozbiljniji i stroži nego što su uslovi da bi neko postao sudija za prekršaje, s obzirom da to u suštini nije pravosudni organ.
Mislim da vaše obrazloženje u ovom smislu ne stoji. Vi ste ovim zakonom uneli niz vrlo naprednih rešenja. Prosto na neki način menjamo ovu materiju i stoga je zakon za svaku pohvalu. Zašto ne bismo i ovo promenili? Zašto ne bismo rekli da može u ovom postupku sudija parničar da izrekne ovakvu meru obaveznog lečenja od alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti, psihološko savetovanje i tretman.
Dakle, kao što je uvedeno da parnični sud može da izrekne svih pet mera, a što reče uvažena koleginica Ruždić – koje su stvarno za svaku pohvalu, zašto ne bismo tome dodali ove dve mere koje stvarno pogađaju centar mete i idu na to da se eliminiše upravo ono što je bio uzrok da dođe do nasilja u porodici.
Dakle, ukoliko jedan sudija koji sudi u organu za prekršaje, koji u stvari nije sudija, može da izrekne ovakvu meru, zašto ne bi neko ko je zaista sudija mogao da izrekne takvu meru?
Druga stvar, ukoliko ovde uvodimo jedan novi institut, ukoliko mu dajemo ovlašćenje da ograniči slobodu kretanja nekom licu, na ovaj način jednom negativnom enumeracijom time što će se utvrditi kom prostoru ne sme da prilazi, zašto mu ne bismo dali to ovlašćenje da kao sudija odredi obaveznu meru lečenja alkoholičara? Bio bih vam zahvalan ukoliko biste bili ljubazni da prokomentarišete ovaj naš amandman.
Vi znate da je naš Zakonodavni odbor ocenio da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor Skupštine se stara o zakonitosti i ustavnosti onoga što se predlaže.
U krajnjem slučaju, Sekretarijat za zakonodavstvo u Vladi Republike Srbije nije ovlašćeni tumač zakona, niti se on stara o ustavnosti i zakonitosti onoga što ide pred Skupštinu ili onoga što Skupština usvoji.
Moj predlog, odnosno moja molba je – kao što ste i za amandmane na član 5. razmislili malo, zamolio bih da se do kraja ove rasprave, a ona će očigledno još potrajati, još jedanput konsultujete, jer jasno mi je da se i vi sadržinski slažete sa amandmanom i da je ostalo samo to pravno pitanje. Moj predlog je da prihvatite taj rizik i da vidite da li će neko uopšte i pokrenuti ocenu ustavnosti, da li će neko uopšte reći da to nije u skladu sa Ustavom i zakonom, a ja vam jemčim, u skladu sa svojim znanjem koje nije veliko, ali dovoljno je da pokušam da tumačim ovo, da ukoliko prihvatite sigurno nećete pogrešiti.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 229. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Zaista se izvinjavam – narodna poslanica.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 230. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović predložila je brisanje naslova "Mirenje" i članova 233. do 239. Predloga zakona.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 279. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 284. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 288. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 292. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 297. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 308. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 312. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.