Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, uvaženi gosti, ja sam takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povodom ove odluke koja je danas tačka dnevnog reda. Razlozi za izdvajanje mišljenja su brojni i ja ću u ovih pet minuta, ili ako uspem i kraće, obrazložiti zbog čega sam izdvojio mišljenje.
Najpre, mislim da se kroz rad Odbora za pravosuđe i kroz ovaj proces izbora koji smo imali u poslednjih par meseci pokazala sva slabost normativnih rešenja, odnosno rešenja koja su usvojena na ovoj skupštini 2002. godine.
Zbog toga smatram da je ono što se više puta čulo na sednicama Odbora za pravosuđe, a to je hitna promena zakonskih rešenja, promena u načinu rada Visokog saveta pravosuđa, javnost u tom radu, javnost u postupku i jasno utvrđeni kriterijumi, nešto na čemu moramo raditi pod hitno, u ovom sazivu ili u nekom drugom sazivu parlamenta.
Druga stvar, druga tema jeste očigledan nedostatak kriterijuma. Naime, mi kao Odbor za pravosuđe nismo imali šanse, nikakvu mogućnost da utvrdimo koji su kriterijumi rukovodili Visoki savet pravosuđa prilikom odlučivanja o tome koji će kandidat biti predložen Narodnoj skupštini za nosioca visoke i časne pravosudne funkcije. To se videlo kako u materijalu koji smo dobili tako i u izlaganjima predstavnika Visokog saveta pravosuđa na samoj sednici Odbora za pravosuđe i upravu.
Smatram da kao odgovorni ljudi ne možemo odlučivati na osnovu svega dve ili tri rečenice koje stoje iza imena kandidata, a koje se odnose na osnovne biografske podatke: godina, datum rođenja, gde je završen pravni fakultet i, vrlo šturo, kretanje u službi.
Takođe smatramo, i više puta smo to ponavljali, da se u Srbiji pod ovom vladom vrši izvesna politizacija sudstva i da će ovim izborom za nosioce pravosudnih funkcija ona dobiti još veći zamah. To, u krajnjem slučaju, nije boljka samo ove vlade
Jednostavno, stiče se utisak da političke elite u Srbiji neminovno, pre ili kasnije, pribegnu, odnosno predaju se toj slabosti da kontrolišu ono što ne treba da se kontroliše.
Smatramo da je sam Odbor za pravosuđe takođe u poziciji koja je neprimerena radnom telu Skupštine. Otvara se pitanje koliko je sam set zakona o pravosuđu koje smo doneli u skladu sa Ustavom i sa Ustavom utvrđenom nadležnošću Narodne skupštine da Narodna skupština bira nosioce pravosudnih funkcija, jer prosto i sam termin "birati" podrazumeva izbor između više kandidata. Ovako bi se pre moglo reći da dajemo neku vrstu saglasnosti na ono što je bio izbor Visokog saveta pravosuđa.
Nezavisno od toga moram reći da, uprkos tome što se predsednik Odbora za pravosuđe i upravu iskreno trudi da poboljša taj položaj Odbora za pravosuđe i upravu (i sigurno da u tome postoji neki napredak u odnosu na prvih šest meseci ove poslaničke većine), mislim da su, ma kako to nekom zvučalo, ali voleo bih da me demantuju kolege koje su učestvovale u radu Odbora u prethodnom sazivu, tada imali malo dostojanstveniju ulogu, u većoj meri odlučujuću ulogu, čak i po ovim zakonskim rešenjima.
Mislim da Narodna skupština i Odbor za pravosuđe i upravu svakako treba da se izbore za jednu drugačiju poziciju, jer ipak, krajnju reč daje Narodna skupština i ona nosi odgovornost za to ko će biti izabran za nosioca pravosudne funkcije.
Peto, kako je kod nas sve postalo neka vrsta partijske nagodbe i politika ili partijski interesi preovlađujući u svakom segmentu društvenog života, tako je to i u ovim radnim telima Skupštine. Sada neko može reći - dobro, normalno je, narodna je skupština, ali u tim radnim telima pre svega treba da se čuje struka i te diskusije treba da imaju određenu meru kompetentnosti, određenu meru jednog stručnog i odgovornog analiziranja tema o kojima se govori.
Moram reći da se, nažalost, na našem Odboru za pravosuđe ipak sve svelo na prosto prebrojavanje i utvrđivanje većine prilikom nekih izbora. To nekada izgleda do te mere apsurdno da izaziva i, uslovno rečeno, šaljivu atmosferu u radu našeg Odbora, ali to je nešto što svakako ne služi nama na čast, svima zajedno, kao članovima Odbora, niti Narodnoj skupštini čije radno telo predstavlja Odbor za pravosuđe i upravu.
Na kraju, ovaj izbor za nosioce pravosudnih funkcija pratio je veliki broj primedaba. To su primedbe stručne javnosti ili javnosti uopšte, i među samim nosiocima pravosudnih funkcija, naravno i onima koji su nezadovoljni time što ovoga puta nisu kandidati i onima koji su izabrani. Međutim, mislim da je obim i argumentacija koja je data prilikom iznošenja tih primedaba, i u javnosti i koje su direktno slate nama u Odbor za pravosuđe i upravu...
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Mislim da je ipak sve to trebalo da dovede do možda malo ozbiljnijeg, detaljnijeg, odgovornijeg rada Odbora za pravosuđe i upravu, kako bi se odagnala sumnja koja sada nesporno stoji nad radom Visokog saveta pravosuđa, samog Odbora za pravosuđe i upravu, ministra, Ministarstva pravde i, u krajnjem slučaju, Narodne skupštine. Zahvaljujem. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.