Zahvaljujem predsedavajući

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, amandman koji sam podnela na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO htela sam da ukažem na to da će ove izmene koje su pred nama unaprediti rad ustanova lokalnih samouprava.

Predviđenim izmenama u delu matične evidencije vrši se usklađivanje sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Između ostalog ukida se M4 obrazac. To je obrazac kojim se unosi godišnja zarada svih zaposlenih u državi Srbiji, po lokalnim samoupravama i onih koji imaju posao za stalno i onih koji su po privremenim i povremenim poslovima. Takođe i onih koji se bave samostalnom delatnošću i poljoprivrednici. To nabrajam samo da bi se imalo u vidu koliko je to obiman posao i kako je to do sada funkcionisalo, odnosno kako sada funkcioniše. Poslodavci, odnosno računovođe za poslodavce su popunjavali podatke za M4 obrazac, pojedinačno za svakog zaposlenog i zatim su te podatke slali Fondu PIO gde su se opet ti podaci popunjavali pojedinačno za svakog radnika.

Ovim izmenama koje su nam danas na dnevnom redu, dupli posao će se izbaciti, neće postojati kao što je bio do sad, dokumenta će se razmenjivati elektronski između ustanova na lokalnom nivou. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, danas i prethodnih dana raspravljamo i izlažemo svoje mišljenje o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom sistemu, najpre u načelnoj raspravi, a evo, već koji dan i u pojedinostima.

Pričali smo do sada o promeni načina obračuna visine prevremene starosti penzija za osiguranike sa beneficiranim radnim stažom, zatim, o povlasticama koje se tiču obračuna poslednje godine staža u smanjenju administrativnih obaveza fonda. Ali, ono što je, naravno, odnelo najveći deo rasprave je povećanje penzija za gotovo 1.750.000 penzionera u Republici Srbiji.

Sve ove izmene koje sam navela i koje nisam navela, a nalaze se u izmenama i dopunama zakona, idu u korist osiguranika, tj. u korist penzionera u Srbiji. Naravno da se svi slažemo da penzije u Srbiji treba da se povećaju, ali ne treba zaboraviti i onaj zakon koji nam sledi, koji će doći na dnevni red u narednim mesecima ispred Narodne skupštine, a koji se odnosi na povećanje plata onih koji rade u javnoj upravi, tj. onih koji rade u lokalnim samoupravama i državnim organima.

Ukoliko idemo u pravcu digitalizacije javne uprave, ukoliko idemo u pravcu modernizacije državne uprave, moramo da imamo kvalitetan i stručan kadar, a njih, između ostalog, možemo zadržati u državnim organima i sa povećanjem plate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO da bih posebno ukazala da će izmene i dopune ovog zakona unaprediti rad ustanova lokalne samouprave, pre svega Fonda za PIO, a zatim i onih ustanova koje sarađuju sa Fondom PIO.

Ovaj Zakon o PIO je pretrpeo nekoliko izmena, ali ove izmene su nužne, pre svega zbog toga da bi se Zakon, tj. njegove izmene i dopune uskladile sa započetom reformom javne uprave, zatim sa Strategijom reforme javne uprave i Akcionim planom koji proizilazi iz te strategije, takođe da bi se uskladio sa preporukama Svetske banke, ali i sa delom programa Vlade koji se odnosi na povećanje efikasnosti pružanja javnih usluga.

Naravno da je bitno uskladiti i zakon i izmene i dopune zakona sa strategijom, odnosno sa postojećim drugim propisima, ali takođe je bitno i ono što se dešava u praksi nakon ovog usklađivanja. Mi ćemo nakon izmena i dopuna ovog zakona imati pojednostavljene administrativne postupke, kako pred Fondom PIO, tako i u postupcima sa drugim ustanovama lokalne samouprave. Smanjuju se obaveze poslodavaca po tom osnovu, izbegava se vođenje duplih evidencija i ujedno se pojednostavlja svaki postupak pred Fondom za PIO. Svakako da smanjenje birokratije dovodi do toga da se unapredi rad i Fonda i drugih ustanova i otud ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas se između ostalog na dnevnom redu nalaze i oni zakoni koji se odnose na nastavak reforme obrazovanja u Srbiji. Meni je uvek drago kada vidim zakone koji se odnose na ovu oblast zbog toga što smatram da ministar i njegov tim rade ozbiljan posao na reformi obrazovanja u Srbiji. Taj posao je veoma značajan i veoma težak zbog toga što u obrazovanju leži velika moć, ali ta moć se ne ogleda u novcu koji kroz obrazovanje protiče, nego se ogleda upravo u tome da je obrazovanje ključno i za opstanak i za razvitak jedne nacije. Sada mislimo, naravno, na srpsku naciju.

Nadam se da će što pre na dnevnom redu biti ono što smo čuli i od ministra i njegovog tima da se najavljuje, a to je da će srednjoškolsko obrazovanje biti obavezno u Srbiji. Bez obzira što imamo podatak da je 85% učenika tj. dece danas obuhvaćeno srednjom školom, ipak procenat onih koji nemaju osnovnu školu, koji imaju nepotpunu osnovnu školu ili koji su završili samo osnovnu školu, za mene taj procenat je prevelik. Tako da mislim da će uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja sigurno povećati broj onih koji će i završiti osnovnu školu, koji će završiti i srednju školu.

Takođe, ono za šta se svakako ministarstvo mora pohvaliti je to što je nasilje u školama stavljeno, što bi se reklo, u žižu javnosti. Mi gotovo svakodnevno o tome pričamo, pričamo koliki je to problem, do nedavno se o tome nije o tome pričalo. U okviru ministarstva je napravljen tim za prevenciju nasilja u školama i treba popularizovati taj tim, treba da što više njih zna da kad god se javi nasilje u školama da mogu da pozovu taj tim za prevenciju nasilja i da taj tim iz Ministarstva izlazi na lice mesta.

Ono što se tiče potenciranja srpske nauke, a to je da je pre šest meseci, uveden tj. osnovan Zavod za unapređenje obrazovanja koji će se u budućnosti baviti nacionalnim programima, kako u Republici Srbiji, tako u Republici Srpskoj, a takođe i u onim školama koje imaju organizovanu nastavu za srpsku decu u dijaspori i u regionu. Mislim da će rad ovog Zavoda za unapređenje obrazovanja delimično otkloniti onaj nedostatak koji smo imali oko Zavoda za izdavanje udžbenika, i to koliki procenat udžbenika izdaje jedan izdavač, koliko drugi i slično. Mora se naglasiti da će ovaj Zavod napraviti jedinstvene nacionalni program iz oblasti istorije, geografije, književnosti, jezika i kulture.

Kada se govori o potenciranju srpske nauke, svakako da ne treba da zaboravimo jednu od, po meni, bitnih izmena današnjeg Zakona o visokom obrazovanju, a to je dodavanja člana 83a, koji se bavi lektorima tj. lektorijatima srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu. Bitno je veoma da se time pozabavimo i čini mi se da nije na današnjoj sednici dovoljno vremena posvećeno upravo lektorima srpskog jezika, pre svega, zbog toga što je lektori u inostranstvu sve manje i što se gase lektorati srpskog jezika u inostranstvu.

Mi smo 2000. godine imali broj od 47 lektora. Međutim, 2001. godine ugašen je Republički zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju i ta briga o lektoratima nije prešla ni na jedno ministarstvo u celini. Od 2001. do 2009. godine finansira se delimično rad lektorata u inostranstvu sa nekih 150 evra mesečno i komisija koja je bila tada pri ministarstvu prosvete se na neki način bavi lektoratima, ali znači ne u potpunosti kao što je to radio Zavod iz 2001. godine.

Tako da mi danas imamo situaciju da ne znamo koliko lektorata na međunarodnim univerzitetima postoji, da te lektore u inostranstvu niko ne finansira, da imamo veliki problem sa tim. Dakle, uveliko pozdravljam ovu inicijativu da se ministar i njegov tim, bez obzira što su se, možemo reći, udubili u mnoge probleme koji se tiču obrazovanje, uhvatili u koštac sa ovim problemom. Mi ovim članom predviđamo i pojam, i uslov, i način izbora, i finansiranje lektora u Srbiji.

Ovu oblast je nužno urediti zbog toga što smatram da su lektori srpskog jezika na neki način ambasadori srpskog jezika. Isto, kao što su Vuk i Dositej preko svojih prijatelja u Evropi promovisali tada novi srpski jezik, mislim da i ovi lektori mogu na neki način da budu ambasadori našeg i jezika, i kulture, i celokupnog društva.

Ne samo što mislim da su ove izmene u obrazovanju veoma dobre, nego su one i u skladu sa programom Vlade, deo koji se tiče obrazovanja, tako da moja apsolutna podrška u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima koji je ispred nas, odnosi se na ratne memorijale kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Prošle godine, prilikom usvajanja Sporazuma o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala sa Češkom, smo čuli da u inostranstvu postoji poznatih 676 ratnih memorijala u 40 različitih država. Međutim, Republika Srbija je do sad potpisala Sporazum o uređenju ovih oblasti samo sa Češkom, Slovačkom i Rusijom. Nadam se da će se praksa potpisivanja ovih sporazuma nastaviti.

Jedan od tih ratnih memorijala koji se nalazi u inostranstvu je i ratni memorijal kod norveškog grada Narvika, gde je pedesetak Kikinđana internirano u toku Drugog svetskog rata da rade u logorima, da grade put i bunkere u Norveškoj. Iz tadašnje Jugoslavije oko 4.500 ljudi je internirano u te logore. Bilo je 32 logora u Norveškoj i može se reći da je smrtnost bila oko 70%, neki poredak je da je ta smrtnost bila veća nego što je bila u Aušvicu.

Bez obzira na neku ružnu prošlost, što se može reći za taj period Drugog svetskog rata, ono što je lepo proizašlo od toga je da su građani tadašnje Jugoslavije uspostavili dobre odnose sa civilnim stanovništvom u Norveškoj, tako da su danas grad Kikinda i grad Narvik gradovi pobratimi i postoji Udruženje srpsko-norveškog prijateljstva koje nas spaja sa njima kako poslovnim, tako i prijateljskim vezama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kažu da istoriju pišu pobednici i obično se prilikom ispisivanja nove istorije ona prethodna briše i u tom novom ispisivanju često stradaju upravo ratni memorijali. Obično se ratni memorijali prethodnika, bilo da su oni druge nacije ili drugog režima, zaboravljaju, ali ne često se i ruše i zapostavljaju.

Da bi ispoštovali staru izreku da je istorija učiteljica života, o ratnim memorijalima treba da izuzetno brinemo, treba da ih čuvamo, bez obzira na to koji period naše istorije oni predstavljali. Zbog toga je značajno da podržimo ovaj zakon kojim se uvodi obavezno evidentiranje svih ratnih memorijala na teritoriji Srbije. Obavezu da vode evidenciju imaju lokalne samouprave, ustanove koje se bave zaštitom spomenika, takođe i nadležno ministarstvo.

S obzirom na to da sadržinu i izgled evidencije propisuje ministar, nadam se da će ove evidencije biti javne, da će biti dostupne širokim masama i objavljene na internet portalima, da bi svako mogao da ima uvid u ono što svaki ratni memorijal iza sebe ima i kako bi imali osnovno znanje za građenje i svoje i srpske budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svako od nas je došao iz jedne od 174 lokalne samouprave, koliko ih postoji u Kikindi i svedoci smo da u svakoj od naših lokalnih samouprava postoji određen broj ratnih memorijala.

Ako se uzme podatak koji je dat u Predlogu zakona da u Srbiji ima od četiri do šest hiljada memorijala i uzmemo neki prosek da je to pet hiljada memorijala, ukoliko podelimo to na 174 lokalne samouprave, dolazimo do podatka da je 28-29 ratnih memorijala po jednoj jedinici lokalne samouprave, a ukoliko uzmemo da je to šest hiljada, onda dolazimo do podatka da je to 34 ili 35 ratnih memorijala po jedinici lokalne samouprave. Da li je to malo ili mnogo, teško je dati ocenu. Ali, s obzirom na našu istoriju samo u prethodnom veku, gde smo vodili šest ratova, verovatno da taj broj nije nešto veliki.

Takođe, svedoci smo da su ratni memorijali u lokalnim samoupravama u različitom položaju. Neki zauzimaju mesto koje im stvarno pripada, dok su neki drugi na neki način zapušteni.

Zbog toga smatram da uvođenjem evidencija, obaveznih evidencija koje će voditi jedinice lokalne samouprave, mogu da doprinesu razvoju efikasnosti lokalne samouprave tako što će se ovi ratni memorijali ponovo popisati, tako što će im se opet posvetiti potrebna pažnja i što ćemo znati da li u neke od njih treba uložiti, u redovno održavanje ili investiciono održavanje i da svaki ratni memorijal dobije zasluženo mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima s posebnim naglaskom na efikasnost lokalne samouprave. Time želim da dodatno definišem sadržinu ovog člana.

Ovaj zakon je značajan, pre svega, zbog toga što on, posle 40 godina različitih propisa, na jedinstven način reguliše oblast ratnih memorijala, a odnosi se na sve oblasti koje se tiču ratnih memorijala. Tako se odnosi i na redovno održavanje, na investiciono održavanje, na vođenje evidencija koje se tiču ratnih memorijala, a takođe i na finansiranje održavanja ratnih memorijala.

Zašto je poseban naglasak na efikasnost lokalne samouprave kada se govori o ovom članu, to jest o ovom zakonu? Pre svega, zbog toga što ovaj zakon po prvi put jasno definiše koje su nadležnosti lokalne samouprave oko uređenja ratnih memorijala i jasno se stavlja do znanja da je redovno održavanje u nadležnosti lokalne samouprave, da lokalna samouprava treba u svom budžetu da odvoji određena sredstva za redovno održavanje ratnih memorijala, ali se navodi da postoji i mogućnost da nadležno ministarstvo izdvoji određena sredstva za finansiranje ratnih memorijala ukoliko lokalna samouprava nije u mogućnosti da ih redovno održava.

Takođe, ono što je značajno, odnosi se na povećanje efikasnosti lokalne samouprave, je da je Zakonom predviđeno i da će se voditi evidencija kako ustanove koje su nadležne za zaštitu ratnih memorijala, tako i centralna evidencija, ali ono što se odnosi na jedinice lokalne samouprave to je da će se voditi evidencija loklanih samouprava kako bi se još jednom prebrojalo koliko u lokalnim samoupravama ima ratnih memorijala, kako bi se uvidelo u kakvom su stanju ti ratni memorijali i šta bi trebalo da se uradi da bi se poboljšalo stanje koje se tiče ratnih materijala.

S obzirom na to da je Srbija u prethodnom veku učestvovala u šest ratova, u Prvom i u Drugom balkanskom ratu, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu i ako računamo da je na teritoriji bivše SFRJ, a kasnije i na Kosovu da računamo da je bilo samo dva rata, pretpostavlja se da je posledica toga da u Srbiji postoji od 4.000 do 6.000 ratnih memorijala i mi smo zbog toga, zbog tih žrtava koje su podnete u tih šest ratova, u obavezi da uredimo ovu oblast. U obavezi smo da našu bogatu stradalačku i oslobodilačku istoriju čuvamo i pamtimo i da nekim mlađima od nas, a i budućim pokolenjima ostavimo dobro sećanje na sve ono što smo postigli u prethodnom veku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. kojim se dodatno definiše proaktivnost lokalnih samouprava i povezuje se efikasnost lokalne samouprave.

Proaktivna lokalna samouprava je ona koja preuzima svesno kontrolu nad nadležnostima i resursima kojima raspolaže, postavlja jasne i strateške ciljeve i konstantno radi na njihovom ostvarenju. Iako nije u izvornoj nadležnosti lokalne samouprave, ono što je najbitnije za svaku lokalnu samoupravu je, pre svega, privlačenje investicija i zapošljavanje ljudi na teritoriji lokalne samouprave.

Primer takvog privlačenja investitora i podsticanje zapošljavanja imamo u Kikindi koja je prošle godine donela odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine. Tom odlukom je smanjena taksa za zaštitu životne sredine kompanijama u investicionim ciklusima, tj. kompanijama koje proširuju kapacitete i obnavljaju opremu, a samim tim stvaraju uslove za nova zapošljavanja.

Ovo umanjenje takse zavisi od visine investicija i može da se umanji do maksimalno 50%, a dostupno je svim pravnim licima na teritoriji grada Kikinde. Ovu pogodnost koristio je francuski „Le Belier“ prethodnih godina, a sada ga trenutno koristi „Zoppas“ u Kikindi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. ovog zakona koji se odnosi na efikasnost lokalnih samouprava. Da bi neka lokalna samouprava bila efikasna potrebno je da se ispuni više uslova, a jedan od onih koji je sigurno najbitniji je onaj koji stoji na čelu te lokalne samouprave.

Takođe je veoma bitna povezanost između različitih nivoa vlasti odnosno između lokalnog nivoa i između republičkog nivoa i ukoliko se lokalna samouprava nalazi u pokrajini, da je odnos između lokalne samouprave i pokrajinskih vlasti veoma dobar. Ovaj primer efikasnosti, tj. neefikasnosti lokalne samouprave mogu da izvedem na osnovu lokalne samouprave iz koje ja dolazim, a to je sada grad a nekada opština Kikinda.

U bivšoj SFRJ, Kikinda je bila peta po prosečnom bruto dohotku po glavi stanovnika iako je ona okružena plodnom zemljom u Kikindi su se tada nalazile velike industrije kao što je „Toza Marković“, fabrika crepa, kao što je „Kiko“, današnji „Banini“, kao što je „Prima“, kao što je „Metanol“, kao što su mnoge druge fabrike u kojima je radila većina stanovništva Kikinde.

Ono što nisu uništile ratne godine i sankcije, su uništile pljačkaške privatizacije u Kikindi, tako da su sve velike industrije gotovo prestale sa proizvodnjom a mnogi, mnogi radnici su ostali bez posla, bukvalno na ulici. Godine 2013. SNS staje na čelo opštine Kikinda i od tada do danas nije proteklo punih pet godina, ali možemo da kažemo da je mnogo urađeno da bi lokalna samouprava bila efikasna tj. da bi postavili neki osnov da u Kikindi i sutra bude još bolje nego što je sada.

Jedna industrijska zona je završena i popunjena investitorima. Otvaramo drugu industrijsku zonu. Kikinda je nakon niza godina ponovo dobila status grada, pre nekoliko godina. Ono na šta smo posebno ponosni je i pilot projekat reforme javne uprave u Kikindi, odnosno već 2014. godine, pet javnih preduzeća je spojeno u jedno, što predstavlja osnov da smo prošle godine mogli da podignemo kredit za izgradnju fabrike vode i rešimo veliki problem nedostatka pijaće vode u Kikindi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi koje predstavljaju okvir iz koga će lokalne samouprave u budućnosti izvoditi preciznija ovlašćenja i ostale nadležnosti.

Da bi neka lokalna samouprava bila efikasna, odnosno da bi ona bila uspešna, jedan od značajnih faktora je i da je vode ljudi koji su dovoljno kvalitetni i agilni. Kikinda, grad iz koga dolazim, smatram da spada u grupu uspešnih gradova. Jedan od dokaza za to je nagrada Saveta Evrope, počasna zastava Evrope koja se Kikindi dodeljuje prekosutra tj. 20. juna za izuzetno zalaganje na polju međunarodne saradnje i promocije evropskih vrednosti.

Kikinda je iskoristila svoj granični položaj, odnosno blizinu Rumunije i Mađarske pre svega, i sa ove države razvila je i kulturnu razmenu, ali takođe i ekonomsku razmenu.

Danas u Kikindi imamo više investitora, jer se ona izborila za dolazak ozbiljnih stranih kompanija od kojih su neke bile spremne da izdvoje ozbiljna sredstva za kupovinu zemljišta u industrijskoj zoni. Znači, čak se nije ni poklanjalo zemljište u industrijskoj zoni, nego je ova kompanija platila pun iznos vrednosti zemljišta. To je pre svega, francuski „Mekvafor“, a pored njega se gradi italijanska „Kalcedonija“.

Ove kompanije predstavljaju grinfild investicije u Kikindi, mada imamo i braunfild investiciju to je „Zopas“ koji je već krenuo sa infrastrukturom i određenim brojem radnika. On danas zapošljava preko 550 radnika. Postoje ozbiljne namere da se do kraja godine zaposli do 1000 ljudi. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana guvernerko sa saradnicima, podnela sam amandman na član 4, kako bi realizacija ugovora na daljinu se povezala sa povećanjem efikasnosti lokalnih samouprava.

Funkcionisanje lokalnih samouprava pre 2012. godine bilo je izloženo monetarnoj nestabilnosti, a ta nestabilnost ogledala se u promenljivoj vrednosti valute, u opštoj nelikvidnosti lokalnih budžeta, u trošenju lokalnih resursa bez principa, ekonomičnosti i efikasnosti. Mi u Kikindi to najbolje znamo i pamtimo taj period po ekonomskom zlu.

Danas, zahvaljujući pre svega političkoj stabilnosti, postavili smo funkcionisanje lokalnih samouprava na zdrave temelje. Stabilnost valute u kojoj se ostvaruju lokalni prihodi je izvesna, što nam omogućava da naši finansijski planovi budu realni. Rast cena je na 1,1%, što takođe naša investicija u obrazovanje, u zdravstvo, u dečije vrtiće, u kulturu i u ostalo čini realnim i izvesnim.

Poštovana gospođo Tabaković, ne samo da ste učinili monetarnu i makro stabilnost, učinili ste mnogo i za stabilnost lokalnih samouprava, te vam u ime Kikinđana izražavam veliku zahvalnost. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana guvernerko sa saradnicima, podnela sam amandman na član 3. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i to da se na ovaj član doda stav 5. kojim se dodatno definiše odnos prema drugim propisima.

Prilikom donošenja novih zakonskih propisa može da dođe do kolizije sa ranije donetim zakonskim odredbama i zbog toga je ovaj član potreban kako bi se razjasnilo koje se odredbe primenjuju u slučaju da je sa dva ili više zakona regulisano isto pitanje i da se naglasi koje se odredbe primenjuju na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom. To je posebno potrebno naglasiti sa osvrtom na efikasnost lokalnih samouprava, jer su upravo lokalne samouprave najefikasnije ukoliko pravovremeno i pravilno primenjuju zakonske propise.

Od 2013. godine većina lokalnih samouprava, kada je na njihovo čelo stala SNS, pokazale su se kao mnogo efikasnije u odnosu na ranije periode, zbog ušteda u budžetu, zbog pravilnog trošenja novca, zbog politike Vlade koja insistira na ravnomernom razvoju svih opština i gradova. Grad Kikinda, iz kojeg ja dolazim, 2013. godine zatečen je sa dugovima, sa uništenim fabrikama i sa ljudima koji su bili mahom bez posla. Danas, nakon nepunih pet godina, grad nema dugova, ima industrijsku zonu, jednu koja je završena, druga koja se završava i nekoliko stranih investitora koji zapošljavaju ljude u Kikindi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana guvernerka sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Ovaj član zakona uređuje predmet ovog zakona, a amandman koji sam podnela trebalo bi da predmet ovog zakona dodatno poveže sa efikasnošću lokalnih samouprava.

S obzirom na to da je u zakonu navedeno da su pružaoci usluge banke, društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci lizinga, ivesticiona društva i drugi, a da je takođe, isto zakonom, predviđeno da su korisnici fizička lica koja koriste ove usluge preduzetnici i poljoprivrednici koji svi imaju ekspoziture, odnosno ogranke u lokalnim sredinama, zaključuje se, svakako, da će efikasnost lokalnih samouprava biti povećana, ubrzavajući, osiguravajući i unapređujući kontakte između navedenih subjekata.

S obzirom da je ovim zakonom po prvi put celovito pružena zaštita korisnicima finansijskih usluga i sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga, pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže i zakon i ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Taj član definiše pojmove pomenutog zakona, te sam podnela ovaj amandman kako bih dodatno definisala pojam investicija i povezala ga sa efikasnošću lokalnih samouprava.

Naime, 2012. godine DS u Kikindi je sklopila sa Ministarstvo odbrane kupoprodajni ugovor za kupovinu kasarne za astronomskih 900 hiljada evra i to za mnoštvo pustili iz grada i propratnih objekata. Demokrate su tada u Kikindi najavljivale mnogobrojne projekte koji treba da se realizuju u tom objektu kasarne, razne investicije, velnes centre, pa čak i otvaranje zatvora i to ženskog, pod izgovorom da će apsana uvek biti puna i da će okolne prodavnice i lokalni objekti proraditi zbog poseta ženskom zatvoru.

Međutim, jedino što je posle demokrata u Kikindi ostalo to su dugovi i opustošene zgrade, ali danas se u jednom delu te kasarne nalazi Muzej savremene umetnosti Tera, koji je otvoren prošle godine, zahvaljujući novcu i države i pokrajine i lokalne samouprave. Muzej, na koji smo mi Kikinđani izuzetno ponosni, predstavlja najveću zbirku terakote velikog formata u domenu savremene umetnosti na svetu.

Naša Kikinda, grad na severu Banata, zbog otvaranja ovog muzeja je došla na svetsku kulturnu mapu, što predstavlja naravno jednu efikasnu lokalnu samoupravu. Zahvaljujem.