Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona o kojem pričamo već neki dan. Član 4. se odnosi na način obezbeđivanja finansijskih sredstava izgradnje stanova za pripadnike Vojske, Milicije i ostalih snaga bezbednosti. Tačnije, ovim članom se određuje ko će i za šta obezbediti sredstva kako bi se ovi stanovi što pre izgradili, ali ono što nije naglašeno je da ovi stanovi mogu da se grade iz sredstava koja se dobijaju prodajom imovine Ministarstva odbrane, tj. bivših kasarni, domova vojske i slično.

Domovi vojske u svim gradovima i opštinama su nekada bili jedan od centara okupljanja u svakom gradu, odnosno u svakoj opštini, a danas više od 400 vojnih objekata propada i urušava se.

Znam da procenu vojne imovine vrši Poreska uprava na osnovu zakonskih odredaba i znam da su lokalne samouprave već privilegovane u ovim propisima, ali očigledno da to nije dovoljno i ja zbog toga još jednom želim da apelujem da ovo pitanje zajednički rešimo. Da li ćemo menjati zakon, da li donositi leks specijalis koji će se odnositi na prodaju ove imovine ili podzakonskim aktima još više olakšati lokalnim samoupravama da dođu do ovih objekata, jer se pokazalo u dosadašnjoj praksi da su uprave lokalne samouprave one koje na najbolji način upravljaju bivšom imovinom Ministarstva odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti, pre svega, da bi ovaj član, tj. realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti povezala sa efikasnošću lokalne samouprave, te sam zbog toga predložila da se na ovaj član doda stav 4.

Iako je osnovni, tj. opšti cilj ovog zakona svakako rešavanje stambenog pitanja Vojske, milicije i ostalih službi bezbednosti, ovim zakonom se uspostavlja i nekoliko sporednih, tj. posebnih dodatnih ciljeva koji se svakako odnose na poboljšanje efikasnosti lokalne samouprave.

Pre svega, u lokalnim samoupravama, gde se izgrađuju ovi stanovi dodatno će se uposliti domaća građevinska industrija. Biće takođe aktivirane druge privredne grane koje su u neposrednoj vezi sa sektorom građevinarstva.

Jedan od ciljeva je svakako i rast zaposlenosti u lokalnim samoupravama gde će se graditi stanovi, a što se tiče samih jedinica lokalnih samouprava povećaće se prihodi od imovine i skratiće se vreme potrebno za završavanje administrativnih postupaka.

Zbog toga pozivam da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i dodatno definisala član 1. tj. član koji se odnosi na predmet ovog zakona.

Naime, predmet ovog zakona povezala sam sa efikasnošću lokalnim samouprava. Ovaj zakon se odnosi na efikasnost lokalnih samouprava, pre svega, na efikasnost nekoliko lokalnih samouprava u kojima će se izgrađivati jeftini stanovi za pripadnike vojske, policije i službe bezbednosti.

Naime, reč je o velikim gradovima u Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju, ali se nadam da će u nekoj veoma skoroj fazi doći do izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u ostalim manjim gradovima koji su izrazili spremnost da u ovom projektu učestvuju.

Zbog čega je to bitno? Pre svega je bitno da bi oni vojni penzioneri i penzioneri ostalih snaga bezbednosti u Srbiji mogli da dočekaju dostojanstvenu starost i u malim sredinama, ali kao što sam u nekom od prethodnih izlaganja rekla, i da bi mladi ljudi koji žive u manjim gradovima, ostali zajedno sa svojom porodicom u tim gradovima, jer ukoliko im se reši stambeno pitanje to je jedna osnova da će oni u tim mestima i ostati i da neće ići u veće gradove, kao što je situacija danas u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, pred nama su danas, između ostalog, i zakoni koji regulišu četiri vrste saobraćaja – drumski, železnički, vodni i vazdušni saobraćaj. Značaj ovih zakona koje treba da usvojimo, nadam se, sledeće nedelje se, pre svega, ogleda u tome što je jedan od tri prioriteta Vlade postavljenih u ovoj godini ekonomski razvoj, a da ekonomskog razvoja nema ukoliko nema dobro razvijene transportne infrastrukture koja će povezivati Srbiju i sa susedima, koja će povezivati i različite delove Srbije, sever sa jugom, istok sa zapadom i slično.

Mnogo je urađeno od 2012. godine na izgradnji puteva u Srbiji, da ne nabrajam, pošto su to već moje prethodne kolege u nekoliko navrata radile, ali me raduje revitalizacija železničkih pruga u Srbiji, naročito već započeta izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, koja će nas približiti razvijenim zemljama, a zna se da u razvijenim zemljama železnički prevoz je i brži i jeftiniji, ali i bezbedniji od vožnje automobilom po putevima.

Što se tiče Kikinde, iz koje ja dolazim, kod nas je prva pruga puštena u saobraćaj još davne 1857. godine i bila je trinaesta izgrađena pruga velikog koloseka u Evropi. Bila je deo pruge Beč-Budimpešta-Bazjaš, a Kikinda je imala direktnu železničku vezu i sa Parizom, Londonom i Briselom. Tada su kroz Kikindu prolazili bitni i veliki vozovi, kao što je Ostende, Orijent ekspres i drugi. Danas, kako su devedesetih devastirane velike fabrike koje su u Kikindi postojale i nakon toga lošim privatizacijama, u istom tom postupku su propadale i pruge u Kikindi, tako da danas, nažalost, imamo samo tri linije koje su više simbolične, a to su: prema Subotici, prema Pančevu i Temišvaru.

Veoma me raduje što je ministarka u jučerašnjem izlaganju spomenula da postoji projekat revitalizacije pruge Kikinda-Subotica-Kikinda, što će nama, nadam se, u najskorijem periodu mnogo značiti, ne samo zbog toga što imamo putnike koji će ići na toj relaciji, kao i čime će se povezati Banat i Bačka, nego i zbog toga što dosta naših velikih privrednika upravo koristi taj železnički transport.

Ukoliko uzmemo samo primer „Zopasa“, koji je italijanska firma koja je svoj pogon preselila u Kikindu, oni imaju oko 500 vagona koji na godišnjem nivou prelaze tu prugu. Ta rekonstrukcija pruge će nam pomoći i zbog toga što „Metanol“ koristi tu železničku prugu. Zbog lošeg stanja vagoni ka Subotici idu sa 60% popunjenosti, a iza „Metanola“ je stala celokupna Vlada i tadašnji premijer, današnji predsednik Aleksandar Vučić.

Ministarka Mihajlović i ministarstvo na kojem ona stoji je pomoglo Kikindi da reši višedecenijski problem rekonstrukcije puta Kikinda-Bašaid, koji je decenijama unazad bio zapušten, a u periodu od 2015. do 2017. godine je potpuno završen. Završavan je fazno, a koliko ja imam informacije, i upravo ličnim zalaganjem ministarke Mihajlović ova deonica je završena po planu i u planiranom roku. Zbog toga se njoj kao prijatelju Kikinde, koji nam je u nekoliko navrata pomogao, obraćam i radi sledećih problema.

Naime, 2014. godine otvoren je granični prelaz Nakovo-Lunga, koji je uveliko opravdao svoje postojanje i zbog broja prelaza, tako zbog brže veze Srba iz Rumunije sa maticom u Kikindi i okolini, a i zbog povećanog broja Rumuna koji dolaze u Kikindu, samim tim i promet u prodavnicama u Kikindi koje su bliže granici je povećan.

Međutim, taj prelaz i dan danas, bez obzira što je otvoren 2014. godine, radi od 7-19 časova i predviđen je samo za vozila do 3,5 tone. Aleksandar Vučić je prilikom boravka u Temišvaru novembra 2016. godine dogovorio sa svojim rumunskim kolegom da taj prelaz radi 24 sata. Međutim, zbog promene vlasti u Rumuniji do realizacije tog sporazuma i dan danas nije došlo. Grad Kikinda sa velikim privrednicima, pre svega sa „Metanolom“ i „Zopasom“, je uputio zahtev svim relevantnim organima u Srbiji, ali i Rumuniji zahtev da se rad graničnog prelaza proširi na 24 sata i da se prekategorizuje i za teretni i za autobuski saobraćaj.

Šta bi mi time dobili? Izvoznici iz Kikinde bi imali brži i jeftiniji transport robe na tržište EU. Do Temišvara bi put bio kraći 20 kilometara, do Arada 65 kilometara, do Omakova 40 kilometara, i to samo u jednom pravcu. Ako uzmemo za primer „Zopas“ kod koga oko 530 kamiona prelazi granicu kod Crnje, koja je nešto dalje od Nakova-Lunga, ušteda po jednom kamionu bi bila 40 kilometara samo u vremenu, što znači da je to godišnje 20 hiljada kilometara. Kada se pretvori u novac nije beznačajan iznos.

Takođe, proširenje radnog vremena i prekategorizacija ovog puta bi dovela do toga da protok radne snage bude mnogo bolji, što odgovara i srpskim i rumunskim poslodavcima, jer je zapadna Rumunija uveliko poznata po tome da im fali manjak radne snage. Takođe, to bi omogućilo da i drugi investitori iz zapadne Rumunije dođu u Kikinudu i tako rešimo trajni problem nezaposlenosti i u Kikindi i u Severnobanatskom okrugu.

Ono što je dalje potrebno je da svi na lokalnom, na republičkom i na pokrajinskom nivou uradimo jeste da obezbedimo novac, znači, oko pola miliona evra, za izvođenje radova na graničnom prelazu, da se taj prelaz osposobi za promet teretnih vozila, ali i da se opet nagovore nadležni organi u Rumuniji da dozvole da prelaz radi 24 časa, odnosno samo da se ispoštuje ono što je do sada dogovoreno.

Još jednom apelujem za pomoć gradu Kikindi, jer smanjenje transportnih troškova velikih privrednika će doprineti povećanju spoljno-trgovinskog prometa robom, a to će svakako biti koristi za ekonomski razvoj i grada i Severnobanatskog okruga i celokupne Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, gde sam želela da ga povežem sa efikasnošću lokalne samouprave. Da bi lokalna samouprava bila efikasna imovina na njenoj teritoriji treba da bude rešena, tj. da bude sređena i da se zna kome šta pripada.

Naime, 2006. godine, još za vreme DS, je donet master plan za prodaju imovine koja nije neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije. Vidimo da su posledice tog master plane nedovoljne i da danas od preko 500 objekata koji pripadaju Vojsci, nešto manje od 100 je prodato.

Pozdravljam to što Ministarstvo odbrane smatra da sredstva prodata ovim master planom treba da budu uložena u stanove za vojsku. Takođe, pozdravljam i pokušaj 2014. godine da se izvrši ponovna procena 15 objekata, tj. da se smanji vrednost tih objekata kako bi oni lakše bili prodati. Ali, nažalost, još uvek imamo oko 400 objekata koji stoje i urušavaju se, kao što je npr. slučaj u Kikindi.

Vi i sami znate da u samom centru Kikinde imamo objekat bivši dom Vojske, koji je pre svega procenjen na 450 hiljada evra, zatim na 360 hiljada evra, što je nerealno za takav objekat u Kikindi, pre svega zbog njegovog stanja, zbog toga što se godinama u njega ništa ne ulaže i zbog toga što je taj objekat pod Zavodom za zaštitu spomenika, te samo uređenje fasade tog objekta košta nekoliko desetina hiljada evra. Grad je zainteresovan da otkupi ovaj objekat, ali naravno, uz povoljnije uslove i na više od pet godina na koje može da se otkupi.

Pratim vaše aktivnosti u vezi ovoga i nadam se da će u nekom skorijem vremenu biti ponovno pokrenuta procena svih vrednosti svih nekretnina koje su u okviru Ministarstva odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ministar je u nekom od prethodnih obraćanja rekao da je budžet za Ministarstvo odbrane ove godine veoma velik, naročito ako se poredi u odnosu na budžete u prethodnom periodu, u periode od pre 10 do 20 godina, što je veoma značajno, pre svega za sveopšte stanje u Ministarstvu odbrane, ali ono na šta treba da obratimo pažnju, to je i na ekonomsku situaciju svakog pojedinca koji je u vojsci, miliciji i ostalim snagama bezbednosti.

Ministarstvo i Vlada je u prethodnom periodu brinulo o tom, pa imamo situaciju da su svim pripadnicima vojske, milicije i snagama bezbednosti povećane plate u prethodnom periodu.

Ono što je veoma značajno je da je najavljena izgradnja jeftinih stanova pod veoma dobrim uslovima kreditiranja prilikom izgradnje, tj. kupovine tih stanova. Ovi stanovi će se, pre svega, graditi u velikim gradskim centrima kao što su Beograd, Kraljevo, Novi Sad, Niš i Vranje. Ali, pozdravljam i predlog da se stanovi grade u manjim gradovima, odnosno manjim lokalnim sredinama, što će se, nadam se, ostvariti ubuduće. To je veoma značajno, pre svega da bi penzionisana vojna lica dočekala dostojanstvenu starost u manjim sredinama, ali je značajno i zbog zadržavanja mladih kadrova koji se nalaze u manjim gradovima i manjim lokalnim sredinama.

Mi smo u Severnobanatskom okrugu u prethodnih godinu dana zaposlili 60 pripadnika milicije i snaga bezbednosti i mislim da bi rešavanje njihovog stambenog pitanja sigurno dovelo do toga da oni u Kikindi i u Severnobanatskom okrugu ostanu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. stav 1. da se dodatno definiše još jedan osnovni pojam u Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije. S obzirom na to ovaj zakon reguliše i srednjoročno planiranje i upravljanje sistemom javnih politika nužno ga je doneti i usvoji u danu za glasanje, pre svega zbog toga što u prošlosti imamo dosta primera lošeg planiranja i posledice koje to loše planiranje proizvede.

Tako imamo reformu sudstva iz 2008. godine koja je kratkoročno, možda donela koristi DS, ali srednjeročno kao što planira ovaj zakon moglo je da dovde samo do toga da se naruši nezavisnost sudstva, takođe i donesu manje kvalitetne presude.

Takođe, imamo jedan od loših primera planiranja prošlosti, to je kada je donet 2011. godine Zakon o socijalnoj zaštiti, tim zakonom su prenete nadležnosti na lokalne samouprave, tj. date su im obaveze da finansiraju određene usluge socijalne zaštite, ali transfer sredstava nije prenet na lokalne samouprave, to je ispravljeno tek 2016. godine i već pet godina nakon donošenja zakona, kada su prvi transferi dati lokalnim samoupravama u Srbiji.

S druge strane, jedan od najboljih primera dobre javne politike i dobrog planiranja je stopa inflacije u Republici Srbiji, koja je u poslednjih pet godina stabilna, mala i dobro planiran.

Imamo primere dobrog planiranja u mnogim lokalnim samouprava u Srbiji danas koje su dobro isplaniranom i racionalnom potrošnjom i racionalizacijom javne uprave dovele do uštede u budžetu i koja su dovela do mogućnosti da se ulaže u infrastrukturu i industrijske zone tako i grad Kikinda iz kojeg ja dolazim, je upravo racionalizacijom u trošenju i racionalizacijom u javnom sektoru, došlo je do toga da je u 2015. godine otvorena prva industrijska zona u ovom gradu, a danas baš zbog otvaranja te industrijske zone u četiri strane firme radi preko 800 ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, mi smo ovde u Narodnoj skupštini prošle godine ratifikovali Ugovor o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KfW za program vodosnabdevanja i kanalizacije u četiri grada i opštine među kojima je i Kikinda. Tu su, naravno, i Vrbas, Paraćin i Knjaževac. Ovaj zajam je izuzetno povoljan, sa fiksnom godišnjom kamatom od 1,1% i periodom otplate od 15 godina, s tim da je poček otplate pet godina.

Jedan od preduslova za dobijanje ovog kredita bila je pre svega uspešno izvedena reforma javnog sektora u Kikindi, gde smo mi četiri javna preduzeća spojili u jedno, napravili ogromne uštede, zatim vraćanje svih dugova koje je SNS 2013. godine zatekla od strane DS i njenih derivata, stabilizacija gradskog budžeta i to je sve urađeno kako bi ovaj projekat bio sproveden na tržišnim vrednostima. Sledi potpisivanje posebnog ugovora.

Ovo je upravo jedan primer efikasnosti, na šta se i odnosi moj amandman, dobrog planiranja jedne gradske uprave koja će napokon da reši pitanje koje u Kikindi postoji već 30 godina, a to je pitanje loše i nekvalitetne vode. Mi očekujemo, zahvaljujući gradskoj upravi i podršci Vlade, da za četiri godine u Kikindi poteče čista voda iz slavina. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije radi dodatnog definisanja predmeta ovog zakona.

S obzirom, da ovaj zakon koji je pred nama reguliše planski sistem Republike Srbije, odnosno unapređenje sistemom javnih politika, srednjoročno planiranje, planska dokumenta, tj. vrstu sadržinu i međusobnu usklađenost planskih dokumenata, smatrala sam da predmet ovog zakona posebno treba povezati sa unapređenjem pravosuđa u Republici Srbiji. Zašto nam je ovo bitno? Ovo nam je bitno pre svega zbog toga što je Republika Srbija otvorila i u pregovorima je sa EU u vezi sa Poglavljima 23. i 24. gde se upravo Poglavlje 23. odnosi na pravosuđe i osnovna prava, a između ostalog na reformu pravosuđa i antikorupcijsku politiku. Ali, ono što je za Republiku Srbiju treba da bude mnogo bitnije od ovog prvog razloga koji sam navela, to je da planski sistem pravosuđa treba napokon dovede do toga da sudijska funkcija može dostojanstveno da se vrši.

Znači, ukoliko bi napravili novi planski sistem unapređenja pravosuđa treba da se prvo vidi kakvo je stanje koje se tiče resursa u pravosuđu. Da li su sudije dovoljno obučene da donose nezavisne presude, da li sudije dovoljno obučene da u potpunosti primene Zakon o elektronskoj upravi, koji smo nedavno usvojili, u kakvom su stanju zgrade gde se odvijaju suđenja, kakve su kancelarije u kojima su sudije sude, da li je potrebno plansko-investiciono ulaganje u te zgrade, a sa druge strane ukoliko država tim planskim sistemom omogući da sudije dostojanstveno vrše svoju funkciju i sudija sa druge strane treba da rade ono što je njihova osnovna dužnost i obaveza, a to je da samostalno i nezavisno sude uvek i ponovo treba insistirati na potpuno nezavisnosti sudova i da se napokon reši nelegalne privatizacije koje su iza nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman i na član Predloga zakona o NOKS da se doda tačka 11. koja se odnosi na afirmaciju stečenih kvalifikacija itd. Piše u amandmanu.

Veoma je bitno da kada govorimo o stečenim kvalifikacijama, govorimo i o njihovoj afirmaciji, odnosno realizaciji onih znanja koja deca, odnosno studenti steknu kako u osnovnoj, kako u srednjoj školi, tako i na fakultetima i otud amandman na član 4.

Mi smo u septembru mesecu prošle godine doneli nekoliko zakona koji su predstavljali početak reforme u prosveti - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju, takođe i osnovnom obrazovanju i Zakon o dualnom obrazovanju. Ovih dana je na dnevnom redu Zakon o NOK Republike Srbije, o prosvetnoj inspekciji, o udžbenicima, a kako je rekao ministar, na leto ili posle leta nas čeka još niz zakona, od kojih je jedan od veoma bitnih Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Kada se završi usvajanje ovih zakona, što se nadam da će biti pozitivno, tj. usvojeno u Skupštini, mi ćemo zaokružiti neki pravni okvir koji se odnosi na prosvetnu reformu. Taj pravni okvir svakako nije potpuna garancija da će sve biti onako kako mi zamišljamo da treba da bude, ali svakako da bez tog pravnog okvira promena u prosvetnom sistemu nema.

Za potpuno sprovođenje ovih navedenih zakona nije potrebno da postoji samo pravni okvir, nego da i ministarstvo, i lokalne samouprave, i škole, i fakulteti, i inspekcije, i roditelji, i đaci i studenti učestvuju u sprovođenju ovih zakona, a takođe i mi, poslanici koji treba da budemo promoteri svih ovih promena u prosveti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, kako bi u stavu 15. razjasnili još jednom pojam zbog toga što se ovaj član odnosi na razjašnjavanja određenih pojmova u predloženom zakonu.

Bez obzira što se ovaj zakon odnosi na prosvetu, pre svega na reformu prosvete, on se odnosi i na sve ostale oblasti našeg društvenog života, pa tako i na sudstvo, te sam ovu izmenu člana povezala sa unapređenjem sudstva.

Mi u Srbiji moramo da podignemo kvalitet sudstva da nam se ne bi ponavljalo, kao što je bio slučaj da pojedine sudije Miškoviću vraćaju pasoše, a zatim da postanu funkcioneri Jeremićeve ili bilo koje druge stranke. Moramo da podignemo kvalitet sudstva da nam se ne bi dešavalo da narod bude žedan pravde, a da sa druge strane gleda kako sudovi oslobađaju ili puštaju bez dokaza one koji su uništili fabrike, one koji su ostavili mnogo, mnogo ljudi bez posla, kako ih te iste sudije proglašavaju divnim i nevinim kao dečija suza.

Srbiji trebaju sudije koje će da sude u ime naroda, kao što piše na početku svake presude. Srbiji trebaju ljudi koji će znati da sude u ime naroda, a ne u ime tajkuna i njihovih političara. Srbiji trebaju sudije koje se ne biraju na sednicama opštinskog odbora DS, kao što je bio slučaj. Trebaju nam sudije koje će da reše ko je i kako privatizovao fabrike i uništio srpsku privredu, ko je ostavio radnike na ulicama i kako su se neki političari bogatili dok je država propadala. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Član 3. reguliše ciljeve NOKS-a o kome smo ovih dana naveliko pričali i smatram da u ovom članu treba dodati tačku koja će da se odnosi na sveukupni razvoj Republike Srbije, naravno, s posebnim osvrtom na uređenje sudstva u Republici Srbiji.

Još je prilikom donošenja Dušanovog zakonika 1349. godine u njemu pisalo da sudije treba da sude po zakonu, a ne da sude po strahu od carstva mi. Iako je od donošenja tog zakona prošlo gotovo 660 godina, danas izgleda neke sudije u Srbiji imaju veći strah od tajkuna, nego što su za vreme cara Dušana sudije imale od samog cara.

Imamo sa jedne strane SNS koja se bori za nezavisno i slobodno pravosuđe. Sa druge strane, imamo tajkune koji putem medija vrše pritisak na sudije, a sa treće strane narod koji želi pravdu, narod koji želi da zna ko je upropastio fabrike, ko je kriv za loše privatizacije i zbog čega je mnogo ljudi ostalo na ulici.

Bez obzira da li ovaj amandman bude usvojen u danu za glasanje ili ne, svakako je ovo veoma kvalitetan zakon koji će u danu za glasanje imati moju podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. To je član koji uređuje predmet ovog zakona, tj. ono šta se uspostavlja zakonom.

Na ovaj član sam predložila da se doda stav 3. koji posebno, tj. dodatno vezuje predmet ovog zakona sa sudstvom u Republici Srbiji.

Smatram da je veoma bitno, posebno vezati i nacionalni okvir kvalifikacija Srbija, tj. kvalifikacija Srbije sa sudstvom u Republici Srbiji, pre svega da bi se sprečila katastrofalna reforma sudstva, tj. pravosuđe koje se u Srbiji dogodila 2008. godine.

Postavlja se pitanje koje kvalifikacije su imali oni koji su 2008. godine išli sa spiskovima sa žutim spiskovima po sudovima Srbije i koji su paušalno određivali, koji sudija će da ostane na svom radnom mestu, a koji ne?

Postavlja se pitanje koje kvalifikacije su imali oni koji su u Kikindskom sudu bukvalno prepolovili broj sudija, odnosno nisu dozvolili reizbor sudija koji su bez obzira što su radili 20, 30 godina u struci bez ijedne mrlje, bez obzira što su se pridržavali zakona u potpunosti bili sklonjeni samo zbog toga što nisu odgovarali principima, odnosno kriterijumima DS.

Ove sudije su se pridržavale zakona i mislile su svojom glavom, ali očigledno da to nije bilo dovoljno, jer nisu mislile glavom DS.

Zbog toga smatram da je još jednom veoma bitno povezati kvalifikacije, posebno ih povezati sa sudstvom u Republici Srbiji, jer sudstvo predstavlja jedan od tri najvažnija stuba nezavisnosti, nezavisne podele vlasti, odnosno nezavisno sudstvo predstavlja jedan od ta tri stuba da bi došla neka bolja vremena, to nezavisno sudstvo treba da postoji i ono će doneti bolju budućnost budućim generacijama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, predstavnici Ministarstva, danas je ispred nas nekoliko zakona koji predstavljaju nastavak reforme koju smo započeli u jesenjem zasedanju 2017. godine, odnosi se i na reformu državne uprave a takođe se odnosi i na veoma hrabre reforme obrazovanja u Srbiji, odnosno reformu prosvete.

Ako se osvrnemo na zakon o elektronskoj upravi, možemo reći da je to jedan veoma sveobuhvatan zakon koji donosimo posle godinu i po dana i nakon konsultacija sa svim relevantnim faktorima za donošenje ovog zakona. Ne možemo da kažemo da do sada nisu postojali propisi koji se tiču elektronske uprave, ali smo svedoci da pojedine lokalne samouprave različito tumače ove propise koji postoje, takođe i pojedini organi ili organizacije u skladu sa svojim shvatanjima tih propisa ili u skladu sa svojim znanjem tako tumače i tako primenjuju postojeće elektronske propise. Znači, nužno je bilo donošenje ovog zakona, pre svega da bi se ujednačila praksa kako u svim lokalnim samoupravama, tako i u organima i organizacijama.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je standardizacija, otvorenost, transparentnost i pre svega bolja komunikacija kako između državnih organa i između sebe, tako između državnih organa i stranaka, odnosno fizičkih i pravnih lica u Srbiji. Cilj je da se smanji broj čekanja na šalterima, cilj je da se smanji i vreme koje se provede prilikom komunikacije sa državnom upravom, a takođe i novac.

Koliko sam čula, u okviru Ministarstva su za lokalne samouprave sprovedene obuke za primenu ovog zakona, kao i u gradu Kikindi, odakle dolazim. Zaposleni u gradskoj upravi se veoma raduju potpunoj primeni ovog zakona, pre svega što će njima olakšati komunikaciju sa strankama koje kod njih dolaze, a takođe će sigurno svakoj stranci biti mnogo lakše kada na brži i efikasniji način bude mogla stranka da menja lična dokumenta, kada prilikom upisa deteta u vrtić ne bude trebalo da se vadi toliko papira, ne bude trebalo da se čeka na toliko šaltera.

Ono što mene uvek posebno obraduje je kada vidim da su na dnevnom redu zakoni koji menjaju obrazovanje u Srbiji. Danas su ispred nas tri takva zakona. Posebno me raduje svaka izmena u ovoj oblasti zbog toga što smatram da je obrazovanje, odnosno prosveta, životna, zbog toga što smo mi svi prošli kroz određeni sistem obrazovanja i želimo da posle nas dođu neki bolji i pametniji, a da bi posle nas došli bolji i pametniji, moraju da prođu kroz mnogo bolji obrazovni sistem od onog kroz koji smo prolazili mi.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, raduje me što je napokon jedinstveno regulisano postupanje prosvetne inspekcije, a ono što mi je posebno upalo u oko i što želim da pohvalim je to da se povećava broj preventivnih mera i savetodavna uloga prosvetne inspekcije. Mislim da to treba pre svega da bude zadatak ne samo prosvetne inspekcije, nego svake inspekcije u Srbiji.

Što se tiče zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, još jedan dokaz da u okviru reforme prosvete povezujemo svet obrazovanja i tržište rada, što je takođe za pohvalu, u naše ulaganje treba ulagati još više truda, još više novca.

Još jednom pohvaljujem sve ove reforme i naravno da ću danu za glasanje podržati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovane narodne poslanice i poslanici, poštovani ministri i predstavnici ministarstva, pred nama su danas četiri zakona, iako su iz dva različita ministarstva, možemo reći da oni imaju iste ciljeve, a to su modernizacija i efikasniji rad organa javne uprave, lakši pristup uslugama organa javne uprave, smanjenje troškova poslovanja organa javne uprave, a, takođe, i privrednog sektor i građana koji su povezani sa organima javne uprave, i efikasniji i ljubazniji i bolje upućeni službenici.

Ono što je moralo da prethodi donošenju ovih zakona, što možemo da kažemo da je bilo veoma hrabro da se uradi, to je donošenje zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, pa tako možemo reći da je za 37.900 manje i zaposleno u javnoj upravi od kraja 2013. godine, a uključujući i javna preduzeća, to je 80.000 ljudi.Iako, možemo reći, da je to na neki način bilo teško, jer opet, radi se o životima ljudi, moramo reći da je to bilo nužno zbog toga da bi uprava bila danas efikasna i prilagođena potrebama građana.

Svakako je donelo uštede u budžetu Republike Srbije, pa tako možemo da kažemo da je u 2016. godini, ušteđeno 43 miliona evra, a od maja 2013. godine preko 100 miliona evra.

Ono što će olakšati implementaciju i ovih zakona koji su danas ispred nas, a i uopšte zakona koji se odnose na reformu javne uprave, je to, da su iz sredstava budžeta EU obezbeđeni 80 miliona evra koji će se za period od 2016. do 2018. godine biti utrošeni na reformu državne uprave i to sve zahvaljujući prezentovanim rezultatima sveobuhvatne reforme koja se desila u prethodnih nekoliko godina u organima državne uprave.Ono što je bitno i što je novo što se uređuje ovim zakonima, a to je pre svega, osnivanje Nacionalne akademije, zatim, prvi put se uvodi obrazovanje državnih službenika na svim nivoima, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, uvode se obuke za sve oni koji su zaposleni u državnoj upravi, pa tako i za rukovodioce, jer svi manje više dolazimo iz lokalnih samouprava. Ovde znamo otprilike kakvo je stanje u lokalnim samoupravama i možemo reći da se dosta mladih kadrova koji se zapošljavaju u državnoj upravi nemaju mnogo toga da nauče, tako da i obrazovanje onih koji rukovode u državnoj upravi je značajno kako za njih same, tako i za one koji od njih uče.

Ovim zakonima se uvodi i obrazovanje, tj. obuke kako za tehničke veštine, tj. za administrativne procedure, poznavanje rada uprave, takođe i takozvane meke veštine koje su veoma bitne za rad u svim organima, pa tako i organima u državnim upravama, kao što su komunikacija, lidersko upravljanje projektima.

Po prvi put je ovim zakonima regulisano elektronsko čuvanje, elektronska dostava i elektronski pečat. Sve ove reforme neće ići lako, pre svega zbog toga što treba usaglasiti mnoštvo i podzakonskih akata i drugih zakona sa ovim zakonima koje treba da izglasamo u narednih par dana, a takođe i zbog ljudskog faktora.

Mi smo u Kikindi, krajem 2013. godine, uveli elektronsku skupštinu, a to je da se materijal dostavlja elektronski Gradsko veće i možemo reći da je u početku bilo malih problema, pre svega zbog ljudskog faktora i onih ljudi koji su u gradskoj upravi, u sekretarijatu radili 20-30 godina, i kojima je bio problem da sad elektronski dostavljaju materijal, međutim možemo reći da je to, pre svega, uštedelo vreme zbog toga što je mnogo brže poslati mejl, nego onaj koji ide od čoveka do čoveka da dostavlja taj materijal, a takođe da je došlo i do uštede u budžetu Kikinde.

Isto, jedan od primera i na primer, Agencija za borbu protiv korupcije o kojoj smo prethodnih dana vodili neke polemike, naime, u koliko hoćete da prijavite imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije prvo treba da popunite mejl u kojem dajete i svoje lične podatke, između ostalog i lični matični broj, nakon toga kada pošaljete imejlom dobijate bar kod, treba da potpišete taj dokument i da ga pošaljete na Agenciju za borbu protiv korupcije ili da ga lično odnesete. Čemu, ukoliko je on već poslat na mejl, ne vidim razlog zbog čega bi on trebao da se lično ili poštom šalje? Tako da, verujem da će i ovaj nedostatak biti usaglašena sa novim zakonom koji treba da usvojimo u narednih par dana.Ono što je osnovno, bez obzira na neke kritike koje su upućivane prethodnih dana na ovaj zakon, je - da li su građani zadovoljni radom organa javne uprave, mislim da nisu, i zbog toga je veoma bitno da uprava i službenici moraju da hvataju korak sa tokovima, da odgovaraju na zahtev privatnog sektora i građana. Ova reforma je nužna. Reforme rade i mnogo razvijenije zemlje, pa tako moramo i mi u Srbiji, tako da puna podrška donošenju ovim zakonima. Zahvaljujem.