ALEKSANDRA MAJKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1979. godine. Živi u Kikindi.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Završila Gimnaziju “Dušan Vasiljev”, pa potom Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Na izborima 2008. izabrana je za odbornicu u Skupštini opštine Kikinda i Skupštini AP Vojvodine na listi Srpske radikalne stranke. Septembra 2008. prelazi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u grupu “Napred Srbijo”, i postaje član Srpske napredne stranke. Na lokalnim izborima 2012. godine ponovo je izabrana za odbornicu. Na sednici SO Kikinda održanoj 13.septembra 2013. godine izabrana je za predsednicu SO Kikinda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 0
  • 13
  • 8
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 18 dana i 9 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, danas je na dnevnom redu set krivičnih zakona kojima ćemo uneti izmene u dve veoma važne oblasti, u oblast borbe protiv korupcije i u oblast pooštravanja kaznene politike.

Kada govorimo o novom zakonu o sprečavanju korupcije, treba da se osvrnemo na to da postoji Zakon o Agenciji za sprečavanje borbe protiv korupcije, međutim u tom zakonu je prilikom njegove primene došlo do manjkavosti, pa je zbog toga potrebno uneti novine u ovaj zakon, a takođe stari zakon se, iako se odnosio samo na Agenciju za borbu protiv korupcije, je regulisao i neke preventivne mere i mnogo je celishodnije u novi Zakon o sprečavanju korupcije uneti te mere, nego ga regulisati prethodnim zakonom.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to je na neki način samo praktično usaglašavanje sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine, odnosno sa glavom koja se odnosi na krivična dela protiv privrede i to su zakoni koji do sada u raspravi danas i juče nisu oduzimali najviše vremena prilikom raspravljanja. Po meni je to na neki način i normalno zbog toga što Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa pravom treba da zaokuplja najviše pažnje narodnih poslanika.

Ovaj zakon se donosi na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“, koji je potpisalo preko 158.000 ljudi. To je tri puta više potpisa nego koliko je potrebno da se neka inicijativa našla pred narodnim poslanicima, što govori o značaju koji ova tema treba da ima za nas i prilikom raspravljanja o zakonu i značaju ove inicijative, prilikom glasanja, odnosno donošenja odluke o prihvatanju ovog zakona.

Ova inicijativa je tražila, odnosno zahtevala da se za najteža krivična dela kao što je silovanje, obljuba nad maloletnim detetom, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja kada za svoju posledicu ima smrt deteta, bremenite žene ili nemoćnog lica, bude kažnjena kaznom doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta. Treba napomenuti da je radna grupa, koja se bavila mogućnošću uvođenja doživotnog zatvora, još 2015. godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora, ali naravno da je Fondacija „Tijana Jurić“ bila presudna da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu danas i juče i narednih dana.

Predlagač ovog zakona ide i korak dalje, pa se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela takođe predviđa kaznu doživotnog zatvora s tim da se tu dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta. Tu se pre svega radi o krivičnom delu ubistva predstavnika najviših državnih organa, genocid, terorizam, upotreba smrtonosne naprave i druga krivična dela.

Analizom kaznene politike u okruženju Srbije, ali i drugim zemljama Evrope i sveta došlo se do zaključka da Srbija ima veoma blagu kaznenu politiku, te stoga podržavam uvođenje većih kazni za krivična dela – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga, za ubijanje i zlostavljanje životinja, krivično delo – nasilje u porodici, za sprečavanje službenih lica u vršenju službene dužnosti, napad na službeno lice. Podržavam i strožiju kaznenu politiku za povratnike i višestruke povratnike.

U jednom delu naše javnosti, pre svega to su određeni pojedinci i nevladine organizacije, se čuje stav da je uvođenje doživotnog zatvora protivno evropskim vrednostima i protivno nekim evropskim zakonima i normama. Međutim, to su isti oni pojedinci i nevladine organizacije koje su pre nekoliko meseci govorile kako parlament i Vlada neće da stave na dnevni red Tijanin zakon. Danas kada ga imamo na dnevnom redu, ti pojedinci i nevladine organizacije kritikuju što se ovaj zakon našao na dnevnom redu.

U odbranu ovog zakona treba napomenuti da kaznu doživotnog zatvora nije izmislila Srbija. Kaznu doživotnog zatvora imaju i Austrija, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Finska, Italija i druge zemlje. A kaznu doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta imaju Litvanija, Malta, Belgija, Holandija, Mađarska i druge zemlje.

Iz toga se vidi licemerje onih koji kritikuju današnji dnevni red i kada govore o posledicama koje će doživotni zatvor imati za učinioce krivičnih dela treba pre svega da razmisle o posledicama koje ova krivična dela ostavljaju kako na žrtvu, tako i na njenu porodicu, na okolinu, na prijatelje i na celokupno društvo Srbije.

Svaki čovek, a naročito mi koji se bavimo politikom treba da budemo društveno odgovorni i treba da stanemo na stranu nemoćnih i slabijih, a to su svakako deca, trudnice i nemoćna lica. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, kao i sve ostale koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, nedavno je jedan od ministara Vlade Republike Srbije posetio Kikindu i istakao da je Kikinda najbolja gradska uprava koja sprovodi elektronsku platformu Zakona o upravnom postupku, zakona koji smo doneli pre nekih godinu dana.

Ta elektronska platforma služi razmeni podataka između organa državne uprave, odnosno služi tome da građani ne moraju da idu od šaltera do šaltera da bi prikupljali određene papire, da bi završili neki svoj posao.

Takođe je istaknuto da je Kikinda pionir u racionalizaciji javne uprave i to je Kikinda uradila pre nego što su donete državne mere koje su regulisale tu oblast, što je, naravno, dovelo do toga da se izvrši fiskalna konsolidacija i da dođe do priliva investicija.

Zbog toga što je urađeno nas raduje i donošenje ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji će ponovo doprineti razmeni elektronskih podataka i gde će se na jednom mestu nalaziti podaci o svim osiguranicima i svim firmama koje zapošljavaju te osiguranike i ažuriraće se na dnevnom nivou, što će sigurno doprineti da državna, odnosno javna uprava bude još modernija u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Ovaj član se odnosi na predmet ovog predloga zakona.

Predlog ovog zakona je za razliku od većine zakona koji su danas na dnevnom redu, potpuno nov zakon, ali reguliše ona pitanja koja su nas dugo mučila u prošlosti a koja se tiču elektronske uprave, odnosno elektronskog vođenja baza podataka.

Ovaj predlog zakona se odnosi na sve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja kako za organizacije u vezi sa penzijskim i invalidskim sistemom organizacije koje se odnose na slučaj nezaposlenosti, ali takođe i za zdravstveno osiguranje, ali ono što je najznačajnije, po meni, u ovom zakonu je zbog toga što on uvodi jedan sveobuhvatan centralni registar, odnosno centralnu bazu podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka, a u vezi sa svim obveznicima socijalnog osiguranja.

Znači, da ovaj predlog zakona ne samo što obuhvata sve organizacije obavezanih socijalnih osiguranika nego obuhvata i sve poslodavce i sve osiguranike i jasno je kako će on na ovaj način uticati na povećanje efikasnosti lokalne samouprave, ali takođe na povećanje efikasnosti celokupne državne uprave. Ovaj zakon je u skladu sa jednim od bitnih prioriteta programa naše Vlade, a to je prioritet da naša uprava treba da bude dobra, da bude elektronska i u službi svih građana. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Kikinda, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština opštine Kikinda (Odbornik) Grad Mesečno 15000.00 RSD 20.05.2016 -
Predsednik Skupština opštine Kikinda Opština Mesečno 80000.00 RSD 13.09.2013 - 20.05.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 12:46