| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 5 godina i 21 dan i 20 sati
Poštovana gospođo Majkić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 25 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, na dnevnom redu današnje sednice se nalazi set od 12 zakona koji samo na prvi pogled izgledaju da regulišu različite materije. Međutim, kroz svih ovih 12 zakona se prožimaju tri cilja koje treba da postignu ovi zakoni kada krenu da se primenjuju. To je, pre svega, razvoj privrede, borba protiv kriminala i korupcije i, takođe, elektronska komunikacija, odnosno komunikacija elektronskim sredstvima.
Kada smo kod razvoja privrede, ovo se pominje, pre svega, u Zakonu o javnim nabavkama, jer se u njemu govori o stvaranju uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki i povećanje sistema konkurentnosti, ali ono što je veoma bitno je da se podstiče učešće malih i srednjih preduzeća, kako bi privreda i u ovom aspektu krenula da se razvija u širem smeru u Srbiji.
Takođe se razvoj privrede pominje u Zakonu o privrednim društvima, a gde se stimulišu zaposleni da postanu članovi privrednog društva i da steknu učešće u kapitalu privrednih društava po povlašćenim cenama, što se pokazalo kao dobra praksa u razvijenim zapadnim društvenim sistemima i u SAD.
Zakon o carinskoj tarifi propisuje povećanu angažovanost proizvodnih kapaciteta u domaćim fabrikama i povećanje konkurentnosti gotovih proizvoda. To se ovde odnosi na traktore na domaćim i svetskim tržištima.
Tu je, takođe, i Zakon o duvanu koji unapređuje poslovni ambijent u delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.
Kada se govori o cilju borbe protiv kriminala i korupcije, naravno da je tu Zakon o javnim nabavkama, naravno da je tu Zakon o javnom dugu koji predviđa da se… Umesto do sada, kada se tražila saglasnost Ministarstva finansija za zaduživanje lokalne samouprave, ranije se tražilo mišljenje, a sada se traži saglasnost Ministarstva finansija da bi se lokalna samouprava mogla zadužiti.
Tu je i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji unapređuje postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja i vrši usaglašavanje sa međunarodnim standardima, ali i nekoliko zakona koji su u vezi upravo sa ovim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja, kao što su Zakon o igrama na sreću koji reguliše ovu oblast igara na sreću, takođe i Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i Zakon o posredovanju, prometu i zakupa nekretnina koji novim odredbama teži da spreči kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretninama.
U Zakon o prekršajima uvodi se nova zaštitna mera, a to je mera koja je u vezi sa novim Zakonom o javnim nabavkama koji je, takođe, danas na dnevnom redu, a to je mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki. To je privremena mera i može da traje najduže dve godine i sprovodi se od izricanja pravosnažne sudske presude kojom je izrečena kazna za prekršaj.
Treći cilj - elektronska komunikacija, a spominje se u Zakonu o javnim nabavkama, gde se propisuje da će se podnošenje i otvaranje ponuda u postupcima odvijati elektronskim putem. Zatim se u Zakonu o rokovima i izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama govori o registrovanju elektronskih faktura i u Zakonu o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se pominje jedinstveni Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.
Ova tri cilja, koji se prožimaju kroz 12 zakona koji su ispred nas - razvoj privrede i borba protiv kriminala i korupcije i elektronskih komunikacija, nas približavaju EU i sređenijim društvenim sistemima. Takođe ova tri cilja su u skladu sa ciljevima koje je postavila Vlada u svom programu 2017. godine, a to su brži privredni rast, povećanje efikasnosti i pružanje javnih usluga i digitalizacija, što govori o doslednosti i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine i predsednika države o tome da Srbija postane lepše, pristojnije, prijatnije i mnogo bolja za život za ubuduće. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, veoma često, kao što je rekao jedan naš kolega, vas viđamo ovde u Narodnoj skupštini. Kao što znate, često volim da pričam kada su vaši zakoni na dnevnom redu, pre svega zbog što smatram da ste kada ste krenuli da se bavite obrazovanjem u Srbiji preuzeli jedan veliki i ogroman kolač koji ima mnogo problema, koji je imao mnogo problema u svom sastavu i svi ovi zakoni koje donosimo i koje ćemo donositi u nekom narednom periodu predstavljaju vašu hrabrost, i vaših saradnika, naravno, da uđete u jednu veliku reformu obrazovnog sistema.
Danas nam je na dnevnom redu Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Jedan, po meni, od dva zakona na dnevnom redu koji je manje bitan od onog koji sledi, to je zakon koji smo i mi na neki način preuzeli obavezu da donesemo zbog pristupanja EU i to je zakon koji će se primenjivati onog dana kada mi pristupimo EU. U svakom slučaju je značajno da ga na vreme donesemo, pre svega zbog obaveza koje smo preuzeli, a i zbog toga da na vreme regulišemo slobodu kretanja radne snage i slobodu pružanja usluga, a neke odredbe od tog zakona će krenuti i ranije da se primenjuju, kako bi stvorili uslove za primenu svih ostalih odredaba kasnije.
Onaj zakon koji je ranije najavljen, za koji se ja veoma radujem što ga vidim danas pred nama u Narodnoj skupštini, to je Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Mislim da o ovom dualnom modelu studija u visokom obrazovanju treba mnogo, mnogo da se priča u našem društvu. Mi smo 2017. godine doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji se odnosi na srednje škole, 2017. godine je 400 đaka bilo u ovom programu, godine 2018. čak 11 puta više, odnosno 4.500 đaka, a ove 2019. godine 7.400 đaka je u ovom pilot projektu dualnog obrazovanja u srednjoj školi.
Iako smo mi na neki način preuzeli dosta zakonskih odredaba iz zemalja EU, možemo reći da je ovaj model dualnog obrazovanja koji se sprovodi u srednjim školama u svojoj praksi stekao niz specifičnosti koje su karakteristične upravo za našu zemlju, za naš sistem koji smo do sada imali, neku tradiciju koja kod nas postoji. U izradi Predloga ovog zakona su učestovali eminentni stručnjaci, učestvovali su profesori svih najvažnijih i najeminentnijih fakulteta u Srbiji. Model dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama se primenjuje u mnogim zemljama EU i verujem da će se ono odlično primenjivati i u Republici Srbiji.
Kada budemo usvojili, a nadam se da ćemo uskoro usvojiti ovaj zakon, on će biti veoma značajan kako za visokoškolske ustanove, tako će biti značajan i za poslodavce, naročito za one firme koje imaju razvojno istraživački karakter, ali će, ono što je po meni značajno, biti veoma značajan za svakog pojedinca koji bude studirao u Srbiji i onog koji bude završio fakultet u Srbiji zbog toga što će kompanija koja se bavi istraživačkim i razvojnim radom obratiti pažnju na studenta od samog početka njegovih studija, pratiće ga kroz studiranje i kada završi fakultet gledaće da ga zaposli u što kraćem roku, sa povoljnim ugovorima o radu, kako bi što više mladih ljudi ostalo u Srbiji.
Kao što je jedan poznati autor davno rekao, ima samo jedna stvar gora od toga da školujete ljude pa da vam oni odu iz zemlje, a to je da ih ne školujete pa da vam ostanu u zemlji. Mislim da će ovaj zakon o dualnom visokoškolskom obrazovanju da doprinese tome da što više mladih ostane u Srbiji i da dobiju što kvalitetnije ovde obrazovanje.
Ne uzimajući u obzir da li je značaj ovih zakona koji su danas na dnevnom redu veći od Zakona o obrazovanju koje smo do sada donosili ili od onih koji će sutra biti na dnevnom redu, ne ocenjujući koliko će bilo koji od tih zakona doprineti razvoju obrazovanja, prosvete, nauke uopšte u budućnosti u Srbiji, mislim da je svaki od njih veoma značajan, jedna kockica u slagalici koja doprinosi sveobuhvatnoj reformi obrazovanja u Srbiji.
Pre svega, ta sveobuhvatna reforma treba da ide na to da odgovori potrebama tržišta rada, jer mi smo bili u situaciji da vidimo kako je to izgledalo kada imamo mnogo školovanih kadrova koji nemaju gde da se zaposle. Jedan od takvih primera je bila i Viša vaspitačka škola u Kikindi, gde mi u Kikindi imamo toliko vaspitačica da ne možemo da ih zaposlimo u narednih 50 godina, onih koje su završile tu Višu pedagošku školu. Sad postoji treći i četvrti stepen, znači, narednih 50 godina Kikinda sa okolinom nema potrebu za tolikim brojem vaspitača i neće se ispraviti samo ova greška, nego i greška u celoj Srbiji.
Hvalili smo dosta vaše zakone koji su bili pred Narodnom skupštinom, mislim da su i ovi koji su danas na dnevnom redu vredni pohvale, ali me raduju i najave koje uglavnom čitam, vaše najave u reformi obrazovanja koje uglavnom čitam u medijima, a to je pre svega – jedan udžbenik za jedan predmet, gde će se odrediti koji je osnovni redovni udžbenik, kada će ostali udžbenici biti u digitalnoj formi.
Veoma me raduje i to što ste najavili da će svake naredne godine biti 10.000 novih digitalnih učionica kako bi išli u pravcu digitalizacije obrazovanja, ali uopšte i kako bi ispunjavali jedan od osnovnih principa koje je Vlada postavila pred sobom, a to je digitalizacija celokupne javne uprave. Niko u Srbiji ne može da kaže da se ne raduje povećanju plata zaposlenih u prosveti, koja je konstantna i koja se opet najavljuje.
Ono što je meni veoma interesantno, što sam po prvi put neki dan čula u medijima, to je najava vašeg projekta – studiraj u Srbiji gde se najavljuje da će u naredne tri godine 30.000, to je procena, da će 30.000 stranih studenata studirati u Srbiji. Mi za sada imamo oko 1.500, ukoliko sam ja dobila dobar podatak, a to su uglavnom studenti iz Grčke, Rusije, bivših SSSR, Turska, Irak i pojedine afričke zemlje, Kine, Ujedinjeni Arapski emirati. Ukoliko bi to ispunili to bi bilo sjajno za državu Srbiju, a koliko čujem da je već u 68 različitih zemalja sveta, preko naših konzulata i ambasada, materijal koji će da promoviše naše univerzitete, a takođe se najavljuju i neki sledeći koraci koji će to da promovišu.
Ono što je takođe značajno jeste uvođenje posebne budžetske linije za osnaživanje Šangajske liste i niz nekih novina koje ćemo uskoro imati pred sobom i koje ćemo moći da podržimo. Do sada smo usvojili Zakon o fondu i nauci i Zakon o nauci i istraživanjima gde se 1.100 mladih istraživača za narednih pet godina ima sigurna primanja. Bez obzira da li ulažemo u obrazovanje ili ulažemo u nauku one se svakako međusobno podudaraju, oblasti koje jedna drugu hrane i mene jako raduje zbog toga što se napokon posle one uravnilovke koju smo nasledili iz nekog prethodnog perioda i koja se u našem društvu zadržala iz nekih prethodnih perioda kada se vodilo računa uglavnom o onim pojedincima koji su loši i kojima se pomagalo, sada napokon imamo brigu i o onim najboljima. A ko je najbolji? Najbolji su oni koji se bave istraživanjima, naukom i studenti u našoj zemlji.
Jako je lepo da Srbiju predstavljaju mladi sportisti kao što su odbojkašice, košarkašice, teniseri. To je sjajno i veoma smo ponosni na njih, ali mislimo da Srbija ima i dovoljno mladih, obrazovanih ljudi koji treba da nas predstavljaju i u matematici, robotici, u fizici, u istraživanju, i u umetnosti. Koliko god novca da ulažemo u prosvetu i u nauku mislim da nikada za njih neće biti dovoljno. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, bez namere da se danas stavljam niti na stranu izvršnih poverilaca, niti na stranu izvršnih dužnika, jer svaki građanin Republike Srbije treba da bude potpuno ravnopravan i pred Ustavom i pred zakonom. Ne mogu da sakrijem da mi se lično dopada što izmene i dopune ovog zakona imaju socijalnu komponentu i što ove izmene i dopune zakona idu u pravcu toga da se olakša položaj izvršnog dužnika u mnogo odredaba.
Svaki građanin treba da zna od 1. januara 2020. godine kada krene da se primenjuje ovaj zakon da ukoliko budu dužni za komunalne usluge do 5.000 evra, odnosno do nekih 600.000 dinara otprilike, neće moći da im se proda jedina nekretnina, bilo da je u pitanju kuća ili stan. Takođe svaki građanin u Republici Srbiji treba da zna da od 1. januara 2020. godine na ime duga od njihove plate ili od njihove penzije će moći da se skine mnogo manji iznos, nego što je to bilo do sada.
Tako, da ukoliko je u pitanju plata, do sada je moglo na ime duga skine dve trećine plate, a od 2020. godine to će biti jedna polovina plate, osim ukoliko je u pitanju minimalac od koga se ranije skidala jedna polovina, a sada će moći da se skine do jedne četvrtine. Što se tiče penzija ranije je bilo da se na ime duga može skinuti dve trećine penzije, sada je u pitanju jedna trećina, a za minimalne penzije jedna desetina, do sada je bila jedna polovina penzije, naravno to je jedna četvrtina za penzije koje ne prelaze iznos prosečne penzije.
Treba da se zna da su izvršitelji u Srbiju došli 2011. godine, da je tada donet prvi zakon koji je regulisao njihov položaj. Nekoliko puta je ovaj zakon menjan, donet je 2015. godine, a onaj koji je stupio na snagu 2016. godine. Međutim, kako je zakon ovaj, kao i bilo koji drugi, potpuno živ organizam, normalno je da posle određenog broja godina uoče nedostaci u zakonu koji je donet 2016. godine i veoma je pravedno i pošteno da se kaže da zbog nekih nedostataka u međuvremenu treba doneti ove izmene i dopune zakona, ne samo zbog toga što postoje određene nejasnoće u sadržini zakona koje se ne mogu istumačiti, nego pre svega i zbog zloupotreba koje su se desile u prethodnih nekoliko godina.
Radna grupa, kako smo čuli od ministarke, je bila sastavljena od pojedinaca iz različitih, a veoma bitnih sektora za donošenje ovih zakona. Samim tim što se menja oko 170 članova ovog zakona, možemo da verujemo da su imali ozbiljan pristup prilikom menjanja ovog zakona.
Jedan od ciljeva zakona koji sam pomenula, to je svakako ta socijalna komponenta odredaba koje se menjaju, kao što sam pomenula, da je povećan prag plata i penzija koji su zaštićeni od izvršenja, da jedina nepokretnost ne može da se oduzme za dug, komunalni dug do pet hiljada evra. Ali, treba napomenuti ono što građani treba da znaju u kontaktu sa izvršiteljima, da ono što nije menjano, a i dalje važi, da izvršitelji ne mogu da izvrše zaplenu odeće, obuće i drugih predmeta koji su za ličnu upotrebu pojedinaca i porodice. Takođe ne mogu da zaplene hranu i ogrev za narednih tri meseca, a takođe od izvršenja su bila izuzeta i dalje su izuzeta sva socijalna davanja, sva davanja na osnovu invalidnine, kao i davanja na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.
Ove povlastice su i proširene, tako da su poljoprivrednici do sada bili izuzeti od zaplene do deset ari njihovog zemljišta. Sada je to prošireno i na poljoprivredne mašine, oruđe za rad, što je veoma značajno za kraj iz kog ja dolazim, pošto se mnogo stanovništva bavi poljoprivredom.
Ono što je najviše zaokupljalo javnost, možda čak i više od problema onih koji su imali problem sa zloupotrebom, koji su imali problem zaplene imovine, su zloupotrebe od izvršitelja, tako da pozdravljam uvođenje antikoruptivnih mera u ovom zakonu, kao što su da se pojačava pravilo ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, zatim u budžetskim predmetima su manji troškovi i manje naknade za javne izvršitelje, što je veoma dobro, jer se u praksi pokazao veliki broj predmeta upravo kada je dužnik bila Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili indirektni i direktni korisnici budžeta kojih je do sada bilo najviše.
Tu je onemogućavanje i multiplikovanih troškova u postupku izvršenja, ali ono što ja smatram da je pun pogodak, odnosno najbitnije u izmenama i dopunama ovog zakona je uvođenje elektronskih aukcija, tj. javnih nadmetanja, jer svi smo mi u kontaktu sa građanima i svim mi čujemo kako se od aukcije do aukcije pojavljuje isti broj ljudi, na koji način dolaze do nekretnine, za koju cenu kupuju te nekretnine, koliko malo vremena treba da prođe da bi te nekretnine prodali za mnogo veće iznose i sl. Tako da, mislim da ova elektronska aukcija može da reši veliki broj problema koji se javljaju u praksi.
Sva ova naša diskusija često možda ide u pravcu osuđivanja javnih izvršitelja i mislim da bi tu trebalo, kao što je kolega prethodno rekao, promeniti percepciju pristupanja prema javnim izvršiteljima. Verujem i znam da postoje oni koji zloupotrebljavaju zakon i postupaju protivno onome za šta je institucija izvršitelja osnovana, ali verujem da postoje pošteni ljudi koji su izvršitelji. Ne treba zbog manjine osuditi sve one koji pošteno rade svoj posao. Taj posao sigurno nije lak i sigurno niko ne uživa u tome da ide i bilo kome drugom pleni imovinu.
Da li će ove izmene zakona u potpunosti rešiti probleme koje imamo u praksi, to ne znam. Tu je veliki broj amandmana i pozivam vas da sa velikom pažnjom proučite amandmane koji su podneti, zbog toga što su amandmani podneti iz dobre namere. Verujem da ćemo doći do najboljeg rešenja za ovaj zakon, ali, samim tim koliko ste truda uneli i koliko je odredaba predloženo za izmenu i koliko se radna grupa posvetila ovom problemu, vidim da Ministarstvo ima dobru nameru da sve ove navedene probleme reši, tako da u danu za glasanje imate apsolutno moju podršku za ovaj zakon. Zahvaljujem.
(Kikinda, 15.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Skupština opštine Kikinda (Odbornik) | Grad | Mesečno | 15000.00 | RSD | 20.05.2016 - |
| Predsednik | Skupština opštine Kikinda | Opština | Mesečno | 80000.00 | RSD | 13.09.2013 - 20.05.2016. |