Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, na dnevnom redu današnje sednice se nalazi set od 12 zakona koji samo na prvi pogled izgledaju da regulišu različite materije. Međutim, kroz svih ovih 12 zakona se prožimaju tri cilja koje treba da postignu ovi zakoni kada krenu da se primenjuju. To je, pre svega, razvoj privrede, borba protiv kriminala i korupcije i, takođe, elektronska komunikacija, odnosno komunikacija elektronskim sredstvima.

Kada smo kod razvoja privrede, ovo se pominje, pre svega, u Zakonu o javnim nabavkama, jer se u njemu govori o stvaranju uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki i povećanje sistema konkurentnosti, ali ono što je veoma bitno je da se podstiče učešće malih i srednjih preduzeća, kako bi privreda i u ovom aspektu krenula da se razvija u širem smeru u Srbiji.

Takođe se razvoj privrede pominje u Zakonu o privrednim društvima, a gde se stimulišu zaposleni da postanu članovi privrednog društva i da steknu učešće u kapitalu privrednih društava po povlašćenim cenama, što se pokazalo kao dobra praksa u razvijenim zapadnim društvenim sistemima i u SAD.

Zakon o carinskoj tarifi propisuje povećanu angažovanost proizvodnih kapaciteta u domaćim fabrikama i povećanje konkurentnosti gotovih proizvoda. To se ovde odnosi na traktore na domaćim i svetskim tržištima.

Tu je, takođe, i Zakon o duvanu koji unapređuje poslovni ambijent u delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.

Kada se govori o cilju borbe protiv kriminala i korupcije, naravno da je tu Zakon o javnim nabavkama, naravno da je tu Zakon o javnom dugu koji predviđa da se… Umesto do sada, kada se tražila saglasnost Ministarstva finansija za zaduživanje lokalne samouprave, ranije se tražilo mišljenje, a sada se traži saglasnost Ministarstva finansija da bi se lokalna samouprava mogla zadužiti.

Tu je i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji unapređuje postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja i vrši usaglašavanje sa međunarodnim standardima, ali i nekoliko zakona koji su u vezi upravo sa ovim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja, kao što su Zakon o igrama na sreću koji reguliše ovu oblast igara na sreću, takođe i Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i Zakon o posredovanju, prometu i zakupa nekretnina koji novim odredbama teži da spreči kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretninama.

U Zakon o prekršajima uvodi se nova zaštitna mera, a to je mera koja je u vezi sa novim Zakonom o javnim nabavkama koji je, takođe, danas na dnevnom redu, a to je mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki. To je privremena mera i može da traje najduže dve godine i sprovodi se od izricanja pravosnažne sudske presude kojom je izrečena kazna za prekršaj.

Treći cilj - elektronska komunikacija, a spominje se u Zakonu o javnim nabavkama, gde se propisuje da će se podnošenje i otvaranje ponuda u postupcima odvijati elektronskim putem. Zatim se u Zakonu o rokovima i izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama govori o registrovanju elektronskih faktura i u Zakonu o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se pominje jedinstveni Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

Ova tri cilja, koji se prožimaju kroz 12 zakona koji su ispred nas - razvoj privrede i borba protiv kriminala i korupcije i elektronskih komunikacija, nas približavaju EU i sređenijim društvenim sistemima. Takođe ova tri cilja su u skladu sa ciljevima koje je postavila Vlada u svom programu 2017. godine, a to su brži privredni rast, povećanje efikasnosti i pružanje javnih usluga i digitalizacija, što govori o doslednosti i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine i predsednika države o tome da Srbija postane lepše, pristojnije, prijatnije i mnogo bolja za život za ubuduće. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, veoma često, kao što je rekao jedan naš kolega, vas viđamo ovde u Narodnoj skupštini. Kao što znate, često volim da pričam kada su vaši zakoni na dnevnom redu, pre svega zbog što smatram da ste kada ste krenuli da se bavite obrazovanjem u Srbiji preuzeli jedan veliki i ogroman kolač koji ima mnogo problema, koji je imao mnogo problema u svom sastavu i svi ovi zakoni koje donosimo i koje ćemo donositi u nekom narednom periodu predstavljaju vašu hrabrost, i vaših saradnika, naravno, da uđete u jednu veliku reformu obrazovnog sistema.

Danas nam je na dnevnom redu Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Jedan, po meni, od dva zakona na dnevnom redu koji je manje bitan od onog koji sledi, to je zakon koji smo i mi na neki način preuzeli obavezu da donesemo zbog pristupanja EU i to je zakon koji će se primenjivati onog dana kada mi pristupimo EU. U svakom slučaju je značajno da ga na vreme donesemo, pre svega zbog obaveza koje smo preuzeli, a i zbog toga da na vreme regulišemo slobodu kretanja radne snage i slobodu pružanja usluga, a neke odredbe od tog zakona će krenuti i ranije da se primenjuju, kako bi stvorili uslove za primenu svih ostalih odredaba kasnije.

Onaj zakon koji je ranije najavljen, za koji se ja veoma radujem što ga vidim danas pred nama u Narodnoj skupštini, to je Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Mislim da o ovom dualnom modelu studija u visokom obrazovanju treba mnogo, mnogo da se priča u našem društvu. Mi smo 2017. godine doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji se odnosi na srednje škole, 2017. godine je 400 đaka bilo u ovom programu, godine 2018. čak 11 puta više, odnosno 4.500 đaka, a ove 2019. godine 7.400 đaka je u ovom pilot projektu dualnog obrazovanja u srednjoj školi.

Iako smo mi na neki način preuzeli dosta zakonskih odredaba iz zemalja EU, možemo reći da je ovaj model dualnog obrazovanja koji se sprovodi u srednjim školama u svojoj praksi stekao niz specifičnosti koje su karakteristične upravo za našu zemlju, za naš sistem koji smo do sada imali, neku tradiciju koja kod nas postoji. U izradi Predloga ovog zakona su učestovali eminentni stručnjaci, učestvovali su profesori svih najvažnijih i najeminentnijih fakulteta u Srbiji. Model dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama se primenjuje u mnogim zemljama EU i verujem da će se ono odlično primenjivati i u Republici Srbiji.

Kada budemo usvojili, a nadam se da ćemo uskoro usvojiti ovaj zakon, on će biti veoma značajan kako za visokoškolske ustanove, tako će biti značajan i za poslodavce, naročito za one firme koje imaju razvojno istraživački karakter, ali će, ono što je po meni značajno, biti veoma značajan za svakog pojedinca koji bude studirao u Srbiji i onog koji bude završio fakultet u Srbiji zbog toga što će kompanija koja se bavi istraživačkim i razvojnim radom obratiti pažnju na studenta od samog početka njegovih studija, pratiće ga kroz studiranje i kada završi fakultet gledaće da ga zaposli u što kraćem roku, sa povoljnim ugovorima o radu, kako bi što više mladih ljudi ostalo u Srbiji.

Kao što je jedan poznati autor davno rekao, ima samo jedna stvar gora od toga da školujete ljude pa da vam oni odu iz zemlje, a to je da ih ne školujete pa da vam ostanu u zemlji. Mislim da će ovaj zakon o dualnom visokoškolskom obrazovanju da doprinese tome da što više mladih ostane u Srbiji i da dobiju što kvalitetnije ovde obrazovanje.

Ne uzimajući u obzir da li je značaj ovih zakona koji su danas na dnevnom redu veći od Zakona o obrazovanju koje smo do sada donosili ili od onih koji će sutra biti na dnevnom redu, ne ocenjujući koliko će bilo koji od tih zakona doprineti razvoju obrazovanja, prosvete, nauke uopšte u budućnosti u Srbiji, mislim da je svaki od njih veoma značajan, jedna kockica u slagalici koja doprinosi sveobuhvatnoj reformi obrazovanja u Srbiji.

Pre svega, ta sveobuhvatna reforma treba da ide na to da odgovori potrebama tržišta rada, jer mi smo bili u situaciji da vidimo kako je to izgledalo kada imamo mnogo školovanih kadrova koji nemaju gde da se zaposle. Jedan od takvih primera je bila i Viša vaspitačka škola u Kikindi, gde mi u Kikindi imamo toliko vaspitačica da ne možemo da ih zaposlimo u narednih 50 godina, onih koje su završile tu Višu pedagošku školu. Sad postoji treći i četvrti stepen, znači, narednih 50 godina Kikinda sa okolinom nema potrebu za tolikim brojem vaspitača i neće se ispraviti samo ova greška, nego i greška u celoj Srbiji.

Hvalili smo dosta vaše zakone koji su bili pred Narodnom skupštinom, mislim da su i ovi koji su danas na dnevnom redu vredni pohvale, ali me raduju i najave koje uglavnom čitam, vaše najave u reformi obrazovanja koje uglavnom čitam u medijima, a to je pre svega – jedan udžbenik za jedan predmet, gde će se odrediti koji je osnovni redovni udžbenik, kada će ostali udžbenici biti u digitalnoj formi.

Veoma me raduje i to što ste najavili da će svake naredne godine biti 10.000 novih digitalnih učionica kako bi išli u pravcu digitalizacije obrazovanja, ali uopšte i kako bi ispunjavali jedan od osnovnih principa koje je Vlada postavila pred sobom, a to je digitalizacija celokupne javne uprave. Niko u Srbiji ne može da kaže da se ne raduje povećanju plata zaposlenih u prosveti, koja je konstantna i koja se opet najavljuje.

Ono što je meni veoma interesantno, što sam po prvi put neki dan čula u medijima, to je najava vašeg projekta – studiraj u Srbiji gde se najavljuje da će u naredne tri godine 30.000, to je procena, da će 30.000 stranih studenata studirati u Srbiji. Mi za sada imamo oko 1.500, ukoliko sam ja dobila dobar podatak, a to su uglavnom studenti iz Grčke, Rusije, bivših SSSR, Turska, Irak i pojedine afričke zemlje, Kine, Ujedinjeni Arapski emirati. Ukoliko bi to ispunili to bi bilo sjajno za državu Srbiju, a koliko čujem da je već u 68 različitih zemalja sveta, preko naših konzulata i ambasada, materijal koji će da promoviše naše univerzitete, a takođe se najavljuju i neki sledeći koraci koji će to da promovišu.

Ono što je takođe značajno jeste uvođenje posebne budžetske linije za osnaživanje Šangajske liste i niz nekih novina koje ćemo uskoro imati pred sobom i koje ćemo moći da podržimo. Do sada smo usvojili Zakon o fondu i nauci i Zakon o nauci i istraživanjima gde se 1.100 mladih istraživača za narednih pet godina ima sigurna primanja. Bez obzira da li ulažemo u obrazovanje ili ulažemo u nauku one se svakako međusobno podudaraju, oblasti koje jedna drugu hrane i mene jako raduje zbog toga što se napokon posle one uravnilovke koju smo nasledili iz nekog prethodnog perioda i koja se u našem društvu zadržala iz nekih prethodnih perioda kada se vodilo računa uglavnom o onim pojedincima koji su loši i kojima se pomagalo, sada napokon imamo brigu i o onim najboljima. A ko je najbolji? Najbolji su oni koji se bave istraživanjima, naukom i studenti u našoj zemlji.

Jako je lepo da Srbiju predstavljaju mladi sportisti kao što su odbojkašice, košarkašice, teniseri. To je sjajno i veoma smo ponosni na njih, ali mislimo da Srbija ima i dovoljno mladih, obrazovanih ljudi koji treba da nas predstavljaju i u matematici, robotici, u fizici, u istraživanju, i u umetnosti. Koliko god novca da ulažemo u prosvetu i u nauku mislim da nikada za njih neće biti dovoljno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, bez namere da se danas stavljam niti na stranu izvršnih poverilaca, niti na stranu izvršnih dužnika, jer svaki građanin Republike Srbije treba da bude potpuno ravnopravan i pred Ustavom i pred zakonom. Ne mogu da sakrijem da mi se lično dopada što izmene i dopune ovog zakona imaju socijalnu komponentu i što ove izmene i dopune zakona idu u pravcu toga da se olakša položaj izvršnog dužnika u mnogo odredaba.

Svaki građanin treba da zna od 1. januara 2020. godine kada krene da se primenjuje ovaj zakon da ukoliko budu dužni za komunalne usluge do 5.000 evra, odnosno do nekih 600.000 dinara otprilike, neće moći da im se proda jedina nekretnina, bilo da je u pitanju kuća ili stan. Takođe svaki građanin u Republici Srbiji treba da zna da od 1. januara 2020. godine na ime duga od njihove plate ili od njihove penzije će moći da se skine mnogo manji iznos, nego što je to bilo do sada.

Tako, da ukoliko je u pitanju plata, do sada je moglo na ime duga skine dve trećine plate, a od 2020. godine to će biti jedna polovina plate, osim ukoliko je u pitanju minimalac od koga se ranije skidala jedna polovina, a sada će moći da se skine do jedne četvrtine. Što se tiče penzija ranije je bilo da se na ime duga može skinuti dve trećine penzije, sada je u pitanju jedna trećina, a za minimalne penzije jedna desetina, do sada je bila jedna polovina penzije, naravno to je jedna četvrtina za penzije koje ne prelaze iznos prosečne penzije.

Treba da se zna da su izvršitelji u Srbiju došli 2011. godine, da je tada donet prvi zakon koji je regulisao njihov položaj. Nekoliko puta je ovaj zakon menjan, donet je 2015. godine, a onaj koji je stupio na snagu 2016. godine. Međutim, kako je zakon ovaj, kao i bilo koji drugi, potpuno živ organizam, normalno je da posle određenog broja godina uoče nedostaci u zakonu koji je donet 2016. godine i veoma je pravedno i pošteno da se kaže da zbog nekih nedostataka u međuvremenu treba doneti ove izmene i dopune zakona, ne samo zbog toga što postoje određene nejasnoće u sadržini zakona koje se ne mogu istumačiti, nego pre svega i zbog zloupotreba koje su se desile u prethodnih nekoliko godina.

Radna grupa, kako smo čuli od ministarke, je bila sastavljena od pojedinaca iz različitih, a veoma bitnih sektora za donošenje ovih zakona. Samim tim što se menja oko 170 članova ovog zakona, možemo da verujemo da su imali ozbiljan pristup prilikom menjanja ovog zakona.

Jedan od ciljeva zakona koji sam pomenula, to je svakako ta socijalna komponenta odredaba koje se menjaju, kao što sam pomenula, da je povećan prag plata i penzija koji su zaštićeni od izvršenja, da jedina nepokretnost ne može da se oduzme za dug, komunalni dug do pet hiljada evra. Ali, treba napomenuti ono što građani treba da znaju u kontaktu sa izvršiteljima, da ono što nije menjano, a i dalje važi, da izvršitelji ne mogu da izvrše zaplenu odeće, obuće i drugih predmeta koji su za ličnu upotrebu pojedinaca i porodice. Takođe ne mogu da zaplene hranu i ogrev za narednih tri meseca, a takođe od izvršenja su bila izuzeta i dalje su izuzeta sva socijalna davanja, sva davanja na osnovu invalidnine, kao i davanja na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.

Ove povlastice su i proširene, tako da su poljoprivrednici do sada bili izuzeti od zaplene do deset ari njihovog zemljišta. Sada je to prošireno i na poljoprivredne mašine, oruđe za rad, što je veoma značajno za kraj iz kog ja dolazim, pošto se mnogo stanovništva bavi poljoprivredom.

Ono što je najviše zaokupljalo javnost, možda čak i više od problema onih koji su imali problem sa zloupotrebom, koji su imali problem zaplene imovine, su zloupotrebe od izvršitelja, tako da pozdravljam uvođenje antikoruptivnih mera u ovom zakonu, kao što su da se pojačava pravilo ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, zatim u budžetskim predmetima su manji troškovi i manje naknade za javne izvršitelje, što je veoma dobro, jer se u praksi pokazao veliki broj predmeta upravo kada je dužnik bila Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili indirektni i direktni korisnici budžeta kojih je do sada bilo najviše.

Tu je onemogućavanje i multiplikovanih troškova u postupku izvršenja, ali ono što ja smatram da je pun pogodak, odnosno najbitnije u izmenama i dopunama ovog zakona je uvođenje elektronskih aukcija, tj. javnih nadmetanja, jer svi smo mi u kontaktu sa građanima i svim mi čujemo kako se od aukcije do aukcije pojavljuje isti broj ljudi, na koji način dolaze do nekretnine, za koju cenu kupuju te nekretnine, koliko malo vremena treba da prođe da bi te nekretnine prodali za mnogo veće iznose i sl. Tako da, mislim da ova elektronska aukcija može da reši veliki broj problema koji se javljaju u praksi.

Sva ova naša diskusija često možda ide u pravcu osuđivanja javnih izvršitelja i mislim da bi tu trebalo, kao što je kolega prethodno rekao, promeniti percepciju pristupanja prema javnim izvršiteljima. Verujem i znam da postoje oni koji zloupotrebljavaju zakon i postupaju protivno onome za šta je institucija izvršitelja osnovana, ali verujem da postoje pošteni ljudi koji su izvršitelji. Ne treba zbog manjine osuditi sve one koji pošteno rade svoj posao. Taj posao sigurno nije lak i sigurno niko ne uživa u tome da ide i bilo kome drugom pleni imovinu.

Da li će ove izmene zakona u potpunosti rešiti probleme koje imamo u praksi, to ne znam. Tu je veliki broj amandmana i pozivam vas da sa velikom pažnjom proučite amandmane koji su podneti, zbog toga što su amandmani podneti iz dobre namere. Verujem da ćemo doći do najboljeg rešenja za ovaj zakon, ali, samim tim koliko ste truda uneli i koliko je odredaba predloženo za izmenu i koliko se radna grupa posvetila ovom problemu, vidim da Ministarstvo ima dobru nameru da sve ove navedene probleme reši, tako da u danu za glasanje imate apsolutno moju podršku za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, danas je na dnevnom redu set krivičnih zakona kojima ćemo uneti izmene u dve veoma važne oblasti, u oblast borbe protiv korupcije i u oblast pooštravanja kaznene politike.

Kada govorimo o novom zakonu o sprečavanju korupcije, treba da se osvrnemo na to da postoji Zakon o Agenciji za sprečavanje borbe protiv korupcije, međutim u tom zakonu je prilikom njegove primene došlo do manjkavosti, pa je zbog toga potrebno uneti novine u ovaj zakon, a takođe stari zakon se, iako se odnosio samo na Agenciju za borbu protiv korupcije, je regulisao i neke preventivne mere i mnogo je celishodnije u novi Zakon o sprečavanju korupcije uneti te mere, nego ga regulisati prethodnim zakonom.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to je na neki način samo praktično usaglašavanje sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine, odnosno sa glavom koja se odnosi na krivična dela protiv privrede i to su zakoni koji do sada u raspravi danas i juče nisu oduzimali najviše vremena prilikom raspravljanja. Po meni je to na neki način i normalno zbog toga što Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa pravom treba da zaokuplja najviše pažnje narodnih poslanika.

Ovaj zakon se donosi na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“, koji je potpisalo preko 158.000 ljudi. To je tri puta više potpisa nego koliko je potrebno da se neka inicijativa našla pred narodnim poslanicima, što govori o značaju koji ova tema treba da ima za nas i prilikom raspravljanja o zakonu i značaju ove inicijative, prilikom glasanja, odnosno donošenja odluke o prihvatanju ovog zakona.

Ova inicijativa je tražila, odnosno zahtevala da se za najteža krivična dela kao što je silovanje, obljuba nad maloletnim detetom, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja kada za svoju posledicu ima smrt deteta, bremenite žene ili nemoćnog lica, bude kažnjena kaznom doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta. Treba napomenuti da je radna grupa, koja se bavila mogućnošću uvođenja doživotnog zatvora, još 2015. godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora, ali naravno da je Fondacija „Tijana Jurić“ bila presudna da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu danas i juče i narednih dana.

Predlagač ovog zakona ide i korak dalje, pa se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela takođe predviđa kaznu doživotnog zatvora s tim da se tu dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta. Tu se pre svega radi o krivičnom delu ubistva predstavnika najviših državnih organa, genocid, terorizam, upotreba smrtonosne naprave i druga krivična dela.

Analizom kaznene politike u okruženju Srbije, ali i drugim zemljama Evrope i sveta došlo se do zaključka da Srbija ima veoma blagu kaznenu politiku, te stoga podržavam uvođenje većih kazni za krivična dela – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga, za ubijanje i zlostavljanje životinja, krivično delo – nasilje u porodici, za sprečavanje službenih lica u vršenju službene dužnosti, napad na službeno lice. Podržavam i strožiju kaznenu politiku za povratnike i višestruke povratnike.

U jednom delu naše javnosti, pre svega to su određeni pojedinci i nevladine organizacije, se čuje stav da je uvođenje doživotnog zatvora protivno evropskim vrednostima i protivno nekim evropskim zakonima i normama. Međutim, to su isti oni pojedinci i nevladine organizacije koje su pre nekoliko meseci govorile kako parlament i Vlada neće da stave na dnevni red Tijanin zakon. Danas kada ga imamo na dnevnom redu, ti pojedinci i nevladine organizacije kritikuju što se ovaj zakon našao na dnevnom redu.

U odbranu ovog zakona treba napomenuti da kaznu doživotnog zatvora nije izmislila Srbija. Kaznu doživotnog zatvora imaju i Austrija, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Finska, Italija i druge zemlje. A kaznu doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta imaju Litvanija, Malta, Belgija, Holandija, Mađarska i druge zemlje.

Iz toga se vidi licemerje onih koji kritikuju današnji dnevni red i kada govore o posledicama koje će doživotni zatvor imati za učinioce krivičnih dela treba pre svega da razmisle o posledicama koje ova krivična dela ostavljaju kako na žrtvu, tako i na njenu porodicu, na okolinu, na prijatelje i na celokupno društvo Srbije.

Svaki čovek, a naročito mi koji se bavimo politikom treba da budemo društveno odgovorni i treba da stanemo na stranu nemoćnih i slabijih, a to su svakako deca, trudnice i nemoćna lica. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, kao i sve ostale koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, nedavno je jedan od ministara Vlade Republike Srbije posetio Kikindu i istakao da je Kikinda najbolja gradska uprava koja sprovodi elektronsku platformu Zakona o upravnom postupku, zakona koji smo doneli pre nekih godinu dana.

Ta elektronska platforma služi razmeni podataka između organa državne uprave, odnosno služi tome da građani ne moraju da idu od šaltera do šaltera da bi prikupljali određene papire, da bi završili neki svoj posao.

Takođe je istaknuto da je Kikinda pionir u racionalizaciji javne uprave i to je Kikinda uradila pre nego što su donete državne mere koje su regulisale tu oblast, što je, naravno, dovelo do toga da se izvrši fiskalna konsolidacija i da dođe do priliva investicija.

Zbog toga što je urađeno nas raduje i donošenje ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji će ponovo doprineti razmeni elektronskih podataka i gde će se na jednom mestu nalaziti podaci o svim osiguranicima i svim firmama koje zapošljavaju te osiguranike i ažuriraće se na dnevnom nivou, što će sigurno doprineti da državna, odnosno javna uprava bude još modernija u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Ovaj član se odnosi na predmet ovog predloga zakona.

Predlog ovog zakona je za razliku od većine zakona koji su danas na dnevnom redu, potpuno nov zakon, ali reguliše ona pitanja koja su nas dugo mučila u prošlosti a koja se tiču elektronske uprave, odnosno elektronskog vođenja baza podataka.

Ovaj predlog zakona se odnosi na sve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja kako za organizacije u vezi sa penzijskim i invalidskim sistemom organizacije koje se odnose na slučaj nezaposlenosti, ali takođe i za zdravstveno osiguranje, ali ono što je najznačajnije, po meni, u ovom zakonu je zbog toga što on uvodi jedan sveobuhvatan centralni registar, odnosno centralnu bazu podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka, a u vezi sa svim obveznicima socijalnog osiguranja.

Znači, da ovaj predlog zakona ne samo što obuhvata sve organizacije obavezanih socijalnih osiguranika nego obuhvata i sve poslodavce i sve osiguranike i jasno je kako će on na ovaj način uticati na povećanje efikasnosti lokalne samouprave, ali takođe na povećanje efikasnosti celokupne državne uprave. Ovaj zakon je u skladu sa jednim od bitnih prioriteta programa naše Vlade, a to je prioritet da naša uprava treba da bude dobra, da bude elektronska i u službi svih građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, s obzirom na iskustvo Srbije u prethodnim godinama koja se tiče elementarnih nepogoda, pre svega poplava ali i zemljotresa i požara, veoma je značajno što na dnevnom redu je ovaj zakon i veoma je značajno što se u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, nalazi odredba koja upravo smanjenje rizika i upravljanje vanrednim okolnostima stavlja kao nacionalni državni prioritet ali kao i lokalni prioritet. Takođe je bitno da se naglasi i što piše u zakonu da je zaštita ljudskih života najbitnije u odnosu na sve ostale zaštitne aktivnosti.

Kada govorimo o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim okolnostima treba naglasiti da je potreba sanacija, odnosno otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, pa tako i otklanjanje suša kako glasi moj amandman. Kada se govori o sušama često su posledice sušta požari. Nažalost, u regionu gde ja živim požari su češće posledice nemara ljudi nego što su posledice sušta, pa je tako u Kikindi u prvih dvadeset godina, dvadeset dana meseca oktobra bilo 170 požara, a samo u jednom trenutku je bilo u isto vreme devet požara i da nije bilo jedinica dobrovoljnih vatrogasaca posledice šteta koje su već postojale, bi bile mnogo teže. Zbog toga me raduje najava da će se profesionalni vatrogasci pojačati sa šest članova u Kikindi iz koje dolazim.

Takođe me raduje i to što je najavljeno da će se širom Srbije kupovati vozila, teretna vozila za gašenje požara koja nedostaju svim dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama kao i da će se postojeća vozila MUP-a, koja njima više nisu potreba rasporediti na dobrovoljna vatrogasna društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, kao i predstavnici drugog ministarstva koje je danas sa nama, u diskusiji ću se osvrnuti na dva nova zakona koji su danas pred nama, a to su dva potpuno nova zakona – Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu u potpunosti će ubuduće regulisati ovu oblast nakon usvajanja ovog zakona. Do sada smo imali nekoliko odredbi u različitim zakonima koji su regulisali ovu oblast, ali su svakako dobrovoljni vatrogasci zaslužili da svojim radom u prethodnim decenijama imaju potpuno nov i poptuno svoj zakon.

Ko su dobrovoljni vatrogasci? To su svi oni dobri ljudi kojima nikada nije bio problem da idu tamo na ona mesta gde je rizično, odakle se drugi izvlače. To su ljudi koji često, bez nedostatka osnovne zaštitne opreme i potpuno besplatno, bez ikakve naknade, odlaze da gase požare i sprečavaju ostale nepogode koje se dešavaju na teritoriji naše lepe zemlje. Zbog toga te ljude često treba pominjati, često o njima i na svim mestima treba govoriti.

Dobrovoljno vatrogastvo u određenim delovima Srbije ima dugu tradiciju i tako je prvo dobrovoljno vatrogasno društvo osnovano u Zemunu, u Kikindi je osnovano 1875. godine, u Kragujevcu 1887. godine i ono se godinama razvija. Tako je 1945. godine na teritoriji cele Srbije bilo oko 600 članova dobrovoljnih vatrogasnih društava. Danas samo na teritoriji grada Kikinde iz kojeg ja dolazim ima isti toliki broj članova, doduše ne možemo reći da su svi aktivni.

Kikinda ima devet sela i u svakom selu, gradu Kikinda postoji dobrovoljno vatrogasno društvo i postoji vatrogasni dom. Oni su trenutno u projektu prekogranične saradnje sa Rumunijom, gde da im se obezbedi određena zaštitna oprema i kako odela i cipele i da dobiju mnogo bolju obuku nego što su imali do sada. Ali, naravno da i dalje postoje problemi, bez obzira, što i način finansiranja ovih dobrovoljnih vatrogasnih društava Kikindi bolji nego u drugim lokalnim samoupravama i dalje postoje problemi oko te opreme, i dalje postoji problem sa kamionima koji su stari 30 do 40 godina. Veliki je problem sa registracijom tih kamiona, a postoji problem što neka seoska mesta u zajednici nemaju ni kamione, nego da traktorima vuku cisterne sa vodom da bi ugasili požar.

Koliko ova dobrovoljna vatrogasna društva i dobrovoljni vatrogasci Kikinde, a verujem i celoj Srbiji znači, govori tačan i precizan podatak da je samo u prvih 20 dana u oktobru u Kikindi na poljima bilo 170 požara, a u jednom trenutku je bilo devet požara u isto vreme. Da nije bilo ovih članova dobrovoljnih vatrogasnih društava, posledice bi bile mnogo veće i mnogo teže na sve ono što se izdešavalo u poljima.

Zbog toga pozdravljam donošenje ovog zakona, očuvanje onoga što se odnosi na dobrovoljno vatrogastvo, ali mnogo razvijenije zemlje Evrope čuvaju dobrovoljce, pa tako i mi treba da sledimo taj put, ali takođe pozdravljam što će se ovim zakonom, na neki način, urediti buduće finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava članom 30.

Međutim, smatram da svim tim dobrovoljnim vatrogascima, bez obzira što je, naravno, potrebno da imaju dobru opremu i da imaju, na neki način, redovno finansiranje, za neke njihove redovne potrebe, ne za plate, pokazalo se da njima, ono što je najbitnije a to je da ih pominjemo i da oni čak i bez reči hvale, rade ono što je najbolje za njihovu sredinu, tj. da spasu ljude i imovinu u toj sredini.

Što se tiče zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mi 17 godina čekamo na donošenje ovog zakona. Prva radna grupa oko donošenja ovog zakona formirana je 2001. godine. Drago mi je što je država spremna da opredeli velika sredstva kako bi se sproveo ovaj zakon. Koliko je meni poznato jedna i po milijarda dinara je opredeljena za ovo. Isplaćivaće se iz budžeta lokalne samouprave, a takođe iz budžeta Republike Srbije. Zakonom je određen širok krug lica koja mogu da ispunjavaju uslove za pružanje besplatne pravne pomoći. Takođe je određen postupak za pružanje pravne pomoći, ali ono što je meni posebno je drago što je na ovaj način na koji je u zakonu određen krug pružalaca besplatne pravne pomoći, što je sa advokaturom nakon niza godina, postignut dogovor da bude to ovakvo rešenje, zbog toga što se struci i profesionalizmu, izašlo u susret, samim definisanjem ko može da pruži besplatnu pravnu pomoć licima u Srbiji.

Ovaj zakon će doneti, neki je korak napred ka većem poverenju u pravosuđe Republike Srbije i sigurno da će onima koji imaju najslabije materijalno stanje u Srbiji, a takođe i ranijim grupama, doneti lakši pristup pravdi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 4. Zakona o građevinskim proizvodima, želeći da ukažem na to koliko je ovaj zakon povezan sa politikom investicija. Ovaj zakon po prvi put na jedinstven način uređuje tržište građevinskih proizvoda, podiže kvalitet materijala koji se koriste, kako u izgradnji puteva, mostova, pruga, zgrada i svih objekata koji se grade u Srbiji, ali on omogućava povoljnije cene za investitore zbog konkurencije ponuđača i čini da domaći investitori budu konkurentni na tržištu zemalja EU, zbog toga što podiže kvalitet tih građevinskih proizvoda na standard zemalja EU.

Donošenje ovog zakona će olakšati primenu okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata, koji je takođe na dnevnom redu ovih dana, zbog toga što Republika Srbija i Mađarska imaju kontinuiranu saradnju koja ima za cilj infrastrukturni razvoj obe zemlje, a sigurno će olakšati i izgradnju jednog od najvećih infrastrukturnih projekata u ovom delu Evrope, a to je izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta koja će povezati Srbiju sa modernim zemljama EU na ovaj način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade, sa saradnicima.

Ispred nas je danas zakon o građevinskim proizvodima, zakon koji posle dugog niza godina, na jedinstveni način reguliše ovu oblast, do sada je ovu oblast regulisao Zakon o planiranju i izgradnji i drugi zakoni, kao takođe i tehnički propisi i nužno je za sve proizvođače građevinskog materijala u Srbiji, da na jedinstveni način imamo uređenu ovu oblast.

Nužno je urediti na jedinstven način i ovu oblast, da bi se uskladili sa tim zemljama u okruženju, jer većina naših građevinskih proizvođača, upravo u zemljama u okruženju izvozi ove materijale, a i BiH, Makedonija i Crna Gora su pre nas doneli jedinstveni zakon.

Uređivanje ove oblasti će takođe biti značajno za fabriku crepa i keramičkih pločica „Toza Marković“ koji je iz Kikinda, pre svega zato što ova fabrika, dve trećine proizvedenog materijala izvozi u zemlje u okruženju, koje su donele ove propise, ali izvozi i u zemlje EU, koje direktno primenjuju uredbu EU, sa kojima će ovi propisi biti usklađeni.

Na žalost „Toza Marković“ trenutno izvozi samo crep, a ne druge proizvode, jer se godinama unazad mučila da izađe iz stečaja, iz problema i problema u koji je uveden 2000. godine, kada su sva preduzeća, pa i „Toza Marković“ koji je odlično radio u Kikindi, su uništena lošim privatizacijama, sada polako staje na noge, ponovo se vraća u proizvodnju, od keramičkih pločica, koje će se takođe izvoziti u zemlje regiona i u zemlje EU i ovi jasni i precizni propisi će sigurno pomoći da se zadrži tržište „Toze Marković“, ali da se proširi na druge zemlje EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, ministarka Mihajlović je krajem maja meseca ove godine bila u parlamentu kada smo pričali o četiri vrste saobraćaja, drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom. Tada smo, ministarka kao i mi, poslanici SNS, pričali o najvećem infrastrukturnom projektu – revitalizaciji pruge Beograd-Budimpešta, koja će doneti mnogo ovom regionu, ne samo delu od Beograda do izlaska iz Srbije, do Mađarske, nego uopšte, celokupnoj Srbiji.

Tada sam ukazala na to da je Kikinda još krajem 19. veka imala tradicionalnu železničku povezanost sa Bečom, Budimpeštom i Bađašom i da je tada imala povezanost i sa Londonom, Parizom i Briselom.

Prošlo je svega nekoliko meseci od kada je ministarka Mihajlović bila ovde i kada smo pričali o tome i preduzeto je već nekoliko koraka kako bi se revitalizovala pruga Kikinda-Subotica i kako bi se Kikinda spojila, na neki način, sa tom prugom Beograd-Budimpešta.

Naime, pre dve-tri nedelje je održan sastanak između pet opština Severnobanatskog okruga, na kom je prisustvovala i ministarka, gde je sklopljen dogovor o sufinansiranju linije Kikinda-Subotica, kako bi se ta linija održala, pošto je već pre tri-četiri godine bilo ideja da se ta linija ukine. Naravno da nam je veoma drago da se ta linija neće ukinuti, ne samo zbog putnika, studenata i turista koji idu na sever naše zemlje i dalje, nego, pre svega, i zbog privrede, koja uveliko koristi železnicu u ovom delu.

Takođe nas raduje da je za sledeću godinu najavljena rekonstrukcija pruge Senta-Subotica, pošto je to najproblematičniji deo ove železničke pruge, zbog toga što se vozovi na toj deonici kreću od 20 do 40 kilometara na sat. Drago nam je što ćemo biti povezani na ovu prugu koja će spojiti Beograd i Budimpeštu i zahvaljujem na vašem trudu da to i ostvarimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas i prethodnih dana smo pričalo o tome koliko država, tj. državni organi, koliko pokrajinski organi, koliko lokalne samouprave, gradovi i opštine mogu da utiču na unapređenje životne sredine.

Pričali smo o tome koliko je sredstava izdvajano za različite oblasti u ekologiji i o planovima za budućnost, za koju se svi nadamo da će biti bolja što se tiče ekologije nego što je trenutno stanje u Srbiji. Pričali smo takođe i o drugim stvarima, ali ono na šta treba poseban akcenat staviti je sigurno, ne samo ono što državni organi rade da se unapredi ekologija, nego šta mi kao pojedinci, znači ne kao poslanici, ne kao ministri, nego mi svi kao građani, šta radimo da očuvamo ono što imamo oko sebe i da li smo dovoljno odgovorni prema životnoj sredini.

Godine 2016. Kikinda je na sajmu ekologije proglašena za najčistiji grad u Srbiji, ali mi i dalje, bez obzira što smo proglašeni za najčistiji grad, imamo problem sa nelegalnim deponijama, sa nelegalnom sečom stabala. Imamo, u 2017. godini situaciju da niko, nemamo ni jednu jedinu prijavu za nelegalnu seču stabala i pitanje je koga mi štitimo time? Što bi se reklo u našem narodu, niko neće da bude cicija, ali znamo koji je veliki napor potreban da bi se zasadio zasad i koliko je potrebno to održati, a kažem, eto, u 2017. godini nemamo nijednu prijavu.

Dovoljno je prošetati nedaleko od Skupštine da vidite da i dan danas u 21. veku ljudi i dalje bacaju smeće na ulici. Neretko srećemo one na putevima, koji izbacuju smeće kroz prozor. To je već, može se reći, ukorenjen problem. Šta raditi sa nešto starijima, da li povećati sankcije, to je već pitanje dileme. Ali, svakako da mlade naraštaje treba… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada govorimo o unapređenju ekosistema, biotopu, biocenozi u Republici Srbiji ne možemo, pogotovo mi koji dolazimo iz severne pokrajine naše države, da se ne osvrnemo na pošumljenost regiona iz kojeg dolazimo, a pre svega ja koja dolazim iz Kikinde zbog toga što Kikinda pripada jednoj od najmanje pošumljenih gradova u Srbiji, znači, oko 1%.

Ako gledamo koji je prosečan procenat pošumljenosti u Evropi, po različitim izvorima on je između 30 i 40%, u Srbiji, ukoliko ne gledamo kvalitet šuma, taj procenat je oko 26, 27%, u Vojvodini između 6 i 7%, a u Kikindi samo 1%.

Pošumljavanje i uopšte vetrozaštitni pojasevi koji gotovo da nam nedostaju u severnoj pokrajini naše države imaju višestruku značaj, ne samo što se odnosi na smanjenje aero zagađenja, nego on smanjuje i vetrove, pa samim tim utiče i na smanjenje isparavanja, tako da je po nekim procenama vlažnost vazduha tamo gde ima više šuma i vetrozaštitnih pojaseva i do 15%, ali takođe ti vetrozaštitni pojasevi utiču na povećanje bezbednosti u saobraćaju, što je svakako aktuelno ovih dana, ne samo ovih dana, nego na žalost u Srbiji prethodnih godina.

Ono što mi je veoma bitno jeste da su u poslednjih nekoliko godina grad Kikinda i Pokrajinska vlada, sada čujem i od vas gospodine ministre, prepoznala da je ovo gorući problem, da je ovo prioritetna oblast, da od ulaganja velikih sredstava u ovu oblast zavisi ne samo ono što sam prethodno nabrojala, nego i zdravlje ljudi koji žive u ovom regionu. Pokrajinska vlada, koliko imam podataka, je u strategiji dala procenu da bi u narednih nekoliko godina sa 6-7% pošumljenosti, pošumljenost u Vojvodini trebala da bude 14%, a grad Kikinda je u prethodne tri godine zasadio oko 40.000 novih stabala, što naravno nije dovoljno.

Pozdravljam vašu inicijativu da se sledeće godine još više sredstava izdvoji za ovu oblast, kao što pozdravljam veliki napor lokalne samouprave, ali u ovome ćemo morati da istrajemo, pošto sigurno neće trajati ni jednu, ni dve, ni pet godina, nego će to biti dugotrajan proces koji će nam svima doneti bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas kada govorimo o zaštiti životne sredine i kada se govori o unapređenju životne sredine, odnosno o unapređenju ekosistema ne možemo, a da ne govorimo pre svega o očuvanju ekosistema, o očuvanju zaštite životne sredine, odnosno da bismo nešto unapredili prvo moramo da sačuvamo ono što postoji.

Kada se govori o biotopu, da uzmemo samo primer novog drveća koje se sadi, da li u vetrozaštitnim pojasevima ili na drugim lokacijama, bitno je i ono drvo koje je zasađeno pre pet, deset godina očuvavati. Ne vredi ništa da sadimo novo ako ono prethodno ne čuvamo.

Takođe, što se tiče biocinoze, odnosno živog sveta koji živi u biotopu, veoma je bitno da svaka jedinka i biljnog i životinjskog sveta u krugu njihovog postojanja bude očuvana. Kada govorimo o pticama u Srbiji. Mi u Srbiji imamo oko 360 vrsta ptica od kojih je oko 40% prema nekim evropskim standardima treba da bude posebno zaštićeno. Dolazim iz Kikinde i Kikinda je poznata kao najveće svetsko stanište sovo ušara, tj. sova utina, specifične po tome što se sove ušare, odnosno sove utine gnezde zimi u samom centru grada, odnosno pešačkoj zoni tako da smo prethodne zime imali 743 jedinki na trgu, a na samo jednom drvetu izbrojano je 145 jedinki.

Ovo je veoma značajno zbog toga, kao što sam rekla, svaka vrsta i ptica i bilo koje druge životinje je bitna u lancu ishrane i uopšte lancu opstanka svih životinjskih vrsta. Deca u Kikindi su, svo stanovništvo, ali pre svega deca su posebno edukovana o značaju ove vrste, ali naši poljoprivrednici se raduju sovama ušarama koje dolaze u Kikindu zbog toga što one pojedu preko milion glodara godišnje i to jako pomaže očuvanju useva. Svesni fenomena sove ušare u Kikindi ona postaje naš zaštitni znak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Otkada je Zakon o PIO donet, on je nekoliko puta pretrpeo izmene i sve te izmene i dopune su bile uglavnom restriktivnog karaktera. Mi smo u nekom prošlom periodu bili svedoci da je morala da se podigne starosna granica za odlazak u starosnu penziju, da su pooštreni uslovi za ostvarivanje prava za invalidsku penziju, ali da su pooštreni uslovi za porodičnu penziju i da su donete druge restriktivne mere, pre svega zbog toga što je to bilo nužno.

Zbog uspešno sprovedenih mera koje su bile i sastavni deo paketa mera finansijske konsolidacije, zbog ušteda, zbog novih investicija, ali i zbog novih zapošljavanja, mi danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona koji nema ni jednu restriktivnu odredbu.

Sigurno je da će izmena ovog zakona, pre svega zbog smanjenja birokratije u postupanju Fonda za PIO smanjiti vreme koje će građani provesti na šalterima i u kontaktu, kako sa Fondom PIO, tako i sa drugim ustanovama u lokalnoj samoupravi koja sa njima sarađuje, ali ono što pogađa to je što dotični najveći broj naših sugrađana, to je da će oktobarske penzije sa isplatom od novembra biti uvećane za 8,3 do 13,2 % u zavisnosti od visine penzije i da će ovim biti dotaknuto oko milion i 750 hiljada penzionera. Zahvaljujem.