Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, naravno, na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i prirodno je da predstavnici i opozicije ponekad teže da od ovog, rekao bih, ipak tehničkog ili normativnog pitanja naprave politička pitanja par ekselans i to je legitimno i to je u redu, ono što nije u redu to je da posle praktičnog dva meseca pauze u radu parlamenta građani upale svoje televizore i čuju neka intelektualna nadgovornjavanja, zatim raznorazne igrarije zanimljive geografije, uvrede i sve ono što praktično građani nisu zaslužili od onih koji su poslali ovde u ovaj dom.
Mi u SPS i naravno kao poslanička grupa, ne smatramo političkim pitanjem par ekselans, smatramo daje ovo predlog koji treba da normira jedan sadržaj koji će omogućiti da Vlada premijera Dačića, koja će biti rekonstruisana najverovatnije krajem nedelje, praktično krene u realizaciju ciljeva u novonastalim okolnostima, koji su i doveli do rekonstrukcije.
Neki su ovde na početku današnje rasprave pitali – zašto sam premijer nije prisutan? Ne verujem da ne shvataju o kakvom se predlogu zakona radi, ali premijer će svakako biti prisutan kada bude izložio ekspoze svoje rekonstruisane vlade ili rekonstruisanog kabineta. Njemu danas naravno da nije mesto ovde,a oni koji su to kritikovali, takođe ne verujem da ne znaju da je premijer upravo otišao u Brisel kako bi radio na realizaciji politike Vlade po pitanju razrešenja tog Kosovskog Gordijevog čvora, upravo one politike za koju su se predstavnici ovih opozicionih stranaka toliko zdušno zalagali, pa prosto moram da ukažem na tu činjenicu da ne bi ostali nedorečeni.
Suštinski gledano i u formalno pravnom smislu, svi smo videli da ovde nema nekih velikih odstupanja od dosadašnjeg zakona o ministarstvima, osim u slučaju jednog ministarstva koje je praktično podeljeno kako bi se što racionalnije i efikasnije sa novim kadrovskim rešenjima radilo na postizanju onoga što je preko potrebno, a to jeste makroekonomska stabilnost ove zemlje.
Opozicija je imala u jednom delu pravo kada je kritikovala ambiciozno projektovani budžet i rebalans budžeta, ali naravno da je odgovornost i za ta j budžet i za taj rebalans snosila čitava Vlada, a ne jedan njen deo.
Oni koji su na tako preambiciozan i činjenično neutemeljen, ekonomski neostvariv način definisali i predlog budžeta i predlog rebalansa, jesu jedan deo suštine koji nema veze sa formom i sa normativnim okvirom. Dakle, neće se naći u toj rekonstruisanoj Vladi, barem ne u onom delu kojim su se bavili i to je takođe pitanje koje ovde niko nije želeo da iskaže i na koje niko nije želeo da ukaže, već smo se bavili raznim planinskim vrhovima.
Ono što očekuje i građanke i građane Srbije, što će naravno i opoziciji i javnosti biti mnogo interesantnije, to je ta sednica na kojoj će doći do izbora nove Vlade i do naravno ekspozea premijera Dačića i mislim da trebate da sačuvate i svoju argumentaciju i svoju političku municiju za taj dan i da iznesete upravo te argumente za koje smatrate da su ispravni i da ukažete ukoliko želite da budete konstruktivan opozicija i da delite zajedno sa nama odgovornost za građane i građanke Srbije, da prosto pokušate da kao korektiv ove vlasti možda i poboljšate rad te buduće rekonstruisane Vlade.
Poslanička grupa SPS će naravno u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima. Hvala.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedan akt, odnosno izveštaj, upravo u skladu sa Rezolucijom koju je ovaj dom usvojio, izveštaj o toku pregovora, bilo da se radilo o političkim ili tehničkim razgovorima i dijalogu. Mislim da sam akt u sebi sadrži vrlo jasne i opsežno iznete elemente svega onoga što je rađeno u prethodnom vremenskom periodu na planu razgovora između Beograda i Prištine, uz posredništvo EU.
Naravno da treba odati priznanje, pre svega glavnom pregovaraču, samoj Vladi Republike Srbije i njenom premijeru Ivici Dačiću. Naravno da to priznanje zaslužuje i Vlada i sam premijer i prvi potpredsednik Vlade isključivo zbog toga što nije bilo ni malo lako u ovom momentu i u ovakvom kontekstu razgovarati i voditi pregovore na ovu temu. Tema jeste teška. Taj Gordijev kosovski čvor je teško razvezati, traje dugo. Da se ne podsećamo sada na prvu i drugu prizrensku ligu, da se ne podsećamo na sve one odgovorne političare, u koje svi ovde spadamo, i odgovorne političke stranke koje su nosile odgovornost za sve one procese koji su se dešavali u novijoj istoriji, u prethodnih 23 godine.
Mislim da je ovo jedan istorijski iskorak za državu Srbiju, istorijski iskorak koji može da otvori veliki broj vrata koja će nam omogućiti da ne gubimo ponovo vreme, da ne gubimo energiju, da ne dođemo u poziciju kao, nažalost, jedan od najstarijih naroda koji je, uzgred budi rečeno, na Kosovu i Metohiji biološki pobeđen, kao privreda koja nije na zavidnom mestu, kako u regionu, tako i u Evropi, kao ekonomija koja se izgrađuje, a sada je na nekom nivou od 70% onoga što je postignuto 1989. godine. Dakle, mi više vremena za čekanje nemamo. Moramo da živimo realan život, da se ne bavimo mitovima, ali moramo da uvažavamo realnost i sve ono što jeste legitiman iskaz nosioca suvereniteta ove zemlje, a to su njeni građani i građanke.
Naravno da treba uvažiti i ono što kažu Srbi sa Kosova i Metohije, Srbi sa severa Kosmeta, ali takođe i Srbi južno od Ibra, ali naravno da trebamo i na ovaj sporazum i na ovaj izveštaj gledati na jedan sveobuhvatan, celovit način i uvažavati sve ono što predstavnici tih nosilaca suvereniteta po Ustavu, građana Srbije govore ovde u parlamentu i ono što će oni učiniti danas po završetku ove rasprave davanjem svog glasa za ili protiv ovog izveštaja, u kome je integralni deo praktično i ovaj sporazum koji je nakon deset rudni pregovora postignut.
Mislim da nije vreme, kao što je moj prethodnik govorio, da govorimo o nekom razgrađivanju, o nekom rušenju, nego je vreme upravo da napravimo taj hrabar iskorak napred. Mnoge šanse smo u ranijem periodu imali. Neki sada ovde prave komparaciju između Ahtisarijevog plana i ovog sporazuma. U velikoj meri ova dva akta jesu kompatibilna, ali su različite okolnosti u kojima je tadašnji Ahtisarijev plan bio ponuđen u odnosu na ove danas. Ono što je jedino sigurno, to je da smo izgubili šest godina. Da smo tada imali hrabrosti, kao što to danas pokazuje ova vlada na čelu sa premijerom Dačićem, siguran sam da bi i sudbina Srbije bila svetlija, a i naravno sudbina građana na Kosovu i Metohiji.
Mnoge prilike koje smo imali ranijih godina nisu bile iskorišćene. Ovo nije tema na kojoj trebamo da se bavimo nekim političkim nadgovornjavanjem, da mi sada govorimo vama da je, kada je DOS došao na vlast, Privremeno izvršno veće na Kosovu i Metohiji, koje je zaista bilo institucija sistema države Srbije, gde su svake nedelje boravili pomoćnici svih ministarstava Vlade Republike Srbije, ukinuto. Da ne pominjemo sve ono što se dešavalo sa tzv. političkim zatvorenicima koji pripadaju kosovskom ili albanskom etnicitetu. Da ne govorimo o svemu onome što je rađeno od tog 5. oktobra, kada je naša međunarodna pozicija, činilo se, bez obzira što smo mi tada bili opozicija, bila mnogo bolja nego nekih potonjih godina koje su usledile.
Oni koji imaju bolje rešenje, siguran sam da bi ga do sada izneli, ali uglavnom se bave kritikama, konstatacijama i pokušajima da dobiju određeni politički poen. Naravno, to jeste legitimno za domaću političku upotrebu, za domaće političko tržište, ali ništa dobro, ništa novo i ništa kreativno to neće doneti. Ne možemo se igrati sa legitimitetom niti Vlade Republike Srbije niti ovog parlamenta i ne možemo tako olako govoriti o tome da sada ovo treba na neki način preispitivati. Ne treba ni ovaj sporazum shvatati, ja bih ga nazvao početnim sporazumom, kao nešto što je zatvaranje ove priče. Ovaj sporazum praktično otvara mogućnost da kroz implementaciju, u kojoj ćemo se morati borati sa predrasudama koje su, naravno, iracionalne, uđemo u neke druge procese i rešimo i ona tehnička pitanja, bilo da se radi o telekomunikacijama, energetici ili o nekim drugim pitanjima, ali takođe da razgovaramo i o funkcioeksteritorijalnosti Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenih manastira na teritoriji Kosova i Metohije, kao i o svemu onome što jeste praktično interes države Srbije.
Ovaj sporazum ni na koji način ne menja ustavno-pravni okvir države Srbije, ni na koji način ne prejudicira bilo kakvo priznanje, niti će to država Srbija ikada uraditi, ali ono što ovaj sporazum oslikava, oslikava jednu veliku želju, jednu veliku hrabrost i po prvi put u prethodne dve decenije jeste rezultat jednog zaista mudrog diplomatskog pristupa našeg pregovaračkog tima. Po prvi put smo imali situaciju da ono što je bilo neprihvatljivo odbijemo, a da nakon toga, narodski rečeno, ne dobijemo šamar, nego dobijemo jedan visok stepen razumevanja, uvažavanja i dobijemo praktično afirmaciju za ono što smo tražili.
Da li je to dovoljno? Naravno da ne možemo uvek biti zadovoljni. Da li je to realno? Naravno da je realno. Da li na tome trebamo da radimo? Naravno da trebamo da radimo. Da li je to u interesu Srba na Kosovu i Metohiji? Naravno da jeste, ali ne možemo sada podvajati interes Srba na Kosovu i Metohiji od interesa Srba, odnosno svih građana države Srbije, jer to ne bi bilo korektno i ne bi otvaralo te mogućnosti koje stoje pred nama.
Deset teških rundi pregovora, o kojima smo imali priliku i ovde u parlamentu da čujemo i prosto moram da demantujem one koji su to kritikovali. Dakle, u dva navrata je sam premijer ovde govorio o toku pregovora, ali kada u nekim rundama nemate niti jedan papir, niti jedan predlog, vi nemate o čemu da obavestite javnost i parlamentarce, ali smo došli do tačke račvanja od one osme, zatim devete i na kraju desete runde pregovora, kada je parafiran taj sporazum, gde smo praktično dobili tih 15 važnih tačaka, koje će omogućiti da se sve ono što je tu inkorporirano sprovede u delo.
Nismo se mnogo bavili onim što u ovom sporazumu piše, ali mislim da je to tema današnje rasprave i mislim da ovde nema mesta preteranim emocijama, jer kada u politiku uđete sa emocijom, koja je iracionalna kategorija, zna se kako prođete. Tako smo, nažalost, prolazili kroz istoriji. Mislim da sada jeste praktično poslednji momenat da mudrošću otpočnemo jedan proces koji će vremenom potvrditi svu svoju ispravnost, a siguran sam i omogućiti mnogo veću zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ako se prvi put od kada se vode pregovori pomene zajednica srpskih opština, ako se ne podlegne ucenama političkih predstavnika prištinske samouprave, ako se izdejstvuje pravo da se formira ta zajednica srpskih opština na severu, da te opštine praktično daju predlog određenog broja kandidata za regionalnog komandanta kosovske policijske službe, ako se otvara odeljenje okružnog suda u Mitrovici, odnosno apelacionog suda iz Prištine, ako će sastav sudija i sastav pripadnika te policijske službe korespondirati sa etničkim sastavom tih opština, ako u svim sferama koje jesu od interesa za običnog čoveka na KiM imamo, kao zajednica srpskih opština, puni nadzor i, naravno, povezanost sa državom Srbijom, ako sve to stoji uz garanciju EU, naravno, i u zadatom okviru koji je pomenuo ovde sam premijer u svom uvodu, kada smo, na našu inicijativu, dobili i Rezoluciju Generalne skupštine UN, čime su ingerencije za pregovore praktično prenesene na EU, kada smo dobili na naše insistiranje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, to su sve fakti, dakle, činjenice od kojih smo morali da krenemo kada smo i u prethodnoj Vladi, a naročito u ovoj, poveli te razgovore i dijalog o svim ovim teškim pitanjima.
Naravno da, kada govorimo i o zajednici srpskih opština i o funkcijama koje ona sobom nosi i o veću koje će biti formirano, dakle, ovde u mnogome zavisi implementacija ovog sporazuma upravo od razbijanja tih predrasuda koje, nažalost, postoje još uvek na teritoriji KiM, zbog toga što narod kada živi u getu jeste, nažalost, sklon političkoj manipulaciji onih koji ništa kreativno ne umeju da izgrade, već isključivo nekom fatalističkom ili nekom drugom destrukcijom pokušavaju da govore o mitovima i da govore o nečemu što prosto ne znači život i ne znači budućnost. Ti ljudi žele da žive život dostojan čoveka i to neće biti nimalo lako obezbediti, ali mislim da je obaveza države Srbije i ove Vlade da nastavi ovaj proces, da nastavi ovim putem, jer prosto ne možemo nazad.
Na koji način će ova implementacija teći? Siguran sam da će mudrost prevagnuti, da oni tzv. politički lideri koji su se uhlebili i u Beogradu i širom centralne Srbije, a udaraju bubnjeve isključivo po severu Kosovske Mitrovice, neće ovaj put zloupotrebiti zaista iskrenu emociju Srba koji žive na severu Kosmeta, pre svega na severu Kosmeta, i nadam se da će upravo ti građani sami biti svesni da je u njihovom najboljem interesu da se jedan ovakav sporazum implementira i sprovede, jer će oni biti ti koji će biti ključari svih tajni i biti gospodari svoje sudbine i imati priliku da se na jedan mudar, inteligentan način integrišu i na politički način deluju i utiču na svoje živote i na realizaciju onih projekata koji dotiču njih koji žive dole u našoj autonomnoj pokrajini.
Ovde se, naravno, pominje i pitanje referenduma. To je pitanje o kome se može razgovarati jer je to najdemokratskiji način da se o nekom važnom državnom pitanju izjasnite. Ali, kada imate jedan sporazum koji ni na koji način ne zadire u Ustav niti ga krši, kada imate, nadam se, činjenicu, da će ovde više od dve trećine narodnih poslanika praktično podržati ovaj izveštaj, čiji je sastavni deo ovaj sporazum, kada imate činjenicu da nemamo vremena i kada imate činjenicu da jedna takva inicijativa može da izazove i neke kontraefekte, pa čak i političku nestabilnost, ili da otvori mogućnost za razne političke manipulacije, ne vidim razloga da samo prvi i početni sporazum bude razlog za sazivanje referenduma.
Naravno da će SPS, ukoliko do toga dođe, doneti odluku da li je to oportuno u ovom trenutku i da li to treba činiti, ali je važno da se ne podsećamo na sve one referendume koje smo ranijih godina imali. Setite se samo 1998. ili 1999. godine, dakle, moramo biti realpolitičari. Moramo biti realni i ne smemo da lažemo narod.
Mislim da je ovo prvi put da jedna Vlada i premijer na njenom čelu, koji je zaista na jedan iskren način, koliko god to bolno bilo i nepopularno, govorio građanima Srbije i građankama Srbije šta nas čeka, šta nas očekuje, sa kakvim izazovima se sučeljavamo i na koji način ova Vlada pokušava da te probleme reši. Mislim da je to pošteno, mislim da će vreme pokazati da ćemo svi zajedno vrednovati ove poteze koje je Vlada, na čelu sa premijerom Dačićem, vukla povodom kosovskog čvora i mislim da nam ne preostaje ništa drugo nego da prionemo na posao.
Ovde priča nije završena. Ovde priča tek počinje. Počinje, siguran sam, pod drugim uslovima, sa izmenjenom percepcijom međunarodne zajednice prema Srbiji i ovaj momentum Srbija mora da iskoristi. Ovo je možda poslednji momenat koji država Srbija može da iskoristi i u odnosu na EU i u odnosu na evropsku budućnost i u odnosu na percepciju Srbije od strane svih velikih i značajnih međunarodnih aktera u međunarodnoj areni, pre svega mislim i na Rusku Federaciju i na Kinu, ali naravno i na SAD i pomenuo sam već EU.
Na kraju, želim da kažem da će SPS, odnosno poslanička grupa SPS, glasati za ovaj izveštaj i da pružamo punu podršku Vladi Republike Srbije i njenom premijeru. Hvala vam.

Gospodine profesore, zaista ne želim da ulazim u polemiku sa vama, niti sam ekspert Ustavnog prava, niti želim, kao ubeđeni demokrata, da dezavuišem bilo kakvu ideju o narodnoj inicijativi ili referendumu. Samo sam izneo bojazan, a koliko je realno to što vi govorite, upravo govori vaše izlaganje i malopre i ranije.
Uglavnom govorite u negaciji, govorite o tome da je nešto srušeno, da nešto treba srušiti, da smo srušili Ustav, da je srušena preambula, što naravno da nije tačno. Kao laik, vi ste profesor, ja nisam, ni na koji način to nije tačno. Mislim da nema mesta polemici. Vi imate pravo da iznesete vaš legitiman stav. Nisam rekao da će biti ili neće biti referenduma, samo sam izrazio bojazan da Srbija nema toliko vremena i energije da neke stvari radi zarad toga što će neko jednom političkom manipulacijom pokušati da to iskoristi. Ali, na sreću, uveren sam da narod koji živi na teritoriji Kosovu i Metohiji sasvim dobro razume ono što sam želeo da kažem i zna ko su njihovi lažni politički predstavnici i zastupnici njihovih interesa svih ovih godina bili i kojim je govorio da je Kosovo Srbija, a zabijao glavu u pesak i mislio da neučešćem u međunarodnoj areni i u dijalogu, reši problem koji evidentno egzistira.
Koja je odgovornost SPS i za 1999. godinu i za 1998. godinu i za sve godine, na sreću za svih ovih 23 godine od kada je višepartijski sistem uveden u Srbiji? Naravno, da smo mi za to plaćali cenu, plaćaćemo i dalje, to za nas nije sporno, ali razlika između nas i vas je ta što mi naše greške uviđamo, umemo da se promenimo i umemo da damo doprinos našoj državi. Hvala vam.

Zaista, poslednji put se javljam, a i po Poslovniku mislim da nemam više pravo. Ipak, bih profesore ostavio drugima da govore o ovoj važnoj temi, ne bi da polemišem sa vama i ne znam zašto ste se vi toliko prepoznali u onome što sam ja govorio. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, poštovani ministri, pitanje Kosova i Metohije je naravno državno pitanje par ekselans i ovo je, ukoliko se ne varam, već 11 akt, bilo da se radi o deklaracijama, rezolucijama, odlukama koje je ovaj visoki dom u prethodnom periodu donosio po ovom pitanju.
Ono što je važno i očigledno da se svi zaklinjemo u to, ali neki iskreno, a neki neiskreno, ovo nije pitanje i tema za međustranačko nadgovorivanje, strančarenje, političke manevre, ovo je zaista tema oko koje ili možemo da se razumemo, da se okupimo, da od drveća vidimo šumu, da postignemo što širi konsenzus, koliko je on moguć u odnosu na, nažalost, razlike koje evidentno postoje među nekim političkim partijama ovde u Srbiji.
Ovo jeste tema koja zaista zahteva jedan ozbiljan pristup, ali i tema o kojoj treba zaista da govorimo na jedan tačan, argumentovan način, da govorimo o onome što jeste tema. Dakle, tema je rezolucija koju je predložila Vlada Republike Srbije, rezolucija koja je sasvim dovoljna mera i dovoljan okvir za ono što nas očekuje u nekom budućem vremenskom periodu, u periodu u kome će, naravno, biti nastavljeni politički pregovori, u nekom vremenskom intervalu u kome ćemo imati verovatno i bojazani kakav će biti epilog. Ali, imali smo dve opcije, ili da stavimo glavu u pesak i da kao neki govorimo – Kosovo je Srbija i da ne radimo ništa, ili da izađemo na međunarodnu arenu i da pokušamo da uvažimo realnost na terenu, da uvažimo našu državotvornu orijentaciju i da pokušamo da sve te interese na neki način uvedemo u normu.
Ova rezolucija jeste sasvim dovoljan okvir za jedan takav put i ono što jeste suštinski najvažnije, to je da nema dualizma politike prema ovom pitanju, da nema neke dve platforme, niti to seirenje nekih može da doprinese jednom ozbiljnom stavu ovog parlamenta i države Srbije. Važno je kada govorimo o ovom dokumentu da prosto znamo da on treba da predstavlja jednu vododelnicu, da ne bude samo još jedan od dokumenata u nizu o kojima smo govorili tokom današnjeg dana, već da bude dokument koji će zaista biti jedan pozitivan iskorak koji će dovesti do toga da u procesu političkih pregovora dođemo do rešenja koje će biti i održivo i sveobuhvatno i puno odricanja, naravno i puno kompromisa, ali to je jedini put kojim možemo krenuti.
Ovo je takođe dokument koji stavlja i srpskoj javnosti i međunarodnoj javnosti do znanja da proces evropskih integracija jeste prioritet politike ove Vlade, da proces evropskih integracija ne možemo razdvojiti, niti ga predstaviti kao paralelni proces sa procesom dešavanja tog kosovskog Gordijevog čvora. Mislim da ovo jeste iskorak jer je po prvi put možda na jedan kvalifikovan i kvalitetan način državno rukovodstvo pokazalo jedinstvo i činjenicom da su predsednik Republike, predsednik Vlade i čitav Kabinet zajedno praktično predložili ovaj akt.
Dakle, važno je da se govori istina, važno je da uvažim realnost, važno je da uvažimo međunarodne norme, da insistiramo i kod našim inostranih partnera da to uvaže i da pokušamo da u tom procesu političkog pregovaranja izdejstvujemo nešto od onoga što smo u nekim ranijim istorijskim momentima možda mogli da dobijemo. Nekada smo maltene sve zajedno bili protiv Ahtisarijevog plana iz prostog razloga što je on zadirao praktično kao plan u tu statusnu neutralnost. Ali, kada pogledate neka rešenja iz tog plana i kada bi ih hipotetički uveli u praksu te godine, šta bi to danas značilo za ovaj pregovarački proces?
Zato je važno da govorimo istinu. Da priznamo da svi nosimo odgovornost, da priznamo i da znamo da ovaj problem ne egzistira od 90-te godine ili od 99-te godine ili od početka bitisanja bilo koje vlade nakon 2000. godine. Setite se prosto ideje o velikoj Albaniji, albanskom separatizmu, prve i druge prizrenske lige. Moramo da znamo, prosto istorijske činjenice, da bi znali na koji način ćemo modelirati našu borbu za očuvanje integriteta i suvereniteta i državotvornosti.
Pokušali smo kroz istoriju mnoge modele, mislim da smo izvukli dovoljno pouka. Možda će neko reći da je kasno. Mislim da moramo biti optimisti i da prosto ukažemo na činjenicu da nikada neće biti kasno, ako budemo proaktivni, ako budemo prosto preuzeli odgovornost. Zato je važno da je i ovaj nivo tehničkog dijaloga podignut na mnogo viši stepen, upravo od onog momenta kada je formirana ova vlada. Odgovornost za ovaj proces političkih pregovora je preuzeo naravno premijer Dačić zajedno sa predsednikom Republike. Mislim da smo sasvim racionalno pristupili ovom procesu i mislim da će to biti prepoznato i od strane i partnera u EU, ali naravno i od onih koji se protive ovome, a to su predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini.
Kako ćemo razrešiti taj model autonomije za Srbe i druge nealbance na Kosovu i Metohiji? Kako ćemo rešiti funkcionalno Srpske pravoslavne crkve, odnosno srpskih manastira na teritoriji Kosova i Metohije? Kako ćemo rešiti okvir prava na koje, naravno da imaju pravo svi građani ovog sveta, pa i Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji? Kako ćemo rešiti nivo njihove samouprave? Kako ćemo rešiti sve te teme? To će naravno biti predmet ovih političkih pregovora.
Pragmatizam je reč koja se ovde danas često čula i to jeste ono što je potrebno. Nije potrebno da se bavimo, ponavljam, nekim stranačkim prebacivanjem ili međustranačkim prebacivanjima, da trošimo vreme na nešto što ne proizvodi efekat. Naša nulta pozicija je ova koja je trenutno realno prisutna i na terenu i u međunarodnoj areni, i kroz prizmu naše spoljno političke pozicije kao države koja jeste takva kakva jeste. Zato sve to moramo imati u vidu kada krećemo na jedan ovakav put koji neće biti ni malo lak, ali će u svakom slučaju biti mnogo bolji ako na njega krenemo, nego ako pokušamo da se vraćamo unazad, jer taj povratak unazad prosto nije moguć.
Nekome smeta to što ova rezolucija ne odiše nekim detaljima. Ona tretira pitanje okvira i principa za taj proces političkih pregovora i ne vidim razloga da sada ulazimo u detalje koji će tek biti predmet nekih razgovora. Platforma, ta jedna jedina platforma, bez obzira što neki žele da svojim političkim manevrima ovde izdejstvuju neki politički benefit, ne znam za koga i ne znam zašto, ta platforma sasvim temeljno obrađuje sve ta pitanja koja će biti predmet nekih budućih razgovora i pregovora. Naravno, da oni koji žele da kroz normu ili kroz formalno pravni status žele da sagledavaju realnost na terenu, oni to mogu da rade, ali isključivo na jedan teoretski način. To nije način koji može da nas dovede do rešenja.
Način na koji bismo uveli ovo u neku formalno pravnu normu jeste, da kao epilog tih pregovora bude donet jedan ustavni zakon koji bi praktično tretirao ovo pitanje – prenos nadležnosti. To je nešto što je jedino realno i jedino moguće u nekom budućem periodu učiniti. Zato će naravno poslanička grupa SPS glasati za ovu rezoluciju. Želimo naravno da pružimo punu podršku i predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Republike za iskazanu, pre svega spremnost, jer je to obaveza svih nas pa i njih kao najodgovornijih političkih funkcionera i na iskazanoj hrabrosti da se uhvate u koštac sa jednim ovakvim izazovom.
Takođe, želim da pozovem one koji možda ne misle isto kao mi iz vladajuće koalicije da ipak pruže i doprinos i podršku i da od drveća vide šumu i da shvate da ovo nije partijsko pitanje, već da je ovo i istorijsko pitanje, i državno pitanje par ekselans. Ako nas ima više na tom putu, biće nam mnogo lakše i da istrajemo i da ostvarimo ono što smo naumili.
Na kraju, želim da zbog i građanki i građana Srbije, prosto istaknem, da pored činjenice da ni jedno rešenje nije možda idealno, ovo jeste rešenje koje je jedino moguće u ovom trenutku. Ovo nije put bez povrataka, ovo je put koji je trasiran vrlo temeljno, argumentovano i siguran sam da će biti problema na tom putu. Ali, ako smo se uhvatili u koštac sa tim problemom, mislim da je obaveza svih nas da na mnogo odgovorniji način tome pristupimo, bilo da smo u opoziciji ili poziciji, jer pitanje KiM ne prepoznaje jednu takvu podelu, jer je uvek bilo pitanje od državnog interesa. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, važno je da, iako se radi o jednoj rekao bih proceduralnoj odluci, shvatimo da ona nije nimalo laka za donošenje, ali takođe moramo shvatiti da je ovo politička arena gde možemo iznositi političke ocene o nečemu. Mislim da moramo uvažiti određene činjenice, pre svega činjenicu da je Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo zahtev Narodnoj skupštini, predsedniku, predsednik prosledio taj zahtev Administrativnom odboru, Administrativni odbor doneo predlog odluke o kojoj ćemo danas ovde odlučivati i tu počinje i završava se čitava ova priča, ako gledamo sa formalno-pravnog aspekta.
Ako neko želi da politizuje ovu priču, naravno da ima argumentacije i pro i kontra.
Možemo time da relativizujemo bilo krivicu ili nevinost gospodina Dulića, ali to neće ni malo pomoći u onome što, siguran sam, svi ovde ponavljamo od jutros, a to je da ćemo svi verovatno glasati za ukidanje imuniteta. I sam gospodin Dulić je rekao da se odriče tog imuniteta i da je iskreno posvećen tome da se utvrdi puna istina o onome što se njemu lično stavlja na teret.
Zato ne vidim razloga da uopšte imamo ovoliko duge polemike, pozivanja na članove Poslovnika i gubljenje vremena koje je dragoceno, kao što je maločas predsedavajuća ovde i rekla. Mislim da je takođe važno da istaknemo da se SPS zalaže za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Za to se zalagala i u prethodnoj Vladi.
Takođe, moramo znati da postoji nezavisnost pravosuđa, da smo na tome radili svih ovih godina, nekada sa pozicija vlasti, nekada sa pozicije opozicije i tu nezavisnost ne smemo dovoditi u pitanje. Prosto, to nije naš manir i nije naš posao. Takođe, moramo znati da postoji elementarni princip prezumpcije nevinosti – niko nije kriv dok se to ne dokaže na sudi i ne presudi se.
Postoji mnogo fenomena i mnogo kritika koje su ovde izrečene, na koje možemo odgovarati ili ne moramo. Ovde je govoreno da je SPS rukovodila jednim veoma važnim resorom u prethodnoj Vladi, da je bila nesposobna i neobaveštena o nečemu što se dešava. Želim da vas obavestim da je ova akcija, u konkretnom slučaju, pokrenuta i nakon zainteresovanosti EU i Evropske komisije i pokrenuta je u martu mesecu, kada je SPS bila u Vladi, to je tačno, ali je takođe u toj Vladi bila i DS. Kada iznosite neke kritike, morate imati i činjenice sa kojima ćete se boriti sa tom argumentacijom.
Što se tiče pominjanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, ukoliko se ne varam, reformu pravosuđa je predvodila DS u ranijoj Vladi, naš tadašnji koalicioni partner. Venecijanska komisija je u mnogo slučajeva izrekla kritike po pitanju određenih zakona i zakonske regulative. Dosta toga je promenjeno, dosta toga je reformisano, dosta toga je urađeno dobro, a neke stvari su možda urađene na loš način. Takođe, govorili su i o tome da treba ukinuti to krivično delo.
Ne znam zašto onda DS nije pokrenuo inicijativu pune četiri godine da se jedno takvo delo ukine? Nismo bili protiv toga i nemamo ništa protiv da se to ukine i za vreme trajanja ove vlade, ne samo zato što to EU očekuje od nas, nego zato što smatramo da je to jedno prevaziđeno krivično delo koje se stavlja na teret mnogima, a neki od onih kojima je to stavljeno na teret nisu danas u državi Srbiji. Kada bi se to ukinulo, možda bi se oni i vratili. To je pitanje zašto i šta je bio motiv da se tako nešto ne ukida u prethodnom periodu?
Što se tiče nekih političkih progona, medijskih manipulacija i svega onoga što se dešavalo, ne želim da se vraćam daleko u prošlost, ali moram, prosto, da ne bude da su svi kada dođu u poziciju opozicije mnogo fini i da nikada u životu nisu uradili ništa što spočitavaju nekim drugima.
Što se nas iz SPS tiče, mislim da je veoma malo onoga što možete da nam spočitavate u tom pogledu. Niti kontrolišemo medije, niti smo ih kontrolisali. Bili smo žrtva medija, kao i svi vi, verovatno. Neki to osećaju danas, neki su osećali juče. Podsetiću vas na jedan primer satanizacije jednog od članova DOS-a nakon 2000. godine, a to je general Obradović. Da li je on bio satanizovan i da li je praktično njegova karijera bila uništena zahvaljujući tome što je bio na čelu tima za borbu protiv korupcije. Ko je to uradio? Verovatno vi svi to znate, da vas ne podsećam.
Što se tiče medijskog linča, to je manir protiv koga se SPS iskreno bori i zalažemo se da se to ne dešava nikome, pa ni Oliveru Duliću. Tačno je da je to bio slučaj u prethodnom periodu. Tačno je da smo i mi, ili neki drugi, bili predmet tog medijskog linča – neko više, neko manje. Smatramo da manir podizanja optužnice, izvođenja dokaznog postupka, procesuiranja, donošenja presuda u medijima ne doprinosi demokratskim vrednostima koje želimo da baštinimo. Zato je veoma važno da oni koji nose odgovornost za uređivačku politiku tih medija, takođe, oni koji su satkani u vlasničku strukturu tih medija, povedu računa o tome šta znači objektivno informisanje i šta tim manirom žele da postignu. To se dešavalo u prethodnom periodu, ali to nije opravdanje da se to dešava danas. Zato smo mi iz SPS protiv toga i uvek ćemo se protiv toga boriti.
Da ne bih oduzimao vreme, zaista apelujem da ono što je kristalno jasno, što sam na početku rekao, nakon zahteva Tužilaštva za organizovani kriminal koji je upućen predsedniku Narodne skupštine, on je to prosledio Administrativnom odboru, odluka i predlog odluke na Administrativnom odboru su donete, a ovde je ostalo da se izjasnimo o tome, ukoliko želite da i dalje politizujete ovu temu, da se ona ne može politizovati jer je uvedena u normu. Želimo da se poštuje princip prezumpcije nevinosti i želimo da se što pre o ovome izjasnimo, jer svaki novi politički sukob ili svaka nova polemika između onih koji su od jutros spremni da u tome učestvuju, neće doprineti ni gospodinu Duliću, ni pravosuđu, ni bilo kome ko želi da ovde demonstrira političku snagu i da se bori nekim argumentima koji nemaju veze sa ovim što se ovde nalazi na dnevnom redu.
Zato se SPS više neće javljati po pitanju ove tačke, osim ukoliko budemo primorani i ukoliko se bude urušavao dignitet naše stranke ili naše poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije je jedan od veoma važnih zakona iz prostog razloga što zadire u onu sferu vitalnih interesa građana i građanki Srbije i zato ni na koji način ne treba spočitavati vladajućoj većini zašto se donosi po hitnom postupku ili čak govoriti o tome da se na neki način gubi samostalnost i nezavisnost Centralne banke u našoj državi.
Godine 2010, meseca juna je unapređena ta nezavisnost i samostalnost, usklađena i upodobljena sa najvišim pravnim aktom naše države, Ustavom Republike Srbije. Ove izmene i dopune Zakona će samo unaprediti još jedan segment koji je, videli smo u praksi, veoma važan a to je odgovornost Narodne banke Srbije prema onima koji su nosioci suvereniteta ove zemlje, a to jesu građani i građanke Srbije. Mi kao njihovi predstavnici ovde, kao oni koje su oni delegirali, naravno da imamo pravo da tu nadzornu i kontrolnu funkciju unapredimo i da dovedemo do toga da Narodna banka Srbije funkcioniše na mnogo odgovorniji način.
Ovde su pominjane i priče da mi danas raspravljamo o nekom razrešenju pa maltene i o imenovanju novog guvernera. Mislim da je obaveza i poslovnička, pre svega, svih nas da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakon o izmenama i dopunama i ono što je krucijalno za ovaj Predlog izmena i dopuna to su te ključne novine koje pišu u razlozima za donošenje zakona, dakle, vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini. Ne vidim šta je sporno ako smo mi predstavnici nosioca suvereniteta ove zemlje, takođe ne vidim šta je sporno u izboru svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanju uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta, ne samo da nema suspendovanja nekih prava ili umanjenja nadležnosti nego imamo i predlog za proširivanje nadležnosti, ograničavanje ovlašćenja guvernera izvršnog odbora poučeni nekim negativnim iskustvima da ne pričamo o špekulantskim poslovima i kursnim razlikama i enormnim zaradama banaka koje se na dnevnom nivou kreću između 300 i 400 hiljada evra. Da ne govorimo o nekim fenomenima poput "Agrobanke", dakle, upravo poučeni tom praksom smo se opredelili da jedan ovakav zakonski predlog iznesemo pred građane Srbije i pred javnost Srbije. Izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, mislim da je to ključno, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisavanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zabrana.
U svakom slučaju, sve ovo što je navedeno, prosto, govori o tome da intencija predlagača, to je grupa od 105 narodnih poslanika, jeste da se na odgovoran način odnosimo prema građankama i građanima Srbije. Ako neko iz opozicije vidi nešto sporno u tome, to je naravno njihovo legitimno pravo i oni će svoje argumente izneti, ali nisam siguran da građani u tome vide nešto sporno. Naročito ne vidim da je sporno da želimo da uvedemo red i da sprečimo da se ti špekulantski, tzv. berzanski poslovi, nastave i dalje i da tako na neki način i gasimo ili onemogućavamo naše privredne subjekte, jer su, prosto, u obavezi da kupuju i prodaju devize.
Samo mi nije jasno zašto je NBS uvek ta koja interveniše na deviznom tržištu po podne, a ne uradi to ujutru? Ko je taj koji, praktično, diriguje kurs evra od jutarnjih sati i koje su to banke koje na tim razlikama zarade i koje su to banke koje te evre prodaju po skupljoj ceni, a nakon intervencije Narodne banke kupe ih po jeftinijoj? To je prosto, što bi narod rekao, kao pasulj. To je jedan od argumenata i zato je bitna ta odgovornost na koju svi, prosto, apelujemo i pozivamo.
Kontrolna i nadzorna funkcija je parlament. To sam već govorio i mislim da to ni na koji način ne može biti sporno, mislim da samo može unaprediti funkcionisanje sistema, funkcionisanje Narodne banke. Ovde će opozicija spočitavati neku projektovanu ili nekog projektovanog kandidata za ovu veoma odgovornu funkciju i govoriti o departizaciji.
Mi iz SPS, kao naravno i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS, se naravno zalažemo za departizaciju, ali ne možemo kao osnovni diskvalifikativ onome ko je stručan da rukovodi, da bude dobar menadžer, prosto, iznaći članstvo u nekoj političkoj opciji. To je onda zadiranje u sferu ljudskih prava. Mislim da niko nema pravo da, ukoliko neko ispunjava uslove, bude sprečen da obavlja neku odgovornu funkciju, ali, pričamo u hipotezama, jer neko želi da ovde nametne priču da danas raspravljamo o razrešenju sadašnjeg guvernera NBS.
Naravno, ovde nismo vođeni makijavelizmom, da cilj opravdava sredstvo, ovde smo vođeni ustavnim okvirom koji nam omogućava da predložimo izmene i dopune zakona na jedan način koji je usklađen sa Ustavom, da izmenimo zakon, da do optimuma dovedemo ono što tišti građane ili što tretira pitanje života običnih ljudi, života srpske privrede.
Ne znam zašto bi uopšte jedan ovakav predlog izmena i dopuna Zakona politizovali, od njega pravili neki pamflet, govorili o tome da je to sada partizacija, ne departizacija.
Imamo NGO sektor koji je vrlo agilan ovih dana. Naravno, legitimno je da o tome govore i imamo neimenovane izvore iz Brisela koji su takođe veoma uzburkani zbog donošenja ovog zakona.
Mislim da, uz uvažavanje i Evropske komisije i istrajavanja na evropskom putu, na putu evropskih integracija, takođe moramo voditi računa o onima koji jesu nosioci suvereniteta, a to smo svi mi i sve građanke i građani Srbije. U tom smislu ne vidim da će se javnost, a naročito nosioci suvereniteta toliko uzburkati kada se ovaj zakon u danu za glasanje bude usvajao.
Ne bih zaista da dužim. Ja sam politikolog, nisam finansijski ekspert, ali znam šta su kursne razlike, znam ko od toga ubira velike i enormne svote novca. Znam da je odgovornost zbog takvih stvari upravo na NBS. Zato sam kao običan građanin zainteresovan da se to dovede u red. Ako neko može da iznese neki kontra argument, da se to u Srbiji ne dešava, to ću drage volje poslušati.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS će glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani predsedniče Republike, današnju deklaraciju, uz naravno dalje konsultacije koje ćemo obaviti u skladu sa dogovorom sa sastanka šefofa poslaničkih grupa, poslanička grupa SPS – JS će podržati. Naravno, ono što trebam na samom početku da poručim i želim da poručim, to je da svi zajedno treba da izrazimo divljenje prema građanima i naravno prema velikodostojnicima SPC, koji su primenili jedini mogući model protesta ovih prethodnih dana, a to je onaj tzv. Gandijevski model, kako bi se izborili za svoje legitimno pravo.
Naravno, sadržaj same deklaracije u sebi inkomporira jednu kritiku, odnosno izražavanje realne zabrinutosti zbog delovanja i međunarodnih misija na teritoriji KiM. Kada o tome govorimo, mi ni na koji način ne želimo da napadnemo niti KFOR, kome je sasvim jasno delegiran mandat Rezolucijom 1244, niti Euleks, ali želimo da izrazimo zebnju zbog onoga što se dešavalo prethodnih dana i da prosto definišemo ovom deklaracijom, a kada nešto deklarišete, onda prosto želite da pošaljete poruku, a ta poruka nije upućena samo građanima Srbije koji žive i u centralnoj Srbiji i na teritoriji KiM, nego želimo prosto da pošaljemo poruku i Međunarodnoj zajednici i UN i EU, da ukažemo na ono što se dešavalo prethodnih dana, što naravno ne bi smelo da se dešava u nekom budućem periodu.
Oni iz Međunarodne zajednice koji bi možda ovaj sadržaj deklaracije razumeli na neki pogrešan način, prosto trebaju da budu uvereni da je intencija nas koji ćemo glasati za ovu deklaraciju upravo suprotna, upravo u skladu sa Rezolucijom 1244 i upravo u skladu sa sadržajem mandata koje te međunarodne misije na teritoriji KiM imaju. Moramo definisati i uzrok svega onoga što se dešavalo prethodnih dana, od noći 25. na 26. juli. Dakle, to jeste jedan akt nasilja, jedan jednostrani specijalnih jedinica tzv. kosovske policije. Smatram da jedan takav akt prosto niti je prvi, niti je poslednji, nažalost, koji će se dešavati, a sve se to dešava u jednom teškom procesu snažne diplomatske aktivnosti i korišćenja svih mogućih diplomatskih mehanizama koje nam stoje na raspolaganju, kako bi upravo realizovali politiku Vlade Republike Srbije i ono što jeste sadržano u platformi Vlade Republike Srbije, a radi se o očuvanju integriteta i suvereniteta u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244.
Neko bi rekao da je ova deklaracija ili bilo koja druga deklaracija refleksno ili reaktivno delovanje na događanja na terenu. Mi prosto moramo onim načinima koji nam stoje na raspolaganju da se borimo za naš državni i nacionalni interes i da pozovemo na staloženost, na mudrost, na strpljenje i da pokušamo da upravo pozivajući se na međunarodno pravo, na činjenicu da smo mi subjekt međunarodnog prava, a ne to tzv. samoproglašeno Kosovo, da je prosto 76 ili 77 država do danas priznalo tu samoproklamovanu nezavisnost, što čini otprilike 40% ukupnog broja zemalja članica UN. Takođe, realnost, koju ste mnogi pomenuli ovde, govori i to da je specifična težina i razlika između života južno od Ibra i severno od Ibra nešto što može da obremeni odnose na teritoriji KiM. Realnost je da se građani nalaze na barikadama i da ono što je samozvani premijer tzv. države Kosova namerio prosto nije uspeo da sprovede u delo, zato što se narod nalazi na barikadama, narod koji živi na teritoriji AP KiM.
Takođe, ne smemo zaboraviti da je realnost da južno od Ibra takođe žive naši sunarodnici, građani ove države koji se u jednom delu integrišu u funkcionisanje tih institucija koje su samoproklamovane, ali žele da zaštite svoja prava, svoj interes i da političkim delovanjem odbrane praktično ono što je njihovo ognjište i da pokušaju da iznesu svoj jasan stav po pitanju svojih života na teritoriji pokrajine.
Naravno da ekstremizam nije način da se ovo pitanje reši. Naravno da bilo kakav nasilni akt ili nasilje nije način da se ovo reši. Ali, kada govorimo o jednom, možda jedinom načinu koji imamo, pored ovog Gandijevskog načina protesta, to je dijalog, moramo da uputimo jasnu poruku i očekujem da ćemo svi mi ovde, kao što je i predsednik Vlade rekao, a na kraju očekujem i da će predsednik Republike to učiniti, poslati jasnu poruku upravo Međunarodnoj zajednici, EU, da je za dijalog potrebno dvoje, da ne možemo biti mi diskriminisani u nekim delovima, a da neko bude favorizovan, da ne smemo da upadnemo u klopku da govorimo o tome da čak postoji opravdanje za jedan ovakav unilateralni akt, zato što nije postignut dogovor o tzv. carinskim pečatima.
Ono što je najvažnije i što stoji u Rezoluciji 1244 i u mandatu KFOR i Euleksa, to je slobodan protok robe i ljudi. To je nešto što treba da usledi nakon ove sednice parlamenta, što treba da bude pozitivan efekat usvajanja ovakve deklaracije, što treba da bude intencija naših pregovarača, odnosno ljudi koji su zaduženi za taj dijalog kada budu razgovarali na ovu temu i da prosto omogućimo da se situacija na terenu stabilizuje i da se dovede u normalu. Znamo da postoji jedna diskrepanca između forme i formalnog okvira i nečega što je faktički prisutno na terenu, ali moramo da vodimo računa kada će doći momenat i koji je to tajming kada moramo pomiriti tu formu i faktičko stanje, ali do tada moramo istrajavati i insistirati na onome što definiše i najviši pravni akt naše zemlje i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i Povelju UN i sve helsinške dokumente, sve ono što jeste praktično poluga i što predstavlja mehanizam za našu borbu na očuvanju onoga što jeste naš državni interes.
Nastavak dijaloga praktično može biti otpočet onog momenta kada se stvari vrate u pređašnje stanje, a pređašnje stanje bi značilo da se situacija na terenu normalizuje, da se sve ono što su učinili i resorni ministar za Kosovo i gospodin Stefanović ovih prethodnih dana praktično materijalizuje kroz normalizaciju situacije i da ono što su građani AP, naši sunarodnici jasno poručili kao odgovor na ovaj jednostrani akt, prosto normira i formalizuje i samim tim bi situacija bila vraćena u pređašnje stanje i dijalog bi mogao biti nastavljen.
Ono što danas trebamo da dostignemo, a ne samo da demonstriramo, to jeste jedinstvo i važno je da postoji visok stepen jednog konsezualnog pristupa ozbiljnosti čitave ove teme, delikatnosti ove teme, interesu države Srbije, interesu građana Srbije koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da ta demonstracija jedinstva ne bude isključivo demonstracija nego zaista i dostizanje jednog iskrenog jedinstva po pitanju naše buduće borbe na ovom polju u ravni dostizanja onoga što je realno. Dostizanja, ako je potrebno, i istorijskog kompromisa koji je takođe omogućen Rezolucijom 1244, ali je to moguće učiniti isključivo ukoliko, uslovno rečeno, svi akteri tih razgovora budu zadovoljili one svoje strateške ciljeve i interese i ukoliko budemo uvažavali realnost koja postoji na terenu.
Uveren sam da će ova deklaracija, bez obzira što bi neki želeli da umanje njen značaj, značiti mnogo kao jasan stav države Srbije, jer najodgovorniji ljudi u ovoj državi sede danas ovde i ta poruka će upravo biti još jača ukoliko je svi budemo zajedno odaslali i uveren sam da će izroditi pozitivan efekat. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SPS ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika sagledavaju kao jedno prelazno rešenje, ali takođe i kao jedno demokratsko sazrevanje upravo u odnosu na odredbu člana 102. Ustava, koju su neke od mojih uvaženih kolega pominjale prethodno.
Smatramo da jedan ovakav predlog zakona jeste baziran na onome što jeste intencija svakog ustava i svakog zakona, a to je da normira političku praksu, društvenu praksu, sve one procese koji se u jednom društvu dešavaju.
Kažem da ovo sagledavamo kao prelazno rešenje, iz prostog razloga što još uvek nije dovoljno sazrela situacija da u predizbornoj ili izbornoj godini menjamo čitavo izborno zakonodavstvo. Neko će reći da smo sa tim malo zadocnili, neko će reći da ima vremena, ali, u svakom slučaju, postoji jedan džentlmenski dogovor, još od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, da se u izbornoj godini ne čine bilo kakve promene u izbornom zakonodavstvu.
S druge strane, politička praksa nas je demantovala da je član 102. Ustava Republike Srbije preko potreban u primeni. Već dve i po godine se taj institut, kolokvijalno nazvan „blanko ostavke“, u nekom pravnom okviru ne koristi, što je dovoljan dokaz da smo preživeli jedno demokratsko sazrevanje. Kao što je dovoljan dokaz to što smo u Ustav iz 2006. godine kao najviši pravni akt uneli tu odredbu zato što smo želeli da time sačuvamo demokratske institucije, da sprečimo da parlament postane politička pijaca gde bi neki tajkuni ili neke interesne grupe mogle da falsifikuju izbornu volju građana Srbije.
Takođe je važno da poštujemo ono što Ustav kaže, a to je da su nosioci suverenosti ili suvereniteta naše zemlje građani Srbije. Zato je važno da oni koji će kritikovati ovaj predlog, koji može biti plod kritika i mislim da ima nekih nedorečenosti na koje ćemo i mi ukazati i zato kažem da se radi o prelaznom rešenju... Ali, moramo voditi računa i o odluci Ustavnog suda Republike Srbije koji tretira ovo pitanje, pre svega pitanje redosleda na listama političkih organizacija, koalicija ili grupa građana, i na taj način nam i imperativno daje obavezu da to ispravimo ovim izmenama i dopunama Zakona.
Ustavni sud je ovo pitanje razmatrao i na osnovu Zakona o lokalnim izborima 2008. godine. Takođe, tretirao je ovo pitanje i u odnosu na Zakon o izboru narodnih poslanika.
Ono što u političkoj praksi, ako ne gledamo normu i pravnu formu, jeste otežavajuća okolnost, to je da pre svega kod predizbornih koalicija može doći do određenih problema u tehničkom smislu, mehanizmima kako izvršiti dodelu i preraspodelu mandata. To se tiče onog formalnog dela, ali ta preraspodela, da ne budemo neiskreni jedni prema drugima i prema građanima, praktično će biti završena činom predaje te liste kada izađemo na izbore. Ono što smo ranije radili nakon izbora sada ćemo raditi pre izbora, što je mnogo transparentnije, poštenije, čestitije i časnije prema onima koje kandidujemo, ali i prema građanima Srbije kojima time jasno šaljemo poruku.
Neke stranke će reći da će možda oni koji se nalaze niže na listama koje su predložene za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije biti demotivisani. Što se tiče Socijalističke partije Srbije, mogu da kažem da ozbiljne stranke sa time ne mogu imati problem, jer na listi od 250 kvalitetnih, referentnih ljudi možete prosto podastrti pred građane Srbije kadrovsku bazu. Da ovaj parlament broji hiljadu narodnih poslanika, Socijalistička partija Srbije ne bi imala problem da i hiljadu kvalitetnih ljudi ponudi i da u tom smislu pošalje jasnu poruku i javnosti i građanima Srbije za koga se opredeljuje. U tom delu moramo da sagledamo ne samo ovu imperativnu normu i odluku Ustavnog suda, već i sa čim koja od političkih partija raspolaže.
Kada govorimo o pravilima izborne utakmice, pravila izborne utakmice su nešto što treba da bude definisano, normirano, dogovoreno, treba da imamo barem najmanji zajednički imenitelj u vezi s tim, ali ono o čemu ne možemo da razgovaramo a da o tome ne povedemo računa, jeste ta, u više navrata pomenuta, odluka Ustavnog suda i član 84. Zakona o izbornu narodnih poslanika.
Ono što bi bilo mnogo bolje za građane Srbije, to je da je Vlada Republike Srbije predložila onaj zakon, u izmenjenom obliku, o lokalnim izborima, što bi umnogome olakšalo da ovaj problem koji tretira sada i republičke izbore rešimo na jedan zadovoljavajući način.
Što se tiče jednog novog kvalitativnog pomaka, moram reći da je veoma važno, mislim da većina političkih partija u parlamentu to podržava, to što će se predstavnice manje zastupljenog pola, odnosno dame, prema ovim izmenama i dopunama Zakona, naći definitivno u određenom procentu u klupama ovog parlamenta, ovog doma. Nadam se da ta odredba da mora biti najmanje 25% neće značiti da će ih biti 25%, nego mnogo više. Mislim da protiv toga ne može niko da bude, osim onih koji ne poznaju ustavnu odredbu koja govori o ravnopravnosti polova u našoj državi.
Ono što jesu određene rezerve, i sam predlagač ovog zakona... Napomenuću da Poslanička grupa SPS - JS nije jedan od predlagača ovog predloga zakona, ali ono što je važno jeste da je i sam predlagač izneo spremnost da sve one sugestije koje su u skladu sa odlukama Ustavnog suda i sa mišljenjem Evropske komisije, ali pre svega Venecijanske komisije, mogu da budu uzete u obzir i da postanu sastavni deo ovog zakona. U odnosu na te predloge i na predlog poslanika Socijalističke partije Srbije, ali i nekih drugih partija, i PUPS-a i Jedinstvene Srbije, ali i ostalih poslaničkih grupa, ukoliko budu prihvaćeni, a budu u skladu sa onim što jeste intencija i mišljenje Venecijanske komisije, ali i komplementarni odlukama Ustavnog suda, smatram da će se na taj način ovim izmenama i dopunama Zakona normirati ne politička potreba, nego politička realnost koja će nas sačekati na sledećem izborima, u sledećem izbornom ciklusu.
Ni na koji način ne možemo oceniti da je ovo jedan zaokružen, sistemski zakonski pristup; ovo je samo inicijativa ili inicijalna kapisla za jasno, sistemsko formulisanje izbornog zakonodavstva, koje će, uveren sam i nadam se, nadamo se svi u SPS-u, uslediti nakon sledećeg izbornog ciklusa, odnosno sledećih republičkih izbora. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, ova tema jeste tema političkog karaktera par ekselans. Izbor Vlade, bilo da se radi o nekoj rekonstrukciji ili o izboru neke nove vlade, iziskuje i pažnju javnosti, i pažnju građana i pažnju opozicionih i pozicionih poslanika.
Ekspoze predsednika Cvetkovića u sebi sadrži sve one elemente koji mogu biti predmet kritike opozicionih poslanika, ali oni, pre svega, ukazuju na ono što ova vlada na čelu sa gospodinom Cvetkovićem planira da radu u sledećoj godini dana.
Vrlo jasno je objašnjena privrženost ciljevima koji su bili imanentni ovoj vladi i ciljevima oko kojih se okupila vladajuća koalicija na početku formiranja ove vlade. Takođe su vrlo jasno definisane i ekonomske mere koje će ova vlada sprovoditi. Takođe je jasno ukazano na regionalnu saradnju koja je veoma važan segment funkcionisanja ove vlade. Definisan je naš stav po pitanju spoljne politike.
Definisan je naš stav po pitanju očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje u odnosu na AP Kosovo i Metohiju i sasvim jasno je rečeno da ćemo ostati privrženi upravo principima na kojima je ova vlada i formirana, pa prema tome ne vidim razloga za neku, barem većini ovde prisutnih poslanika, kritiku onih koji kažu da je ovo ponavljanje one priče iz 2008. godine.
Uveren sam, na drugoj strani, da će neka buduća vlada biti vlada kontinuiteta, ma ko u njoj učestvovao, u odnosu na ovih pet proklamovanih ciljeva, tako da to ta kritika može da posluži za dnevno-političke svrhe, zgrtanja određenih političkih poena, ali ni na koji način ne može strateški da ugrozi ono što jeste orijentacija Vlade Republike Srbije.
Ovaj ekspoze i sadržani elementi u ovom ekspozeu jesu praktično refleksija upravo potrebe da se danas izaberu novi ministri, nova Vlada Republike Srbije, da novi ministri polože zakletvu, a sve u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima koje smo doneli pre, praktično, pet ili šest dana u ovom domu.
Ono što ostaje konstanta politike ove vlade jeste tih pet proklamovanih ciljeva i ni na koji način ne vidim da će oni biti ugroženi, dakle, ni posvećenost evropskim integracijama, ni očuvanje integriteta i suvereniteta naše zemlje, razvoj privrede i ekonomski razvoj, socijalno odgovorna Vlada odnosno socijalno odgovorna država i njena izgradnja i beskompromisna borba sa korupcijom i kriminalom.
Naravno, ono što jeste praktično proizvod donetog Zakona o ministarstvima, izmena i dopuna Zakona o Vladi, jeste to takozvano sažimanje Vlade Republike Srbije.
Socijalistička partije Srbije-Jedinstvena Srbija, ali pre svega predsednik Socijalističke partije Srbije, gospodin Dačić, u više navrata je ukazivao da smo mi uvek bili spremni da razgovaramo na ovu temu, da se zalažemo za jedno sistemsko rešenje, sistemsko rešenje koje neće biti ad hok i neće biti refleksija aktuelnog političkog trenutka.
U ovom predlogu, izborom novih ministara i praktično zaokruživanjem celog sistema vidimo jednu inicijaciju tog procesa kada ćemo nadam se u nekom budućem vremenu zaista doneti zakon o ministarstvima koji će oslikavati potrebe Srbije, građana Srbije kao nosilaca suvereniteta i nećemo to podvoditi pod političkim interes, bilo tadašnje vlasti ili opozicije, jer svaka sadašnja vlast može biti neka buduća opozicija.
Resorni ministri koalicije SPS-PUPS-JS u do sadašnjem radu su vrlo predano radili u svojim resorima, vodili su veoma odgovorne resore koji su praktično predstavljali, što bi narod rekao, "vruć krompir" kada smo ih preuzeli.
Kada govorimo o MUP, pre svega morate imate znanja, hrabrosti, mudrosti, morate imati dobru saradnju sa koalicionim partnerima i sa resornim ministrima koji tretiraju pitanja borbe protiv kriminala i korupcije i morate iskazati spremnost da se na iskren način posvećeno borite protiv ovih pošasti. Po prvi put je to u novijoj političkoj istoriji Srbije urađeno od strane predsednika SPS, potpredsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića.
Mislim da je neprimereno da neki koji se ovde sablažnjavaju i kritikuju zašto ih neko priziva za navodno paljenje ambasada, tako olako govore o šefovima kabineta i govore o tome da je bilo ko bio povezan sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima iz kabineta ministra unutrašnjih poslova jer, kao što gospodin Nikolić nije bio na informativnom razgovoru za paljenje ambasada, nisam stekao utisak da je bilo ko bio na informativnom razgovoru po pitanju onoga što je izneo.
Mislim da tako nešto možemo samo sa indignacijom da odbijemo i nismo očekivali da gospodin Nikolić, koji pretenduje da predstavlja jedan veliki broj građana Srbije, na taj način se ophodi prema veoma kvalitetnom radu Ministarstva unutrašnjih poslova u dosadašnjem vremenskom periodu.
Što se tiče Ministarstva rudarstva i energetike podsećam da je uvaženi profesor Petar Škundrić veoma predano radio na realizaciji svih proklamovanih ciljeva Vlade u ovom segmentu, da je urađeno mnogo i po pitanju gasno-naftnog aranžmana, da je otpočela realizacija Projekta "Južni tok", ne samo zahvaljujući Ministarstva rudarstva i energetike nego i veoma dobrom rukovođenju u Javnom preduzeću "Srbijagas" od strane gospodina Dušana Bajatovića.
Da su ovo projekti koji su veoma važni za našu državu, da su ovo projekti koji nas ne samo u političkom i ekonomskom, nego možemo slobodno reći i u bezbednosnom smisli stavljaju u jedan bolji položaj u odnosu na onaj u kome smo se nalazili u nekom ranijem periodu. Ne bih pominjao strateška partnerstva sa kineskom državom, kineski kredit za Termoelektranu "Kostolac" i mnogi drugi projekti koji su praktično inicirani za vreme ministrovanja gospodina Škundrića.
Što se tiče Ministarstva prosvete, moram reći da očekujem da će resorni ministar dr Žarko Obradović i na dalje veoma odgovorno voditi ovaj resor kome je pripijena i nauka i da će se u tom delu veoma dobro snaći. Moramo konstatovati da je ovom periodu praktično proklamovana reforma prosvetnog sistema koja je održiva, koja je racionalna, dogovorena sa MMF, da se i, pored veoma teške socijalno-ekonomske situacije, veoma temeljno radi na iznalaženju mogućnosti da se materijalni položaj prosvetara razreši, ali ne tajno nego vrlo transparentno, u javnosti, uz sate i sate razgovora sa predstavnicima sindikata. Mislim da je to jedna dobra karakteristika odgovornog ministra u Vladi Republike Srbije.
Što se tiče Ministarstva infrastrukture, moram da kažem da mnoge kritike koje dolaze od strane opozicionih poslanika mogu takođe da posluže za dnevno-političku borbu, mogu biti legitimne, mogu da posluže za zgrtanje političkih poena, ali ono što je veoma važni izraziti i iskazati ovde, to je da je od formiranja Vlade Republike Srbije 2008. godine, pre svega ta motivatorska uloga gospodina Mrkonjića i njegovo znanje i iskustvo koje je nesporno, ali i ono što jeste ozbiljan i predan rad, dovelo do toga da se formira Nacionalni savet za infrastrukturu, na čije čelo je došao upravo predsednik Republike, da se u tom Nacionalnom savetu nalaze veoma odgovorni ljudi posvećeni tom poslu.
Da do 2008. godine su koridori, koji nisu koridori koji imaju politički predznak, postojali su u vreme Tita, i u vreme Miloševića, i u vreme Đinđića i u današnje vreme, dakle, radi se samo o evropskim koridorima koje možete iskoristi kao komparativnu prednost svoje države ili ne morate, dakle, po prvi put se na ozbiljan način prionulo ovom poslu i do sada, bez obzira što će neko reći da neka dinamika možda nije do kraja bila ispoštovana, možemo konstatovati da je 60 kilometara auto-puta na Koridoru 10 urađena.
Da je ovo poruka za one koji kritikuju, a nalazili su se u prethodnoj Vladi, dakle, da je preko 30 milijardi dinara duga prethodne Vlade vraćeno putarima, pa i to govori o kontinuitetu, koliko god neko želi da napravi diskontinuitet, dakle, moramo govoriti o kontinuitetu funkcionisanja Vlade u pojedinim resorima, pa i u resoru infrastrukture.
Razrešeno je pitanje eksproprijacije, urađeni su glavni projekti za 320 kilometara, otpočela je realizacija, praktično, Koridora 11 prema Crnoj Gori, na deonici Ub – Lajkovac. Takođe, radi se, odnosno urađena je reforma železnice, urađena je i reforma puteva i moramo shvatiti da ne nosi jedan čovek, praktično, i ne predstavlja on isključivo brend infrastrukture u Srbiji, nego su u ovaj posao uključeni predstavnici svih vladajućih stranaka, i to građani moraju da znaju, pre svega zbog onih koji jedan ovakav poduhvat žele da kritikuju.
Naravno, neko će reći da nemamo rezultate. Ja sam vrlo kratko izneo par nekih osnovnih podataka, barem u odnosu na četiri resora kojima se bavila koalicija SPS - PUPS - JS. Siguran sam da će moj kolega, gospodin Čolaković, ispred partije PUPS govoriti o penzionom sistemu, reformi penzionog sistema i o svemu onome što tretira pitanje upravo te penzionerske populacije, koja je, praktično, po želji nekih trebalo da bude podvedena pod socijalnu kategoriju, što ona nikada ne može da bude.
U tom delu sam zaista spreman da sa svakim razgovaram na temu da li je neko postigao rezultat ili ne.
Smatram da u sledećem vremenskom periodu, kao što je i rekao sam predsednik Vlade, gospodin Cvetković, moramo da se okrenemo boljitku građana, da kao što je rečeno ne dozvolimo nespremnost i bahatost, da dovedemo na mnogo viši stepen odgovornost svih resornih ministara, upravo odgovornost prema onome što jesu ciljevi ove Vlade i što jeste interes građana Srbije, kao nosilaca suvereniteta.
Da dokažemo da ove mere ekonomske politike mogu da donesu boljitak, da mogu da podignu stopu zaposlenosti, da mogu da nas povedu napred i, da naravno, ono što jeste naš interes, neki zlonamerno nas predstavljaju kao jedini razlog našeg bivstvovanja na političkoj sceni, a to je sticanje statusa kandidata za ulazak u EU, ili još što je važnije, otpočinjanje razgovora na tu temu.
Uveren sam da oko tog cilja postoji konsenzualni pristup svih nas ovde prisutnih. Možda jedna stranka ili dve nisu spremne da to javno izraze, ali kada im zatreba umeju i o tome da govore u superlativu. Mislim da to jeste jedan veliki pomak, jer setite se gde smo bili 2008. godine, a pogledajte gde smo danas. Mislim da, ukoliko evolutivno pristupamo realizaciji svih ovih ciljeva, možemo da ustvrdimo da jesmo na dobrom putu.
Ako opozicija ili opozicione stranke, ili jedan od lidera te opozicije, gospodin Nikolić, koji praktično izražava žaljenje ili nevericu da li će se sada neko iz vladajuće koalicije odvažiti da svađa opoziciju među sobom, mislim da to vladajuća koalicija nema kao manir političkog delovanja, a prosto nema ni potrebe za tako nečim.
Ako nemate zajednički imenitelj, ako manjkate u profilisanju programa ili ideologije, a na kraju krajeva ukoliko manjkate u tome da ne možete da se okupite i sakupite dovoljan broj glasova građana koji je potreban da biste formirali vladu na ideji nekog programa koji još niste prezentovali, onda jedna ovakva kritika, praktično, služi samo za dnevno-političke potrebe.
Kada dođe 11. maj 2011. godine, to će biti za dva meseca, ulazimo u izbornu godinu. Zato se govori o nekim aprilima, zato se govori o nekim prevremenim izborima i zato je to potrebno da bi se dizala tenzija, zato se govori o tome da, zbog demokratskih načela, neko želi da učini vladajućoj koaliciju, pa onda ode u Brisel, pa iz Brisela u Čačak itd.
Mislim da su građani na mnogo višem stepenu političke svesti nego mnogi koji sede, nažalost, i danas ovde. Zato je važno da, kada građanima govorimo o nečemu šta nas očekuje, odnosno šta njih očekuje, to govorimo istinito, uzimajući u obzir i politiku i političku matematiku i sve ono što sledi. Neka neko izađe i neka kaže da ovih pet proklamovanih ciljeva neće biti ciljevi neke buduće vlade, ponavljam, ma ko u njoj sedeo i onda ću zaista biti ubeđen da taj neko ima ispravne argument.
Nisam primetio da je bilo ko tako nešto izneo, da može da se podigne efikasnost na realizaciji ovih ciljeva, siguran sam, da ne napominjem da je jedna od opozicionih stranaka, LDP davala vrlo konstruktivan doprinos u vezi sa onim ciljevima, koje oni prepoznaju kao interese građana Srbije, i to jeste za pohvalu, kao što su i u više navrata kritikovali određene stvari koje je Vlada radila. To je demokratija, to je legitimno i to je nešto što je sasvim prirodno u najvišem zakonodavnom domu naše zemlje.
Na kraju, želeo bih da kažem da će poslanička grupa SPS – JS glasati za izbor nove Vlade Republike Srbije. Želim i da iskažem uverenje da će ova vlada uspeti u sledećih godinu dana da realizuje sve ono što je danas premijer Cvetković ovde izneo. Očekujem da i građani jesu svesni činjenice da, praktično, socijalno-ekonomska situacija jeste veoma teška, ali da smo ipak pokušali neke stvari da pokrenemo sa mrtve tačke, da smo umnogome uspeli, da smo možda mogli bolje, ali morate biti svesni činjenice, da oni koji rade moraju ponekada i da pogreše.
U svakom slučaju zahvaljujem se na pažnji i želim puno uspeha budućoj vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnja zakonodavna aktivnost se svodi, praktično, na donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, takođe i novog zakona o ministarstvima, i mislim da, pored ove formalne, normirajuće strane našeg današnjeg zasedanja, postoji i činjenica da ovo jeste na neki način i politička tema par ekselans i da je veoma važno da, kada pristupamo jednom ovakvom zakonskom predlogu, povedemo računa o samoj intenciji onih koji su predlog izneli.
Siguran sam da se svi slažemo da odavno obezbeđenu političku stabilnost u Srbiji ne treba ni na koji način narušavati. Takođe, ne smemo očekivati da će se, ukoliko se donese ovakav zakon, bilo šta epohalno desiti na štetu interesa nosilaca suvereniteta naše države, a to su građani Srbije. Takođe, smatram da ovo jeste odgovoran potez Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije. Mislim da godinu i po dana medijskih spekulacija koje su, nažalost, postojale u našoj medijskoj sferi, u javnosti, prosto nisu doprinosile očuvanju digniteta i autoriteta Vlade na adekvatan način.
Ono što mogu u ime koalicije SPS–PUPS–JS da kažem, to je da mi nikada nismo bili prepreka bilo kojoj rekonstrukciji. Uvek smo se zalagali da ne vodimo tu polemiku u medijima, nego da nam se iznese jasan predlog. Onog momenta kada je taj predlog iznet, mi smo dali pozitivan odgovor i po pitanju modela, i po pitanju strukture i po pitanju uvažavanja političke realnosti.
Jer, ovo je politička realnost. I sam predsednik SPS gospodin Dačić je u više navrata govorio da se mi, pre svega, zalažemo za jedan sistemski pristup rekonstrukciji Vlade, da se donese jedan zakon o ministarstvima koji će na sistemski način rešiti ovo pitanje, ne samo ad hok, nego i za neke buduće vlade, i da bi oko toga trebalo postići konsenzus svih relevantnih političkih aktera.
Naravno, s obzirom da je politička realnost takva da to u ovom momentu nije moguće, mislim da je ovo dobra inicijativa, dobar inicijalni potez, da se u nekom budućem vremenu dođe do zakona o ministarstvima koji više niko, ni opozicija ni pozicija, neće dovoditi u pitanje i stavljati ga u kontekst nekog narušavanja, bilo političke stabilnosti ili interesa građana Srbije.
Ono što nam predstoji u nekom budućem vremenskom periodu, a nadam se da će to uslediti vrlo brzo, nakon izbora novog sastava Vlade ili rekonstrukcije Vlade, to je da ta vlada radi efikasnije i da stvorimo ambijent u kome će se raditi odgovornije. Smatram da, kada građani ukažu na neku slabost rada Vlade, nije greh priznati da se tako nešto dešava, a još je manje greh na to reagovati na ovaj način.
Ukoliko neko može da nas ubedi da će pet proklamovanih ciljeva Vlade na ovaj način biti ugroženo, mislim da neće imati tu priliku, niti dovoljno dobru argumentaciju da to građanima i dokaže. Dakle, da li će evropska budućnost Srbije biti ugrožena ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi i donošenjem novog zakona o ministarstvima? Siguran sam da neće.
Drugi cilj je očuvanje suvereniteta i integriteta. Na tom polju je Vlada Republike Srbije pokazala izuzetnu sposobnost, mudrost i korelaciju sa realnim stanjem na globalnoj političkoj sceni.
Jačanje ekonomije, naravno, neće biti ugroženo. Mislim da, nakon onih negativnih efekata svetske ekonomske krize kojih smo svi svesni, imamo malu, skromnu, ali u svakom slučaju uzlaznu putanju po pitanju naše ekonomije.
Socijalna odgovornost Vlade u ne tako zavidnoj socijalno-ekonomskoj situaciji nije nikada bila dovođena u pitanje i mislim da ni ovim zakonom o ministarstvima ona neće biti dovedena u pitanje.
Oštra borba protiv korupcije i kriminala ne samo da neće biti dovedena u pitanje, nego će biti još oštrija. Mislim da je ova vlada upravo pokazala, i sam ministar unutrašnjih poslova, da ukoliko imate hrabrosti, ukoliko imate želju, ukoliko imate razumevanje koalicionih partnera i ukoliko ste iskreno posvećeni tome, onda na ovom polju možete uraditi mnogo.
Mislim da do kraja ove godine imamo izgledne šanse da dobijemo status zemlje kandidata za ulazak u EU. Bilo bi optimistično reći da očekujemo da se otpočnu pregovori na tu temu, ali zašto i to ne reći? Ne vidim razlog da neko na jedan nihilistički, fatalistički način sagledava ovakav predlog.
Jedna od zemalja članica EU, Francuska, formirala je vladu mislim 2007. godine, i ta vlada je u kontinuiranoj rekonstrukciji. Imali ste ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, zatim je to bila Mišel Alio Mari, pre neki dan je na to mesto došao Alen Žipe, i ništa se epohalno u Francuskoj nije desilo zbog toga. Pod novim mandatarom je vraćeno 50% starih, nekih ranijih ministara u vladu Francuske, pa se opet ništa epohalno nije desilo bilo po pitanju narušavanja ljudskih ili manjinskih prava ili narušavanja interesa građana Francuske.
Ono što ovoj raspravi daje jasan kolorit i praktično nas stavlja u jednu političku arenu, jeste jedna, moram reći, veoma studiozna i detaljna argumentacija resornog ministra, koji je ovde želeo da ukaže na ono što jeste intencija predlagača. Nekima možda to smeta, ali mislim da on na veoma temeljan način upravo ukazuje na sve ono što ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, praktično, predviđa. Ukoliko želite stručnu raspravu, dobili ste čoveka koji to sve može da objasni.
Što se tiče političke dimenzije samog problema, važno je da i sami građani ne prepoznaju ovu vladu isključivo po, kako neki kažu, spletkarenju, manipulacijama, marketinškim trikovima itd.
Ovo nije marketinški trik. Sačekajmo taj ponedeljak ili utorak, kada se izabere nova vlada, kada mandatar, odnosno predsednik Vlade, premijer, iznese svoj program – taj program će biti, naravno, naslonjen na ovih pet proklamovanih ciljeva – i dajmo malo vremena da vidimo da li je to marketinški trik, da li je to kupovina vremena ili smo mi svi zajedno u vladajućoj koaliciji zaista opredeljeni da ponesemo odgovornost za ono što nas očekuje i što nam predstoji.
Oni koji imaju pravo da kritikuju, a to jeste opozicija, naravno i sami znaju da nemaju neku veliku i kvalitetnu alternativu oko koje mogu da se okupe i da formiraju tu vladajuću većinu i krenu napred, a da se ona mnogo razlikuje od ovih pet proklamovanih ciljeva. Uveren sam da, ko god bude tvorio neku buduću vladu, to će biti vlada kontinuiteta u odnosu na ovih pet proklamovanih ciljeva.
Zato treba ponekad povesti računa, imati odgovornost prema građanima, koji, ponavljam, jesu nosioci suvereniteta, koji su nas birali da ih predstavljamo ovde, zastupamo njihove interese i da u njihovo ime vladamo ovom državom i realizujemo ciljeve oko kojih se okupimo.
Svaka koaliciona vlada je plod kompromisa. Svaki kompromis svim akterima u toj igri donosi pomalo nečega što oni inicijalno možda nisu želeli. Tako je i svaki koalicioni dogovor plod političke realnosti. Neko će reći da ovo jeste refleks političke realnosti. Da, mogu se složiti i mislim da to uopšte ne može da bude sporno.
Ono što je najvažnije za nas iz SPS, PUPS i JS je da su resorni ministri naše koalicije radili na častan, kvalitetan način i radiće to i dalje. Radili su kvalitetno, u interesu građana, radili su na realizaciji ovih pet proklamovanih ciljeva, uložili su svoj maksimum, a dobili su, narodski rečeno – vruć krompir. Nije isto voditi Ministarstvo unutrašnjih poslova, rudarstva i energetike, infrastrukture, prosvete... Naravno, ne želim da bilo koga stavim na neki niži nivo, ali upoređujem sa nekim drugim ministarstvima koja se ovim predlogom zakona o ministarstvima ukidaju.
Prema tome, kada govorimo o dignitetu i autoritetu SPS, njenih ministara, moram reći da mi s ponosom možemo da kažemo da smo dali pun doprinos. Takođe, možemo da konstatujemo, ukoliko neko želi da nas kritikuje, da onaj ko radi može i da greši, a onaj ko nije radio, nego samo konstatovao i kritikovao, nije proizvodio nikakav efekat.
Takođe, i završiću time, ova rasprava, koju ponekad ovde vodimo na pojednostavljen način, ne vodeći možda dovoljno računa o veoma ozbiljnoj temi kojom se bavimo i reperkusijama koje će ova tema izazvati, moramo svi zajedno da se složimo da smo praktično svi ovde mnogo puta na istu temu raspravljali i nosili odgovornost za mnoge odluke koje su nekada bile neutemeljene u normama, koje su nekada bile možda i neozbiljne. Da ne podsećam na to da smo birali predsednika Parlamenta zahvaljujući nekim opozicionim partijama koje su ovde prisutne, pa je taj mandat trajao praktično 12 časova, pa se sada to nikome ne javlja, nego neki pate od amnezije.
Mislim da svi delimo odgovornost. Dajte da tu odgovornost podelimo svi zajedno. Vaša konstruktivna kritika iz opozicije je uvek dobrodošla, ovo je država koja baštini demokratske vrednosti, mislim da sve ono što može da bude korektiv vlasti treba da bude prisutno i u ovom domu i u srpskoj političkoj javnosti, ali takođe mogu da ustvrdim da će ovakav zakon o ministarstvima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi praktično biti inicijacija jednog zaista kvalitetnijeg normiranja ove problematike i da će ona biti finalizirana, nadam se, u nekom političkom trenutku kada se za to steknu uslovi, odnosno kada bude mnogo širi konsenzualni pristup svih političkih aktera.
Poslanici SPS i JS će, naravno, u Danu za glasanje glasati za ova dva predloga. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije. Deklaraciju koju smo, naravno, najavljivali i nakon usvajanja Deklaracije o Srebrenici.
Smatram da i ova deklaracije, koju će, naravno, poslanička grupa SPS-JS podržati, kao i ona Deklaracija o Srebrenici, govori o jednom civilizacijskom iskoraku, o čuvanju digniteta, pre svega, srpskog naroda u ovom slučaju, ali naravno i svih naroda na teritoriji bivše Jugoslavije.
Ono što smatramo, to je da svi oni koji imaju pravo da se kritički osvrnu i na sadržaj deklaracije, možda i na samu formu, trebaju da imaju u vidu da se u preambuli pozivamo i na univerzalnu Deklaraciju UN o ljudskim pravima, na Pakt o građanskim i političkim pravima, na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, na Ženevsku konvenciju o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, na Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, napominjem – genocida, i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
Dakle, svi zločini tako struktuirani u međunarodnom pravu jesu obuhvaćeni i ovom deklaracijom i njenom preambulom, a tiču se svega onoga što se, nažalost, događalo prema pripadnicima srpskog naroda i, naravno, ostalim građanima naše države u toj poslednjoj deceniji 20. veka.
Ova deklaracija po svom usvajanju, naravno, treba da posluži i kao jedan apel, moralni apel svim parlamentima u regionu da posegnu za jednim ovakvim činom, da i oni pokažu da mogu da naprave taj civilizacijski iskorak. Upravo me je moj uvaženi kolega Halimi na to ponukao, da se ponadam da će, kako on ovde zastupa svoje stavove, tako svoje stavove, naravno, iznositi i naše kolege poslanici u parlamentima širom bivše Jugoslavije.
Što se tiče kritika da se ova deklaracija ne odnosi baš na sve zločine koji su počinjeni prema srpskom narodu, mislim da je sasvim jasno da je intencija predlagača, odnosno 123 poslanika bila upravo da se vremenski omeđi onaj period na koji se odnosi ova deklaracija. U tom domenu, naravno, ne može da se ni na koji način sporiti istorijska činjenica da su počinjeni stravični zločini prema srpskom narodu u toj tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali to prosto nije predmet razmatranja i predmet sadržaja ove deklaracije.
Što se tiče onog što je moj uvaženi kolega Halimi govorio, mislim da je ovde ne samo zadovoljena forma, već i suština, jer se ovde radi o pripadnicima srpskog naroda i građanima države Srbije. Tako da svaki zločin, ukoliko je do njega i došlo, ima pravo da se odnosi na sve one koji su u tom momentu, a neki od njih i danas, bili građani i državljani države Srbije.
Naravno, ono što neki spočitavaju parlamentarnoj većini, a to je da smo bili mnogo eksplicitniji povodom Deklaracije o Srebrenici, ali moram ponoviti da, pozivajući se na sve međunarodne konvencije, ženevske, na Univerzalnu deklaraciju UN, naravno da smo obuhvatili i sadržajem i formom i suštinu i sve ono što se dešavalo našem narodu u tom prethodnom periodu i da njihova kritika prosto ne stoji.
Dakle, intencija nije bila da navedemo sva stratišta koja su, nažalost, u velikom broju prisutna u toj poslednjoj deceniji 20. veka, već upravo da ovakvim pristupom obuhvatimo i osudimo sve one zločine koji su se nesporno dogodili pripadnicima našeg naroda i građanima naše države.
Mislim da je pitanje očuvanja digniteta sopstvenog naroda, sopstvenih građana pitanje za sve nas ovde. Ovo nije, naravno, neko takmičenje u patriotizmu, već upravo jedan odnos prema zločinima koji su se desili. Želim da verujem da će i neke opozicione stranke izneti jasan stav po pitanju sadržaja ove deklaracije, a ne politizovati ovo pitanje. Nadam se da nećemo, kao na primeru Deklaracije o Srebrenici, imati neke poslaničke grupe koje neće biti ni levo ni desno, pa će biti uzdržane po pitanju nečega što je sasvim jasno.
Dakle, osuđujemo zločin. Mislim da je to univerzalno pravo, ali i obaveza svih nas da tako nešto učinimo, ukoliko smo politički odgovorni, politički, misleći ljudi, koji sagledavamo ovu situaciju na pravi način.
Ono što, naravno, svi zajedno očekujemo, to je da pored toga što će parlamenti u regionu, nadam se, posegnuti za jednim ovakvim činom, da naravno niko nama sada sa strane ne spočitava naš odnos prema žrtvama među pripadnicima srpskog naroda i među našim građanima. Uveren sam da se tako nešto neće desiti. Pomirenje, naravno, da je potrebno, saradnja u regionu naravno da je potrebna, ali ne smemo zaboraviti na dostojanstvo.
Ovakvom deklaracijom čuvamo dostojanstvo i našeg naroda, i naše države i naših građana. Namera jeste da se te žrtve i ti zločini prema pripadnicima našeg naroda nikada ne zaborave. Pozivamo sve one institucije koje su vlasne da o tome odlučuju da procesuiraju i kažnjavaju počinioce, da to učine i da budu objektivni, a ove druge naravno da izraze duboko poštovanje prema žrtvama koje su bile pripadnici srpskog naroda.
To jeste i naša obaveza, ali mislim da je, pre svega, i potreba ne aktuelnog političkog trenutka, jer ovakvih deklaracija smo donosili u nekom ranijem periodu i kada je bilo zločina i na teritoriji Kosova i Metohije, i u Goraždevcu i u Podujevu, i da ne navodim gde je sve bilo takvih slučajeva.
Mislim da ovakva jedna deklaracija svojim sadržajem, svojom formom upravo na sveobuhvatan način izražava ono što jeste intencija valjda svih nas, a to je osuda zločina počinjenih prema pripadnicima srpskog naroda. U danu za glasanje, naravno, poslanička grupa SPS-JS će podržati ovu deklaraciju. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, gospodine predsedniče Vlade, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nakon skoro 11 sati vrlo argumentovane i teške rasprave o ovom veoma važnom pitanju došli smo praktično do onog momenta kada treba da se opredelimo o ovom predlogu odluke koji je Vlada Republike Srbije uputila, a tiče se, naravno, i savetodavnog mišljenja koji je Međunarodni sud pravde u Hagu dao.
Evidentno je da ovo savetodavno mišljenje i sam ishod jeste težak, ali ne može se označiti kao poraz, niti ga moramo, niti ga treba gledati kao nečiju pobedu. Evidentno je da je ovo plod jedne iskrivljene interpretacije Rezolucije 1244, kojoj se pristupilo na jedan selektivan način u onim delovima koji ne tretiraju pitanje suvereniteta i integriteta naše države, koja u skladu sa Rezolucijom 1244 ima teritoriju Kosova i Metohije.
Ovde smo čuli niz istoriografskih podataka, niz stvari i dešavanja koja su nas pratila svih ovih godina i kada bi se vraćali nazad u istoriju mogli bi mnoge naše prethodnike da okrivimo za ovu situaciju koju možda danas imamo, ali mi u SPS–JS smatramo da se treba okrenuti budućnosti. Smatramo da ne smemo ovde propagirati nikakav defetizam.
Smatramo da imamo odgovornost, pre svega, prema građanima Srbije koji su nas ovde izabrali i pružili nam taj legitimitet, jer su oni upravo nosioci suvereniteta naše zemlje. Smatramo da ova borba praktično tek je u svojoj prvoj fazi, tek je otpočela, na pravi i jedini mogući način, dakle, diplomatskim, političkim sredstvima u onim međunarodnim institucijama koje su vlasne da o tome odlučuju.
Kada smo se u Generalnoj skupštini UN izborili za pravo da Međunarodni sud pravde da to savetodavno mišljenje, pokrenuli smo nešto što ranijih godina, nažalost, nismo bili u prilici da učinimo. Bez obzira na ishod ovog savetodavnog mišljenja, odnosno rada Međunarodnog suda pravde, ne možemo selektivno pristupati odlukama tog istog suda.
Smatramo da ovde ni na koji način u ovom savetodavnom mišljenju nije tretirano pitanje secesije ili otcepljenja KiM, te stoga nemamo ni razloga da na jedan defetistički način ili čak, ne daj bože, nihilistički gledamo na ovu situaciju.
Ono što je evidentno, to je da zvanični Beograd, država Srbija nikada, niti će, niti sme da prizna tu samoproglašenu nezavisnost KiM. Ono što je takođe važno, zbog građana, to je da ovu rezoluciju koju ćemo predložiti predložimo u konsultacijama sa svim relevantnim političkim faktorima u međunarodnoj areni, dakle, i sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, i sa EU, da sagledamo koji je to prag do koga bi te države išle, a šta je to što neće narušiti naš državni i nacionalni interes.
Vremena imamo, imamo tu mogućnost i mislim da je moramo na jedan mudar, predan, staložen način iskoristiti i krenuti u taj proces koji je naša zaista jedina šansa kako bi se izborili za ono što nam međunarodno pravo i Povelja UN garantuju.
Ovo nije tema za političko nadgornjavanje, ovo nije tema na kojoj bi neka politička opcija ili politička partija mogla da zgrne poene, a neka druga da ih izgubi. Svi ti pokušaji su se i u nekoj novijoj našoj prošlosti i istoriji pokazali bezuspešnim iz prostog razloga što je evidentno da od Kosovskog boja, preko mnogih drugih istorijskih događaja, do Prizrenske lige, prve i druge, do tih separatističkih tendencija i iredentističkih koje su bile i u vreme kraljevine, i u vreme Josipa Broza i u vreme Slobodana Miloševića i nastavljaju se do dana današnjeg, vidimo jedan kontinuitet koji je prisutan, da kažem uslovno, sa te druge strane.
Kod nas je, nažalost, kroz istoriju konstantno bilo nejedinstvo oko državnih strateških pitanja i mislim da svi nosimo zajedno, dakle, predstavnici svih političkih partija, barem fragmentarno, neko manje, neko više, odgovornost za sve ono što se dešavalo i dešavaće se na KiM.
Trebalo bi danas da tu odgovornost ponesemo na pravi način, da ostvarimo to preko potrebno jedinstvo ili najviši stepen konsenzusa, kako bi na taj način demonstrirali i onima koji su nas ovde izabrali, dakle, građanima Srbije, ali i međunarodnoj javnosti, da imamo snagu, da imamo volju, da imamo htenje, da imamo potencijale i resurse, kako diplomatske, tako i političke, da ostvarimo ono što je naš cilj.
Neće biti nimalo lako i naravno da moramo imati u vidu kolika smo mi država, koliko značajna, koji nam je geostrateški položaj i šta se sve kroz istoriju na ovim terenima i na ovoj teritoriji, dakle, na Balkanu, dešavalo i šta je to uvek nosilo prevagu, da li su to bili interesi velikih sila, što naravno jeste, ili je to isključivo bio neki pravni princip.
Evidentno je da su u velikoj meri i kod ovog savetodavnog mišljenja prevagu odneli pre svega politički argumenti nad pravnim argumentima, ali to je realnost u kojoj živimo, to je realnost pred kojom ne smemo zatvarati oči i to je realnost o kojoj moramo vrlo jasno, otvoreno, transparentno govoriti i u Skupštini i pred našim građanima, jer to je realnost sa kojom idemo, živimo i težimo da rešimo i uskladimo naše državne interese i našu politiku.
Bilo je ovde velikih kritika koje su, naravno, dobrodošle, ali mislim da niko nije posegao za tim da oda priznanje i predsedniku Republike, i Vladi Republike Srbije i ministru inostranih poslova za ono što su uradili u ove prethodne dve godine na ovom planu. Smatram da ovo jeste možda ne najbolji, ali ovo je jedini put koji može dovesti do određenog uspeha i smatram da je za to potreban konsenzus.
Veoma je važno da jedna od najjačih opozicionih stranaka na jedan konstruktivan način pristupa nijansiranju ove odluke, odnosno predloga odluke i želi da da glas kako bi ojačali taj front u daljoj borbi za očuvanje integriteta i suvereniteta, kao i neke druge opozicione stranke.
Mislim da je suština u tome da smo više od 90% vremena koristili na politička nadgornjavanja koja nam ne donose neki benefit, ne donose efekat, ne pokazuju viziju koja je građanima preko potrebna. Moramo jasno i glasno da kažemo da ćemo se boriti, da nikada nećemo ustuknuti i da je trenutno realno politički jedino rešenje da to radimo i pred UN, gde i jeste mesto gde se odlučuje o pitanju poput ovoga.
Ali, takođe je važno da znamo da KiM nisu subjekt međunarodnog prava i pravo na secesiju i otcepljenje nije razmatrano na Međunarodnom sudu pravde. Dakle, taj narodski rečeno vruć krompir je prebačen pred Generalnu skupštinu UN.
(Predsednik: Vreme.)
Važno je da vrlo mudro pristupimo tome, da pripremimo tu rezoluciju zajedno, ponavljam, sa svim konsultacijama, sa svim relevantnim političkim centrima na međunarodnoj areni i da možda sledećih pet, deset, 20 godina… (Predsednik: Gospodine Ružiću, privedite kraju.) završavam, izvinjavam se… istrajemo u ovoj borbi i da odbranimo naš državni i nacionalni interes.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo (predsednik: zvono), dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama naravno deklaracija koja je bespotrebno izazivala niz kontraverzi u javnosti.
Smatram ovaj sadržaj teksta ove deklaracije pravom merom u odnosu na sve sentimente onih koji bi se možda našli uvređeni. Kada o tome govorim, govorim o svima onima koji su pretrpeli velike porodične nesreće u vremenu ratova na prostoru bivše SFRJ.
Smatram da ova deklaracije odiše jednom ujednačenošću, odiše svim onim što jeste naša obaveza kao politički odgovornih ljudi, odiše time da je možda baš danas momenat da ovo bude vododelnica (žagor u sali) i većina predstavnika građana koji su nosioci suvereniteta ove zemlje možda po prvi put ne pokuša ili po prvi put imamo mogućnost da imamo tu većinu koja se neće baviti negacijom zločina.
Zločini koji su se dešavali i u Srebrenici, ali i na prostoru bivše SFRJ, jesu zločini koji su se desili. Kada govorimo i licitiramo o broju žrtava, mislim da grešimo. Svaka žrtva je veliki gubitak. Svako ljudsko pravo je univerzalno, kao što je i zločin univerzalan.
Oni koji pokušavaju da predstave ovu deklaraciju takvom – da je ona nihilistička, da se Srbija nije promenila, takođe smatram da greše. Srbija se umnogome promenila zbog podizanja nivoa svesti o tome šta se dešavalo na prostorima bivše SFRJ, za šta naravno snosimo i mi odgovornost, ali i svi oni koji su tada učestvovali u tome na prostoru bivše nam zajedničke države.
Takođe, smatram da oni koji govore o presudi Međunarodnog suda pravde, pored toga što to naravno jeste najviša pravna institucija UN, to jeste institucija pred kojom očekujemo savetodavno mišljenje o protivzakonitom samoproglašenju nezavisnosti KiM, dakle, pored toga što govore, naravno, i o toj činjenici, moramo imati u vidu da je i taj Međunarodni sud pravde doneo jednu presudu. Međunarodni sud pravde je u stvari meritorna i referentna institucija koja može da donosi presudu i da utvrđuje nivo zločina koji se dogodio na određenom prostoru.
Smatram da je zato veoma važan i zahtev poslaničke grupe SPS – JS da se ne bavimo pravnim definicijama nivoa zločina, već da smognemo snage da dosegnemo što širi konsenzus u sveobuhvatnoj političkoj osudi zločina koji se desio i u Srebrenici, a naravno i protiv pripadnika srpskog naroda na prostorima bivše SFRJ, što će naravno uslediti, kao što je danas i najavljeno ovde, praktično biti inicirano na Kolegijumu u četvrtak, a siguran sam vrlo brzo i biti usvojeno u ovom domu.
Žrtve ne možemo deliti, prema zločinima se moramo odnositi na jedan istovetan način. Samo tako pokazujemo visok nivo odgovornosti prema ljudskim pravima, koja, ponavljam, jesu univerzalna. Mi na taj način štitimo i dignitet i moralni autoritet naše države i naših građana.
Legitimna inicijativa predsednika Republike, gospodina Tadića, naravno da je naišla i na kontroverzne stavove, ali siguran sam i na većinsku podršku kada je pokrenuo ovu inicijativu. Mi u regionu moramo i treba da budemo lideri i inicijatori ovakvih aktivnosti i ovakvih tendencija, iz prostog razloga što jesmo najveći i smatram da moramo time da pokušamo da iniciramo, praktično da porodimo i kod onih drugih, dakle kod naših partnera, jedan istovetan odnos prema zločinima koji su se dešavali.
Niko ovom deklaracijom nije želeo da utiče na negativan način na sentiment srpskog naroda, jer naša poslanička grupa za takvu ili takav sadržaj deklaracije nikada ne bi glasala. Niko dakle neće zaboraviti ni Kravicu, ni Skelane, ni Sarajevo, ni Tuzlu, ni "Bljesak", ni "Oluju", ali ako se budemo konstantno osvrtali u prošlost – mi nećemo imati svetliju budućnost, nećemo imati mogućnost uspešnije regionalne saradnje, nećemo doći do nivoa poverenja i pomirenja, koje je preko potrebno. Zato smatram da ova deklaracija predstavlja zaista pravu meru za one koji su kritičari zbog jednog ekstremnog stava, kao i za one koji su kritičari zbog drugo ekstremnog stava.
Mi ovde ne možemo praktikovati neki nacionalizam koji nam nije preko potreban. Smatram da je mnogo važnije da stvari nazovemo pravim imenom i da osudimo ono što se zaista dogodilo – bilo u Srebrenici, bilo na svim ovim stratištima srpskog naroda koje sam pomenuo.
Smatram da ovo jeste praktično civilizacijski iskorak i nas kao države i naših građana, a ono što je prethodilo i presudi Međunarodnog suda pravde, koja je usledila 2007. godine, 26. februara, jeste i nalaz Komisije o počinjenim zločinima i broju žrtava upravo u Srebrenici, koji je praktično tada u to vreme potpisao tadašnji aktuelni predsednik Republike Srpske, gospodin Čavić.
Tako da ni sentimenti naših sunarodnika preko Drine, kako ih je neko nazvao ovde danas, prosto ne mogu biti ugroženi ovom činjenicom, jer je ovo bilo mnogo ranije. To je bilo nešto što je prethodilo ovakvoj presudi, na osnovu tog nalaza koji je i Vlada Republike Srpske, kojom je tada predsedavao gospodin Mikerević, ako se ne varam, usvojila 28. februara 2004. godine.
Sada je pomalo paradoksalno da neke stranke koje su u to vreme, za vreme predsednikovanja gospodina Čavića, imali vrlo korektne odnose upravo s njim i s njegovom strankom, on napominjem sada predvodi Demokratsku stranku u Republici Srpskoj koja je opoziciona, sada govore nešto sasvim suprotno.
U svakom slučaju smatram da jedan ovakav čin predstavlja hrabar čin, jedan težak čin, ali mislim preko potreban čin da svi ovde zajedno pokažemo da li smo za osudu zločina ili smo za to da i dalje zločine kompariramo i dajemo im neki nacionalni prefiks.
Smatram da to nije potrebno. Smatram da ovakva deklaracija ne može da bude rezultat pritisaka međunarodne zajednice. Kada bi to tako bilo, onda bi mi bili politički infantilni i politički neodgovorni, tako da spočitavanje da je međunarodna zajednica uzročnik jedne ovakve deklaracije prosto nije utemeljeno u činjenicama.
Možda su neki drugi bili zastrašeni ili navikli da ih neko sa strane pritiska. To se nama, barem iz Socijalističke partije Srbije, ne može spočitavati.
Ono što u svakom slučaju treba da bude proizvod ove deklaracije i donošenja ove deklaracije jeste jedna jasna poruka. Smatram da i oni koji žele da na blagonaklon i dobronameran način pročitaju sadržaj same deklaracije mogu da vide da se tu osuđuju i zločini protiv srpskog naroda, da se očekuje jedan identičan tretman od strane parlamenata u regionu, ali takođe najvažnija poruka je poruka pomirenja, ali naravno da se svi zločini od strane svih aktera na prostoru bivše Jugoslavije osude.
Kada budemo dostigli taj nivo, a mi smo praktično narodski rečeno povukli nogu, mislim da će biti moguće pomirenje i jedna blagotvorna regionalna saradnja.
Mislim da je veoma važno da smo mi ti koji smo povukli nogu, a mislim da će istorija pokazati da sam bio u pravu.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o Narodnoj skupštini je još jedan od delova jednog mozaika, čime zaokružujemo praktično donošenje zakona i usklađivanje sa Ustavom onoga što je potrebno da možda pojačamo rejting ovog doma, da se poštuje dignitet i integritet najvišeg predstavničkog doma u Srbiji.
Takođe, činjenica da zakoni o svim državnim organima iz oblasti sudstva i izvršne vlasti jesu doneti i usklađeni sa najvišim pravnim aktom naše države govore u prilog tome da je potrebno da donesemo i zakon o Narodnoj skupštini.
Na samom početku, veoma je važno istaći da veliku zahvalnost svi mi ovde dugujemo, pre svega, članovima radne grupe koja je radila na ovom tekstu skoro dve godine. U toj radnoj grupi, koja je radila različitim intenzitetom, uz prisustvo različitih, da kažem, političkih partija ili poslaničkih grupa, sedeli su, što je najvažnije, predstavnici svih političkih partija koje su zastupljene u ovom visokom domu.
Svi su dali svoj veliki doprinos ovom tekstu i ovaj tekst, koji je praktično predlog 128 poslanika, jeste tekst koji u sebi inkorporira veliki deo ili dominantan deo onoga što su svi zajedno na toj radnoj grupi radili.
Zato smatram da donošenje ovog zakona treba da ima jedan svečarski karakter, da ne bude predmet za neka poštapanja, za politizaciju, za neke politikantske ciljeve. Bez obzira što je to legitimno i što u svakoj situaciji, naročito neke opozicione stranke, koriste tu šansu da pred javnošću Srbije iskoriste i ovaj zakon, da možda ukažu na neke greške.
Takođe, smatram da je veoma važno da, pored toga što će poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija da glasa za ovaj zakon, u načelu da sve one amandmane koji su predloženi od strane i opozicionih stranaka, ali i nekih pozicionih stranaka, uzmemo najozbiljnije u razmatranje, kako bi eventualno poboljšali tekst koji je iovako jedan kvalitativan pomak u odnosu na neko ranije stanje.
Ono što je najvažnije, a to je da parlament Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa Ustavom i ovim zakonom, dobija institucionalnu i finansijsku samostalnost. To će, praktično, po prvi put biti slučaj od uvođenja višepartijskog sistema devedesetih godina u Srbiji. Smatram da će to po prvi put i formalno staviti u ravnopravan položaj sve tri vlasti u državi Srbiji.
Veoma su važne sve četiri funkcije, dakle, izborna, zakonodavna i predstavnička i kontrolna, ali ono što je bitno, a to je da ovaj parlamenta sada afirmiše svoju kontrolnu funkciju, da će imati tu funkciju praktično pojačanu u odnosu na izvršnu vlast, u odnosu na Vladu Republike Srbije.
U prethodnom periodu, dakle, u prethodnih nešto više od godinu dana, ovaj dom je pokazao da poseduje i potencijal i kapacitet ne samo da donosi zakone, već da i nametne jednu dinamiku rada samoj izvršnoj vlasti, dakle Vladi Republike Srbije.
S obzirom da smo i sam proces evropskih integracija ubrzali na ovaj način, dakle, donošenjem ne samo kvantitativno velikog broja zakonskih predloga i usvajanjem tih predloga, već naravno uzimajući u obzir i sadržinu tih predloga i kvalitativnu odrednicu samih zakona.
Ono što su mnogi pokušavali u ranijem periodu, i prethodne godine i prethodnih godina, to je da devalviraju značaj Narodne skupštine, da devalviraju značaj narodnih poslanika, da devalviraju značaj narodnog poslanika kao takvog, da predstave ovaj dom kao dom u koji dolaze narodni predstavnici ili narodni izabranici samo zato da bi uzeli platu, da bi ostvarili lična primanja i podigli dnevnice.
To je krajnje pogrešno i zato smatram da svi mi zajedno, dakle, i opozicija i pozicija, treba da štitimo integritet i dignitet ovog doma, da shvatimo da je ovo praktično esencija demokratije za jednu državu i u ovome mi iz ove vladajuće koalicije bez opozicije ne možemo da uspemo punim kapacitetom ukoliko svi zajedno na tome ne budemo radili.
Rekao sam da sam zakon i ovih 80 članova zakona praktično jesu refleksija jednog predanog rada svih članova te radne grupe. Ima nekih novih elemenata koji zaista stavljaju i Narodnu skupštinu Republike Srbije u jedan pogodniji, povoljniji i relaksiraniji položaj, položaj koji Narodna skupština Republike Srbije zaslužuje.
Jedan od tih elemenata je i skupštinski budžet, gde praktično nećemo imati jednu situaciju koju smo imali, nažalost, do sada, da funkcionisanje parlamenta zavisi od toga kako će Vlada ili resorni ministar da odluči i da kaže da li će se nekome transferisati sredstva ili ne, a što je, naravno, bilo nedopustivo i na sreću se nije događalo toliko često.
Član 37, koji su mnogi pominjali ovde, a tiče se mandata narodnog poslanika, vrlo je jasan i smatram da se ne treba podizati tenzija u vezi sa tim pitanjem. Jasna je i preporuka Venecijanske komisije, jasna je preporuka evropskih relevantnih institucija, jasna je i orijentacija ove vlade i svih politički odgovornih ljudi u Srbiji.
Ukoliko taj član kaže da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika, što jeste stav i u Ustavu Republike Srbije, naravno bez ovog dela koji se tiče Ustava, moram da kažem da to sasvim jasno otvara mogućnost da se pitanje koje svi sada postavljaju, pitanje blanko ostavki reši izbornim zakonom koji će ovde, siguran sam, biti donet u što skorijem vremenu. To će biti još jedan korak ka našim daljim evropskim integracijama.
Postoje, siguran sam, i neke rezerve na određene članove ovog zakona i smatram da je zato od krucijalne važnosti da zaista u sledeća dva dana uzmemo sasvim ozbiljno i dobronamerno u razmatranje sve one amandmane koji su podneti na ovaj tekst zakona i da pokušamo da praktično jedan perfektuiran tekst i sadržaj ovog zakona dovedemo do perfekcije, jer ćemo shodno ovom zakonu i mi koji smo sada u vladajućoj većini i vi koji ste u opoziciji praktično se vladati u nekom budućem periodu, nakon nekih budućih izbora kada će nam se možda pozicije izmeniti.
Zato ponavljam ono s početka izlaganja da ovaj zakon ne treba da bude predmet politizacije, ne treba da bude predmet ili poligon za dobijanje političkih poena, ne treba da bude poligon za priču o svemu osim o zakonu o Narodnoj skupštini i o Narodnoj skupštini.
Dakle, mislim da ste svi dali jedan dragocen doprinos i da smo svi zajedno uradili mnogo da dođemo do ove situacije. Šteta je što do predloga ovog zakona nije došlo ranije. Imali smo rokove iz Ustavnog zakona, koji nisu tako decidno definisani da bi se moglo reći da je prekršen Ustav, ali u svakom slučaju je postojao rok za koji smo se svi vezivali, barem u onoj političkoj komunikaciji. Jedino loše je to što taj rok nismo ispoštovali, ali nikada nije kasno da se jedan ovako značajan zakon donese.
Sve kritike koje se tiču intoniranja himne ili nekih drugih stvari koje su predviđene ovim zakonom smatram da su više plod želje da se dobije neki politički poen, nego suštinsko poniranje sadržaja ovog zakona i intencija ovog zakona.
Zato smatram da je na svima nama da u sledećih dva-tri dana pokušamo da dobijemo zaista najbolji mogući zakon i da taj zakon dobije što širu političku podršku svih političkih opcija u parlamentu, i da i mi u vladajućoj većini i vi u opoziciji ne budete vođeni isključivo partijskim i političkim razlozima kada se budete izjašnjavali ili se opredeljivali o ovom zakonskom predlogu.
Ponavljam, poslanička grupa SPS - JS će u načelu, a siguran sam i u pojedinostima, uz određena nijansiranja, u celini podržati ovaj zakon. Mislim da je ovaj zakon jedan od onih zakona koji treba da objedini sve nas jer smo svi mi u različitim periodima vremena radili na ovom tekstu.