Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 103. i 104. Već skoro sat i po vremena ne držimo se tačke dnevnog reda, koja je izuzetno važna i zbog orijentacije Vlade ka evropskim integracijama i zbog onog posla koji u tom domenu treba da uradi MUP.
Jasno je da ovo nije sednica Svetske banke ili MMF. Mislim da svi oni koji su stručni u svojim domenima treba da se bave svojim poslom. Ne treba da se bavimo dramaturgijom ili izazivanjem panike, prosto postoje nadležni organi, a siguran sam da i Vlada i Narodna banka Srbije već preduzimaju mere po pitanju koje jeste pitanje svih pitanja danas u svetu.
Ali, naše tržište koje je, uz dužno poštovanje u odnosu na svet, veoma malo, moramo povesti računa o tome da u finansijama psihološki efekti mogu da proizvedu samo negativne trendove.
U tom smislu zaista nije potrebno izazivati bilo kakvu paniku, ali smatram da je već krajnje vreme da posle sat i po vremena pređemo na dnevni red, da razgovaramo o onome što jeste na dnevnom redu i da ustrojimo rad Skupštine kao što smo to učinili i juče, bez obzira, naravno, što svi imate legitimno pravo da za ovom govornicom iznesete one teme za koje vi smatrate da su od velikog interesa, kako bi dobili određene političke poene.
Tema finansijske krize će naći svoje ishodište na Odboru za finansije. Nakon toga možda i na nekoj sednici Skupštine, ali dajte ono što je na dnevnom redu radimo danas, a da kada to dođe na dnevni red, naravno, raspravljamo i o tome. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, reklamiram povredu člana 104. Ukoliko crnogorska vlada večeras nije sačuvala dostojanstvo, smatram da bi ovaj dom barem trebalo da sačuva dostojanstvo i da se na jedan ozbiljan način opredeli prema činjenici da je sinhronizovano, ne samo Vlada Crne Gore, i to jednoglasno, već i Vlada Makedonije u isto vreme priznala tzv. nezavisnost Kosova.
Poštapanja između radikala ni na koji način neće pomoći utvrđivanju činjenica ko je bio na čijoj inauguraciji i da li je dr Šešelj nudio nekada dobrovoljce Amerikancima za rat u Zalivu. To prosto nisu teme koje danas i večeras ovde možemo da razmatramo, ali smatram da, kao što je Vlada Srbije, shodno Akcionom planu, rešila da vrati ambasadore i u ostale zemlje, iz prostog razloga što je diplomatska aktivnost potvrdila svoju svrsishodnost juče na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, tako i mi, poslanici SPS, očekujemo da će Vlada Srbije povući adekvatan potez povodom ovog čina, u skladu sa Akcionim planom, da će se to odnositi i na diplomatske predstavnike Crne Gore i Makedonije u Beogradu.
A ono što će možda najviše zaboleti taj režim Mila Đukanovića, a ne narod koji većinski ne podržava ovu suludu odluku Vlade Crne Gore, to je da se na neki način oduzme kapital koji je preseljen iz Crne Gore, a vrlo sumnjiv, i to na Terazije, ovde u Beogradu. Smatram da će to biti ono što će ih najviše zaboleti i nadam se da će i vladajuća većina i opozicija imati zajednički stav tim povodom, i molim vas da o ovom pitanju ne pričamo putem zgrtanja političkih poena, nego na jedan vrlo ozbiljan način.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, zaista bih vas zamolio, reklamiram član 101. Poslovnika.
Želeo bih da repliciram, kao i uvek, kumulativno, s obzirom na to da je u više navrata pominjan SPS od strane više predstavnika, pre svega, opozicionih partija. Takođe, čisto iz civilizacijskih razloga i zbog kućnog vaspitanja, molim one koji pominju zamenika šefa Poslaničke grupe SPS - Jedinstvena Srbija da kritike koje imaju iznesu ili na konferenciji za štampu, ili za ovom govornicom, ali u trenutku kada se gospodin Marković nalazi u sali.
Takođe, zahvaljujem i predstavnicima, tj. predstavniku DSS-a, koji je dao jednu analizu kako je to SPS uspeo da se izbori i kako je sada u situaciji da će neka bogomoljka da ga pojede.
Nemojte se brinuti za SPS, a nadam se da ste svi zajedno svesni činjenice da je, bez obzira na to što je predsednica Parlamenta iz redova SPS-a, ona prva među jednakima, među svima nama, i da je predsednik Parlamenta i predsednik svih nas ovde. U tom smislu, ona ne predstavlja predsednika parlamentarne većine, niti oponira parlamentarnoj manjini, već, upravo, teži da na jedan civilizovan i kulturan način, što je imanentno nama socijalistima, pruži svima priliku da, čak, i kršeći Poslovnik, iznesu svoje političke stavove.
Što se tiče mandata u Skupštini grada Beograda, to, naravno, nije tema za ovu govornicu, kao ni sve ostale teme koje ste ovde pominjali u prethodna četiri sata. Gospodin Milisav Petronijević je sasvim jasno rekao, činjenično, šta se desilo u Skupštini grada Beograda i za nas postoji isključivo zakon, a to je nešto što je definisano zakonom i Ustavom. Situacija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je nešto različita i, takođe, usklađena sa zakonom i Ustavom.
Molim vas, zaista, da pređemo na dnevni red. Dajte argumente, dajte kritiku, kritikujte sve ove zakone, sve objedinjene i neobjedinjene tačke, ali dajte da pređemo da razgovaramo o onome što nas vodi napred. Ako i dalje budemo razgovarali o 1991. godini, koliki je ko doprinos dao Srpskoj radikalnoj stranci, možda ćemo se vratiti u vreme kada je Srpska radikalna stranka nudila dobrovoljce za ''Zalivski rat'' SAD-a.
Dakle, dajte da budemo u 21. veku i da se bavimo 21. vekom. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Jankoviću, uz ovoliko muka ipak smo došli do mogućnosti da raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda koja je izuzetno važna za sve građane Srbije. Ono što je  bilo nedopustivo u prethodnom periodu to je da ovi zamenici nisu imali priliku da budu izabrani.
SPS je, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, sada omogućila da ovo bude na dnevnom redu i da se zamenici zaštitnika građana izaberu.
Ono što je veoma važno da bi građani imali svog advokata, svog zastupnika, ombudsmana, potrebno je da taj isti pojedinac ima i svoje saradnike kojima bi delegirao određeni deo posla kojim bi se oni bavili i na taj način zadovoljili interes svih građana, bez obzira na političku pripadnost bilo koje od stranaka koje će na ovaj ili onaj način tumačiti ovaj izbor ili tumačiti ulogu zaštitnika građana.
Ovo je jedan vrednosni sistem koji usvajamo i na putu evropskih integracija.
Bez obzira što se ovde ova tačka, kao i sve ostale tačke, koriste za nove detalje o brakorazvodnoj parnici koja traje u SRS, prosto mislim da je važno da zbog građana shvatimo da postoje mnogo ozbiljnije stvari koje ovde u parlamentu treba da izglasamo i da oni koji praktično zaustavljaju rad parlamenta ili ga usporavaju, što je sada pozitivna tekovina, ranije su zaustavljali, sada usporavaju, treba da budu svesni činjenice da bez obzira na ono što tvrde ovde i daju ponekad ispravnu argumentaciju, jednostavno građani koji su glasali za njih nisu i suviše srećni tom činjenicom da će isključivo da se bave time da kao homogena, jaka, najjača i vrlo dobra, čak i odlična politička organizacija, sebi dozvoli da im nestanu blanko ostavke.
Prema tome, u svakom slučaju mislim da je veoma važno, i po ko zna koji put da to istaknem sa ove govornice, da pređemo na tačke dnevnog reda, da pređemo na ono što jesmo obećali, i oni koji su opozicija i oni koji su pozicija, građanima Srbije pred izbore 11. maja, da pređemo na izglasavanje zakona koji će nam stvoriti uslove da Srbija krene napred i da počnemo da se bavimo poslom za koji smo svi ovde plaćeni upravo od poreskih obveznika, odnosno od građana Srbije, odnosno od nosilaca suvereniteta po važećem Ustavom, a to su upravo građani Srbije.
Jedna ovakva cirkusijada koja traje u Skupštini, a za koju nas optužuju neki iz opozicionih stranaka, pa čak i neki novi parlamentarni robovi, da smo krivi mi iz parlamentarne većine, prosto ne mogu da budu u pravu i nemaju ispravnu argumentaciju.
Ono što je bio zahtev i SRS, a to je da se reši pitanje odbora u kojima predsednikovanje ima opozicija. Taj dogovor moraju da postignu oni, i to ponavljam po ko zna koji put, moraju da postignu oni koji su za to vlasni, a to su upravo predstavnici opozicije, jer je upravo taj džentlmenski sporazum takav da one odbore za koje se opredeli opozicija da ima svog predsednika, opozicija upravo i dogovara, i stranku iz koje dolazi taj predsednik, i personalno ta stranka daje svoj predlog.
Što se tiče jedne i druge sukobljene strane, da li se ovde radi o grupi građana ili o predstavnicima SRS, postoje neki drugi organi koji će, nadam se, zaista o tome odlučivati i odlučiti na meritoran način, kako bi se odblokirao rad ovog parlamenta. Ko je koliko doprineo vašem broju glasova na izborima, to neka građani utvrde.
Ponavljam, nećemo zbog vas raspisivati nove izbore. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, javljam se po članu 101 - replika.
Zaista zahvaljujem gospodinu Todoroviću na svemu ovome što je uputio i mislim da ćemo to uzeti u obzir kada budemo donosili određene odluke na našim stranačkim organima.
U svakom slučaju, želim vam, naravno, da imate još više glasova na sledećim izborima, a za glasove SPS-a nemojte vi da se brinete. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 101. S obzirom da je u više navrata ili u par navrata pominjana SPS, a i zbog javnosti Srbije, veoma mi je važno da i građani i juče a i danas shvate i vide šta je u stvari pozadina neotpočinjanja ove sednice na način koji je propisan poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Mislim da građani Srbije, glasači SRS, ali i nas iz parlamentarne većine, zaslužuju mnogo viši stepen odgovornosti od svih nas ovde. Mislim da je veoma važno da time što radite vi iz SRS budite uvereni da će građani umesto to da vrednuju i da se shodno tome i opredeljuju.
Ukoliko vam je stalo do države toliko, a znam da to uvek govorite da vam je država na prvom mestu, ukoliko želite da država krene napred, ukoliko želite da date jedan konstruktivan doprinos kao argumentovana i jaka opozicija, onda treba da prekinete sa opstrukcijom rada ovog parlamenta, jer građani Srbije od nas očekuju nešto više.
Očekuju da krenemo napred. Očekuju da krenemo u budućnost. Očekuju da vi pružite pun doprinos i da, kritikujući nas, popravimo i našu politiku koju smo plasirali a ne da se ovde, kao neke žene preko plota, iza tarabe, prepucavate ko i koliko ima mandata, koje proporcije i koje kvote kome pripadaju itd.
Juče sam rekao da ne možemo da raspišemo izbore da bi utvrdili ko ima više mandata od dve suprotstavljene struje unutar ove grupacije koja se zove SRS, jer hipotetički gledano da se desilo da je gospodin Nikolić, na primer, što naravno ne bih tada voleo, a ni sada, pobedio na predsedničkim izborima, da li biste možda tražili od njega da vrati mandat predsednika Republike.
To su sve hipotetička pitanja koja zamaraju, ne nas ovde, nama je posao da sedimo ovde i da, ako treba, i trpimo ono što vi činite, ali prosto to zamara građane Srbije. Mislim da ste i vi toga svesni i mislim da je zaista potrebno da dođemo do jednog višeg stepena razumevanja, barem političke situacije u kojoj se Srbija danas nalazi, a ne da pričamo dva dana uporno o tome šta će biti sa mandatima na mestu koje za to nije vlasno da uopšte opredeljuje.
Dakle, ukoliko treba da se utvrdi da li je neko ukrao vaše blanko ostavke, neka se utvrdi, postoje istražni organi. Ukoliko se utvrdi, mi ćemo to pozdraviti. Što se tiče Administrativnog odbora ...

Privešću kraju. Izvinjavam se, predsednice, ali s obzirom da se javljam jednom dnevno, pokušaću za jedno 15 sekundi da kažem šta sam želeo.

Zamolio bih vas da mi oduzmete ovih 15 sekundi koje ste mi uzeli.
Dakle, ukoliko smo na toj temi juče bili i danas, i ukoliko svi znamo da kvote koje pripadaju opoziciji određuje opozicija i u personalnom i u partijskom smislu.
Dakle, na vama je bilo da se dogovorite ko će biti predsednici određenih odbora.
Ne možemo mi kao parlamentarna većina da se mešamo u to jer smo sve te odluke donosili konsenzusom na svim odborima i to vrlo dobro znate. Zašto onda očekujete da mi rešimo vaš problem. To prosto nije moguće. Ako ćemo opet da pričamo o kvotama, upravo sam malopre saznao, sada ako budemo morali da menjamo kvote zato što je valjda još jedan srpski radikal prešao u drugu stranku, pa sada moramo opet sutra da pravimo novu kvotu, ne znam šta će građani misliti o vama.
Molim vas da se dozovemo svi zajedno pameti i da radimo na dnevnom redu koji je jasno definisan i oko koga su se svi šefovi poslaničkih grupa dogovorili. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 101.
U više navrata je ovde pominjan, u raznoraznim kontekstima, SPS. Nakon pokušaja da otpočnemo raspravu o tačkama dnevnog reda oko kojih su se šefovi poslaničkih grupa u prethodnoj nedelji dogovorili da su nesporne, da možemo, mirne duše, da ih raspravimo i izglasamo na način na koji žele poslanici, došli smo, napokon, do jasne situacije da shvatimo šta je, u stvari, pozadina čitave ove priče.
Jutros je to bio Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim razlike i nijansiranje radikalske politike između dve opcije koje su se sada razmimoišle, a sada, na kraju, dobili smo konačnu potvrdu od predstavnika SRS-a šta je, u stvari, tema čitavog ovog dana i šta znači ovo zamajavanje, pre svega, građana Srbije.
Nama je, naravno, kao predstavnicima parlamentarne većine, u interesu da imamo jednu argumentovanu, jaku, konstruktivnu opoziciju, koja će nam pomagati da vođenjem ovog parlamenta, samim tim, vođenjem države, doprinesemo da se država razvija i da krene napred. Međutim, došli smo u situaciju da zbog toga što postoji jedan očigledan problem, koji, izgleda, po mišljenju nekih, može jedino da se reši na izborima, sad, valjda, treba da raspišemo, zbog sukoba u SRS-u, izbore da bismo ustanovili ko je u pravu, ko će dobiti više, ko će da dobije mandate.
Parlamentarna većina se nikada nije mešala, niti će se mešati u ono što je princip, a princip je da se, kada dogovorimo kvote za predsednike određenih odbora u Skupštini, mi iz parlamentarne većine, ni personalno, ni stranački ne mešamo u izbore koji dogovori opozicija. Na tom principu insistiramo i zbog toga ne želimo ni da arbitriramo u onome što se zove taj sukob, koji kod njih ne da tinja, nego je već, evidentno, prisutan.
U svakom slučaju, očekujemo, bez obzira na to što svi mi ovde znamo da to tako funkcioniše, da i građani od nas čuju šta je, u stvari, pozadina ovog problema, da problemi nisu ni miting, ni nesrećni slučaj koji se desio na mitingu, da problemi nisu neke druge prirode, nego se koriste i zloupotrebljavaju te teme kako bi se ...

Izvinjavam se, samo još deset sekundi.
... kako bi se ovde nadgornjavali ko je u pravu iz te dve opcije SRS-a.
Nije naš problem što nemate te blanko ostavke. Vi ste, ipak, jedna ozbiljna politička stranka i, s obzirom na to da ste na tome uvek insistirali, to je vaš problem i nemojte zamajavati nas, nemojte gubiti ...
Lopove, prosto, ne utvrđuje Skupština, nego postoje organi koji se time bave. Ako želite, možemo i u Odboru da razrešimo to pitanje, ali mislim da je mnogo bolje da na korektan, demokratičan način, na sastancima šefova poslaničkih grupa, dogovorimo ono što je trenutno evidentno. Sigurno nećemo raspisivati izbore da bismo utvrdili koja opcija u SRS-a je u pravu.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, upravo na liniji onoga što su rekli moji prethodnici, gospodin Jovanović i gospođa Kolundžija, svi mi koji smo sedeli na konsultacijama sa predsednicom parlamenta bili smo svesni činjenice da po pitanju ove teme jeste potreban što viši stepen konsezualnog pristupa Predlogu rezolucije o kontinuitetu državne politike na Kosovu i Metohiji.
Rezolucija koju je ovlašćeni predlagač predložio na neki način nije odgovarala delu opozicionih stranaka i upravo iz tog razloga u više navrata smo istakli potrebu da se obave dodatne konsultacije kako bismo izbegli situaciju u kojoj se preglasavamo o pitanju koje je državno pitanje par ekselans, a upravo se ta politika kontinuiteta države Srbije na polju očuvanja integriteta i suvereniteta Kosova i Metohije odslikava u tome da što veći broj poslanika, bili oni u poziciji ili opoziciji, daju podršku jednom takvom tekstu.
Mislim da ćemo uspeti da iz ove situacije izađemo ukoliko imamo dobru volju. Mislim da je veoma važno i zbog javnosti, izvinjavam se što na početku nisam rekao da se javljam po članu 101. Poslovnika, želim da repliciram, jer je u više navrata pomenut predsednik SPS-a i prvi potpredsednik Vlade gospodin Ivica Dačić.
Dakle, po unutrašnjem ustrojstvu Vlade Republike Srbije gospodin Dačić je neko ko potpisuje akta koja dolaze ovde u Skupštinu. Može se reći da je to jedina objektivna okolnost ili objektivna krivica koja ga povezuje sa ovim tekstom koji znači da se povlači iz procedure Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je ovo čin koji ide u prilog novim dogovorima i daljim konsultacijama upravo sa predstavnicima opozicionih stranaka, kako bismo ponovo – jer, imali smo niz rezolucija u ranijem periodu kada je Socijalistička partija Srbije kao opoziciona stranka uvek davala podršku tim rezolucijama – na jedan ozbiljan, seriozan način pristupili ovom problemu i izglasali taj usaglašeni tekst rezolucije o kontinuitetu državne politike na Kosovu i Metohiji.
Ono oko čega možemo da se sporimo je Euleks, tretiran na ovaj ili onaj način. U ovom predlogu koji je dala Vlada on je jasno definisan i jasno je definisana intencija Vlade Srbije i smatram da nije potrebna neka šira politizacija ovog problema, bez obzira na to što je to legitimno za predstavnike opozicije. Smatram da je mnogo važnije da privedemo kraju raspravu o ovim tačkama dnevnog reda, o kreditnim aranžmanima koji su od izuzetnog značaja za građane Srbije, ne u tom nivou koliko je značajno Kosovo i Metohija, ali da bismo prešli na temu Kosova i Metohije mislim da je mnogo važno da i ove tačke dnevnog reda privedemo kraju. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na ovoj liniji koju je iznela koleginica Vjerica Radeta, preostalo vreme za govornike poslaničke grupe SPS-JS nećemo koristiti, s obzirom da smo, i naš ovlašćeni predstavnik Dušan Bajatović i svi mi izneli sasvim dovoljnu argumentaciju i ukazali na sve prednosti ovog sporazuma za koji će poslanička grupa SPS-JS glasati. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 101. Poslovnika i želim da iskoristim poslaničko pravo na repliku, s obzirom na to da je u više navrata u poslednjih sat vremena SPS stavljana u negativan kontekst.
Bez obzira na lucidnost, visprenost i akademsku elokvenciju gospodina Šormaza i još nekih, molim vas da se vratimo ipak, ako je moguće, na dnevni red o kome smo započeli raspravu, na tačku dnevnog reda na kojoj treba zaista da ukrstimo koplja i argumente, da ukažemo i na manjkavosti i na prednosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da ukažemo građanima Srbije na to šta nam je činiti, šta oni mogu da očekuju nakon usvajanja ovih tačaka dnevnog reda, a ne da se bavimo demagogijom, populizmom i zgrtanjem nekih političkih poena. Naravno, taj manir jeste legitiman i imanentan nekim od poslaničkih grupa, ali u svakom slučaju ne proizvodi neki veliki politički efekat.
Zato zaista koristim priliku da apelujem na vas da ne pominjete sposobnost ili nesposobnost nekog od ministara, pa ni ministra unutrašnjih poslova. Prihvatili smo činjenicu, svi zajedno, da ćemo dobiti iscrpan izveštaj od MUP zbog onih događaja vezanih za 29. jul, kao što smo primili k znanju i da će svi oni koji su, i ukoliko se utvrdi da su, prekoračili ovlašćenja biti najstrože sankcionisani.
Mislim da je gospodin Šormaz, koji je takođe imao problema sa saobraćajnim propisima, poslednji koji može da govori o resoru unutrašnjih poslova. Takođe vas molim, jer želim da podignemo nivo diskusije ovde na jedan zaista civilizacijski viši nivo, da izađemo sa argumentima i ne pričamo o temama koje nisu na dnevnom redu. Ukoliko želite da nastavite, to je vaše pravo, ali mislim da ima mnogo važnijih tema o kojima treba danas ovde raspravljati.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda izaziva veliko interesovanje već duži niz dana i meseci, a bogami, i godina u Srbiji. Ono što je veoma važno to je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne politizujemo više nego što je to potrebno i da ga kao ozbiljna država razumemo na način koji pre svega udovoljava i odslikava očuvanje državnog i nacionalnog interesa naše zemlje.
Ono što je, takođe, činjenica, to je da je na ovom dokumentu rađeno pune tri godine, ako se ne varam, u vreme dok je politička Srbija i Srbija generalno prolazila kroz jedan turbulentan period, ali i u vreme kada SPS nije učestvovala u radu na ovom dokumentu.
Isključivo su učestvovali eksperti iz resornih ministarstva koji su nadležni da se bave ovom tematikom i ono što je usledilo pri parafiranju ovog sporazuma mislim da smo svi znali za najave i tada šta će se desiti po pitanju želje i ambicije albanskih političkih predstavnika o samom proglašenju, koje je naravno protivpravno i nelegalno, tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije.
Ova tema je čak korištena i u svrhu predizborne kampanje, kao i pri parafiranju i pri potpisivanju. Ono što mi možemo da vidimo, a podsećam nismo kao stranka učestvovali u radu na ovom dokumentu, kao manjkavost, koju praktično niko nije pominjao niti je kvalifikovano o tome pokušao da govori, jeste na primer član 53. stav 5. tačka B) koja kaže da će nakon stupanja na snagu ovog sporazuma društva kćeri privrednih društava Zajednice imati pravo sticanja i uživanja svojinskih prava na nepokretnostima kao i srpska privredna društva, a u pogledu javnih dobara od opšteg interesa, ista prava koja uživaju srpska privredna društva, kada su ova prava potrebna za obavljanje privrednih delatnosti radi kojih su osnovana.
Time je, praktično, izigrana i zakonska zabrana, koju imamo u domaćem zakonodavstvu, iz člana 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine, da vlasnici poljoprivrednog zemljišta ne mogu biti strana fizička i pravna lica iz prostog razloga i zbog ustavne odredbe po kojoj je pravna snaga međunarodnih ugovora veća od pravne snage nacionalnih zakona.
Na ovo ukazujem što javni resursi naše zemlje, poljoprivredno zemljište i svi resursi koje država Srbija poseduje, praktično, na neki način, daje mogućnost da oni pređu u vlasništvo i stranih i fizičkih i pravnih lica.
Što se tiče člana 135, koji je izuzetno važan u ovom sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, on određuje prostor na kome će sam sporazum biti primenjivan i kaže da se ovaj sporazum primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, sa druge strane, i ono što je važnije da se ne primenjuje na Kosovo koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje status Kosova i Metohije niti određivanje, kako se kaže iz Sporazuma, njegovog konačnog položaja prema istoj rezoluciji, dakle, ukoliko je ovaj sporazum u korelaciji poziva se na Rezoluciju 1244 koja jeste jedini međunarodnopravni okvir koji definiše status Kosova i Metohije, jedini validan međunarodnopravni okvir koji je donet u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i nismo primetili da je neka nova rezolucija tim povodom donesena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mislim da ovaj član 135. moramo i kao država razumeti na način da se ovim članom praktično verifikuje očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije sa Kosovom i Metohijom kao integralnim delom države Srbije. Ono što je, takođe, važno kao činjenica to je da moramo da postavimo pitanje – da li je tačno da više od 70% građana Srbije ima afirmativan pristup evropskim integracijama?
Dakle, to nije pitanje vladajuće većine ili manjine koja je u opoziciji, već je, pre svega, pitanje odnosa građana prema ovoj temi.
Takođe, pitanje je, šta je alternativa, uz sve manjkavosti koje mogu nastupiti, ukoliko mudro ne pristupimo daljem procesu evropskih integracija u želji da zaštitimo svoje komparativne prednosti, ne samo u političkom smislu, nego, pre svega, u ekonomskom smislu. To je nešto na čemu ova vlada Republike Srbije mora raditi još predanije. Socijalistička partija Srbije se inače kod predlaganja ovog zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zalagala da se u sam tekst uvrsti jedan stav, koji je kasnije ugrađen u Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike na Kosovu i Metohiji, gde se kaže da se odredbe i duh Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, razume i prihvata uz njegovu usaglašenost sa državnom politikom u odnosu na Kosovo i Metohiju, imajući u vidu da Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čiji je državni kontinuitet nesporno preuzela Republika Srbija.
Narodna skupština Republike Srbije u tom slučaju bi konstatovala da je pitanje statusa Kosova i Metohije pomenuto u članu 135. navedenog sporazuma, koji se izričito poziva na Rezoluciju 1244. Takođe, ono što na neki način jeste činjenično otežavajuća okolnost, to je činjenica da je određeni broj zemalja članica EU posegnuo za aktom priznanja samoproklamovane nezavisnosti Kosova i Metohije. Podsećam da to nisu učinile sve zemlje članice Evropske unije. Ukoliko ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju shvatamo i razumemo na način koji definiše da je Kosovo i Metohija sastavni, integralni deo države Srbije i ukoliko imamo u vidu da u političkoj praksi nikad sve članice Evropske unije neće posegnuti sa aktom priznanja samoproklamovane nezavisnosti, u tom slučaju mi možemo na ovaj problem da gledamo sa određenom dozom optimizma u kontinuiranoj borbi za očuvanje integriteta i suvereniteta. Šta je bila alternativa za jednu ovakvu situaciju? To je da, praktično, pokušamo da se ili izolujemo ili da ne budemo akteri u ovoj teškoj utakmici koja nas čeka i da insistirajući na nečemu, što je fakat činjenično i međunarodnopravno utemeljeno, izgubimo dragoceno vreme u daljim evropskim integracijama i onemogućimo da Srbija i njeni građani dobiju preko potrebnu ne samo političku već i ekonomsku, odnosno socijalno-ekonomsku stabilnost, da krenemo sa realizacijom razvojnih projekata, da pokušamo da usvojimo komunitarne tekovine Evropske unije, što je inače započeto još pre 2000. godine, ukoliko ste na tu činjenicu zaboravili.
Dakle, upodobljavanje našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, sa pozitivnom praksom iz Evropske unije, ne može biti nešto što nije dobrodošlo za državu Srbiju i njene građane. U svakom slučaju, činjenica je da nam predstoji jedna predana diplomatska borba o ovom političkom pitanju, ali moram da vas podsetim da jedina država sa međunarodno-pravnim subjektivitetom u sistemu Ujedinjenih nacija jeste upravo država Srbija. Do onog momenta dok se ta činjenica ne promeni, a daće Bog da se neće promeniti, ne postoji ni promil šanse da se desi da se sutra neko poziva na ono što je ovde zapisano u Sporazumu, da u regionu sa zemljama koje su, takođe, na putu evropskih integracija, moramo i obavezujemo se, da sarađujemo. Jer, u slučaju kada sve države članice Evropske unije neće priznati samoproklamovanu nezavisnost, u situaciji kada ovim praktično dobijamo jedno dragoceno vreme, a paralelno sa tim idemo u proces evropskih integracija, i u situaciji kada ne postoji niti međunarodno-pravni okvir niti politička volja svih relevantnih faktora, a to su, pre svega, članice Saveta bezbednosti, da preokrenu situaciju u jednom ili drugom pravcu, mi imamo šansu da, insistirajući na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, paralelno vodimo borbu i proces evropskih integracija koji treba da donese boljitak građanima Srbije.
Sve su to činjenice koje, naravno, ne možemo gledati crno-belo, oko kojih je potreban konsenzus, o kome je govorio i kolega Jovanović, oko koga je potrebno da barem postoji svest ili konsenzualna svest o potrebi šta građani Srbije žele, ukoliko moramo politički da se delimo i nadgornjavamo oko tema koje jesu bile tema za predizbornu kampanju, ali ta tema je dobila svoje ishodište, dakle, u biračkim kutijama 11. maja.
Zato je važno da uzmemo sve ove elemente u obzir i da shodno tome pristupimo ovom veoma važnom pitanju.
Što se SPS tiče, uz manjkavosti koje ovaj sporazum u sebi inkorporira, ne zahvaljujući našem radu na ovom sporazumu, podsećam, već na radu prethodnih vlada, moram reći da će SPS na ovaj sporazum i na njegovu ratifikaciju, ukoliko do nje dođe, gledati i razumeti taj sporazum kao u svetlu ovog člana 135. koji izričito govori o Rezoluciji 1244 kao jedinom međunarodnom-pravnom okviru koji reguliše status Kosova i Metohije i u tom smislu političko pitanje i sve implikacije koje izaziva ovaj sporazum se mogu ostaviti po strani ukoliko se stane iza ovakvog razumevanja samog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ono što je ekonomski aspekt, ono što se tiče carinske teritorije, ono što se tiče svih pitanja od životne važnosti za državu Srbiju, koje se tiče svih evropskih standarda koje treba, ne samo da usvojimo, nego, i da primenimo u našem zakonodavstvu, ali i u svim sferama društvenog bitisanja, mislim da ne može biti sporno za, siguran sam, svih 250 poslanika koji sede ovde u sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Zato se nadam da ono što je i naša intencija bila, a to je da se ovaj sporazum razume na način koji odslikava očuvanje u političkom smislu integriteta i suvereniteta naše zemlje, i to je bilo postavljeno kao uslov kada se predlagao ovaj zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da će tako i biti na kraju i da će Vlada Srbije u tom smislu funkcionisati, delovati, kada ovaj sporazum bude ratifikovan.
Poslanička grupa SPS-JS će glasati za ratifikaciju ovog sporazuma, za Zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u najboljoj nameri da, ispunjavajući svoje predizborno obećanje, dakle, da se borimo da omogućimo jedno društvo socijalne pravde, da se borimo za socijalno-ekonomsku stabilnost, da se borimo za realizaciju vitalnih razvojnih projekata, kao što je Koridor 10, kao što je izgradnja novih hidrocentrala, kao što je ''Železnica Srbije'', ispunjavajući svoja predizborna obećanja da ćemo dovesti do boljitka koji će se vrlo brzo osetiti kao benefit za svakog našeg građanina, da ćemo postići podizanje nivoa zaposlenosti u Srbiji.
U toj nameri i vođeni tom intencijom, ispunjavajući svoje predizborno obećanje, poslanici poslaničke grupe SPS-JS će glasati za ratifikaciju ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 101.
S obzirom na to da, kao što se očekivalo, nismo prešli na raspravu o tačkama dnevnog reda, a u više navrata je pomenuta SPS, i kako ne bih trošio vreme, sačekao sam da akumuliram sve te informacije, dezinformacije koje su ovde iznete, kako bih pokušao da na jedan racionalan način iznesem činjenice.
Dakle, ima ono što je usledilo nakon protesta koji je organizovan 29. jula, a postoji nešto što je tome prethodilo. Odgovornost može biti, kako na organizatoru skupa, tako i na onima koji su, ukoliko se utvrdi, prekoračili ovlašćenje, ali je postojala puna koordinacija između organizatora i resornog ministarstva, u smislu organizacije tog skupa.
Takođe, iz pijeteta prema čoveku koji je preminuo, ne želim da se bavim političkom nekrofilijom, s obzirom na to da se to u više navrata događalo u ovom parlamentu, to je nekima imanentno, i ja nemam ništa protiv toga. Moguće je da je za njih to legitimno, za neke od nas nije, niti je Skupština mesto gde se može kvalifikovati bilo kakav čin ili tragični smrtni ishod, ubistvo. To i vi svi vrlo dobro znate i ne znam zašto to činite ovde i podižete tenziju.
Što se nas, SPS-a, tiče, izuzetno smo zainteresovani da se utvrdi odgovornost onih koji su, ukoliko su, prekoračili ovlašćenje. Činjenice vezane za ovaj protestni skup govore da je bilans povređenih sledeći: 58 pripadnika MUP-a, 27 građana ili demonstranata i dva novinara. To su činjenice, to je zvaničan izveštaj.
Moram da kažem da je, na zahtev predstavnika SRS-a, predsednik Parlamenta uputio dopis resornom ministru. Ministar je izneo samo činjenicu da je formirana radna grupa koja će utvrditi sve činjenice.
Zašto smo mi zainteresovani da se utvrdi odgovornost? Jedini član SPS-a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je njen predsednik, gospodin Ivica Dačić. Ne želimo da SPS bude moneta za potkusurivanje između nekih većih partija.
Što se tiče neke geneze, moram da vas podsetim, kada se vraćamo u istoriju protesta u Srbiji, kada se sećamo Brana Milanovića, da se setimo i Nedeljka Kosovića, pripadnika MUP-a, koji je tada izgubio život.
Razumem ovu nekulturu koja dolazi s ove strane, to je, nažalost, prirodno, ali molim predsednicu da mi omogući još, možda, minut vremena, iako sam prekoračio vreme.
Ne bih želeo da ni na koji način povredim bilo koga i uvredim predstavnike bilo koje poslaničke grupe. Ako imate problema s ovim kletvama, ne morate javno da ih iznosite, to zadržite za vašu internu partijsku upotrebu, ako ima takvih među vama, ali ne verujem.
Što se tiče pozivanja na onaj tragičan događaj 5. oktobra, kada je, između ostalog, gospodin Milanović pretučen, pošto ovde govorite da mi sedimo s nekima, a to vam je Srbija danas, nažalost, to je činjenica; sedite i vi s nekima koji su tada predvodili bagere, tog 5. oktobra, i istu priču pričate.
Dakle, dajete malo samopoštovanja, poštujmo ovaj dom i pokušajmo da iz ovoga izađemo na jedan dostojanstven način. Nemojmo stalno politizovati određene tragedije, događaje, kvalifikovati ih nekim stvarima za koje sami znate da nisu tačne, jer to nije korektno, a, u najmanju ruku, nije istinito.
Setite se 29. ili 30. marta 2001. godine. Ja jesam mlad, ali sam, takođe, bio u ovoj sali, tada, 2001. godine, dešavalo se nešto ispred vile ''Mir''. Nisu srpski radikali prekinuli zasedanje do sitnih sati, negde oko 23 uveče, niti su se pridružili tada nama, a hapšen je Slobodan Milošević, za kojim vi ovde ronite suze. To nije bitno, to je činjenica.
Ono što je bitno, tada je, takođe, korišćena bojeva municija, prebijeni poslanici, jednog ću pomenuti, Joca Arsić iz Velike Plane, i niko se tada nije digao da blokira rad Parlamenta. Povređen je fotoreporter, prezime mu ne znam, zove se Andrija, doduše, bila je lakša povreda od rikošetiranog metka. Mogu još da iznosim ovde činjenice, ali neću baš da vas toliko zadovoljavam.
Ono što je potrebno danas Srbiji, to je da se utvrde činjenice. To jeste naša namera, kao i gospodina Dačića. Ponavljam, nemojte koristiti i zloupotrebljavati ničiju tragediju, niti SPS za vaše međusobno potkusurivanje. Kletve zadržite za sebe, to nije manir i civilizacijski napredak za ovaj dom. Naša je intencija i namera da se zaista utvrdi odgovornost onih koji su prekoračili ovlašćenja.
Kada govorite o obdukciji, govorite istinu. Ona nije završena i obdukcija, koliko znam, nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, barem u ovom tragičnom slučaju koji se dogodio.
Dakle, siguran sam da ćete u SPS-u i u njenom predsedniku, trenutno ministru unutrašnjih poslova, imati partnera za otkrivanje onih koji su odgovorni i da ćemo utvrditi sve činjenice ukoliko je neko prekoračio svoja ovlašćenja, samo dajte da stvari nazovemo pravim imenom, a ne da ih politizujemo, politički zloupotrebljavamo i na taj način pomislimo da ćemo zgrnuti određeni politički profit.