Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branko Ružić

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o potrebi jasnijeg preciziranja stava 1. gde se kaže, da prestaje radni odnos razrešenjem javnog tužioca. U našem amandmanu smo predložili da se precizira da prestaju samo prava iz radnog odnosa, obzirom da izabrani javni tužilac ne može doći u poziciju da mu prestane radni odnos samim razrešenjem. Takođe, stav 2. koji se pominje u ranijim odredbama ovog zakona,  pa smo predložili da se briše, obzirom da su njime ugrožena i Ustavom zagarantovana prava na rad. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, domen radnog zakonodavstva je jedan od elemenata na kojima se ili dobijaju ili gube izbori; radno zakonodavstvo koje vi promovišete i onim Zakonom o radu će vas sigurno dovesti do gubitka izbora. Pre svega, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima umnogome je restriktivniji od ranijih rešenja, obzirom da se, naravno, pošto je to kod vas trend, pooštravaju disciplinske mere, otkazi se mnogo lakše daju, a odlučivanje o tim otkazima i o disciplinskim merama je striktno u domenu rukovodilaca nadležnih službi; a da ne pominjem ove periferne detalje, koji su vrlo bitni za radnike, kao što je skraćivanje dužine trajanja godišnjih odmora. Sam predlog zakona je derivat onog Zakona o radu koji je plod antiradničke histerije koju vi promovišete već godinu i po dana na ovim prostorima.

Naravno, i taj Zakon o radu ne može da se tretira kao zakon koji je donet u skladu sa tadašnjim Poslovnikom o radu Skupštine Republike Srbije, obzirom da ste ga doneli po poznatoj tehnologiji vaših mentora koja se zove "stelt" tehnologija, jer je jedan od vaših poslanika čak iz Soluna glasao za taj zakon i time ste dobili legitimitet.

Obzirom da se ovde radi o specifičnoj sferi, dakle o državnim organima, ovim predlogom zakona je praktično omogućeno da rukovodioci zbog tzv. političke nepodobnosti bez objektivnih razloga daju otkaz ili utvrde neke disciplinske mere određenim tzv. nepodobnim pojedincima nakon ocenjivanja njihovog rada.

U članu 10, ukoliko dođe do neopravdanog izostanka sa posla najmanje dva uzastopna radna dana, disciplinske mere variraju od toga da se utvrdi novčana kazna u visini od 20 do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je ta povreda učinjena, a u trajanju od tri do šest meseci, ili disciplinska mera, prestanak radnog odnosa. Čim je data ta varijacija, verovatno će nadležni rukovodilac, shodno političkoj podobnosti tog pojedinca, ukoliko on počini taj prekršaj, odlučivati da li će mu dati otkaz ili će mu 20 - 35% plate oduzeti.

Ono što je interesantno, to je član 11. - da se ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere može preneti čak i na drugog funkcionera iz državnog organa. Samo, dakle, ne piše ko je taj ko prenosi to ovlašćenje i kako se tu dobija legitimitet.

Član 15. odnosno član 64a, koji je novi član, govori o tome i o načinima prestanka radnog odnosa, gde se pominje da može doći do prestanka radnog odnosa ukoliko zaposleni odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen.

Takođe, u tački 6) kaže se - kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu. Naravno, ovde se ne definiše šta su to promene u organizaciji, ali važno je da dolazi do prestanka radnog odnosa i to upravo govori o vašem načinu tretiranja radnog zakonodavstva i o nehumanom karakteru koji zaista nije u interesu radnika i uopšte radništva.

U članu 17, a to su i moje kolege pomenule, govori se o mogućnosti vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Dakle, tu se vidi, ukoliko se u ovim drugim članovima nije videlo, da je po sredi praktično politička pozadina ili politička motivisanost takvog jednog akta, odnosno vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog na predlog rukovodioca te organizacione jedinice.

U razlozima za donošenje zakona govori se o tome da su u ranijem periodu, najviša zvanja neselektivno dodeljivana, nezavisno od stručnih sposobnosti i rezultata rada zaposlenih, što je stvorilo izvesnu uravnilovku i nemogućnost da se najstručniji kadrovi izdvoje i njihov rad više vrednuje.

U objašnjenju pojedinih rešenja se kaže da se članom 1. propisuje da se za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje oglas. Kako onda u tom slučaju da ti najstručniji kadrovi, za koje vi kažete da želite da ih imate u državnim organima, ostvare samo svoje pravo, da se barem takmiče sa drugim kandidatima koji nisu politički nepodobni za vas, ako ne na osnovu oglasa na koji bi se prijavili.

Dakle, ovde se radi o jednoj klasičnoj demagogiji.

Što se tiče latentnog prisustva lustracije, ukoliko se ovaj zakon, naravno, usvoji, moram da kažem da je lustracija samo plod frustracije aktuelnog režima, obzirom da onaj devijantni deo titoističkog režima iz prethodnog perioda želi da sprovodi lustraciju nad pojedinim pripadnicima ili funkcionerima ranije vlasti, koji su upravo uveli demokratska načela u Srbiji, višepartijski sistem, načela nezavisnog sudstva. Sada imamo situaciju da - nešto što je primenjivano zaista u zemljama Istočne Evrope, ali samo kao diskontinuitet u odnosu na one ranije komunističke režime, - upravo predstavnici tog režima, ne svi u ovoj vladi ali velika većina, žele da sprovedu tu lustraciju.

Naravno, poslanička grupa SPS neće glasati za ovaj zakon, obzirom da ništa pozitivno ovde ne vidimo ni za radnike u državnim organima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada čujete šta se sve dešava u parlamentu Srbije i u Administrativnom odboru tog parlamenta, onda je svima jasno da su zaista vanredni izbori na svim nivoima jedini izlaz iz ove teške situacije u kojoj se država nalazi.
Što se tiče ovog poslovnika, odnosno predloga poslovnika o kome raspravljamo ovde, trećeg od januara meseca prošle godine, moram da vam ukažem na to da je Poslovnik iz 1992. godine, koji je donela SPS s obzirom da je tada imala većinu u parlamentu, bio oličenje demokratičnosti i bio praktično najliberalniji poslovnik o radu jedne skupštine, ne samo na ovim prostorima, već i u Evropi, a vi ste nas optuživali da nismo demokrate i da smo imali autoritarnu vlast.
Zbog toga bi trebalo zaista da vas bude sramota, s obzirom na ovaj treći predlog; a doajen poslaničke grupe DOS je juče u izlaganju izneo da je DOS predložio Vladi da se ova tačka stavi na dnevni red, govoreći o Poslovniku. Dakle, doajen poslaničke grupe DOS, vi ga znate, naravno.
Pa, kakve to veze ima, ako u obrazloženju kažete da je ustavni osnov za donošenje ove odluke sadržan u članu 82. Ustava Republike Srbije (i to je jedino dobro i tačno što ste izneli u ovom predlogu) prema kome Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika.
Šta to praktično znači - to znači uzurpaciju svih funkcija vlasti od strane izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, ili, prevedeno na srpski, Zorana Đinđića; to znači pokušaj uvođenja institucionalne diktature i diktature na svim nivoima u našoj državi.
Sam Poslovnik o radu praktično predstavlja jedan pokušaj stvaranja obdaništa, a od gospođe Mićić, naše vaspitačice, koja će ovde da nam deli ukore, da nas odstranjuje sa sednica, da 90 dana zbog nečega što smo izrekli, a ne sviđa se možda Zoranu Đinđiću, ne možemo da prisustvujemo Skupštini, da trećina ukupnog broja poslanika može da stvara kvorum, i to je nešto na šta bi trebalo da liči ova skupština.
Međutim, izgleda da i gospodin Đinđić a i doajen poslaničke grupe DOS pate od amnezije, pa ne mogu da se sete da su ulagali npr. na Zakon o lokalnoj samoupravi 2.500 amandmana i nikome nije padalo na pamet da pravi rigidniji ili restriktivniji poslovnik nego smo im to dozvoljavali.
Opstrukcija je, dakle, bila prisutna i legitimna u vreme socijalističke vlasti; to je bila vlast koja je oličenje demokratije, a ne ova koja sada pokušava da zavede diktaturu.
Što se tiče ovih kazni koje su predviđene, to praktično predstavlja ucenu i ništa drugo ne znači, ali poslanička grupa SPS i njeni poslanici naravno na te ucene neće pristati, a ono što je uvaženi gospodin Jočić izneo ovde za govornicom upravo govori o tome da postoji sprega DS i pokušaj Zorana Đinđića da izvrši prekompoziciju sastava u republičkom parlamentu i da na taj način dobije legitimitet i podršku za katastrofalan bilans svoje vladavine do 2004. godine, s obzirom da a priori odbija mogućnost raspisivanja izbora na svim nivoima, odnosno parlamentarnih izbora.
Naravno, što se tiče SPS, nikakve registracije Vladana Batića ili nekoga drugog neće ništa značiti, s obzirom da će SPS to, ako bude trebalo, izboriti na sudu, a ako bude trebalo i na neki drugi način.
Vrlo sam u temi, gospođo Mićić, s obzirom da je to fakat, a ovde smo čuli od mnogih poslanika da se to zaista i dešava.
Zato, u ime poslaničke grupe SPS, s obzirom da ćete verovatno usvojiti ovaj poslovnik o radu, budite uvereni da ga kada dođemo na vlast nećemo menjati. Hvala vam.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sa mnom su moje kolege iz SPS-a Joca Arsić i Toma Bušetić podneli amandman na član 22. ovog zakona, sledećeg sadržaja: predložili smo da u prvom stavu, gde se kaže da "visina dečijeg dodatka za mesec jun 2002. godine, za prvo, drugo, treće i četvrto dete, (umesto 900 dinara) iznosi 1.000 dinara" i da se dodaju reči "po detetu", obzirom da u ovom prvom stavu nije definisano da li ovo znači da se tih 1.000 dinara, ukoliko se usvoji amandman, dodeljuje po jednom detetu ili za svo troje, četvoro ili dvoje dece.
Što se tiče trećeg stava, u amandmanu smo definisali da iznos dečijeg dodatka, utvrđen u skladu sa stavovima 1. i 2. ovog člana, za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece ometene u razvoju, bude uvećan za 40% a ne 30%, kako ste vi definisali u ovom zakonskom predlogu. Što se tiče stava 5. ovog člana zakona koji kaže, da nominalni iznos dečijeg dodatka, u skladu sa stavom 1. do 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja, predvideli smo da stav 5. postaje stav 4, a da se stav 4. briše.
Taj stav 4. kaže: Za dete za čije se obrazovanje ili rehabilitaciju potpuno ili više od 50% obezbeđuju sredstva iz javnih rashoda iznos dečijeg dodatka umanjuje se 50%. Obzirom da se odnosi na decu za čije se obrazovanje ili rehabilitaciju obezbeđuju budžetska sredstva, predložili smo da se ne umanjuje dečiji dodatak, jer su troškovi roditelja takve dece znatno povećani, imajući u vidu troškove obilaska te dece, pojačane ishrane, pojačane nege i tako dalje.
Nadam se da ćete usvojiti ovaj amandman, a naročito kada imamo u vidu da je vašom politikom koju ste ovde prezentirali, ovih meseci, ukinut materinski dodatak koji se ranije primao 12 meseci.
Zatim, ukinuta je jednokratna pomoć za opremu novorođenčadi, drastično je reducirano porodiljsko odsustvo - na tri meseca. Uvedeni su porezi na opremu za novorođenčad i dečiju hranu. Uz to, ovim zakonom je reduciran i broj korisnika ove finansijske potpore, obzirom da je cenzus koji ste ovim zakonskim predlogom predvideli restriktivan.
Takođe, imajući u vidu da niste usvojili amandman SPS-a koji je definisao da cenzus bude polovina od prosečne zarade. Ovo sve govori u prilog tezi da bi, trebalo ukoliko želite da suštinski pomognete porodicama sa decom, a ne parcijalno, jednokratno i selektivno, da usvojite ovaj amandman. Međutim, naravno, vi to nećete učiniti. To će građanima dovoljno reći kakvu socijalnu i populacionu politiku vodite. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 5. tražio sam da se iznos od 2.000 zameni iznosom od 500 dinara, sa obrazloženjem da se predloženim amandmanom principijelno ostvaruje isto nominalno povećanje najniže vrednosti spora, za sporove neprocenjene vrednosti, kao i za one za koje je vrednost utvrđena.
S obzirom da je uvećanje za sporove za koje je utvrđena vrednost u proseku po predloženim skalama otprilike 10 puta veća u odnosu na predložena rešenja, iz toga proizilazi da objektivno nema razloga da se vrši 40 puta uvećanje vrednosti predmeta kada sporovi nemaju procenjivu vrednost, naročito imajući u vidu platežnu sposobnost građana Srbije, i to, naravno, nakon vaših poreskih zakona i nakon porasta cena u Republici Srbiji, a imajući u vidu i činjenicu da će takvih sporova sa neprocenjenom vrednošću biti mnogo.
Siguran sam da bi i poslanik Aleksandar Vučić verovatno podržao ovako nešto.
Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 7. briše, s obzirom da AP Vojvodina može vršiti poslove iz člana 7. jedino u oblastima gde se javlja kao osnivač i gde ima osnivačka prava. Najveći deo ovog člana je u suprotnosti sa postojećim Zakonom o kulturi Republike Srbije.

Ja ću navesti deo poslova koji se predviđaju ovim članom 7. Dakle, kaže se da autonomna pokrajina vrši osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora i članova upravnog i nadzornog odbora ustanova čiji se rad, održavanje i programi finansiraju u celosti ili većim delom iz budžeta autonomne pokrajine. Drugi stav je vrlo bitan - obezbeđuje u celini sredstva za rad, investiciono i tekuće održavanje Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i mreže ustanova zaštite kulturnih dobara na teritoriji autonomne pokrajine, Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja savremene i likovne umetnosti itd.

Socijalisti pre svega smatraju da su ove ustanove od velike važnosti za nacionalnu kulturu i da prevazilaze omeđenost teritorijalnom autonomijom. Takođe, ono što je trend i karakteristika ovog predloga zakona je to da se ovim zakonom krši i praktično menja Ustav, što u pravnoj teoriji i praksi nikada nije bilo moguće, ali izgleda da je jedino moguće pod ovom DOS-ovskom vlašću.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega vas, gospođo Mićić, želim da upozorim da ste nam volšebno oduzeli jedan minut i 30 sekundi vremena i budite uvereni da ćemo mi to iskoristiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije pre svega treba da znaju da ovakav predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine vodi usitnjavanju, fragmentaciji i, na kraju krajeva, uništenju celovitosti naše zemlje. Svi elementi vezani za ovakav predlog zakona su sporni, protivni Ustavu Republike Srbije i, što je najvažnije, protivni interesima svih građana naše Republike.
Prvi sporni element je sam predlagač zakona, dakle Skupština Autonomne Pokrajine, koja je nelegitimna, ne odražava volju birača u Vojvodini, s obzirom da je drugi krug izbora za Skupštinu AP Vojvodine održan tri dana nakon puča od 5. oktobra 2000. godine, u krajnje nedemokratskim i neregularnim uslovima, kada je bilo mnogo verbalnih pretnji i fizičkih nasrtaja, pre svega na predstavnike opcije koju zastupa Socijalistička partija Srbije.
Danas su u Vojvodini na vlasti instalirane autonomaške, odnosno separatističke i manjinske tzv. autohtone partije, a sve kao plod predizbornih trulih kompromisa i kombinacija koje su pravljene na Svetom Stefanu, uz svesrdnu pomoć sadašnjeg prvog diplomatskog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država u SRJ. To sve unutar najkomičnije, ali po srpski narod najtragičnije političke koalicije na ovim prostorima pod imenom DOS.
Kako sada stoje stvari, jedan muzičar amater nam je likvidirao najznačajnije banke i devastirao domaći bankarski sistem, a drugi, koji je umislio da je Frenk Sinatra, hoće da nam likvidira i državu. To se vidi iz obrazloženja ovog zakonskog predloga, u kome se kaže da je ovo samo prva faza konkretizovanja nadležnosti autonomnke pokrajine do nekog novog ustava, koji će tek tada status autonomne pokrajine urediti na adekvatan način. Šta znači adekvatan način? Da li je to možda Vojvodina Republika, kao što smo čuli od gospodina Čanka juče, ili možda još nešto gore.
Drugi sporan element je neustavan karakter ovog predloga zakona i, na žalost građana Srbije, to je karakteristika i 90% predloženih zakona od strane predlagača, koalicije DOS, u ovom jednogodišnjem proteklom periodu. Pre svega, ovim zakonskim predlogom država Srbija bi praktično morala da abdicira od velikog broja svojih ustavnih nadležnosti u korist Autonomne Pokrajine Vojvodine, što u sadašnjem ustavno-pravnom poretku nije moguće. Nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije da se jednim jedinim republičkim zakonom preciziraju pojedina pitanja kao nadležnosti autonomne pokrajine, i to u svih osam oblasti koje su precizno definisane Ustavom, a uz to se dodaje još 16 oblasti koje Ustav Republike jednostavno ne poznaje.
Jedino bi bilo moguće da se pojedinačnim republičkim zakonima urede isključivo jedna po jedna od osam Ustavom definisanih oblasti i da se tim zakonima izvrši poveravanje poslova iz zakonodavne nadležnosti Republike Srbije Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, ali niti jedne druge oblasti koje Ustav ne poznaje. Ovaj kvazipredlog zakona takođe predviđa i to da pokrajinski organi vrše upravni nadzor nad sprovođenjem republičkih zakona, što je pre svega nelogično, jer shodno Ustavu pokrajinski organi mogu samo da izvršavaju republičke zakone i to ako im je to u delokrugu poverenih poslova.
Takođe, predlagač ovog zakona predviđa neke pokrajinske organe koje Ustav ne poznaje, kao što je npr. ombudsman. Sve ovo dovoljno govori o tome da bi se ovakvim zakonom proizveo haos u pravnom sistemu Srbije i na najgori mogući način bi bio prekršen Ustav Republike Srbije.
Treći sporni element su perfidno i tendenciozno plasirane teze o navodnoj ekonomskoj ugroženosti Vojvodine. Ekonomska autonomija dela jedne iste države nema mesta u demokratskoj državi i tržišnoj privredi, na koju se poziva koalicija DOS, jer je pre svega ekonomski suverenitet sastavni i neodvojivi deo celovitog suvereniteta države, a država je naravno Srbija.
Takođe, jasno je da preduzeća u tržišnoj privredi treba da imaju ista prava i iste uslove privređivanja ne celom tržištu zemlje. Dosta je u javnosti zloupotrebljavana teza kako je Vojvodina prinosila mnogo više nego što se vraćalo kroz projektovane iznose budžeta AP Vojvodine. Međutim, ta teza jednostavno nije tačna i stvara iskrivljenu sliku kod građana Vojvodine. Iznosi projektovanih pokrajinskih budžeta jesu bili skromni, ali su zato resorna republička ministarstva projektovala i namenski trošila daleko veća sredstva iz delokruga svojih nadležnosti celovito za čitavu Republiku, pa samim tim i za potrebe građana Vojvodine.
Čini mi se, ipak, da se ovakav nesuvisao, antidržavni i antinarodni predlog zakona našao pred Skupštinom Republike Srbije kao posledica političke trgovine DOS-a ili Demokratske stranke sa separatističkim vojvođanskim strankama, i to sve zarad očuvanja gole vlasti, bez razmišljanja o najpogubnijim posledicama koje ovakav zakon u svojoj primeni može da donese.
Uloga Demokratske stranke Srbije, kao i do sada, i u ovoj situaciji je marginalna, s obzirom da su do sada jedino pokazali vrlo dobru neobaveštenost i političku impotentnost u vezi rešavanja pitanja vitalnih po državu Srbiju. Iskreno bih voleo da se varam u vezi ovih opservacija, ali kada se pristupi glasanju o ovom zakonu sve će se najbolje pokazati. Socijalisti će, naravno, glasati protiv ovog zakona, jer bi njegova primena značila uvod u definitivno rasturanje i fragmentaciju Republike Srbije, protivno interesima građana Srbije.
Hvala na toj informaciji. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu skupštinskog zasedanja imamo budžet, koji je tako projektovan da će zasigurno produbiti socijalne tenzije u državi i dovesti veliki broj građana u kategoriju socijalno nezbrinutih.
Budžet je pre svega neuravnotežen i inflatoran. Projektovani budžetski deficit, koji iznosi milijardu i 200 miliona nemačkih maraka, sigurno neće biti pokriven od sredstava koje je predvideo predlagač i to iz sledećih razloga. Pre svega, vrlo je sramno za ovu tzv. ekspertsku vladu da od privatizacije visokoprofitnih preduzeća pokriva budžetski deficit, umesto da ta sredstva budu usmerena na oživljavanje proizvodnje koja je devastirana od dolaska DOS-a na vlast.
Takođe, čudno je da se već projektuje 360 miliona maraka od ovogodišnje privatizacije za račun popune budžetskog deficita, a da nam predlagač ne kaže koje su to firme u pitanju i kolika je opasnost da se još desetine hiljada radnika nađe na ulici. Izgleda, međutim, da neki uzak krug ljudi sve to već zna, ali ne želi, u ovom slučaju, da bude transparentan.
Vi 300 miliona maraka očekujete od donacija i to je, naravno, opet šarena laža za građane Srbije. Zašto ne kažete da u strukturi donacija ima malo koje ste dobili, da tu preovlađuju krediti i zašto nam ne otkrijete koliko je sredstava u tih 300 miliona nemačkih maraka, koje ste projektovali pod tačkom donacije, zapravo kreditiranje, a koliko ćete dobiti bespovratno.
Takođe, predvideli ste da popunite budžet i kreditima od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 450 miliona nemačkih maraka. Pitanje je samo ko će vraćati te kredite i po kojoj kamatnoj stopi. Koliko se vi uzdate u međunarodne finansijske institucije, to je vaš problem, ali pazite da vam se ne desi ono što se ovih dana dešava u Argentini.
U najmanju ruku je smešno da od domaćih poslovnih banaka projektujete kredite za popunu budžetskog deficita u iznosu od 180 miliona nemačkih maraka i zaita nije jasno da li predlagač misli da će domaće poslovne banke uopšte postojati nakon šok terapije guvernera Narodne banke Jugoslavije, Mlađana Dinkića, koji uništava domaće srpsko bankarstvo.
Pored ovih kontradiktornosti, zaista čudi da imate toliko poverenja u samo jednog resornog ministra i to ministra pravde i lokalne samouprave, Vladana Batića, pa mu dajete ingerencije koje mu ni po kom osnovu ne pripadaju. Naime, članom 13. Zakona o budžetu za 2002. godinu, predvideli ste da ministar Batić bude odgovoran za preuzimanje obaveza i izdavanje naloga za plaćanje poslova iz njegove resorne nadležnosti i to u iznosu od 200 miliona nemačkih maraka. Vrlo je, takođe, neuravnotežena raspodela sredstava kod razdela Ministarstva finansija i ekonomije, gde predviđate za jug Srbije, za Kosovo i Metohiju, negde oko 30 miliona nemačkih maraka i zapanjujuće isti toliki iznos za sve ostale gradove i opštine u Srbiji.
Međutim, kada znamo ko je iz Vlade Srbije zadužen za jug Srbije i Kosovo i Metohiju, onda ovakav transfer sredstava uopšte ne čudi.
Kod razdela 8. u budžetu, vezano za Ministarstvo unutrašnjih poslova, projektovani troškovi za poslovna putovanja, odnosno dnevnice iznose čak 33 miliona nemačkih maraka. Niko normalan ne može da podrži ovako nerezonsko trošenje budžetskih sredstava, osim ako je resorni ministar Dušan Mihajlović, obzirom da se hvali da smo se priključili međunarodnoj koaliciji za borbu protiv terorizma, rešio da shodno servilnosti svih članova Vlade, Amerikancima pomogne i po gudurama Pakistana i Avganistana uhapsi Osamu Bin Ladena.
Preporučio bih mu da rešava terorističke akcije u Srbiji, a najnovija se dogodila u Temerinu kada je eksplozivna naprava stavljena pod automobil predsednika opštinskog odbora SPS.
Poslanici SPS-a će biti protiv ovog budžeta iz razloga što je neuravnotežen, inflatoran, ne finansira se iz realnih izvora i neće doneti ništa dobro građanima Srbije.
I na kraju, poželeo bih u ime poslanika SPS-a svim građanima Srbije srećne novogodišnje i božićne praznike, i mnogo bolju vladu u narednoj godini, ali naravno, nakon prevremenih parlamentarnih izbora. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju nema mnogo novog da se kaže, ukoliko se uzme u obzir sam manir predlagača koji je, nažalost, postao neizostavno pravilo. Sve se svodi na koncept predlaganja zakonskih rešenja od strane, kako oni sami za sebe vole da kažu, ekspertske vlade, koji je, suštinski, koncept sadržan od represivnih mera koje su imanentne svim zakonskim predlozima, uz, naravno, kozmetičke promene koje treba da, navodno, spolja proizvedu utisak da se radi o nekom novom rešenju.
Zaista smo očekivali jedan reformski evropski predlog zakona, nakon zakonskog rešenja iz 1995. godine koje je bilo prelazno i doneseno shodno uslovima u kojima se država u to vreme nalazila. Znamo da smo tada bili pod režimom sankcija tzv. međunarodne zajednice.
Osnovna karakteristika ovog predloga zakona sadržana je u članovima od 20. do 26, to su kaznene odredbe i kazne koje su, praktično, uvećane u rasponu od 50 od 5.000 procenata. Takođe, ovim predlogom se otvara mogućnost selektivnog postupanja nadležnih inspekcija pri identičnom prekršaju, što u svakom slučaju ne dovodi do adekvatnog rešenja.
Kod određenih saobraćajno-organizacionih rešenja se kao primer miže navesti član 31a koji je uveden u ovom novom predlogu zakona. Postavlja se pitanje zašto prevoznici koji obavljaju vanlinijski prevoz ne mogu da ukrcavaju i iskcravaju putnike na autobuskim stanicama, već to treba da čine po gradskim ulicama, čime ugrožavaju bezbednost učesnika u saobraćaju i stvaraju probleme građanima, odnosno ugrožavaju životnu sredinu. Dakle, imamo buku, izduvne gasove, prljanje itd.
Takođe, organizacije ili preduzeća saobraćaja nisu imala mogućnosti da se potpuno upoznaju sa izmenama i dopunama zakona i daju svoje mišljenje na predložena rešenja.
Traženo je od strane ovih preduzeća i organizacija da se uradi novi zakon, koji pruža daleko bolje uslove za rad i poslovanje saobraćajnih preduzeća. Međutim, sada se donose izmene i dopune zakona, bez učešća preduzeća, koja u postojećim katastrofalnim uslovima treba da sprovode zakon i uspešnije rade.
Očekivalo se, takođe, da zakon definiše javni prevoz putnika, taksi delatnost, opšte uslove prevoza i probleme rada autobuskih stanica, nova koncesiona rešenja i drugo, a ne da glavni akcenat ima višestruko povećanje kaznenih odredbi, koje ne služe za stvaranje reda, već za zastrašivanje i pljačkanje siromašnih saobraćajnih preduzeća.
Daju se takođe prava Republičkoj inspekciji da vrši nadzor u međurepubličkom saobraćaju, koji je u nadležnosti saveznih organa i saveznih zakona, jer se radi o prevozu između federalnih jedinica, za šta, naravno, nije nadležna Republika.
U osnovi, izmene i dopune zakona razbijaju saveznu nadležnost i stvaraju nove namete na saobraćajna pareduzeća, ne ulazeći u kvalitetno nova rešenja i probleme. Smatram da takve izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju nisu potrebne i smatram da nam je potreban jedan novi zakon, koji bi uvažio sve relevantne činjenice i zaista pružio adekvatna i prava rešenja. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da kažem da se u Predlogu zakona, u članu 49. stav 2. definiše da ministar nadležan za pravosuđe pokreće i vodi postupak odlučivanja o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću republičkog javnog tužioca.
Amandman koji sam podneo, a koji je usvojio Odbor za pravosuđe i upravu, definiše da umesto ministra nadležnog za pravosuđe, Visoki savet pravosuđa odlučuje o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću republičkog javnog tužioca, s obzirom da, ukoliko se ostavi ovo rešenje da ministar nadležan za pravosuđe odlučuje o tome, to praktično implicira mešanje izvršne vlasti u rad tužilaštva. Uvažavajući ustavni položaj javnog tužilaštva kao samostalnog organa, primerenije je rešenje da o nespojivosti sa dužnošću republičkog javnog tužioca odlučuje Visoki savet pravosuđa.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da smo kao ozbiljna politička partija prihvatili ovaj truli kompromis da u 45 minuta obrazlažemo svoje amandmane, iz prostog razloga što smatramo da građani Srbije treba i u tih tričavih 45 minuta, da shvate pogubnost ovakvog predloga poslovnika.
Podneo sam 7 amandmana i vrlo ću kratko, i taksativno, navesti iz kojih razloga su oni podneti. Pre svega što se tiče člana 4. u amandmanu sam tražio da se on briše, s obzirom da održava restriktivni i nedemokratski karakter Predloga poslovnika. U njemu se sprečava pravo svakog poslanika da iznese svoje mišljenje po tački dnevnog reda, shodno svojoj obavezi kao narodnog poslanika, koga je narod birao, a taj narod ga je birao naravno da ga i adekvatno reprezentuje, jer smatram da je narod vrhovni politički arbitar. Naravno, da nijedan od ovih članova u poslovniku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali to je osnovna karakteristika i manir poznate legalističke Demokratske stranke Srbije, koja je inače i predlagač ovog poslovnika.
Što se tiče stava 3. član 4. ovog predloga poslovnika, on praktično nalaže narodnim poslanicima koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe da budu vrlo dobri atletičari, jer samo prva trojica mogu da dobiju reč, pa ne bi bilo loše da ovde napravite jednu atletsku stazu i da vidimo ko će biti brži.
Takođe sam predložio da se član 5. briše, jer mi nije jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe traje pet časova, s obzirom da postoji mogućnost da ove male stranke i strančice iz DOS-a počnu da prave svoje poslaničke grupe i da se razmnožavaju kao amebe, pa onda ni po logici stvari, a ni tehnički nećete moći da ih svrstate u tih pet časova. To je naravno ponovo odraz restriktivnosti i nedemokratičnosti ovog poslovnika.
Tražio sam takođe, da se član 7. briše, s obzirom da on sprečava u slučaju da pitanje nije dovoljno raspravljeno po tački dnevnog reda, pravo poslanika da dobije reč ponovo, i doprinese konstruktivnoj raspravi, kako bi se to pitanje dovelo do kraja i do iznalaženja adekvatnih rešenja.
Što se tiče člana 8, za koji sam predložio takođe da se briše, sužava se i krši pravo svakog poslanika da govori o povredi poslovnika, već se daje ekskluzivitet samo predsednicima ili predstavnicima poslaničke grupe. Ukoliko vi smatrate da kod vas to mogu da rade samo predsednici i predstavnici, znači ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, kod nas to nije slučaj. Kod nas svih 37 poslanika može da reklamira poslovnik.
Član 9. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno zašto ne bi mogao da se čita pisani tekst, ako predsednik ove stranke, koja je predložila poslovnik, a takođe nažalost i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, može da čita pisani tekst.
Član 11. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno po kom osnovu uvodite novčane kazne i na taj način pokušavate da ućutkate opoziciju. Nas socijaliste sigurno nećete uspeti.
Poslednji amandman koji sam podneo je na član 14. i takođe sam predložio da se briše, s obzirom da odredbe ovog predloga poslovnika koje se odnose na načelnu raspravu nisu dovoljne za raspravu u Vladi, a sve to je vezano za član 5. predloga poslovnika gde se sužavaju prava, i ograničava vreme poslaničkim grupama i poslanicima da izlažu svoje argumente protiv Vlade ili određenog ministarstva.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je indikativno da po ko zna koji put ovde dobijamo predlog nekog akta koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to je taj  legalizam na koji se vi deklarativno stalno pozivate, a jedino što izgleda umete da uradite to je da prekršite Ustav. Vidovdan, naravno da ne moram da pominjem, pošto građani dobro znaju šta se tada desilo. Ali moram da pomenem članove Ustava koji su prekršeni ovakvim predlogom Poslovnika: 11, 23, 44, 45, 46, 77 i 93. Dakle, ukupno 7 članova Ustava za jedan  poslovnik o radu Narodne skupštine.
Pre svega, ovakav poslovnik je rigidan, restriktivan, antidemokratski. Svima je postalo jasno da je loš, da je loše rešenje, s obzirom da je i predsednik Narodne skupštine izašao da obrazlaže i da opravdava ovakav predlog poslovnika. U odnosu na poslovnik iz 1994. godine koji je za ova dva poslovnika, ovo je drugi koji sada donosite od kada smo se konstituisali, bio aksiom demokratičnosti.
Moram da kažem da je ovaj poslovnik po svojim rešenjima samo prošao pored demokratičnosti. Neka od rešenja su vrlo restriktivna, na primer, da poslanička grupa ima 30 minuta da iskoristi po tački dnevnog reda i da mi, praktično, treba da se bavimo delegatskim sistemom, da delegiramo naše poslanike ili grupu poslanika da govore o određenoj temi. Vaša opravdanja da zakon važi na celoj teritoriji Srbije ne stoje, s obzirom da ova skupština, a to smo imali na prošloj sednici, bira i sudije i tužioce. Naravno da će onaj poslanik koji dolazi iz određenog mesta biti najzainteresovaniji da priča upravo o tom rešenju. Takođe se i poznati budžet ministra Đelića bavi nekim razdelima, što se sredstava tiče, pa će neko ko bude došao iz Niša pričati o Nišu, iz Novog Sada o Novom Sadu, a nećemo moći nas pet da pričamo o čitavoj Srbiji. Dakle, te stvari ne stoje.
Nije mi jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Ne znam gde ste to uopšte našli u parlamentarnoj praksi. Takođe, u članu 8. se kaže da o povredi Poslovnika Narodne skupštine može da govori samo predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe. Zašto? Da li su drugi poslanici nesposobni da govore o tome? Možda neki vaši jesu. Kod nas, socijalista, svi smo sposobni da govorimo.
Takođe, novčane kazne, koje predstavljaju još jedan vaš inventivan način da ućutkate opoziciju, neće proći, s obzirom da socijaliste sigurno nećete ućutkati, ali sam princip i primena takvog predloga i takvog rešenja govori o restriktivnosti ovog poslovnika. Takođe, član 13: "Narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona". Iz kog razloga je to? Dakle, onaj poslovnik iz 1994. godine nije bio ni približno toliko restriktivan.
Pročitaću vam šta su sadašnji vlastodršci govorili o tom poslovniku, a pre svega sadašnji predsednik SRJ, koji je za taj poslovnik (koji je, kako vi kažete, bio iz vremena autoritarnog i diktatorskog režima Slobodana Miloševića) rekao: "Novi tekst je proizvod vladajuće koalicije, rađen je u ilegali, jer se trudilo da se eliminiše većina poslanika iz rada parlamenta. Sve govori da se Srbija vraća u jednostranačje, a ovaj parlament samo služi kao smokvin list za demokratiju".
(Predsednik: Vreme.)
Moram da primetim da je upravo ovaj poslovnik rezultat rada jednostranačja. Jedna stranka ga je predložila. Mislim da bi trebalo da malo razmislite o tome. Hvala.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izbor nosilaca pravosudnih funkcija i tužilaca u normalnim okolnostima u društvu bi mogao čak da ima i trebalo bi da ima dostojanstven karakter.
Međutim, trenutno stanje u pravosuđu, a jučerašnje diskusije mi učvršćuju uverenje, a siguran sam i građana Srbije, da će ovaj izbor samo još više dovesti do urušavanja srpskog pravosuđa.
Predsedniče, da li možete malo da ih stišate?
Naime, čuli smo dosta loših karakteristika o predloženim kandidatima. Između ostalih, veoma nizak prosek ocena sa studija, u rasponu od 6,20 do 6,70. Zatim, većina kandidata je proslavila jednu deceniju studiranja, a tek potom diplomirala. Nismo dobili argumentovane podatke o profesionalnim karakteristikama kandidata. Predlažu se čak kandidati koji do sada nisu vršili sudijsku dužnost. Takođe, neosporna je i partijska dimenzija, kao jedini kriterijum, što se ne može okvalifikovati kao pozitivna karakteristika predloženih kandidata.
Čuli smo juče da je, navodno, stručna javnost bila angažovana i konsultovana pri procesu kandidovanja za pravosudne funkcije, ali nismo shvatili da je bilo koja od tih sugestija prihvaćena. Da je ovo tačno, potvrđuju i pisma koja dobijamo kao poslanička grupa od kolegijuma sudova, bilo privrednih, bilo pojedinih opštinskih ili okružnih sudova, u kojima se oštro protestuje zbog načina izbora sudija, s obzirom da nije poštovana procedura, što najbolje govori o karakteru kandidovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Takođe, u jučerašnjoj diskusiji smo čuli strahovanje jednog poslanika o pravnoj utemeljenosti postupka imenovanja v.d. javnog tužioca. Ukoliko su ta strahovanja tačna, a sve govori da jesu, možete onda zamisliti šta će to izazvati, ne samo po pitanju pravne zasnovanosti kandidovanja ovih 50-tak tužilaca, s obzirom da ih predlaže v.d. javnog tužioca, čiji izbor nije utemeljen u našem pravosudnom sistemu. Takođe, šta će to izazvati na planu uspostavljanja pravne države za koju se DOS tako jako zalaže, ali ipak samo deklarativno. Zašto kažem deklarativno? Zato što postoji sijaset primera koji potvrđuju da kod nas nema ni slova od pravne države.
Najdrastičniji primer je činjenica da je na osnovu jedne protivustavne, protivzakonite i protivpravne odluke, u pravnom vokabularu - građanin Slobodan Milošević, a u političkom vokabularu - predsednik SPS-a, Slobodan Milošević bio kidnapovan iz istražnog zatvora i nelegalno izručen Haškom tribunalu. Takođe, ovo potvrđuje kolika je nadređenost izvršne vlasti nad sudskom vlašću.
Kako govoriti o pravnoj državi, kada smo imali primer uvođenja prinudne uprave, odnosno formiranja opštinskih veća u 21 opštini, i to baš u onim opštinama gde su pobedili socijalisti. Na taj način je najbezobzirnije pokradena izborna volja građana, a pravosuđe nije reagovalo, verovatno zbog toga što, pod uticajem DOS-a, ne postoji Ustavni sud i na taj način se izbegava ustavno-sudska kontrola vlade Zorana Đinđića.
S obzirom da se sve ovo dešava u vremenu kada DOS vrši vlast, jasno je svima, a pre svega građanima Srbije, da od pravne države nema ništa, a takođe ni od nezavisnog, samostalnog i profesionalnog pravosuđa. Zato, ubeđen sam da ovo današnje imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija neće građanima Srbije doneti pravnu državu i zato će socijalisti glasati protiv ovog predloga.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo pitanje imuniteta poslanika Ivkovića i poslanika Čanovića, ali pre svega treba da se vratimo u genezu samog problema. S obzirom da se nijedan od ovih pomenutih poslanika  nije pozvao na imunitet i zaista nije nikome,  a mislim ni vama iz DOS-a, jasno kako je ova tačka dnevnog reda uopšte dospela u dnevni red, s obzirom, da nije u skladu sa Ustavom, odnosno sa članom 79. stavom 3. Ustava Republike Srbije.
Pre svega, građani Srbije su svedoci da se još 13. aprila, a što smo danas čuli u prepodnevnoj diskusiji, da je tog dana u svim novinama i što je vrlo indikativno, u svim novinama istog dana izašla ta krivična prijava, koja je bila upućena na adresu prof. dr Branislava Ivkovića. Kao što znate, a i građani to dobro znaju, gospodin Ivković se nije pozvao na imunitet, a ukoliko se ovde poštuje procedura, ova tačka dnevnog reda ne bi nikako mogla da bude na vanrednom zasedanju Skupštine Republike Srbije. Trebalo bi da bude na redovnom, dakle, od 1. oktobra pa nadalje. Međutim, jasno je svima da DOS-ovska vlast ne prati ni proceduru, sama se deklerativno poziva na legalizam , ne poštuje Ustav, a to je građanima odavno poznato. Dakle, pre svega radi se o jednom političkom obračunu sa političkim neistomišljenicima. Vršeći atak na predsednika poslaničke grupe SPS, najjače opozicione stranke u Srbiji, praktično se vrši atak i na SPS.
Moram takođe da kažem da je to zaista minorno u odnosu na ono što je DOS-ovska vlada i DOS-ovska vlast uradila 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, kada je izvršna vlast preuzela ingerencije sudske vlasti, kidnapovala građanina Slobodana Miloševića i otpremila ga u Haški tribunal. Kažem minorno, s obzirom da su tog dana prekršena oba ustava, Ustav Republike Srbije i Ustav SRJ. Međutim, zbog principijelnosti, naravno da ovo pitanje nije minorno i smatram, s obzirom da nema osnova uopšte da se ova tačka dnevnog reda nađe danas na dnevnom redu, da bi predlagač trebalo da povuče ovaj predlog o skidanju imuniteta poslanika Ivkovića i poslanika Čanovića. Međutim, ako vam je glavna intencija bila da udarite na SPS, mislim da to svi građani u Srbiji shvataju. Dakle, shvataju da to nije pitanje Branislava Ivkovića lično, već pitanje SPS. Moram da vam kažem da onog dana kada ste kidnapovali i izručili Slobodana Miloševića Hagu, naš rejting je porastao. Danas, takođe raste nam rejting i zaista vas molim da svim poslanicima SPS slobodno oduzmete imunitet, podignete optužnice, iz bilo kog razloga i pomoći ćete nam, a i građanima da shvate u stvari o kakvoj se vlasti radi.
Sam čin izglasavanja, dakle da li ćemo ili ne oduzeti imunitet poslanicima Ivkoviću i Čanoviću smatram da ne znači ništa, s obzirom da se ni jedan od njih, kako sam već rekao, nije pozvao na imunitet. Ono što je trend od 5. oktobra pa naovamo, to je borba protiv političkih neistomišljenika, to je ono čemu vi težite, odnosno težite tome da zamajavate narod pričama o bivšoj vlasti, o socijalistima, o radikalima i ne znam već kome. A da narod ujedno i ne vidi da praktično standard opada i da na jesen koja je već počela, naravno, neće imati od čega da žive. Međutim, građani nisu toliko naivni. Prošlog septembra, dakle, navršava se uskoro i godinu dana od kada ste došli na vlast. Vi ste obećavali i kule i gradove, međutim, stanje je vrlo kritično. Pokušaj fingiranja opozicije iz redova DOS-a u građanima nije našlo uporište, s obzirom da znaju da je na talasu DOS-a i na talasu sadašnjeg predsednika SRJ, upravo DOS i došao na vlast.
Tako da pokušaj DSS da se na neki način izdvoji iz DOS-a i da glumi opoziciju, može da prođe na predsedništvu DOS-a, možda čak i ovde u Skupštini, među vama, ali kod građana to nikada neće proći. Budite uvereni da građani vrlo dobro shvataju da je DOS jedna celina, jedan konglomerat stranaka različite...
(Predsednik: Gospodine Ružiću ja molim vas da se držite teme.)
Smatram da je ovo tema, s obzirom da je obrazloženje potrebno da bi ušli u srž i bit samog problema skidanja imuniteta poslanicima Ivkoviću i Čanoviću. Izvinjavam se ako to neko ne razume, ali ću vas još dva minuta i 40 sekundi zabavljati tom pričom.
Dakle, sam pokušaj fingiranja opozicije i samog DOS-a, kod građana neće proći. Ovo što radite nama - socijalistima, napadajući sada čelnog čoveka u poslaničkoj grupi SPS-a, prof. dr Branislava Ivkovića, ni to vam neće proći, s obzirom da ne čini Branislav Ivković SPS, niti je čine Ivica Dačić, Baki Anđelković ili Živadin Jovanović. SPS čine socijalisti. Na vašu veliku žalost, ima nas mnogo. I, opet, na vašu veliku žalost, građani to vrlo dobro vide. Moram da ponovim, na vašu veliku žalost, ti socijalisti će na sledećim izborima, prvo ovim lokalnim - 4.novembra, a i nekim sledećim republičkim, sigurno zavredeti pažnju birača i odneti pobedu.
Zato, ponavljam da bi predlagač ove tačke dnevnog reda trebalo da puvuče ovaj predlog, da se ne bi dalje, kako mladi ljudi kažu, blamirao pred javnošću i pred građanima Srbije. Hvala.