Hvala vam najlepše.
Hvala na pohvalama, ne meni, nego onima koji su radili.
Zakon je bio na detaljnoj javnoj raspravi tokom oktobra prošle godine.
Kao što malo pre rekoh, ministar odgovara za resor, ne za Vladu, onda dozvolite mi da istovremeno ministar odgovori i za ono što on radi, ne Vlada.
Ako postoji krivica, a čuo sam kao proceduralnu zamerku već drugi put zašto su ovi zakoni predloženi po hitnom postupku, krivica je isključivo na meni i na sposobnosti da ubedim Vladu i, naprosto, ovo hoću da podelim sa vama, beskrajno korektno tokom same sednice, nekoliko ministara je odlazilo da proveri da li su stigla mišljenja iz njihovih ministarstava da bi omogućili da moj zahtev i obrazloženje, koje je isto kao ovo što smo zajednički podelili na početku, jer je zajedničko, da bi omogućili da se što pre nađe na sednici Narodne skupštine.
Stojim vam na raspolaganju za svaki od amandmana da pogledamo da li je u pitanju, naprosto, tehnički propust, da li je moguće da je previd, a da je negde drugačije rešeno ili u skladu. Biće mi veliko zadovoljstvo.
Naprosto, voleo bih da, kao što iskreno svedočim o ovome, iskreno i dalje nastavimo da upoređujemo tačne podatke, jer se do sada očito svi slažemo u tome koliko je važna oblast i to je, zato sam na početku i rekao, mene, nadam se ni vas, uopšte ne interesuje formalni razlog hitnosti. Kada je u pitanju nasleđe, kada je u pitanju zaštita kulturnih dobara, svaki trenutak je hitan. Zato nam ne treba nikakav formalno-pravni osnov.
S druge strane, još jednom kažem, dovoljno je stručnjaka radilo, dovoljno dugo pred očima javnosti, učestvovali su svi u tome, na meni je samo bilo da omogućim da se ovi zakoni što pre nađu pred vama jer i vi u njih verujete. Hvala vam.

Hvala najlepše. Shvatio sam da nije replika, samo sam hteo korektno da podelimo, ali da biste razumeli sad, Narodna skupština toliko zakona priprema različitog nivoa i oni takođe dobijaju mišljenja, zato i kažem zašto nisu bili ranije, jer je inače dodatno ubrzana procedura i ja se zahvaljujem u ime svojih kolega, svima iz zakonodavstva i finansija, pre svega, koji su vanredno, brzo obezbedili mišljenje, da bi se stekli uslovi da zakon bude na Vladi i odmah, zatim u Skupštini.
Pre toga bilo je neophodno, jeste da je završena rasprava, ali je status bio isti kao i sa onim predlozima zakona, nacrtima zakona, koji uopšte nisu prošli javnu raspravu, kao što je, recimo, Zakon o izdavaštvu gde su primedbe su bile takve, da u suštini zakon nije prošao javnu raspravu i to je bilo sa strane. Dakle, na meni je bilo da sa ljudima koji su to stručno radili što pre sve primedbe koje su bile, usaglasimo, pripremimo i donesemo i da pri tome zaokružimo ovu celinu. Dakle, samo je u pitanju korektan odgovor i tačan. Hvala vam najlepše.

Znam da ste želeli da pomognete i hvala vam na tome, ali kao što znate, uvek tačno znam o čemu govorim.

Pretpostavljam da ste u pravu gospodine poslaniče. Hitnost je moguće uticala na brzinu. Niste primetili koji su preduslovi, dakle postoje različita rešenja pa i u ovome, kao i u odnosu na kaznene odredbe, u međuvremenu sam dok ste govorili nastojao, shvatam razgovor u Skupštini, prvo da se pažljivo čujemo, a onda u odnosu na ono što možemo odmah da odgovorimo da odgovorimo, da ne čekamo na kraju. Zbog toga sam toliko posvetio pažnje narodni poslanici, da govorimo o temi što je Vlada po hitnom postupku poslala ove zakone i kao što ste videli nijedan poslanik niti ministar nisu govorili o tome ko je i kako zakazao sednicu, ali naprosto, ponekad hitnost vremena učini da ne možemo da se skoncentrišemo.
Hvala vam na ovim primedbama, pogledaću, ali u odnosu na to ja se bojim da je u pitanju, u nekoliko slučajeva, vaša dobronamernost naprosto je u međuvremenu već rešena i upisana u zakone, kao što je i dobronamernost. Ovo moram da podelim sa svima vama, ne kažem ja neozbiljno, na kosidbi nego su u pitanju nacionalne manjine i ne postoji samo jedna i gospodin Balint sasvim jasno i precizno zastupa jednu, a ja ga pozivam jer postoji svet izvan ove sale, da na miru, kada pokazujem koliko poštujem najmanje još dve nacionalne manjine koje organizuju kosidbu u Đurđinu, da onda popričamo jer je to vrsta međusobne solidarnosti, kada se svi solidarišu oko nečega što je kulturno dobro u ovom slučaju nematerijalno. Hvala vam najlepše.

Hvala vam. Zahvaljujem se na brojnim podacima koje ste prezentovali i naporu, kao i ostalih poslanika i dobronamernosti prema ovom zakonu. Moja je molba da naprosto ne izgubimo iz vida, ovi zakoni brinu o tome da ukupna bibliotečka građa, to nije tuđica, a materijal jeste.
Dakle, ne samo knjige na ono na šta ste skrenuli pažnju kad bude neutralna po utvrđenim standardima, po primenjivim standardima, kategorizovane, jer će istraživači onda ulaziti u čitav niz opredeljivanja da li nešto pripada korpusu jedne književnosti, da li pripada korpusu druge književnosti, čitav niz argumenata, ali nije moje ni da se slažem, ni da se sporim, jer nije mesto u ovom zakonu.
Ono što je važno, postavljeno je pitanje, šta država čini, ali ne država, već države, svi zajedno. Dakle, države od Italije do Moldavije, od Slovenije do Turske, su potpisale Beogradsku deklaraciju pre mesec dana. Zadovoljstvo je bilo da smo uspeli da postignemo zajednički sporazum, ali upravo o tome u umrežavanju podataka, kada bi bili uporedivi i materijalne i nematerijalne baštine, jer je to jedini način da možete da ih štitite.
Zbog toga je u ovim kategorizacijama koje postoje, predlagali su ih različiti stručnjaci koji bolje od vas i od mene znaju šta je u upotrebi, ne ulazeći u to kako se do terminologije došlo, i sada je moguće istraživačima da pretražuju u različitim bibliotekama na različitom prostoru, a i mi to omogućavamo i svojim i drugim istraživačima.
Onaj ko ne ume da pokaže kako čuva svoje i tuđe, taj teško da može da očekuje da se na isti način obezbedi čuvanje njegovih predmeta.
Sa druge strane, postoji i ja sam često poveden jezikom čitajući ove zakone kada sam ih prvi put pregledao, značenjima koja smo mi u međuvremenu usvojili, a koja su zatečena u bibliotekama i njihovim kategorizacijama.
Poželim i ja da se nešto drugačije nazove, ali je strašno važno da se zove tačno onako kako se zove i u svim srodnim institucijama da bi bilo moguće ostvarivati, menjati doktrine i nemam ništa protiv, jer ne znam ko je u pravu, niti je ovo mesto gde se o tome sudi, ali je ključ da se stvori takva neutralna, i zato se ovoliko poslanika danas slaže, jer ovo je način da se omogući i zakonski, da se i stvori i sačuva stara i retka knjiga, a mi u međuvremenu ćemo često biti u nesporazumima.
Vi ste malo pre skrenuli pažnju, učinilo se, pa kažete, nema stare i retke knjige nacionalne manjine. Nema starih i retkih knjiga nacionalnih manjina, nego postoji jezika, i on je potpuno pod drugom tačkom, on se tu rešava ili je to bila strana knjiga, jer ovde su se menjale države, teritorije, različito su čuvane u okviru biblioteke Matice Srpske.
Mi moramo da pitamo kod svakog od tih logičkih, kao i kod ovih pitanja koje ste vi postavili, jer i meni zvuči logično da pitam, gde su stare i retke knjige nacionalnih manjina, ali moramo da pitamo i da vidimo kako se one vode. Znači, ne vode se pod terminologijom koju smo stvarali koliko god ona bila upravo u interesu korisnika.
Za neke stvari moramo da pitamo stručnjake i kako to stoji u određenim katalozima, a nešto da privodimo jeziku koji mi uobičajeno koristimo u komunikaciji. Hvala vam što svi na tome doprinosimo i što imamo za to razumevanja, pa ćemo zajedno svi kod ovih amandmana da pogledamo da li je nešto uobičajeno u toj plutajućoj terminologiji kakva postoji u javnom životu ili je uobičajeno u realnoj terminologiji koja se koristi u bibliotekarstvu.
Hvala vam.

Želim i vama da se zahvalim, gospođo Mojović, na preciznom i korektnom pristupu. Moram da kažem da čitav niz argumenata koje ste sada izneli, čuo sam i danas na odboru, deo od vas, deo od drugih kolega koji su uspeli da pravovremeno stignu na odbor. Još jednom se zahvaljujem u ime svih ljudi koji su pripremali.
Sa druge strane, kada govorimo o uporedivim podacima, uopšte ne ulazim u to da li je 0,65, 0,85 ili jedan, zahvaljujem se na tome što ste svi zajedno za dobro Srbije konstatovali da je taj budžet mali. Pošto je bilo sugestija – hajde da se izborimo sa nekima u Vladi, kažem – Skupština, hvala Bogu, donosi i rebalans budžeta i budžet, pa vas molim, na način na koji ste odgovorno prihvatili i pristupili sada analizi ovih zakona, prvom sledećom prilikom da se na isti način borimo da se čitav niz kulturnih delatnosti, a tiče se i materijalnog i nematerijalnog nasleđa, da se za to izborimo, a kao resorni ministar stojim vam na raspolaganju da prstom ukažem jer, kao što znate, budžet može samo da se prenosi sa jedne stavke na drugu, ne može da se doda negde ako se negde ne skine. Dakle, ukazaću vam prstom, tako da vam stojim na raspolaganju, to je u opisu mog posla.
Hoću zbog svih vas da akcentujem nešto što je gospođa Mojović rekla. Stvaraju se uslovi, neki su tehnološki stvoreni, neki su stvoreni infrastrukturno, neki tek ovim setom zakona, dostupnosti korisnicima. To će otvoriti čitav jedan spektar mogućnosti kojim će oni koji se ne bave ovim poslom kojim se mi bavimo, nego se tek spremaju za neke buduće poslove, moći da se koriste.
Zbog toga ću ponoviti metaforu koju sam izgovorio danas, izgovorio sam na biblionetu: ključno je da sada, kada su štampane publikacije, kada su knjige u krizi, nekoliko od vas je iznosilo podatke o tome, o fondovima i koliko ljudi čita, da učinimo knjigu što dostupnijom tzv. nedosegnutom čitaocu. U opisu bibliotekari kažu da su to lica sa invaliditetom, lica u ruralnim sredinama, to su siromašni slojevi stanovništva, izolovani, misli se ne pritvorenike i misli se na izbegla lica koja su na drugi način izolovana, a sve zajedno vas podsećam da postoji jedan lik koji odgovara svim ovim opisima, neko ko je bio lice sa invaliditetom, neko ko je bio siromašan, neko ko je živeo često u izbeglištvu, neko ko je bio iz ruralne sredine, a to je Vuk Karadžić. Znajte, kad god činimo da do nekog nepoznatog i nedosegnutog čitaoca stignemo i stvaramo uslove kao država, mi u stvari idemo ka nekome ko stoji na početku onoga što je savremena pismenost u Srbiji, znači, znajte da idemo ka Vuku Karadžiću.
Na taj način sam shvatio i ove diskusije ovlašćenih predstavnika. Još jednom vas molim da ovu vrstu tona i pristojnosti sačuvamo i kada stignu naredni zakoni. Na nama je da obezbedimo da oni budu istog neutralno-stručnog kvaliteta i u interesu svih, a to će, pre svega, biti zakon o arhivskoj građi i arhivama Srbije i zakon o kinematografiji. Hvala.

Zahvaljujem se vašoj ljubaznosti predsednice pa mi je bilo omogućeno da pratim šta ste izlagali i vi i prethodni govornik. Nastojim da u znak poštovanja upravo prema odnosu svih poslanika kako danas pristupamo ovim zakonima, da nastojim da odgovorim na ono što se tiče zakona isključivo na taj deo materije, ali moram da reagujem kao što sam reagovao kada sam rekao ko je odgovoran zbog toga što je po hitnom postupku upućen zakon i rekao sam korektno ko je odgovoran. Isto tako i u ovom slučaju moram da reagujem jer to doživljavam lično.
Molim vas, ako se već slažemo o neophodnosti, važnosti upravo na ovaj način utemeljenja sva tri zakona zbog identiteta, zbog očuvanja baštine, zbog očuvanja nasleđa i mogućnosti da se svi njima koriste, nema razloga, ako se već svi iz različitih političkih opcija oko toga slažemo, nema razloga da vređamo sopstvenu prošlost. Onaj ko je rekao, mislim da je to bio prethodni poslanik, da zbog ekonomskog stanja, mislim da je to gospodin Živanović, treba ljudi manje da čitaju i da neko zato što loše živi ne može da čita.
Molim vas, zašto se onda uopšte slažemo oko ovih zakona, ako ne ohrabrujemo ljude da koriste naše kulturno nasleđe. Pa, ja sam gladan pročitao na hiljade knjiga, pa svi su, tako je i nastala svih ovih naroda ta baština, što ih to nije sprečavalo. Uvek ima neke vrste krize ali mi ovde govorimo o onim okvirima koje zajednički stvaramo, stvaramo ih da budu dostupni i nama i drugima i nema razloga ni na jedan način, koliko god da je ovo politika, koliko god da je ovo parlament, nema načina da zbunjujemo građane.
Cilj je da se stvore uslovi, jer dolaze generacije koji će kakvi god da su ostali ekonomski uslovi moći na ovaj način kroz ove normativne okvire i kroz ono što smo uložili kao država i dosad smo ulagali kao siromašna država. Mi nismo danas toliko siromašniji nego pre 10 ili 15 godina. Nemojmo se zavaravati. Samo je cilj da se stvore uslovi i svi se u tome slažemo. Nemojmo podsticati ne čitanje ma na koji način, a posebno ne političkim razlozima. Hvala vam.

Poštovani poslanici, verujte sa manom niste polemisali niti ja s vama, niti sam ikada čuo u ovoj sali da je neko sa manom polemisao. Dakle, krajnje korektno, ja sam samo dao dodatna obaveštenja jer smatram da snosim deo krivice i rekao sam da su i različiti resorni ministri u Vladi vrlo pomogli upravo da se stekne ovo sve što danas pričamo, da se steknu uslovi da hitno pre letnje pauze, sada kada postoji mogućnost, svi zajedno usvojimo čitav niz zakona koji je neophodan. U okviru toga bilo je nekoliko podataka pa sam ja samo obavestio o Beogradskoj deklaraciji zašto je to prvi korak i veliki uspeh. Ja shvatam iz svega što vi govorite da vi upravo to podržavate, da se konačno stvore uslovi.
Ajde da ne govorimo o prošlosti nije u ovom slučaju mesto da se stvore uslovi da bude dostupna sva građa, sva materijalna dobra, a na nama je kad govorimo o nadležnim ministrima kulture i to nije, dakle moguće da sam se ja neprecizno izrazio kad sam vam rekao to nije samo eks Jugoslavija. Ja sam zato i rekao od Italije do Moldavije su potpisnici. Od Slovenije do Turske. Dakle, jasno je da je reč o mnogo širem kulturnom nasleđu, a ne eks Jugoslaviji. Ali taj podatak služi zato što sam svestan da je zbog hitnosti postupka možda nije bilo moguće od strane nobronamernih, a shvatio sam da su svi danas u diskusiji to. Moguće je da se previde neki podaci. I evo već drugi put, ja znam da vi to ne biste radili, pretpostavljam u stvari, mada sam se naučio u ovoj sali da se čitav niz podataka iznosi zbog birača.
Ja moram da se ne bi dogodilo, i gospodin Marković je to pomenuo. Molim vas bibliotečko-informacioni sistem Republike Srbije čine član 9. Narodna biblioteka Srbije, biblioteka Matice srpske, Narodna i Univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" na Kosovu i Metohiji, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu, mreža javnih biblioteka u Republici Srbiji, mreža svih drugih tipova biblioteka i informacionih centara u Republici Srbiji, školske, visokošlske, univerzitetske biblioteke, biblioteke naučno-istraživačkih instituta i ustanova i specijalne biblioteke.
Dakle, naprosto je, pretpostavljam, to nije lapsus, već previd u čitanju, zbog brzine, jer ste se žurno pripremali za sednicu i niste obratili pažnju na član 9, sve su, osnovno, zbog čega insistiramo, i sada govorim o ljudima iz bibliotekarstva, da bismo mogli sve da umrežimo, a sada vas podsećam, šta mislite zašto sam išao na Hilandar, ne da bih samo proverio kako se gradi, već da vidim do kog stepena je stigla digitalizacija i tamošnje građe. Biće moguće umrežiti dodatno, jer Matica srpska je stvorila uslove, Narodna biblioteka Srbije je stvorila uslove, stvaraju se uslovi i u nekim od ovih, tu treba dodati Biblioteku SANU i mislim da će to amandmanom neko da uradi. Ispuštena je, ali se kod ovih poslednjih delova podrazumeva.
Dakle, cilj je upravo to da niko ne ostane izvan sistema, zato što bi bili dostupni korisnicima. Ništa ne brinite, ovo je samo obaveštenje, sve što je amandmanima, tretira materiju koja je propuštena i naravno da ćemo sesti zajedno i moja je samo molba predsednici Skupštine ili predsednici odbora, ko o tome vodi računa, ako je sednica odbora, a mislim da ste me vi obavestili da amandmani neće biti pre ponedeljka, ali ako bi bila sednica odbora u petak, mogli bismo pravovremeno svi, ja na žalost nisam tu, iz istog razloga, moram da otputujem sutra u Rim, tako ja shvatam odbranu, ne mislim da neko nešto može da prisvoji, ako vi to stvarno čuvate na adekvatan način.
Idem sutra da otvorim izložbu fresaka u Vatikanu, naših fresaka. Mislim da se tako zastupa kultura, ne političkim pamfletima. Pretpostavljam da, najveći deo od vas to podržava.
Još jednom podsećam, sve ove ustanove su ovde, sve ove biblioteke, a pri tome, dodatno ćemo kao što ste i zamolili i skrenuli pažnju koliko je to važno, dodatno ćemo zakon o arhivu, završava se i nadam se da ćete svi pomoći da bude donet u septembru, omogućiti umrežavanje celokupne građe koja je bitna, zato da onda stvarno znamo šta i kako možemo da štitimo.
To je obaveza svih nas, još jednom kažem, obaveza je da štitimo i naše i tuđe. Hvala.

Prvo, zahvaljujem kolegama na pomoći. Nećete verovati, gospodin Đelić je iskusniji, kaže, u Skupštini nego ja, kada je u pitanju nova tehnika. Hvala vam.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege, narodni poslanici, hvala vam na pitanju, mada nisam siguran da je postavljeno na način da možete da dobijete odgovor u skladu s onim što Poslovnik predviđa. Ja ću, naravno, pre svega se držeći pravila koje je, nadam se, svima jasno, kao što je svima koji grade istinsku demokratiju jasno da su poslanici, kakav god izborni zakon bio, ako na sam izborni proces nije bilo primedbi, svakako predstavnici građana, a da je izvršna vlast predstavnik Parlamenta, tačnije – većine u Parlamentu.
Na isti način se ja držim pravila koje kaže – Srbija je puna dobrovoljaca da se bave tuđim poslom, najčešće u političkim izjavama, medijskim izjavama ili u kafani, ali ja se zalažem, pa se nadam da ćete i vi to poštovati, gospodine Tomiću, da prvo oni koji su nadležni za određeni posao daju odgovore i činjenice.
Naravno, na vama je, kao poslaniku, da ih prihvatate ili tumačite na jedan ili drugi način, te čitav niz onoga što ste vi retorski označili kao ''podsećam vas'', nije moguće podsećati me, jer nije bilo u mojoj nadležnosti, a moje, dozvolićete, privatno mišljenje je privatno mišljenje. Kao što je gospodin Đelić umalo tačno rekao (naprosto, žurio je), dakle, svakako postoji lično mišljenje ministra, ali bi bilo vrlo nekorektno da ga saopštava s mesta ministra i u odgovoru narodnom poslaniku, jer ga uvažava, nego ga može saopštiti lično. Ali ne služe tome ove sesije u kojima sada učestvujemo. One služe da dobijete tačan odgovor, jer ga, verujem, postavljate u ime zainteresovanih.
Jedino pitanje koje je meni, u tom smislu, bilo stvarno upućeno je – da li ja mislim da li ima cenzure u Srbiji. Ako me pitate sa stanovišta države, cenzura se uspostavlja tako što država da neki propis kojim se nešto cenzuriše. Država Srbija to ne radi. Država Srbija je odlukama ovog parlamenta postavila određena pravila.
Ako me pitate (nadam se da neću izaći mnogo iz okvira vremena, gospođo predsednice) da li postoji nešto drugo, što se meni možda privatno čini – da, meni se čini da postoji autocenzura. Autocenzura je, kaže Danilo Kiš, mnogo opasnija od cenzure, jer ljudi često, misleći da je nešto važno da prećute, to prećutkuju.
Država može samo da uspostavi pravila, ovaj parlament to čini i ja ću u okviru svojih nadležnosti moći da uradim samo jednu stvar, a to je da dodatno, jer je strašno važno sve što ste vi pobrojali, a što je deo zakletve koju smo mi položili, ja ću posebno, i već sam uputio danas predlog i nadam se da će sutra Vlada izvršiti postavljenje, postaviti u okviru ovog ministarstva državnog sekretara za informisanje.
Zašto? Da bi se sve ono što se tiče medijske strategije, medijskih zakona, konkretnih slučajeva, a verujte mi da nisam siguran da su slučajevi za koje vi tvrdite da postoje deo toga, da bi se time dodatno država bavila sa stanovišta sprovođenja zakona i uspostavljanja strategije u odnosu na profesiju. Hvala vam najlepše.

(Smeje se.) Izvinite, molim vas, i osmeh je deo demokratije.
Gospodine Tomiću, lično vas cenim, te vas molim da uzmete u obzir da je i moja obaveza da, u skladu sa svojim nadležnostima, odgovaram na vaše pitanje i da na taj način izrazim poštovanje. Ako vi meni citirate nešto, za šta ja, naravno, ne znam da li je vaš citat tačan i odakle ga citirate (novine su pune različitih navoda koji se prenose), ako vas poštujem, onda ne znam kako da razumem vaš drugi deo pitanja u kome mi kažete da nikada niste čuli šta su ljudi izjavljivali, a upravo ste mi vi pročitali.
Polazim samo od jedne činjenice, a to je da sve što se tiče kolega poslanika, siguran sam da postoji spremnost, to nije neophodno na ovoj sednici, i ne treba vam ministar, ministri su samo izvršna vlast, prolazna stvar, to vi možete između sebe da razmenite kao tačnu informaciju i nije korektno da se ja time bavim.
Kada je u pitanju emisija i način na koji ste je vi prezentovali, ja nemam razloga da vam ne verujem, ali isto tako sam naučio, vodeći jedan saziv Parlamenta, da moram i te kako da budem svestan šta tačno znači onaj zakonski osnov koji kaže da i poslanici uživaju pun imunitet za ono što izjave, a isti imunitet, kao što znate, uživaju ministri, te sve što ste podsetili da je neki ministar izjavio ili ne, mislim da je to u okviru imuniteta i nije na meni da proveravam.
Ali vam garantujem da sigurno ne bih položio zakletvu za ulazak u Vladu Srbije, a ta zakletva ima jasan tekst, da sam očekivao da će iko od narodnih poslanika (verujem da ste vi to učinili u najboljoj nameri, s konkretnim primerima koji vas tište) tražiti da ministar kulture, informisanja i informacionog društva bude neko ko će garantovati uvođenje ili neuvođenje cenzure, za to onda ne bi trebao demokratski postupak.
Ja poštujem upravo ovo što ste vi rekli, da nadležni daju odgovore i, kao što ste me obavestili sada, a daću nalog da se to proveri, nadležni su dali svoje odgovore. Da li je to istinito ili nije, hajde da budemo malo skromni. Uostalom, viđao sam vas, ovo nije po članu 107. da dajem privatnu ocenu, nego sam video u medijima kako vi iz sve snage navijate na jednoj utakmici, pretpostavljam da tu ima emocije, nezavisno od rezultata. Moguće je da u tom trenutku vaš tim gubi, ali vi i dalje iz sveg srca navijate, te verujem da i ova diskusija služi tome.
Da li je nešto istina, o tome nećemo odlučivati ni vi ni ja. Moja je obaveza da vam dam tačan podatak, a dobićete ga i u pisanoj formi, o svim ovim pitanjima. Mnogo vam hvala na poverenju.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, nastavićemo rad Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, koju sam sazvao radi proglašenja Ustava Republike Srbije i donošenja i proglašenja ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 228 narodnih poslanika.

Hvala vam na strpljenju i dobro veče.

Na početku sednice dobio sam i potvrdu na pisani zahtev koji sam uputio 9. oktobra 2006. godine, kojom su otklonjene sve proceduralne neusaglašenosti na koje sam ukazao, te sada konstatujem da su se stekli uslovi i ovim činom je istekao mandat potpredsedniku Vlade Republike Srbije, Ivani Dulić-Marković, i ministrima u Vladi Republike Srbije, Mlađanu Dinkiću, Tomici Milosavljeviću i Goranu Živkovu.

Prelazimo na razmatranje tačaka dnevnog reda.

(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)

Trenutak, čujem zahteve za reč po Poslovniku.

Smatram da niste obratili pažnju da je u pitanju sednica koja je sazvana kao posebna, te vas molim, pošto nije predviđeno reklamiranje povrede Poslovnika, da javljanje bude isključivo po Poslovniku. Jer posebna sednica ne predviđa mogućnost povrede Poslovnika, kao ni utvrđivanje dnevnog reda, jer ga utvrđuje predsednik Skupštine..

Sada se po Poslovniku, pre nego što pređemo na razmatranje Predloga ustavnog zakona, javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Izvolite, gospodine Vučiću.

Hvala vama, gospodine Vučiću.

Video sam vas, gospodine Omeroviću, daću vam reč.

Gospodine Vučiću, razumem da stranke imaju svoja politička viđenja i svoje stavove.

Moj posao i moja obaveza jeste da radim tačno po zakonu i ovom činjenicom se potvrđuje sve ono što je kazano javno za govornicom i što je prihvatila Skupština već tada od strane poslanika prisutnih u sali.

Zadovoljstvo je raditi po zakonu i Poslovniku, pa dajem sada reč, po Poslovniku, gospodinu Omeroviću.

Hvala vama, gospodine Omeroviću. Molim sve narodne poslanike da se koncentrišemo na ono što govorimo u ovoj sali. Jasno sam obavestio poslanike o tome da li je moguće i na koji način govoriti o povredi Poslovnika. Ali mi je drago da su svi tolerantni.

Takođe mi je drago, vidim po reakcijama, da je većina ipak koncentrisana i svesna da mi upravo otvaramo sednicu na kojoj treba da stvorimo mogućnost – zbog toga ovako detaljno, odgovorno, ponekad i sa nervozom, sa malo žuči, kao što su videli danas i novinari, mi smo radili, i zahvaljujem se predstavnicima svih poslaničkih grupa, koji su na kraju stigli do toga da možemo, upravo da bi se primenjivao Ustav koji je proglašen – da danas ispunimo ono što tome prethodi, a to je donošenje i proglašenje ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, a tada će se steći i uslovi o kojima ste vi govorili. Do tada nije moguće o ovome odlučivati. Hvala vam.

Prelazimo na razmatranje PREDLOGA USTAVNOG ZAKONA ZA SPROVOĐENjE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, koji je podnela Vlada.

Molim za malo razumevanja, jer smo svi do malopre odlučivali, pa moram da pazim da slučajno ne preskočim neko ime od poslanika koji su odgovorno učestvovali u predstavljanju i podnošenju amandmana.

Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Predrag Marković, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Zoran Anđelković, Tomislav Nikolić, Dušan Petrović, zajedno Hranislav Perić, Jovan Todorović i Toma Bušetić, zajedno Zoran Anđelković, Rajko Baralić, Milorad Vučelić, Živodarka Dacin, Ivica Dačić, Milan Janković, Dragan S. Jovanović, Dragan M. Jovanović, Bojan Kekić, Svetislav Krstić, Milomir Minić, Milan Nikolić, Žarko Obradović, Milisav Petronijević, Miloje Savić, Živorad Smiljanić, Zvonimir Stević, Živojin Stefanović, Branče Stojanović i Jovan Todorović, kao i Vlada Srbije.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja. Na sednici Odbora za ustavna pitanja amandmane su povukli narodni poslanici: Hranislav Perić na član 3, Zoran Anđelković, Rajko Baralić, Milorad Vučelić, Živodarka Dacin, Ivica Dačić, Milan Janković, Dragan S. Jovanović, Dragan M. Jovanović, Bojan Kekić, Svetislav Krstić, Milomir Minić, Milan Nikolić, Žarko Obradović, Milisav Petronijević, Miloje Savić, Živorad Smiljanić, Zvonimir Stević, Živojin Stefanović, Branče Stojanović i Jovan Todorović na član 3, Toma Bušetić na član 3, Tomislav Nikolić na član 3. i na član 12. Dušan Petrović na član 3, Predrag Marković na naslov iznad člana 4. i član 4. i na naslov iznad člana 5. i član 5, Hranislav Perić, Jovan Todorović i Toma Bušetić na član 4, Zoran Anđelković na član 19. i amandman koji je podnela Vlada na član 20.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja poslanici su usvojili, a predstavnik predlagača prihvatio amandmane narodnog poslanika Predraga Markovića na članove 3. i 9, naslov iznad člana i član 19, kao i amandman na član 20, pa konstatujem da su ovi amandmani Predraga Markovića postali sastavni deo Predloga zakona.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe, iznosi pet časova konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama uobičajeno.

Da li treba da pročitam?

(Zoran Anđelković, sa mesta: Nema potrebe.)

Zahvaljujem na toleranciji.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Pošto sam, podsećam, ovu sednicu sazvao kao posebnu sednicu za potrebe proglašenja Ustava i donošenje i proglašenje ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, otvaram jedinstveni pretres.

Što znači da ćemo, jer na kraju se donosi odluka o proglašenju, to znači da ćemo prvo razmatrati tokom pretresa stavove prijavljenih govornika, potom pristupiti izjašnjavanju o amandmanima, a onda ćemo pristupiti glasanju o Predlogu zakona.

Otvaram jedinstveni pretres i pitam da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?

(Da.)

Izvolite, gospodine Lončar.

Hvala vama, gospodine Lončar.
Pitam da li predstavnik Odbora za ustavna pitanja želi reč? Ne, hvala. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da, izvolite, Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS. Izvolite, gospodine Vučiću.