Dozvolite i vi gospodine ministre, jer se i na vas, član je 27. i prateći članovi na koji se to odnose, i na vas se odnosi, kao i na sagovornika u ovom dijalogu, isključivo pravo predsedavajućeg da posle tolerancije da se o jednoj temi koja ni na jedan način ni po amandmanu ni po zakonu koji je tema dnevnog reda ne obrađuje, ne dozvoli dalje repliciranje i sve što iz toga proizilazi. Dozvolite, to vam kažem ja i molim vas ja, koji za tekst o kome se priča nisam glasao zato što sam u pratećem tekstu imao primedbe ko je bio, znači, nije pitanje ovde ideologije ko je za šta glasao, već osnovne pristojnosti pri vođenju ove sednice i poštovanju dame koja ovde sedi već tri i po sata. Hvala svima.

Molim vas, ovome smo već prisustvovali, da dobronamerni poslanik se javi i traži nešto da se ispravi samo zato što on u stvari nešto nije razumeo.
Prihvatam izvinjenje malo pre gospodina Stefanovića, jer on naprosto nije znao podatak o kome je govorio, pa se javi, te sada isto.
Smeh, koliko sam video, je bio na činjenicu da se uvodi, te nije čudo što su se javili prvo bivši članovi saveza komunista, praksa da govornik koji povredi Poslovnik samom sebi oduzme reč i ljudi su se nasmejali zbog toga što vi niste uspeli da reagujete.
Nemojmo od neke bezazlene sitnice da pravimo posebno krupne teme, a posebno u situacijama kada se kaže – mi ovde govorimo o Kosovu i Metohiji. Ne govorimo o tome i nema veće zloupotrebe nego kad nešto radite tamo gde mu nije mesto. Sada se o tome ne diskutuje, imate sutra, govorim svim narodnim poslanicima, vreme na početku sednice, jer je četvrtak, da se postavi pitanje i ministru, i predsedniku Vlade i potpredsedniku, a imate, jer je poslednji četvrtak u mesecu, i sednicu sutra od 16.00 do 19.00 časova, da se govori o tome sa ljudima koji mogu da odgovore. Hvala svima.

Hvala gospodine predsedniče, iz razumljivih razloga neko drugi je vodio sednicu, vi ne znate šta se pre toga dešavalo, pa u odnosu na to, podsećam vas da je u toku upravo korišćenje prava iz stava 1. i 2. člana 104. U pitanju su replike. Meni je simpatična i diskusija koja se vodila, baš je simpatična, ali je pitanje teme. Pošto su replike iscrpljene, isključivo je vaše pravo da ne dozvolite dalje replike po ovoj temi, da bismo mogli da govorimo o temi, a ja sam, pošto se celog dana trudim i na primeru pokazujem kako je moguće pomoći da razlikujemo ono o čemu pričamo i ono što radimo, spreman sam i da ministru kada je bilo pitanje na isti način o Kosovu, kada su išle replike, pa i on prvi prihvatio i ja se zahvaljujem. Nije ovde danas ni vreme ni mesto da se o tome raspravlja. Pretpostavljam da će i sada prihvatiti, nadam se i članovi poslaničke grupe koja učestvuje u replikama i ja sam spreman da im platim kafu u prvom restoranu ispred, da ne bude o trošku građana, da sada nastavimo temu dnevnog reda.
Hvala vam i molim vas, iskoristite svoje pravo.

Ukupno je, oprostite.

Hvala najlepše.
To mi je trebalo samo obaveštenje, naravno jer se ljudi razlikuju ne po onome što pričaju nego po onome šta rade i danas smo imali takvu situaciju da tačno možete da vidite šta je neko sve sposoban da priča a šta je sposoban da uradi u odnosu na to i ja sam nastojeći i u tome sam imao veliku pomoć predsedavajuće, ministra i gospodina Babića, gospodina Stefanovića i ostalih poslanika, omogućio da barem delom skratim ono što je moglo da ide u nedogled i tom prilikom sam rekao neću se javljati po amandmanima koje je predložila poslanička grupa URS i nisam se naravno javljao jer sam sposoban da održim reč. Meni je bilo neprijatno danas kad sam gledao one poslanike koji se javljaju pa se ispostavi da to što obećaju u jednoj replici veću drugoj prekrše, ali dobro, sve je to ljudski, to je deo ovog života koji postoji u Narodnoj Skupštini.
Ukratko, ovo jesu svi amandmani koje smo dali, jesu oni amandmani koji su ostavljali mogućnost za slučaj da ma šta poželi predlagač iz tehničkih razloga, budući da kao što je i ministar konstatovao za potrebe personalnih promena, stvara se zakonski preduslov ovakvim izmenama i dopunama zakona i tom priliko se otklanjaju i još neke, tipa jezičkih nepreciznosti koje su postojale, da li je u pitanju koji je u Ustavu ili termin koji je stajao u prethodnom zakonu ratifikacije potvrđivanje, ali, je potpuno jasno, jer svi znamo šta je život a šta je zakon, potpuno je jasno da još uvek postoje različite dileme i meni je to potpuno razumljivo, još uvek premijer nije dostavio imena ili ih javno nije objavio. To je moguće da se promeni, te smo mi samo stvorili amandmanima preduslove ako se u okviru upravo ove vrste koalicionog dogovora kakvu ključne stranke koje će biti prave, da se stvori mogućnost, a da nema troškova.
Zbog toga su svi ovi amandmani samo logična posledica, da se ne bi desilo da neko piše lepe želje. Voleo bih da ima i ovo i ono ministarstvo. Ne, mi smo poštovali i ono što smo videli kao koalicioni sporazum, te kad god smo predlagali da ostane ono što se pokazalo kao isplativo, nije valjda da je toliko gospodin Dinkić sposoban, pa je zbog toga to ministarstvo dalo ovde za godinu dana 30% zakona. Nije, pretpostavljam da je zato što je potrebno u ovom trenutku da postoji jedinstveno. Kad god smo to predlagali, onda smo predlagali da se ministarstvo koje je pokazalo da ima problem u sprovođenju ciljeva politike i za šta sigurno nije kriva ministarka, da se omogući da se tu onda stvori ono oko čega je saglasnost i podršku dao, prekjuče ovde prisutan i potpredsednik Vlade. Da je bio predsednik, pretpostavljam da bi i on dao.
Da ne bi to sad bilo komplikovano, mi smo davali te tehničke mogućnosti i u odnosu na to smo, naravno, bili spremni da te mogućnosti, ako se na ma koji način potvrde kao efikasne, jer je ministar tačno rekao – nema novog troška za budžet, ne proizvode ove izmene i dopune zakona, ali naravno, nema velikih troškova, ali ima nekih troškova u okviru već postojećeg budžeta. Prirodno je kad imate dva ministarstva od jednog, onda imate u najmanju ruku trošak jednog ministra. Inače, postoje državni sekretari, ne mislim lično ljudi, koji će voditi. To su racionalne stvari i to je diskusija koja se tiče toga kad neko zna posao, šta tačno može da se uradi. U odnosu na to, pretpostavljam, poslanička grupa URS, pošto su ovo sve dobronamerne sugestije, neće biti potrebne, onda neće biti potrebno da mi glasamo za izmene i dopune zakona.
S tim što ja ostajem pri najnormalnijoj ponudi, da bi se uštedeo novac, pošto ne verujem da postoji problem ijedne stranke i da postoji čvrsta i jaka poslanička većina, nema razloga da sutra imamo proforme sednice, jer će pre nje biti glasanje. Ja vam stojim na raspolaganju, gospodine Stefanoviću. Poslanici URS su svi ovde, nemaju nikakav problem i ja sam lično spreman da ostanem i da damo kvorum i da se odmah pređe na glasanje. Ali, ako postoji ma koji drugi razlog, ja to uopšte ne sporim. Ali, sada mali prilog diskusiji, onoj dobronamernoj koja je vođena.
Vama se obraćam, gospodine Selakoviću. U nekoliko navrata prekjuče i danas, vrlo korektno i dobronamerno ste dali čitav niz podataka i o onome šta radite i primera kako je rađeno, kako ste čuli da je rađeno 90-te, ili pročitali, ili čuli ili pročitali 2001. godine. Molim vas, jer vas poštujem kao odgovornog čoveka, obazrivo sa tim podacima. Kako se dešava u živoj diskusiji, nekoliko desetina tih podataka su nažalost netačni i više su preuzeti iz novinskih naslova jednog vremena, ne sada, pa su naprosto ušli u literaturu, ali su statistički netačni. Jer, kao što vidite, najveći problem nastaje kada ljudi pomešaju šta je stvarnost, šta su činjenice a šta je ono što piše u novinama i na televiziji.
Još jednom, hvala svima koji su u današnjoj diskusiji pomogli, a vama svaka čast na strpljenju. Hvala vam.

Gospodine Stefanoviću, kao što znate, ja sam ozbiljan čovek i poštujem tačnu proceduru. Danas je gospodin Babić povodom moje konstatacije, upravo to šta su posledice onoga što se izgovori u skupštinskoj govornici, ima finansijskih posledica pa prihvatam i njegovo izvinjenje i njegovu korektnu diskusiju, te isto i vama sada kažem – pa naravno, onog časa kada vi sada zakažete glasanje za pet minuta, poslanici URS odmah silaze. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Replike su završene, jel tako? (Da.)
Na osnovu vašeg predsedničkog prava po Poslovniku, gde odlučujete da li ćete dati replike ili ne, pretpostavljam da ste, jer znate da se nisam javio sigurno da bih se svađao, pošto mene ne interesuju političke strasti koje samo unose zabunu građanima Srbije u okviru onoga što je važan državni posao.
Konačno, kao što znate, meni zato nije neophodna pozicija pozicije ili opozicije. Kritikovao sam rad ministarstava, davao podatke vama, gospodine Selakoviću, o nekim ministarstvima javno, ukazivao, glasao na različite načine. Dakle, mnogo je važnije da svi malo ozbiljnije iskoristimo ovu priliku, imajući puno razumevanje da ovo jeste Narodna skupština, da ljudi žele malo da se reklamiraju, malo da traže krivca, malo da optužuju druge, ali, da vam kažem nešto, za građane Srbije svako ko nema da uđe u autobus njemu je kriv i onaj ko se vozi autobusom, a kamoli onaj ko se vozi kolima. Za onog ko nema posao, njemu je kriv svako ko ima posao i ništa u Srbiji ne može da se uradi ako samo pričamo o tome šta ćemo da uradimo, a pošto je ovo jedini najviši dom u kome, šta god se pričalo, jedino mogu da se donose zakonske odluke, mogu da dolaze na dnevni red, kao što danas, i gospodin Selaković je lako podsetio, stiže ova izmena i dopuna Zakona koja nije ni programska ni sistemska, nego je personalna. Dakle, ona je posledica činjenice da neki ministri neće više biti ministri, da će neki drugi biti u okviru koalicionog sporazuma koji postoji među strankama koje su se oko toga dogovorile. Inače, potpuno razumem…

Oprostite?

Dakle, govorim o izmenama i dopunama Zakona. Sve je u redu. Evo, vidite šta učini atmosfera, da naprosto nismo sigurni kada je šta, jer se toliko ljudi javilo po Poslovniku, zaboravljajući šta je danas tema. Ovo je tema i ja sam odlučio da budem ovlašćeni predstavnik u RS, a oni su smatrali da je način na koji ću ja o tome govoriti adekvatan. Zahvaljujem se kolegama iz URS.
Samo da kažem, to bi moglo da bude po Poslovniku da sam tako uzimao reč, inače bih vas tom prilikom zamolio da prekinete replike. Ako svi govorimo da Srbija nema vremena, onda da ne gubimo vreme oko toga da promovišemo priču da mi verujemo da je neko drugi kriv – nije nego. Naravno da je drugi kriv. Uvek je tako.
Čuo sam da su neki građani Srbije, oni koji imaju pare za šampanjac i koji piju šampanjac, da su otvarali za svoje pare svoje šampanjce, njihovo pravo, jer su i oni pomislili da je smenjen Mlađan Dinkić. Ti se najviše i raduju. Naravno, to i jeste tema današnje sednice i ovih izmena i dopuna Zakona, što se bojim da što zbog političkih strasti, što zbog ozbiljnih problema, a Srbija je u ozbiljnim problemima, smo malo pomešali šta je čiji posao, šta su koalicije, šta su ostavke, šta je odgovornost i preselili smo sve o čemu govorimo na televizijske ekrane.
Pa i sada u diskusiji malopre sam čuo da predstavnik jedne stranke, vi znate da ne volim da govorim imena stranaka jer ljudi koji su u jednoj stranci začas to promene, dešava se, ljudski je, zašto bih sve to pamtio ili budu službenici u nekoj stranci ili u Vladi, pa se onda ponašaju kao da su vodili celu Vladu, to ne treba da nas zbunjuje. Oni su pratili, recimo, neki glavni odbor pa imaju primedbu što je taj glavni odbor u otvorenom delu bio javno prenošen. To se dešava već godinama. Već godinama neka stranka ima glavni odbor i onda u direktnom prenosu neka televizija vidi u tome neku korist i onda se uključi i to direktno prenosi. To je stvar za političku diskusiju i očito govorio o tome kako se koristi politička moć. Interesuje me samo zakon, te ja kada tako nešto vidim, samo se zabrinem zašto ne piše – iznajmljeni termin, jer po zakonu, ako je stranka to platila, mora da piše iznajmljeni termin ili zašto ne piše ono što po zakonu piše da na početku treba da piše – ovo ne preporučujemo gledaocima ispod određenog broja godina. Kao što znate, za prethodnih 20 godina, pošto svi stalno govore 20 godina, sam se ja nagledao i onih programa i prenosa na kojima je na početku trebalo da piše – ovo ne preporučujemo ni jednom gledaocu. Bilo je i toga.
Posao ovog zakonodavnog doma je da vodi računa o zakonu. Izmena i dopuna zakona koja se nalazi danas pred nama nije nikakav uzrok. Te izmene i dopune su posledica svega onoga što se dešavalo prethodnih meseci u pokušajima različitih ljudi, nezavisno od toga da li su u Vladi ili nisu, da se iznađe način da se strašno teška situacija u kojoj se nalaze građani Srbije i država Srbija eventualno popravi i da pri tome smo svi svesni da od toga ne može da bude efekata odmah i da građani neće biti zadovoljni ako čuju činjenice.
Potpredsednik Vlade, gospodin Vučić je malopre rekao da neće da vam govori podatke u nekoj političkoj diskusiji o tome koliki je izvoz. Mogu da vam govorim sve podatke, ali neću. Dovoljno je samo da vam kažem da od prvih 15 izvoznika su samo dva izvoznika vezana za auto industriju. Ostalih 13 nisu, ali to nije ključno, jer od toga građani i dalje ne žive bolje. Treba stotine i stotine firmi koje povećavaju izvoz i da u njima rade naši ljudi. Pri tome, ne ma koji ljudi nego oni kojima je najteže, a to su ljudi koji imaju 45 godina, nemaju posao, 50 godina, 55 godina i pred njima je daće bog još mnogo godina života, imaju ogromno iskustvo i kako ćemo njih da uposlimo?
Vratimo se na ono što je tema dnevnog reda. Posledica, a to su izmene i dopune i to tačno onako kako ste definisali gospodine Selakoviću, personalna, kao povodom personalni sa personalnim povodom, jeste posledice one javno saopštene odluke, neko je danas rekao, pre tačno 170 dana. Nije loše znati činjenice, sutra je inače 13 dana ove Vlade koja se okupila oko ciljeva koji nadam se nisu promenjeni, jer niko nije rekao da su promenjeni, te u tom smislu svako ko poštuje te ciljeve će je podržavati i u buduće. Jedno su koalicioni sporazumi, a jedno su ciljevi Vlade koje Skupština usvoji ovde usvoji, kao politiku Vlade.
Dakle pre 170 dana se došlo javne poruke da treba na ličnom primeru, a nadam se da imam dovoljno prava da govorim o ličnim primerima u politici i javnom životu, treba na ličnom primeru odmah pokazati šta je odgovornost, ne tražiti krivca, nego mnogi ljudi ulaze i budu pozvani na različita mesta sa dobrim namerama, sa dobrim idejama, onda se ispostavi da je ili posao prekomlikovan ili se oni nisu snašli, a dobri su ljudi. Dakle na ovaj ili onaj način treba odmah zameniti te ljude i postaviti druge. To je nešto što smo odmah podržali. Kada kažem mi, mislim na URS iz jednostavnog razloga što jedino u našem programu to piše kao obaveza i odmah na početku se kaže – politički život je i dalje samo život. U životu morate da izmerite prolazna vremena, sagledate svoje i tuđe rezultate i dogovorite se šta ćete u narednom periodu da radite.
Ispostavilo se, jer je reč o živim ljudima, o živim strankama, o užasno teškoj i komplikovanoj situaciji u kojoj se svi mi odgovorni nalazimo, koji vodimo računa o tome kako i drugi žive, a ne samo oni koji piju šampanjac, i koji se krećemo Srbijom i stvarno vidimo sa kojim nerešivim problemima se ljudi suočavaju. Jedno je siromaštvo države da pokrene investicije koliko god u različitim vladama, na različite načine nastojala da to subvencioniše, a jedno je ono siromaštvo građana, ona beda koja ljude ponižava, koja ih čini nemoćnim, nespremnim da išta urade.
Ključna obaveza svih, svejedno da li su pozicija ili opozicija, da li su trenutno na vlasti ili nisu, jeste da da nadu tim ljudima da bi oni mogli, jer samo oni mogu da promene Srbiju, jer građani Srbije su samo oni. Niko drugi to ne može.
Da se odmah razumemo. Uskoro će se govoriti o imenima ljudi onih koji će doći u Vladu. Danas ću reći, a to ću ponoviti u četvrtak ili u petak, onog časa kada budu na sednici ta imena, svakome ko danas ulazi u Vladu, pojedinačno ću reći – dobrodošao u Vladu Srbije. Svakome ko dolazi u Srbiju reći ću – dobrodošao u Srbiju, jer ta dobrodošlica jeste preduslov da posle toga ljudima morate da kažete – a to što ste došli, došli ste da odradite jedan posao i dočekala vas je dobrodošlica Narodne skupštine. Iz toga sledi vaša obaveza da striktno poštujete zakon, ne političku volju, zakon, da striktno poštujete obaveze, a politička volja se definiše posle izbora kada god oni došli i kako god da se napravila neka većina od 15, 20 ili 150 stranaka.
Pre nego što to izgovorim onima koji se spremaju i pokažu spremnost da preuzmu obaveze rada u Vladi, moram da se vratim na ovo o čemu smo pričali, jeste jedna krajnje normalna situacija koja kaže da koga god da smo poslali negde da radi jedan posao, a procenili smo da se tu nije snašao, svejedno sa stanovišta stranke ili države ili onoga što je opis radnog mesta, odmah ćemo zameniti da se ne dogodi da on kada smo svi postali svesni da ne rade dobro svoj posao, još mesecima radi svoj posao. Ispostavilo se da to nije lako uraditi u Srbiji. Nije lako jer postoje različiti politički interesi, političke sujete.
Onda se došlo do druge ideje koja kaže hajdemo da iskoristimo tu situaciju i tu ideju smo podržali, da počnemo sa jednom suštinskom, dubinskom rekonstrukcijom koja će kao povod imati različite personalne promene, ali se na žalost zbog nespremnosti mnogih kao što znate u jednom trenutku to završilo, a od tada je prošlo dva meseca.
Poštujem sve one koji poštuju rokove koje su sami izgovorili, ali postoje i rokovi koji se pojavljuju po medijima. U odnosu na to odjednom smo se našli u situaciji da ljudi saopštavaju preko medija da su oni podneli ostavke u svojim strankama. Nemam ništa protiv da ljudi obaveste stranku i to mi je u redu. Imam protiv ako se zaboravi, i to podsećam sada poziciju i opoziciju šta kaže Ustav, a slažem se sa vama gospodine Vučiću, svaka odluka Ustavnog suda i svaki član Ustava moraju da se poštuju.
Ljudi se zaborave, član 5. Ustava kaže – stranke ne mogu neposredno vršiti vlast. To je najstrože zabranjeno. Zna se šta je ostavka, zna se koje daje, zna se kako je daje, zna se kako se ona konstatuje ili usvaja, zna se šta je smena šta je zamena. Dakle, za sve postoji procedura. Strašno je važno za sve one dobronamerne, a poštujem činjenicu da su mnogi u vlasti pokazali javnu spremnost da se ponašamo u skladu sa osnovnim temeljnim načelima da ne bismo ugrozili proceduru. Demokratija je ne samo većina, demokratija je pre svega procedura.
Drugo, da se ne bismo našli u situaciji da zbog trenutnih političkih neslaganja se stalno lišavamo bilo ljudi, bilo ideja, a ideje nemaju autorsko vlasništvo, sve dobre ideje ko god ih upotrebi za dobro Srbije uvek će imati moju podršku. Svi kvalitetni ljudi koji su spremni da rade za dobro Srbije imaće moju podršku, ali ne smemo da se nađemo u situaciji da građani više veruju televizijskoj emisiji, nego državnim institucijama. To je opasna situacija.
Vi ste, predsedniče Stefanoviću, jutros bili na televiziji u jednoj emisiji. Tom prilikom novinarka, koja se očito takođe informiše, vrlo simpatična dama, pita vas – da li ste razočarani što niste predloženi za ministra? Zamislite, pitate predsednika Skupštine da li je razočaran što nije predložen za ministra, u državi u kojoj i prava i obaveze poslanika daleko prevazilaze neka prava i obaveze ministra, a kamoli ovlašćenja predsednika Skupštine, jedna od tri funkcije predsednika republike, koja garantuje funkcionisanje Ustava i u najtežim vremenima, vanrednim stanjima, onda kad Skupština ne može ni da se sastane ili Vlada ne može da se sastane.
Naravno, vi ste vrlo simpatično odgovorili i to je bilo lepo čuti, ali ja bih se odmah zabrinuo, kao svaki gledalac, da li je moguće da smo do te mere poremetili šta je šta? Da li znate šta se dešava, kako završava kad građani pomisle da se u Takovskoj nalazi vlast? Da li se sećate toga? Ili, tamo gde se nalazi RIK, sećate li da onda milioni ljudi prođu pored zgrade Vlade sa idejom da smene Vladu? To su stvari iz kojih moramo da naučimo.
Ovo isto ne zameram nikome, ali kad vas podsećam na to šta je stranka, šta je Vlada, šta je Narodna skupština, podsećam sve, jer ovde se danas nekoliko puta pominjalo šta je bilo pre 10, pre 20 godina. Sećam se šta je bilo i pre 10 i pre 20 godina. Podržavam činjenicu da se ljudi menjaju. To je jedina nada. Nadam se da se i ja menjam i voleo bih da se menjam na bolje ili bar da ne menjam one stvari koje ne mogu da promenim na bolje, a o nekim stvarima kako ću se menjati ne odlučujem, kao i svako od nas. Sve sam stariji, fizički sam sve nemoćniji. Ne mogu više da pamtim po 20 cifara u nizu što sam lako mogao, Bože moj.
Kao što u svakom vojvođanskom gradu ne morate da objašnjavate zašto je važno, pa se zato tamo najviše plaća pretplata i televizijska i sve ostale i porez u najvećem procentu, ne morate da objašnjavate koje su institucije važne. Na svakom trgu imate, tu je opština, tu je sud, opština, parlament, tu je crkva, tu je škola i vi naučite, prolazeći pored toga šta je stvarno važno.
(Predsednik: Vreme.)
Dozvolite mi samo još nekoliko rečenica.
(Predsednik: Ljute se kolege koje su me upozorile da neravnomerno raspoređujem, zato što uvek gledam da dam po nekoliko rečenica ljudima da završe, pa vas ja molim da završite u desetak sekundi, ako možete, da ne bismo kršili Poslovnik.)
Onda ću završiti jednom lepom ličnom porukom. Kada znamo ko je, onda imamo Narodnu skupštinu i učinimo svi danas da Narodna skupština bude ozbiljan dom, onda kad nas sretne sa svojim detetom, pošto se ovde u negativnom kontekstu govorilo o porodicama, ja volim u pozitivnom, kad nas sretne neko ko je na čelu opozicije, kad sretne predsednika Skupštine, onda on kaže – sine, dođi da te upoznam, ovaj gospodin je onaj čika koji vodi Skupštinu u koju ja odlazim svakog dana. Da li je tako, gospodine Vučiću? Treba svima da učinimo svi da i prilikom izmena i dopuna ovih zakona, a o amandmanima ćemo govoriti kasnije, učinimo sve da pokažemo šta znači čuvati dostojanstvo Doma Narodne skupštine. Hvala svima što ste me saslušali. To je ono što sam želeo danas da vam kažem.

Hvala vam gospodine predsedavajući.

Jako je lepo kada se stvori ovakva atmosfera, vesela, duhovita, to opusti ljude, ali molim vas, po Poslovniku, hoćete li od poslovnika član 27. koji baš vas obavezuje kao predsedavajućeg dok vodite Skupštinu, do člana 107. koji govori o dostojanstvu, do tog a da i po Zakonu o Narodnoj Skupštini niko nema pravo, pa ni stranka jednog poslanika nema pravo da mu zabranjuje šta će on da govori, čijem će liku da se divi, to je njegova stvar.

Ako se neki poslanik javi po Poslovniku da to zabrani drugom poslaniku vi morate da intervenišete, molim vas. Svako bira kome će se u kom delu biografije diviti, to je potpuno pravo. To je prva stvar.

Druga stvar je, ali ako tom prilikom u zanosu neko uvredi ovaj parlament, pa kaže – u istoriji 24 godine, dugoj istoriji parlamentarizma; molim vas, znam da je neprijatno svakome ko tako nešto izgovori, ali u međuvremenu je vaše, ne da izričete opomenu ili ma šta, nego samo da skrenete pažnju, ništa više i da podržite dobro atmosferu koja je bila baš vesela ovih nekoliko minuta. Hvala vam.

Hvala vam poštovan predsedavajuća i skrećem vam pažnju da Poslovnik u kontekstu zabranjuje lično obraćanje u smislu da nekoga vređate, prozivate, ad hominem, a ne u smislu poštovanja.
Gospodine Đeliću, dragi Božo, ovolika tuga da jedan poslanik jedne stranke, molim vas, ovo sam rekao ozbiljno, ne znam zašto se smejete kad neko kaže dragi gospodine Đeliću. Molim vas, naš korektan odnos je višegodišnji ali jedan poslanik želi da mu se kaže šta će da radi druga poslanička grupa jer on ne zna.
Molim vas, naravno da ne znate, ne vi, nego svi oni koji ni za sebe ne znaju pa recimo pre podne tvrde glasaćemo protiv, pa uveče glasaju za, a ja ne glasam. Ne glasam, zašto? Jer, nije to pitanje da li si ti pozicija ili opozicija nego postoje odgovorni ljudi, odgovorni ljudi znaju prioritete. Kad je prioritet Evropa, ko god hoće da radi za Evropu, radimo sa njim. Pogledajte istoriju prethodnih godina. Ko god je stvarno radio u tom trenutku tu smo bili jer je to prioritet, a ne ako slučajno nismo na vlasti, mi više nismo za Evropu, mi izlazimo iz sale, mi više ne glasamo, mi ju-hu-hu, dok nas neko ne pozove telefonom i kaže – vrati se nazad i glasaj. Pa se vrate u dvanaest sati noći i glasaju ljudi. Ne mislim ni na jednu stranku pojedinačno, ima toga koliko hoćete.
Postoje ozbiljna i čvrsta opredeljenja za neke vrednosti i vaša obaveza da se za to zalažete. Podržavate svakog ko se menja i prihvata ta opredeljenja. Postoji skepsa prema tim vrednostima. Poštujem stranke koje su skeptici, ali ne poštujem evrohisterike i nikada neću skakati po studijima ni sa kim da se ljubim, a istovremeno ovo je rekonstrukcija. Za rekonstrukciju, ne daj Bože da govorim da postoje ministri kojima je 15 minuta pre nego što će se predsednik Vlade koji vrši rekonstrukciju pojaviti u jednoj emisiji da saopšti imena, javlja da više nisu ministri za jednu oblast. Smatramo sam to sramnim i sad smatram sramnim i podržavam ozbiljnost svih onih. I danas sam rekao, ja kad god zovem ljude da dođu u ovu zemlju da pomognu, ja im kažem – dobro došli u Srbiju. To sam rekao gospodinu Đeliću 2001. godine, a to ću i sada reći svakome ko hoće ozbiljno da radi. Hvala.

Hvala.
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, znam da će ovo zvučati neobično, ali mi za ovaj amandman nećemo glasati, koliko god ubedljivi bili primeri mogućih situacija i koliko god bili ubedljivi, a gospođica Radović je to sjajno i u načelnoj diskusiji i sada istakla, koliko ubedljivi bili ovi primeri koliko ljudi danas ne plaća kaznu i opredeljuje se za zatvor i šta tim povodom uraditi. Naš razlog je načelne prirode, a počiva upravo na primeru koji je dat.
Načelno, gospodin Jovanović ga je definisano i mi mislimo da se kaznenom politikom ne vodi socijalna politika. Hoćemo da verujemo u ono što, nadam se, svi želimo da verujemo, a to je da ova visina novčanih kazni i stanje društva u kome se nalazimo, naprosto, nisu prostorno vremenski identični.
Nadajmo se i učinimo sve da finansijska moć građana bude veća u narednom periodu, jer je inače vrlo komplikovano jednim mehanizmom rešavati probleme iz druge oblasti.
Čuli smo primer onoga šta smo pričali pre nekoliko meseci ovde, da li će podizanje, kao mera, PDV sa 18% na 20%, da li će omogućiti veće punjenje budžeta i dobili smo, verovatno u žaru polemike, netačan odgovor da nije omogućilo. Jeste. Budžet se puni više nego se ne puni u skladu sa planom te mere koja je nama predstavljena. Zašto? Zato što postoji jedan veći problem, a to je problem naplate i taj problem se ne rešava visinom, kao što znamo, nego boljom, adekvatnijom poreskom politikom.
Ukratko, na ovom primeru vidimo kako jedna mera ne može da reši nekoliko problema. Ona može da se nada da će jedan problem rešiti, ali ona mora da vrši osnovnu funkciju. Ovog puta je osnovna funkcija bila povećati, zbog stanja u kome se privreda nalazi, procenat PDV i na osnovu toga obezbediti veća primanja.
Da li je to dovoljno? Nije. U ovom konkretnom slučaju, da li bi možda bilo bolje u ovom trenutku da bude donji nivo kazne? Slažem se sa vama, u ovom trenutku to zvuči više nego logično. Da li se time zaista rešavaju problemi koji se tiču toga da li su građani uopšte u mogućnosti da neke kazne plate? Sigurno se ne rešavaju i ne verujem da zbog toga treba menjati zakon. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, svima je jasno iz onoga što ću reći da nisam morao ovo da uradim kroz poslaničko pitanje. Postoji čitav niz načina na koji sam mogao i ja lično, a i mnogi od vas da utiču, ali mislim da je važno da na ovom primeru postanemo svi svesni. Pitanje je upućeno formalno prvo Ministarstvu finansija. Kažem formalno, jer je u stvari upućeno Agenciji za restituciju, područne jedinice Beograd. Mislim da je važno da svi čujemo jedan ovakav primer, jer na osnovu njega možemo da naučimo gde nas vodi suvoparnost, pa možda čak i politizacija ili nespremnost da se uporede efekti zakona, državnih obaveza i prema građanima i prema drugim državama.
Da ne dužim, molim samo zapisnik da ne piše sve brojeve koje ću čitati jer nema potrebe, ovo je već sve upućeno Agenciji za restituciju. Ukratko, reč je o rešenju koje je Agencija za restituciju uputila licu koje s pravom, dokazujući svoje vlasništvo nad žitnim magacinom od 1924. godine u Bačkom Petrovcu, potražuje svoja prava shodno Zakonu o restituciji. Ali, u međuvremenu ovo nije žitni magacin, ovo je muzej Slovaka, muzej slovačke manjine. Oko toga su se u prethodnim godinama potrudili i Nacionalni savet, sada slavi deset godina od osnivanja Slovaka, i Opština Bački Petrovac i Skupština i Vlada Vojvodine i Ministarstvo kulture Republike Srbije i država Srbija i Odeljenje za rad i države Slovačke. Finansirali su dosada u ukupnom iznosu od preko 20 miliona dinara. Znači, dinar na dinar, euro na euro, jer je i našoj državi stalo, kao i Slovačkoj državi, matičnoj državi Slovaka, da se jedna ovakva institucija, kakva je muzej Slovaka, u zgradi koja nema upotrebnu vrednost… Ko zna šta je magacin i ko zna kolika je cena kvadrata u Bačkom Petrovcu, shvatiće da je država mnogo više uložila nego što bi trebala da obešteti. Kao što znate, po Zakonu o restituciji, ono što je ustanova kulture ne podleže vraćanju, već se vlasnici obeštećuju.
Šta je ovde posebno važno i zbog četa želim da što pre Skupština i ja lično najkasnije do 5. avgusta, jer ne želim našim sugrađanima Slovacima da kvarim radost slovačkih svečanosti 5. avgusta, dobijemo jasan odgovor šta je urađeno? Sva dokumentacija odluke i Nacionalnog saveta i Opštine Bački Petrovac iz 2009. godine, i ugovori o prenosu prava korišćenja, i ugovori o zakupu bez naknade od strane AP, i ugovori sa Ministarstvom kulture i informisanja, i izrada kompletne projektne dokumentacije, i ugovori o Muzeju vojvođanskih Slovaka povodom objekta magacina hmelja, zajedno sa uradom Slovakav zahraniči, u originalu čitam, države Slovačke, i isplate i utrošak sredstava, da ne govorim o hiljadama predmeta materijalne i nematerijalne baštine koji treba da se čuvaju u ovom muzeju i koji su sada u neuslovnim uslovima, sve to je sada dostupno Agenciji.
Sve vas pitam, danas je ovde bio, čuo sam, gospodin File, te ste se u okviru državne obaveze, ne politike - šta ko misli u Evropi, i vi kao jedino najviše telo ove zemlje obavezali za čitav niz stvari, između ostalog znate šta se pregovara, pa kako mislite da pregovaramo poglavlje 24, ako imamo ovakve propuste administracije?
Još jednom molim da se lično, sem mene, i predsednik Skupštine i Narodna skupština obavesti o rezultatu postupanja po žalbi koju je uputio Nacionalni savet Slovaka iz Vojvodine. Hvala još jednom.

Gospođo prva potpredsednice Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo osećam potrebu da se izvinim svima kojih se to tiče u odnosu na diskusiju na kraju radnog dana juče i u odnosu na rečenicu gospodina Jovanovića danas koja je bila dobronamerna i nije nijednog trenutka sumnjala da istovremeno i čujem i pratim i razmenjujem, ali naprosto nisam želeo ni na jedan način. Hvala vam.
Zašto ovo govorim? Tema je ova rečenica koja je relaksirala vas, gospođo potpredsednice, tema je ne samo zakoni već i proces njihovog donošenja i proces njihovog usvajanja, diskusija. Sve zajedno je možda dobra prilika ovim povodom kada ispred sebe imamo zakon, politička je obaveza da kažem URS će, naravno, glasati za sve tačke koje su na dnevnom redu, a ja lično ću svakako glasati za zakon. Takođe, URS za slučaj da dođe do ma kog tehničkog propusta sa strane Odbora za pravosuđe, da zakasni saglasnost, će svakako u tom slučaju glasati za taj amandman SVM i nadam se da ćemo time, ako sam dobro shvatio iz izlaganja narodnog poslanika iz poslaničke grupe LSV biti stvoreni uslovi da i ova poslanička grupa, iako sam dobro dobio izveštaj sa Odbora za pravosuđe i poslanička grupa DS iz izjašnjavanja koja ćemo tek čuti, pretpostavljam skoro sve poslaničke grupe glasati za ovaj zakon. To je dobro zato što funkcija Narodne skupštine sem ove osnovne zakonodavne jeste i ona politička i to često zbunjuje ljude, ali jeste i edukativna.
Sa velikim zadovoljstvom sam danas pratio prvi deo izlaganja gospođice Batić i u okviru toga moramo stvarno da vodimo računa i o nečemu što laici ne moraju da znaju. Za većinu stvari smo i mi laici. Svako od nas ko sedi ovde. Dobro je znati da postoji istorija i postoji tradicija, da postoji običajno pravo, ali i znati da mi u tom dobu ne živimo. Tako smo stigli do ovog zakona.
Mi, i to se ističe od strane predlagača, a zakon se intenzivno radi godinu i po dana da bi ljudi shvatili da to nema veze sa politikom, to je deo ukupnih, ali stvarno prihvaćenih potrebnih promena u okviru i našeg zakonodavstva i pravosudnog sistema. Dakle, onaj deo koji nema spora, pošto je ovo oblast gde ste i vi, gospodine ministre, zatekli i sporove i predrasude, a hvala bogu i sami ste neke doneli, nadam se. Mislim na predrasude. I to je ljudski.
Zašto ovo govorimo? Danas se nalazimo u situaciji da u suštini doktrinirano nešto što je pripadalo u stvari upravnom sistemu vraćamo u stub gde mu je mesto. To je sudstvo. Pri tom je strašno važno da budemo pažljivi u odnosu na to kako ćemo usvajati, predlagati i primenjivati ovaj zakon.
Pretpostavljam da je bio lapsus u izlaganju gospodina Jovanovića. U zakonu se precizno definiše, govorim o institutu javnih poslova, poslova u javnom interesu, naravno sud, ono za šta se i vi zalažete, sud odlučuje jel, ali predlog je da lokalne samouprave propisuju vrste poslova, potencijalno.
Molim, laik sam za ovu oblast, i predlagača amandmana i predstavnike ministarstva da dobro razmislimo koja je tačno svrha ovog instituta, zbog toga što se URS i ja lično zalažemo, ne samo da se što više spusti nivo korisnosti ovog rada, dakle, to što je javni interes, ne na nivo lokalne samouprave, na nivo mesne zajednice, a da naravno, ne može da se remeti sistem, naravno da o tome sud odlučuje. Smisao ovog instituta i njegove prakse u drugim zemljama je upravo u sredini koje se to tiče, za poslove koji se tiču te sredine, jer to ukupno služi relaksaciji. Zakon ne može da uredi život, te treba odrediti u zakonu onu vrstu odredbe koja će omogućiti da se u životu nešto menja.
Daću vam primer, koji ne pogađa politički nikog od vas, imali smo ga u prethodnom izlaganju. U neverovatnoj biografiji Baltazara Bogišića imamo razne podatke, ali imamo i sadašnjost. U sadašnjosti njegovi potomci vode Leksikografski zavod u Zagrebu, predaju na Pravnom fakultetu u Podgorici, a dobre posledice njegovog bavljenja osećaju tamo gde je bio angažovan, recimo, ne govorim sada o ruskoj prestonici nego tamo gde je bio angažovan u regimentiju Kišinjevu. Kišinjev je danas prestonica, a to gde je bila regimenta pukovnija je danas samostalna država Moldavija.
To što se stvarnost promenila uopšte ne utiče, to je gospođica Batić i te kako u pravu, na značaj svega onoga što je kao postulat postavio Baltazar Bogišić. To se odnosi na sve. To treba da nam bude edukativna obaveza i ove skupštine kada donosimo zakone, da vodimo računa da stanemo svi iza onoga što je nesporno.
Još jednom ponavljam, ako sam dobro razumeo, sve poslaničke grupe koje su do sada izrazile, a to je skoro konsenzus, ne znam za poslaničku grupu DSS, čućemo vrlo brzo, koja je vrsta ograde, eventualno, će glasati za ovakav zakon, jer se on ne tiče politike, on se tiče ostavštine za budućnost. Dakle, jedan sistem zaokružujemo kao nezavistan ili malo nezavisniji, nego što je sada, da budemo pošteni. Sudski sve oblasti ujedinjujemo i omogućavamo da on živi i da ne bude više predmet političkih diskusija i rasprave, a naročito da ne bude predmet zloupotrebe. Tu je sada moje poslednje izvinjenje za sinoćni ton.
Građani moraju da znaju da nisam želeo da povredim poslanike, nikoga nisam imenovao, jer to nikada ne radim. Ne želim nekoga da povredim, kao što ne imenujem imena stranaka zato što sam ozbiljan čovek, pa me mrzi da pratim kada je ko promenio stranku tokom dana, pa mi je lakše da govorim o onome što je suština, a to je da smo svi mi narodi poslanici. Skrenuo sam pažnju da se ne zloupotrebljava Poslovnik sa stanovišta onoga što laički ima jedno značenje, a pravno drugo i da se ne dogodi da građani steknu utisak da poslanici prozivaju predsedavajućeg i pozivaju ga da prekrši Poslovnik, pa zakon, pa Ustav, a što je na ivici krivične odgovornosti.
Neke oblasti su uređene nezavisno od našeg znanja. Poslovnik, sa svim svojim manjkavostima, moramo da poštujemo vodeći računa da on poštuje osnovno načelo, a to je da je pravni sistem u Republici Srbiji jedinstven. Postoje hijerarhije odrednica, postoji uputstvo o tome kako se pravni propisi uopšte predlažu i pišu i to je podeljeno narodnim poslanicima. Građani to ne moraju da znaju, ni svi poslanici ne moraju da znaju. Da vam kažem nešto, ako vi izađete i pročitate pred građanima gde kažete – evo, zašto ne uzme reč neko, a piše da može da učestvuje u radu.
Zaboravimo politiku. To što vi po nekom članu Poslovnika možete da prisustvujete sednici, to vam ne daje nikakva dodatna prava. Možete da prisustvujete
fudbalskoj utakmici, ali to ne znači da možete da istrčite na teren. Takođe, ne znači da tokom navijanja vi ne možete da utičete, pa vi utičete na ishod utakmice, ali ne igrate.
Pravni termini, koliko god da je u poslednjih 20 godina kod nas prisutna plutajuća terminologija, se iz različitih razloga, ne uvek političkih uvode termini za koje nemamo definisano značenje, a to unosi zabunu. Stručna služba Narodne skupštine vodi računa, predsedavajući u okviru svojih informacija i nadležnosti vodi računa. Molim građane da ne obraćaju pažnju na tu vrstu političke rasprave koja zvuči kao pravna argumentacija. Nikome ne pada na pamet u Narodnoj skupštini da svesno, ni poslaniku, svejedno, pozicija, opozicija, ni stručnoj službi, ni predsedavajućem, ni ministrima, krše Poslovnik i zakon tokom donošenja zakona. Ovo je samo u pitanju usaglašavanje tumačenja, a neke stvari ne moraju da budu rešene, jer se podrazumevaju.
U Poslovniku ne piše da li se izriče opomena poslaniku ako izvadi revolver i puca na drugog poslanika…
(Predsedavajuća: Gospodine Markoviću, kada ste kod Poslovnika, dužna sam da vas obavestim da govorite o temi dnevnog reda.)
Hvala vam, gospođo Kovač. Dakle, reč je o nastavku diskusije koja je juče vođena, kao što sam najavio. Samo da završim.
Neke stvari se ne definišu Poslovnikom, jer su definisane drugim aktima. Nema potrebe da nešto oko čega se slažemo, oko čega je svima stalo, unosimo zabunu.
Evo vam jedne simpatične metafore, pošto ponekad, kao stariji čovek, ne mogu da spavam, jer me brinu zakoni, jer me brinu povređena prava, ponekad ima dobra utakmica na TV. Noćas je bio direktan prenos Atletiko Mineiro i Olimpika, i tom prilikom sam saznao da je i ta oblast uređena, što verovatno svi koji prate fudbal nisu znali, a to je da ako jedan tim dobije pet crvenih kartona utakmica se prekida. Ova diskusija može da se prekine ovog časa. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Da, odavno sam se javio, u pokušaju da sve nas opomenem da su neke stvari za koje su poslanici, hvala bogu, plaćeni, već godinama iste u Poslovniku.
Pozivam se na članove 1, 89. i 96. i spreman sam da vam pročitam, ako treba, posebne delove, mada se nadam da i vi u međuvremenu znate. Dakle, jasno se u svim sazivima, u svim poslovnicima i pre nego što su u njih ubacivane neverovatne činjenice kao što je, ne znam ko je radio na ovom poslovniku, ko je upisao da vladajuća većina mora da ima većinu u odborima, što je stvarno protiv svih ustava, pa pretpostavljam da neko ko je to napisao neće se nikad javiti po Poslovniku da govori.
Ali, član 89. jasno govori ko može da bude pozvan, član 96. jasno govori ko može da govori na sednici Narodne skupštine i ako neki narodni poslanik pokušava da obmane javnost i građane tako što kaže – nije prisutan neko da mi odgovori, a taj, i da je prisutan, kao pozvan od strane predsednika Skupštine da prisustvuje, po članu 89. stav 2, ne može uopšte da učestvuje u radu, dakle, mogao bi da klima glavom ili da odgovara. I to je vrsta obmanjivanja. Molim vas, i vas i sve koji predsedavaju, da u tim situacijama oštro reaguju, jer nije u pitanju zloupotreba Poslovnika, nego zloupotreba pristojnosti i odgovornosti prema radu.
Drugo, kad god neko, jer neko izgovara tekst himne, svejedno tačno znao kada i u kom obliku je nastao ili ne, i ako neko smatra da je to povreda ma čega u državi Srbiji, ima pravo to da smatra, ali ja mislim da nema pravo ni da pritisne ovo dugme, a kamoli da učestvuje u radu Narodne skupštine. Hvala svima.