Hvala gospodine predsedavajući.
U skladu sa članom 1. član 27. i obavezama radnog vremena, a još jednom kažem zašto su poslanici plaćeni, kao što su plaćeni da nauče ne samo Poslovnik, nego i to da se i on kao i svaki pravni akt piše od opšteg ka pojedinačnom, da se razlikuje šta je izvestilac, šta je predlagač, ko može da govori, šta se u kom delu akta navodi.
Molim da u skladu sa tim da je blizu 18,00 časova, pošto nije produženo vreme, završite sednicu dva minuta ranije, jer, inače ovlašćena ispred naredne poslaničke grupe, to je mislim gospođica Radović, neće biti u prilici da iskoristi svih 20 minuta. Niko nema pravo da ošteti narodnog poslanika, a moramo da štedimo i vreme i novac ove skupštine. Hvala svima.

Hvala vam, uvažena potpredsednice, a vi ste prva potpredsednica Narodne skupštine. Skrećem vam pažnju na član 106. Meni lično je bilo vrlo neprijatno dobacivanje koje se čulo, a, kao što znate, član 106. kaže: "Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres". To se odnosi na sve govornike i dobacivanja koja su govorila da može i da se okrene televizor, da ne mora da se okreće mapa, su vrlo nekorektna, pre svega prema ministru Iliću, kao što su i dobacivanja prema prethodnom govorniku kada je izgovorio i ogradio se da je Džordž Vašington bio geometar, što je naravno posledica onoga što danas naša deca takođe rade - koriste podatke sa interneta.
Samo da nešto objasnimo. Sve je stvar konteksta, kao što je i ovo objašnjenje bilo stvar konteksta da se ne bi pogrešno tumačile plate. Isto tako, i ovo je pitanje konteksta. U veku u kome živi u Virdžiniji Džordž Vašington postoji drugačije shvatanje škole, obrazovanja i diplome. Džordž Vašington nije imao nikakvu školu, kao što znate, on se obrazovao u crkvi kao samouk, kao i Vuk Karadžić. U svojim beleškama je napisao da je njegovo interesovanje za geografiju, istoriju, vojsku, matematiku, muziku, a jeste od šesnaeste godine bio na funkciji koja se u to vreme prevodom danas može zvati, recimo, glavnim geodetom - neko ko proverava sporove između zemljoposednika.
Vrlo je važno da u ovakvoj diskusiji svi vodimo računa da dajemo tačne podatke, proverene podatke, ili da na vreme, kao što je sada ministar pravovremeno uradio, razgraničimo šta je ono što je formalno primanje, a šta je ono što je stvarno primanje, jer ovakve činjenice su važne za ozbiljnu diskusiju. Hvala svima što to čine i vama što ćete ubuduće sprečavati dobacivanja. Ne tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Gospodine predsedniče, izvinjavam se ali moram da vas podsetim i na član 27. i na član prvi, koji kaže – član 1. kaže da se Poslovnik donosi u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, Ustavom i zakonima.
Kada se dogodi situacija, ne ulazim u namere, molim vas, a posebno ne bih da meni neko objašnjava šta se radi sa bolesnom decom.
To nije politizacija, to je bezobrazluk, ali postoje jasna ustavna načela i zakonska koja brane zloupotrebu dece.
Molim vas, kada imamo situaciju gde svi kažemo, ovo je ministar finansija, ovo je zakon gde se i amandmani i obrazloženja imaju jasne proceduralne definicije i u odnosu na njih, očekujem i od vas gospodine predsedniče Skupštine da date obaveštenje ako budete prozvani, o tome šta ste lično uradili, a znam da jeste, da se pokrene adekvatan proces, da Skupština stvarno nešto uradi i da onda nema potrebe ni međusobnih optuživanja, pa svi znamo kad smo bolesni, onda ono što je neko napisao u amandmanu koji god poslanik, a to je procena roditelja. Pa znate koja je moja procena roditelja, da nema tih sredstava koja su velika za moje dete. Ali, u budžetu ne može tako da piše, mora da piše, koja cena, koliko košta i kako ćemo to da obezbedimo.
Sve ostalo jeste zloupotreba i dece, i građana, i naprosto ovde nije mesto tome, ima toliko tema. Onaj ko hoće u kampanji da podiže dete da bi dobijao glasove, neka ide nek podiže poljoprivrednike kad hoće od poljoprivrede da dobije glasove. Nemojte tako da se ponašate ovde. Hvala vam unapred.

Hvala vam gospodine predsedniče, ali ja sam šokiran i razmišljam da li uopšte sada da iskoristim ovih sedam minuta.
Gospodine Babiću, vi ste stvarano mislili na prisutnog poslanika koji je sedeo preko puta vas, predvidevši gospođu Batić, koja je predstavnik opozicije i koja je ovde sve vreme, molim vas, zamerajući pri tome da se možda ne podržava borba protiv korupcije, ja ne znam nikoga sem poslanika različitih stranaka opozicije u koje vi sedeći u položaju u kome sada sedite, gledate, koji toliko veličaju, hvale, obožavaju predsednika vaše stranke.
Vi ni do kolena niste tome u obrazlaganju veličanja toga, jer moguće je da ste njih prozivali, na šta to liči? Gospođa Babić je sve vreme ovde prisutna. Onaj ko to ne vidi, nego vidi nešto drugo, ima više razloga zabrinutosti, jer ako on sutra treba da raščisti te sitne precizne finese o tome da li je nešto korupcija ili nije, a ne vidi ovako krupne razlike, oprostite, nisam želeo da vas uvredim, gospodine Mikoviću, ali stvarno mi je ovo skoro na ivici šoka.
Hvala vam svima što ste mi dozvolili da ovo kažem, a sada mi dozvolite da kažem da sam sve ovo rekao zbog toga, govorim u okviru vremena, da se i malo atmosfera razbije. Uveren sam, jer je govor gospodina Babića pre toga bio vrlo ubedljiv govor o strategijama i zbilja sam pomislio da možda i ne treba dodatno danas diskutovati, ali sam, i samo ću to iskoristiti u ovom vremenu poslaničke grupe, jer će poslanička grupa URS svakako glasati za obe strategije, ali će glasati po jednom, jednom za jednu strategiju, jednom drugi put. Građani mogu da budu zbunjeni slušajući današnju raspravu, jer su uvereni da će neke stranke glasati po dvadesetak puta. Neće, ali to je javni govor.
Vama moram da se obratim, gospodine ministre. Gospodine predsedniče, da li je dozvoljeno hvaliti ministra? Ne znam da li je pristojno, pitam da li je dozvoljeno?

Ja ne praktikujem, jer to radim samo po zasluzi.

Zahvaljujem, ovo je za atmosferu.
Prateći diskusiju najvećim delom, jer mi ne pada na pamet da potcenjujem Narodnu skupštinu i narodne poslanike, to se ovde često dešava, prozivajući kartice ili prisustvo u sali, itd, ovo je srećom Narodna skupština moderne, savremene Republike Srbije. Svi mogu zavisno od poslova drugih koje obavljaju za Skupštinu, da istovremeno prate ili iz sale ili sa nekog drugog mesta.
Postoji interni televizijski prenos. Pratio sam i na momente sam bio zbunjen. Vaše izlaganje sam prvo pratio vrlo ubedljivo i to je ono o čemu ću govoriti, a u međuvremenu sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika skoro spontano sam u par navrata da uzmem daljinski upravljač u ruke i da promenim kanal, jer sam pomislio da nije prenos Skupštine, nego da je konkurs za voditelje, jer su čitav sjajnih govornika držali ispred sebe tekstove sa precizno preuzetim citatima iz vašeg izlaganja, čitajući ih na momente sa razumevanjem.
Zašto ovo govorim? Nemam ništa protiv, to je sve legitimno. Ovo govorim zbog toga što ste vi jasno istakli tri ključne stvari, predstavljajući i jednu i drugu strategiju, edukaciju, prevenciju i činjenicu da za sprečavanje korupcije i za efikasnost pravosuđa već postoje ostave i u dokumentima i u strategijama da je trebalo samo videti da li su oni međusobno usklađeni, pa to otkloniti u narednom periodu i sjajno ste okarakterisali strategiju koju predstavljate, kao onu koja je vodila računa o već usvojenim strategijama, što u prethodnom periodu nije bilo, kao i u onim nedostacima u okviru svakodnevnog funkcionisanja onoga što je definisano kao korupcija. Počeli ste i u predlogu ste i napisali šta je definicija korupcije.
Sad kad poznajete Skupštinu ovih godinu dana, sledeći put ćete, osećam, napisati definiciju šta je strategija, pošto veliki broj narodnih poslanika ne zna šta je strategija, te u odnosu na to obećava šta će sve proisteći iz ovoga, a neće.
Hoću da istaknem ovu ličnu notu. Pretpostavljam 27. jula, sam seo u svoj auto ali to što sam radio i dok sam imao službeni, jer se tako dokazuje da li trošite ili ne trošite novac i posle sednice Skupštine na kojoj je izabrana Vlada, pretekao jednog mladog čoveka koji je išao pešice u crnom odelu na 40 stepeni i razgledao, u pokušaju, da tačno potvrdi put od Skupštine do Vlade da ga nađe. Nisam vam to rekao, to ste vi bili, svaka vam čast na tome.
Sledeći put sam vas sreo ovde i bilo mi je veliko zadovoljstvo da vam pomognem u načinu prvog predstavljanja jednog zakona i hvala vam što ste mi za to adekvatno odgovorili.
U međuvremenu, način na koji pristupate svom poslu daje mnogo uverenja da ga istovremeno i učite i delite sa drugima to što ste naučili i nastojite da prenesete. Kao čovek koji na ovim sednicama ovih prethodnih dana gleda i izveštaje agencija koje su danas plaćene da rade ono što sam ja sam o svom trošku radio 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. godine i već mi ističe deo ovog vremena, završiću, shvatio sam da sam u međuvremenu gledao i neke druge stvari, pa je korektno da vam ja danas kažem a ne neko drugi.
Dostigli ste taj sjajan stepen, ostanite na njemu. Nemojte izgovarati rečenice kakve ste na kraju današnjeg izlaganja vašeg odličnog, izgovorili. Nemojte u funkciji ministra, onog ko predstavlja samo Vladu, koja predstavlja samo deo Skupštine, da pozivate Narodnu skupštinu u ime građana, da nešto uradi zbog vašeg predloga, jer ste vi konstatovali upravo ono što je malopre rekao i gospodin Babić, edukacija, prevencija, to podrazumeva sredstva kadrove i političku volju, ali politička volja se i sastoji u tome da li ima sredstava i kadrova, u protivnom je samo politički marketing.
Moraćemo o ovome da razgovaramo u okviru mog vremena ovlašćenog predstavnika, a sada još jednom, hvala vam na načinu na kojem ste predstavili strategiju, osim ovih rečenica. Hvala svima.

Hvala. Naravno da je replika, jer je lično pomenuto.
Molim vas, kada nekome priznajete ogromno parlamentarno iskustvo, ono je kratkotrajno, onda mu dozvolite da vam iz tog iskustva kaže još nešto. Nema opozicije i konstruktivne opozicije. Nemojte slučajno da nasednete. Verujte mi, imao sam, sa mesta na kome je danas gospodin Stefanović, opozicije u broju poslanika 146.
Postoji jedna važnija stvar, a to je samo, kada su u pitanju poslanici i njihov način glasanja, da li su opozicija vlasti ili državi, jer je veliki izazov, zbog ideologije, da ljudi često budu opozicija državi, predstavljajući se kao opozicija vlasti. Ali, isto tako je veliki izazov vlasti da optužuje one koji trenutno nisu konstruktivni, što ne znači da su destruktivni ili, molim vas, da oni pri tome jesu opozicija državi.
Sve ovo nema veze, danas je Vidovdan. To je onaj praznik koji je svake godine, svakom ozbiljnom predstavniku države i crkve lep dan. Danas ima dodatan razlog, to je lepo, ali za taj dodatni razlog je bilo neophodno da dobijemo rezultantu koja podrazumeva u prethodnim godinama, stalno je neko bi za, neko protiv, merio je samo vreme kada je bio za, pa sam juče podsetio jednog poslanika da je i njegova stranka glasala čas za jedno, čas za drugo, uverena da to zavisi od toga da li je opozicija ili nije. Zaboravimo to na trenutak, vratimo se temi koja je na dnevnom redu. Lep je dan. Srećan praznik svima.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Žao mi je što su mnogi potrošili svoje vreme, ali, treba biti racionalan ponekad, te je to moj savet i povodom onoga što je predmet današnje rasprave. Razmisliću da li da koristim svih 20 minuta kao ovlašćeni predstavnik URS...
(Predsednik: Molim vas, iskoristite.)
Hvala.
Dakle, nisam koristio vreme ni kada su pominjana imena stranaka, jer stvarno ne znam o čemu je reč, ko je u čemu učestvovao. Mene interesuju samo činjenice. Što se tiče tih izbora koje je neko pominjao, jeste, jedna koalicija, gospodin Ljajić, gospodin Velimir Ilić, gospodin Vuk Drašković i gospodin Vučić su bili simbol te koalicije, ta lista je osvojila preko 39%, a jedna stranka, mislim da je gospodin Dinkić ili gospodin Ničić bio na čelu, osvojila je 34%. Postoji još jedna koalicija čiji je simbol bio gospodin Dačić, koja je osvojila oko 11%. Imamo još jednu čiji je simbol bio gospodin Jovanović, nešto preko 5,3%. To su činjenice i moram da kažem da sam ravnodušan prema činjenicama, jer činjenice ne mogu da se promene, kao što ne može da se promeni prošlost.
Veliko je zadovoljstvo što tekstovi koji su danas pred nama samo konstatuju ili nastoje da opisno konstatuju zatečeno stanje iz prošlosti u dve oblasti – pravosuđa i borbe protiv korupcije i u odnosu na to predlažu okvir za budućnost, a ne mogu da ga garantuju.
U dobronamernom tonu, kakav sam imao prvi put obraćajući vam se danas, gospodine ministre, podsetio bih da nije loše učiti iz prakse. Svejedno kako neko doživljava tu praksu. I ovo što ste malo pre, prethodnih sat vremena, gledali, neko to doživljava kao lepe želje i obećanje – vi ćete tu sedeti i kroz 20 godina, mi ćemo ovde sedeti, neko to može da doživi kao pretnju. Neko doživljava kao obećanje, pa kaže – građani su sad u čvrstim rukama. Ne daj bože da su u mačijim rukama, niti iko pametan i želi da su u njegovim rukama građani Srbije. Siguran sam u to.
Konačno, priče o Titaniku možda su lepe, ali, podsećam vas da Srbija nema ni more, te nema razloga da se međusobno prepucavamo. Ali, imamo pitanje pristojnosti.
Drage kolege, prelepo je bilo kako parafrazirate i povremeno citirate različite pisce, u pokušaju da ih stavite u neki kontekst. Znam da vam je neprijatno što ste to radili predamnom, jer ima ono lepo pravilo koje kaže – u Bosni ne pevaj, u Srbiji ne igraj, u Makedoniji ne pevaj, a bogami i ne igraj. Nije to loša metafora, ali mi je žao što su pominjana imena živih ljudi i imena mrtvih ljudi. I o jednima i o drugima se govorilo mnogo ružno, a sve navodno u pokušaju da neko prisvoji deo prošlosti, jer je danas neki datum koji takođe neko treba da prisvoji. Nemojte molim vas.
Ko god se obradovao nekoj vesti zato što je uveren da je dobra za Srbiju, a vest da je Srbija na putu koji je Srbija odabrala većinski stigla još jedan korak dalje, ko god se obraduje toj vesti, dobrodošao je. Ko god se poraduje lošoj vesti za Srbiju, meni lično nije dobrodošao za društvo. Ali, o tome ću ja voditi računa.
Kada je u pitanju prošlost, stigli smo dokle smo stigli. Tako će biti i sa ovim strategijama. A dokle ćemo stići, nema garancija. Nije loše da se setimo da se ljudi nekad umore, pa su na ovom putu do danas. Ali, to nije nikakav put napretka. Da se ne zavaramo. Da se ne zanosimo. Nijedan put nije to.
Pošto već volite pisce da citirate i pošto mnogi misle da ulazimo u Nemačku a ne u EU, evo vam najslavniji nemački pisac, ili jedan od najslavnijih, Rilke, on sve smrtnike uči da je cilj puta putovanje samo, te kvalitet tog putovanja, naše ponašanje, šta ćemo kao država da uradimo, svi kroz svoje institucije, u narednom periodu, garantuje kvalitet tog puta. A dokle ćemo stići i šta će se desiti sa tim ciljem, polako. To nije posao ove skupštine.
Ono što jeste posao – vi ste usvojili amandman gospodina Petra Petrovića koji definiše posebnu sednicu odnosno zaključke. Jesam li dobro razumeo? Da. Dakle, ono što jeste posao ovog parlamenta jeste da u okviru onih nadležnosti koje preporučuje i predviđa strategija, bilo kao samostalnu delatnost u okviru posebnih sednica, to i sada može, samo da znate. Vaš predlog teksta je bio ispravan. Ili, sa usvojenim amandmanom na mogućnost razmatranja kroz poslovničku izmenu ubuduće da prati čitav niz segmenata onoga što se u ovoj strategiji predviđa kao garancija za preduzimanje velikog broja osmišljenih koraka, sa jasnim nadležnostima različitih nivoa vlasti za ograničavanje sprečavanje korupcije.
To je proces kao i ovaj put standardizacije u skladu sa zatečenim ili proklamovanim evropskim ciljevima koje bismo mi sebi želeli. To je proces. Da li će to sve biti moguće – ne znamo.
Kada su u pitanju institucije koje se taksativno navode, za neke već sada znamo da su opremljene, za neke na ovoj sednici Skupštine, a dobronamernom omaškom i svi poslanici svih poslaničkih grupa su to prihvatili, na ovoj sednici su se našle tačke koje su morale da se nađu na posebnoj sednici da bi nesporno bilo moguće da podnosioci izveštaja uzimaju reč. Svi smo se složili i oni su uzimali reč prethodno, te predsednici institucija, podnosioci tih izveštaja. Recimo Agencija za borbu protiv korupcije su u samom izveštaju konstatovali čitav niz problema sa kojima se suočavaju da bi sadašnji posao obavljali, a kamoli novi.
U tom smislu svi moramo dobro da pazimo da nam se ne dogodi, dok su tu kolege koje vole poeziju, situacija o kojoj je pevao ozbiljnije Herbert, koji kaže – znate, ušli smo u zgradu, svi u njoj živimo, smrdi do nema, a mi imamo neke potrebe da obavljamo, dajte neko stručno da nam pomogne. Stručnjak je običan vodoinstalater, on dođe i pogleda i odmah kaže – znate šta, niti ovo može da bude higijenski, niti vi možete da zadovoljavate potrebe. Jedini način je da prestanete da živite u smradu, da prestanete sa dosadašnjom praksom, mnogo papira, malo vode. Promenite praksu – malo papira, mnogo vode, ništa se neće zapušiti. Moramo da vodimo računa da ne proizvodimo viška papira, da ne uništavamo tek uspostavljena kontrolna i regulatorna tela tako što ćemo ih zatrpavati novim obavezama koje će ih u stvari onemogućiti da rade.
Zašto ovo govorim? Zato što, mada je predsednik Narodne skupštine dobro raspoložen jer je juče doktorirao, nije opomenuo narodnog poslanika koji je vređao gospodina Mikovića objašnjavajući mu koliko boljih poslanika od njega ima. To nije u redu. To što je to izgovarao sam gospodin Milivojević, izvinite, molim vas, niko nema pravo da vređa kvalitete nekog poslanika i da objašnjava da će umesto njega sigurno neki drugi poslanik mnogo bolje raditi i da taj poslanik sedi iza njega. Nikad se ne zna ko će od koga bolje raditi.
Pouzdano se zna da neke institucije neće bolje raditi ako ih zatrpamo nemogućim poslovima, ili ako zloupotrebimo, ili pokažemo građanima kako se to zloupotrebljava. Recimo - lažno prijavljivanje, pa sad on ulazi u različite postupke lažnih prijavljivanja, da pokažu šta će da urade, ne mogu da se bave svojom osnovnom delatnošću, pa kažem u odnosu na to, vi ćete, hvala Bogu, to je biološka stvar, biti duže u prilici, ali i po ovlašćenjima ministarstva na čijem ste čelu, sada ima dodatna ovlašćenja ovim strategijama da brinete, te je strašno važno brinuti o ovom balansu.
Da li ste konstatovali ste u strategiji - prvo sredstva? Nadam se da ćete se izboriti za sredstva za sve one predviđene institucije koje moraju da pojačavaju svoju aktivnost, potom, za kadrove, jer će i ti kadrovi koštati. Da biste dokazali političku volju, još jednom podsećam, samo se tako dokazuje politička volja, inače imamo politički marketing. Ne verujem da to želite. Ko god da je tvorac ma kog dela tekstova koji su ovde, ne verujem da to želi.
Takođe, u strategiji pravosuđa, mislim da je neko od poslanika već skrenuo pažnju, postoji jasno definisana potreba da se za ostvarenje nekih ciljeva menja i ustavni okvir. Primedba je, mislim, bila dobronamerna. Niko nije stvarno zamerio da se time nešto remeti, da nije u skladu sa Ustavom. Bilo je samo ukazano na opasnosti tumačenja toga. Poslanik koji je to iznosio je to dovoljno definisao. Ali, postoji nešto drugo na šta bih vam skrenuo pažnju. U pripremi ostalih poslova i akata koji se oslanjaju na tu projekciju, ona je duža od mandata jedne vlade, da će u toj projekciji biti menjani ustavi, i to baš na način na koji strategija predviđa, u toj realizaciji ne smete, govorim ne smete kao predstavniku i teksta i u ovom slučaju nadležnog ministarstva, da se nađete u situaciji da tada povredite Ustav koji još nije promenjen, da nam se ne desi da se formiraju tela koja se bave poslom koji Ustavom nije predviđen.
Ovo je vrsta upozorenja, zato što kada govorimo o metaforama, korupcija je rđa. Možemo da radimo ovo što smo delimično i malopre radili, da mnogi optužuju jedni druge što nisu na vreme čistili rđu, pa da sve sija. Možemo da proglasimo da nam metal koji rđa napada nije važan, i to može, zamene se prioriteti. Ali, stalno moraju da se nalaze novi mehanizmi koji će predviđati šta nam valja učiniti da obezbedimo da korupcija postane vidljiva. Tu činimo prema građanima, činimo prema naročitim zaposlenima, ne samo prema ovlašćenim licima i funkcionerima i činimo da objasnimo realno, ne marketniški, ne politički kakva je korist.
Pošto imam vremena koliko mi treba, evo primera. Ova Skupština je usvojila na predlog velike grupe poslanika Zakon o javnim nabavkama. Tom prilikom je jedna druga poslanička grupa predložila amandman i rekla je - mi ćemo glasati za Zakon o javnim nabavkama jer on predviđa stvarno uštedu sredstava ako jedan amandman naš bude prihvaćen, tih predlagača, a kaže, taj amandman predviđa, prepričavam, da svaka lokalna samouprava koja uštedu kroz javne nabavke.
Na osnovu rešenja koja su u zakonu, a ta sredstva idu Vladi, a to znači ministru finansija, Mlađanu Dinkiću da on vodi računa o tome i da na kraju godine kada izvesti kroz izveštaje koji su svima dostupni da li je to tačno ta suma.
Naravno amandman nije prihvaćen ne zato što ga je jedna stranka predložila već zato što bi se time kršila ustavna prava građana, onih čija lokalna samouprava uštedi sredstva, ali druga mnogo važnija. Mislim da se i danas o tome govorilo. Nikakav novac ne ostaje uštedom u javnim nabavkama. Celo pitanje je sa raspoloživim novcem, onoliko koliko ga ima ova država, a to je novac svih nas, svih građana, koliko toga može da se uradi za poslove koji su od opšte koristi građana. Ako lokalna samouprava popravlja fasade, ona ima stavku, ima određena sredstva onoliko koliko ih ima. Ako nema krađe i ako se javne nabavke rade u skladu sa interesom građana, a ne samo zakonom, moći će mnogo više fasada u okviru iste budžetske godine i sredstava koja su predviđena isključivo za fasade mnogo više fasada da obnovi. A ne da će ostati neki novac u tom budžetu pa će moći da šalje.
Za to nam trebaju zakoni. Gospodine ministre, koji ste uporedili strategije pa ste videli da je važno da se uporede. Uporedite rad ministarstava, nemojte vašeg, imate jedno ministarstvo koje je dobilo skoro isto novca budžetom 2012. i 2013. godine. mislim da je razlika 50 miliona. Proverite da li je to ministarstvo zaposlilo 20% novih službenika, da li je to ministarstvo u međuvremenu otvorilo samo one projekte koji su prethodnoj godini, ne govorim o tome ko je bio gde, otpočelo, završilo finansiranje i završilo radove, samo nije koristilo marketing. Proverite da li je u međuvremenu isplatilo sve stavke koje su i sada predviđene, a za koje znamo da nema novca. Zašto ovo govorim, a ne pominjem imena? Kao što kada je bila priča o poziciji i opoziciji, mene interesuje samo narodni poslanik, a nagledao sam se ko je čas pozicija a ko opozicija.
U ovom slučaju vrlo je važno u borbi protiv korupcije – postoji korupcija i ona nanosi ogromnu štetu. Hajde da vidimo šta ćemo da uradimo sistemski a da to bude vidljivo građanima, a nijedno ni drugo neće biti sutra, ali postoji neznanje, nestručnost, nepriznavanje tuđeg iskustva, ne mislim političkog samo, ne mislim na prethodne. Proizvodi istu štetu kao što Zakon o javnim nabavkama treba da donese koristi koja glasi – iz istih sredstava što više posla uraditi. Bez ikakve korupcije, a proverite možda je i ima. Koliko znam Vlada je bar jednog državnog sekretara iz tog ministarstva bez ove rekonstrukcije već smenila. Proverite šta se dešava jer i neznanje na isti način nagriza.
Sve ovo vam govorim ne da bismo izazvali polemiku ili hajku. Znate da te polemike ponekad liče na šibicarenje, kada god vidite da dve strane naizmenično nešto govore o trećoj pitanje je da li je unutra vrednost, igra ili je u pitanju nečiji interes.
Obe strategije se ne odnose na mandate nijedne vlade. Važno je da se sprovedu u odnosu na institucije na koje se odnose. Važno je da postane vidljivo svakome od nas šta mu valja činiti da mu šteta bude manja. O koristima ćemo kasnije, a najveća šteta je uvek lična. Oni koji se dosledno za nešto zalažu kao za princip, isto kao i građani koji nešto dosledno podržavaju, ne mogu da očekuju da rezultate vide sutra.
Sada ćete vi sumirati, pretpostavljam, gospodine ministre, ono što ste danas čuli. U ponedeljak će ove strategije biti usvojene. Nemoj da neko stekne pogrešan utisak da će u utorak biti bolje. Neće, posebno ako misli da se donošenjem zakona, ili ma kog drugog akta, ili ma kojim ličnim pojavljivanjem na televiziji, ili ma kojom ličnom posvećenošću nešto menja odmah. Ne, nešto se menja samo u procesu.
Hvala što ste me saslušali i izvinite zbog šale vezano za korišćenje vremena. Mislim da su to mnogi zaslužili, pa mogu i ja. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovane dame i gospodo, gospođo Babić, gospodine Sretenoviću i članovi vaših timova, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su sve nova iskustva, neka na osnovu višegodišnje prakse, neka na osnovu nove prakse i moraćemo malo da se podsetimo ne nastanka vaših institucija, nadam se da to znate. Možda samo po neki od vaših zaposlenih to ne znaju, ali potrudićete se u narednom periodu, pretpostavljam, da i oni to saznaju.
U međuvremenu, pošto i jedan i drugi izveštaj, a krivično smotreno, prvi put se ovako predstavljaju javnosti preko ovakve sednice Narodne skupštine, vrlo je važno da ukažemo na partnerstvo, a ne samo zakonsku obavezu koja postoji između Narodne skupštine i agencija, regulatornih tela, onih organa koji su formirani u međuvremenu da bi štitili ili javni interes, ili prava građana, ili specifična prava i specifične povrede, a da pri tome na raspolaganju imaju, i to je strašno važno da građani znaju, vrlo ograničene kapacitete i materijalne i kadrovske, ali ono što je takođe važno, iskustvene u korelaciji sa drugim činiocima javnog života.
Zašto ovo govorim? Zato što ona vrsta samokritike kojom počinje, pa i danas je tako predstavljen, pre svega, Izveštaj Agencije, vrlo korektno konstatujući deo problema koji su postojali u radu i sugestije kako bi oni mogli da se prevaziđu u budućnosti, se odnose i na ovu narodnu skupštinu.
Moram da prvo otvoreno kažem, podržavajući, jer je ovo drugi dan zaredom, a treći je radni dan, u kome se suočavamo sa jednom specifičnom vrstom problema.
S jedne strane, imamo ovakav kakav je, ne ulazeći u to kako je on usvojen, kako je predlagan, Poslovnik Narodne skupštine. On je jedini po kome mi možemo da radimo. S druge strane, čitav niz zakonskih obaveza koje proističu iz zakona koji su u međuvremenu doneti, ili iz prakse koja je u međuvremenu uspostavljena, ali ono što je važnije potrebe celog društva, tu stvarno ja ne umem da govorim to – pozicija, opozicija, nagledao sam se kako se to menja i pojedinačno i stranački, jeste potreba da se prepoznaju, ojačaju i jasno definišu i aktivnosti i nadležnosti različitih nezavisnih organa, agencija i kontrolnih organa i regulatornih tela.
Zbog toga je nastala i potreba da predstavnici, dakle, izvestioci onih izveštaja koji moraju da se predaju Skupštini, a sada i razmatraju po zakonu na sednici, imaju pravo da dobiju reč. Ovo je Poslovnikom moguće, i zato je i predviđeno, da ne bi neko zloupotrebio recimo kvorum ili nepostojanje kvoruma, sve što postoji tokom redovne sednice. Ovo je definisano članom 119. čime se bavi posebna sednica, šta se na njoj razmatra, to je jedino mesto koje omogućava po Poslovniku, te na njoj mogu predstavnici organa koji podnose, u skladu sa zakonom, izveštaje na posebnoj sednici Skupštine govore. Onda, ne bi postojao formalno-pravni problem, ali vi vidite da svi poslanici i juče i danas ne postavljaju to kao problem u smislu tražeći da se poštuje tačno ono što piše u toku sednice, gde može da govori ili pobrojana lica, ili predlagač akta.
Da biste razumeli, pomažem svima nama da shvatimo, akt koji će Skupština usvojiti, dakle jedini akt koji ima predlagača, je zaključak. To je onaj zaključak odbora u kome se u slučajevima vaše dve institucije jasno predlaže da se izveštaj, kao sastavni deo zaključka, usvoji i još dodatno čitav niz obaveza koje se odnose na druge organe, na samu Narodnu skupštinu preporuka. Dakle, izvučena je jedna srž tog zaključka i jedini ko je predlagač tog akta je predsednik odbora, u konkretnom slučaju predsednik Narodne skupštine.
Vrlo je važno da ubuduće, sada kada smo prošli ovaj ciklus, ne pravimo ovu vrstu formalnih grešaka, zbog toga što ćemo onda izbeći ono što se desilo prekjuče. Mada, postoji jasna potreba da što pre čujemo i Zaštitnika građana i dva poverenika, Poverenika i Poverenicu. Nisu primenjeni članovi koji se odnose na posebnu sednicu, a u tom slučaju nema nikakvog radnog kvoruma za početak rada itd, te ne bi bilo prozivki između poslanika - ko je dao kvorum, ko nije, ko je izdajnik, ko poštuje javne interes, ko se bavi politikom itd. Ali, ono što je važnije, ne biste bili dovedeni u situaciju, ni vi danas, ni juče kada je bila vrlo neprijatna situacija kada su u pitanju poverenici i Zaštitnik građana, vi ćete se možda u narednim satima naći u istoj situaciji, da budete stalno prozivani da se uključite u političku raspravu, mada Skupština prihvata izveštaj i traži i odbori donose zaključak da bi potvrdili vašu neutralnost i nezavisnost. Dakle, jedna potpuno apsurdna situacija.
Zašto sve ovo govorim? Prvo kao molbu za razumevanje, jer mnogi se od vas prvi put nalaze, neki ne, svejedno koji je saziv, pred Narodnom skupštinom. Drugo, da budemo svesni mi narodni poslanici da nekada moramo da učinimo, nije važno kako je do ove omaške došlo, mislim dobronamerno, da se zakaže uobičajena redovna sednica za vanredno zasedanje na zahtev 141 poslanika, mada je za usvajanje ovih izveštaja dovoljan samo jedan potpis i zato postoji ona obaveza koja je upisana u zakonu, a to je da u roku od toliko i toliko dana na narednoj sednici mora da se razmotri izveštaj. Zašto? Zato što ne postoje oni razlozi realnog života koji postoje u svakoj Skupštini, a tiču se izbora, ciklusa, odmora, nespremnosti političkih grupa da nešto podrže, da daju svoje potpise itd. Dakle, sve se to eliminiše i ne postoji način da se izvrši opstrukcija, da se jasno čuju izveštaji ovih tela i organa. To je strašno važno. U narednom periodu ćemo ovo otkloniti, a u međuvremenu imate ovu dobronamernost, ali ajmo sad i obrnuto.
Gospodine Sretenoviću, imam veliko zadovoljstvo, a o tome smo govorili i prilikom vašeg izbora i konstatovali smo da postoji praksa koja je neophodna za stepen našeg društva. To je praksa da se u postupanjima koja DRI ima poštuje redosled koraka koji podrazumeva i jednu vrstu kolateralne edukacije onih nad kojima se kontrola vrši. Drugo, da se jasno razdvaja ono što je u postupku uočeno, kao formalni prekršaji, nepoštovanje određenog propisa zakonskog ili podzakonskog, od onog što izaziva posledicu i štetu. Jer, kao što znate, ono najgore što može da se desi vašim institucijama je da se stvori lažna slika da ste vi toliko moćni da možete da zamenite čitav niz državnih organa, pa se onda kaže – što revizor ne pregleda sve njih? Građaninu to stvarno tako zvuči, ne znajući koliko ljudi radi, šta podrazumeva taj postupak i u kom vremenskom periodu. Drugo, mogu da kažu - što ih revizor ne kazni? Revizor samo pokreće postupak kada drugom nezavisnom i vrlo je važno da mi sada polako nalazimo načine da povratnu informaciju podelimo tako da svima bude jasna, jer ne može revizor da uredi sudstvo.
Pri tome, u pitanju je institucija koja smotreno, polako iz godine u godinu sve većim obimom, ali precizno najavljuje, vrši i izveštava o postupcima i opet nećete izbeći pitanja, danas ste ih imali i imaćete, koja će glasiti – zašto vi niste ili da li ste vi znali itd. To je politika. Ovde bi trebalo da brinemo pre svega o zakonima, ali bogami i o zastupanju različitih političkih opcija. Zato poslanici imaju imunitet, a pri tome uopšte ne moraju da znaju čak ni Poslovnik. Zašto? Zato što su oni narodni poslanici. Ne moraju ni građani da razumeju. Sada smo sreli jednu damu u parku koja kaže – zašto poslanici odlučuju, a onako ih malo sedi u sali? Ja kažem – izvinite, kada uđete u fabriku i dočekaju vas ispred čim zakoračite svi radnici, znate li šta to znači? To znači da fabrika ne radi. Čim vidite da svi poslanici sede, a nije dan za glasanje, to znači da oni trenutno ne rade nešto drugo, a ima čitav niz stvari. Oni koji su zainteresovani za direktno učešće i praćenje diskusije učestvuju i sedenjem i prisustvom. To može da se čini i preko internet televizije, ne zavisno da li postoji prenos ili ne. Dakle, to je jedan složen mehanizam kojim mi vas ne opterećujemo, ali vi svakako očekujete da mi jasno i glasno potvrdimo izveštaj koji je takođe samo vrh ogromne količine poslova koje radite.
Naravno, ne treba da kažem da će URS svakako glasati za oba izveštaja, odnosno za oba zaključka koji podrazumevaju ove izveštaje. Vama da kažem da ni vi ne morate svi da sedite, samo da znate. Ne morate sve vreme da sedite i vaši saradnici takođe. Kada dolaze ministri, njih dočekuje protokol. I vi imate ista prava. Vi ste pozvani kao gosti i učesnici da prisustvujete ovoj sednici, te znajte da za korišćenje svih aktivnosti u Domu Narodne skupštine vama stoji na raspolaganju služba protokola. Zato vam ne treba ni potpredsednik, ni predsednik, ni poslaničke grupe, stručni ljudi se nalaze čim napustite salu ispred vas da im se obratite za svaku vrstu usluge, da ne bi neko pomislio da vi sada sedite i radite. Ne, vi poštujete sopstvene izveštaje i poštujete Narodnu skupštinu koja vas je izabrala, ali znajte da niste robovi tih mesta.
Drugo, ako neko od vas, mimo vode koju ima ispred sebe, koja je protokolarni deo, želi kafu ili nešto, sekretar je iza vas, on zna kako se poziva pritiskom na dugme služba koja će vam to dostaviti. Zašto ulazim u ove detalje? Zato što je po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije Agencija u mnogo gorem položaju, kao i u slučaju DRI, gde sam učestvovao u pravljenju, u formiranju i u, pošto je Vlada bila nespremna, nalaženju različitih načina kako da uopšte dođemo do zakona i da formiramo instituciju. U slučaju Agencije je to bilo još komplikovanije, kao što znate. Prvo sam morao da učestvujem u pisanju Odbora za sprečavanje sukoba interesa, zakona o tome, pa potom priprema, formiranje posebnog tela itd. Sa druge strane, izveštaj, govorim o onom delu koji je potpisao predsednik Odbora gospodin Stoiljković, a vi ste ga, gospođo Babić, parafrazirali na početku, konstatuje takođe uočen deo problema.
Sada vas molim, a pažljivo ću birati reči, vrlo pažljivo, jer je i meni lično, a svakako i Ujedinjenim regionima Srbije, a nadam se i svakom odgovornom poslaniku izuzetno važno da aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije postanu nesporne, da ne padne senka dok se institucija gradi. Kažem gradi u odnosu na ono što piše u samom izveštaju.
Pored smotrenosti u iznošenju statističkih podataka, govorim samo ocenu koja se tiče problema koje je agencija uočila. Neki se tiču problema unutar agencije, a neki se tiču spoljnih razloga, neki se tiču zakonskih odrednica, ne samo ovog zakona.
Smotreno birajući reči, moram da vam kažem, na žalost, kao ozbiljan čovek čuvam dopise. Postoje dopisi u kojima zaposleni ne znaju ko je izabran, ko je postavljen, ko je imenovan., pa mešaju članove, neću da vam govorim koja je to vrsta odgovornosti. Postoje lažni podaci, verovatno ne namerno, u pozivima da se neko izjasni. Niko ne mora da se izjasni, kao što znate, postoje viši zakoni, povodom lažnih prijava, a može da podnese krivičnu prijavu za lažno prijavljivanje, ako postoji neadekvatno pozivanje na neke članove. Postoji nerazumevanje čitavog niza procesa iza kojih stoje stotine dokumenata, a da nisu konsultovani pre nego što se zaključi o nekom interesu. Pozicija svih vas mora da bude jača u narednom periodu, sa ogromnim iskustvom, ali i sa dokazanim integritetom.
Verovatno sam jedini ministar kulture kojem je firma propala dok je bio ministar kulture, jedini funkcioner sa javnim ovlašćenjima i obavezama rešavanja stambenih pitanja, koji je nastavio da živi u suterenu sa 32 kvadrata. Znate li zašto? Da bih pomogao, jer je to jedini kapital koji imam, uspostavljanje ovakvih institucija, da mogu stvarno nesporno da pokreću postupke, donose odluke i stiču autoritet. Ali, vi to nećete moći sami.
Zaključak kakav će ova Skupština sigurno izglasati - on će omogućiti da se stvore dodatni preduslovi za efikasniji i bolji rad agencije. Oni će to omogućiti. Takođe vas molim za razumevanje. Deo predloga tog zaključka je u međuvremenu izbrisan. Molim vas za razumevanje da obratite pažnju zašto je to urađeno. Namerno govorim ovako. Još jednom kažem, ne želim da bacim senku na ulogu koju nezavisne institucije moraju da imaju.
Vrlo je važno da svi međusobno pokazujemo tu vrstu partnerstva, za svaku vrstu nejasnoća stojim vam lično na raspolaganju, nego je ovo javna sednica pa ne želim da se pogrešno nešto protumači jer se ovde sve tumači politički. Dakle, moraju da vam stoje na raspolaganju kao partneri pre svega odbori Narodne skupštine, ne samo nadležni odbor, već i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, čitav niz grupa i stručnih službi Skupštine koji će pomoći, da se ne biste našli u ma kojoj vrsti sporenja situacije.
Pošto mi je ostalo u ovom periodu još samo nekoliko sekundi, samo ću da kažem čime sam iznenađen. Još jednom, beskrajno prijatno sam iznenađen tonom kojim počinje izveštaj. Očekivao sam da vidim i tu rečenicu koja kaže da će se nešto preduzeti povodom onoga što se ne sme, a to je da se u javnosti pojavljuju netačni odgovori na pitanje koja je neko uputio vama kao agenciji, a da on 20 dana kasnije dobije potpuno drugačiji odgovor. Prosto je neverovatno, govorim o periodu od dve godine, kako su se pojavljivali ti odgovori pre nego što se nađu na sajtu, otkud takva tumačenja.
(Predsedavajući: Vreme.)
To je nešto što može da zabrine Agenciju, kao što može da zabrine DRI, kao što može da zabrine zaštitnika građana. Kad god se neko neovlašćen javlja da tumači kako će neka nezavisna institucija kakav akt doneti povodom koga i na taj način otvara senku koja pada na vaše institucije, te vas molim da vodite računa o tome.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Markoviću.)
Pre nego što završim, gospodine potpredsedniče, imaćemo mi dovoljno vremena i kasnije, te nema razloga u ovom delu. Još jednom hoću da vam se zahvalim na načinu na koji su izveštaji predati i da vam kažem da vam svi ozbiljni narodni poslanici stoje na raspolaganju za svaku vrstu pomoći u uspostavljanju pune autonomije i nezavisnosti. Hvala.

Hvala vam.
U skladu sa članom 27. u načinu vođenja Skupštine, vaša lična pozicija je uvek teška, onog ko predsedava, jer će se pred njim uspostavljati različiti zahtevi, te ću ja izneti suprotan zahtev i to je moja molba.
Zbog tolerancije i zbog onog, pre svega, zbog naših današnjih gostiju koji učestvuju i koji predstavljaju svoje izveštaje, da se podsetimo – narodni poslanik u okviru vremena koje mu je na raspolaganju shodno Poslovniku, a niko nema prava da ga prekida sem vas, naravno, onoga ko predsedava, ali vas molim da vodite računa.
Narodni poslanik na način koji njemu odgovara može da govori o temi i da povezuje temu i nema razloga o nikakvom prekidanju dokle god je atmosfera u skladu. Narodni poslanik ima puno pravo da iznosi one podatke kojih se lično seća ili one kojih se ne seća, o strankama koje su sad parlamentarne ili o bivšim parlamentarnim strankama.
Istina je, čuli smo to i danas u izlaganju, da kada je DS bila opozicija nije htela da glasa za DRI. Ali treba biti korektan, svakako je učestvovala u pripremi ovog zakona kroz seminare koji su bili i na Bledu, u Beogradu i dali su svoj doprinos. Nekada će neko nešto raditi iz opozicije, nekad iz pozicije, to se menja. To što to nije predmet današnje diskusije nikako ne opravdava, zbog atmosfere koja trenutno postoji i koju podržavamo, da opominjemo ili prekidamo ma kog govornika koji u okviru svog vremena, na način na koji je sam izabrao, govori o određenoj temi.
Hvala svima na razumevanju. Ne tražim da se Skupština izjasni. Samo vas molim, vodite računa o tome da će zahtevi po ovom članu biti i sa jedne i sa druge strane, te vi lično odlučujete. Hvala.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Ne brinite dame i gospodo, svi smo umorni, neko više, neko manje, još samo jedno kratko obraćanje vama poštovani predstavnici ovih institucija.
Čuli ste mnogo toga danas. Moja je molba bila na početku, pa ću time i završiti, ne obraćajte pažnju na ono što nije u skladu sa zakonom na osnovu kog ste osnovani i što se ne tiče prakse koju uspostavljate u saradnji sa skupštinskim odborima, sa Skupštinom i drugim nadležnim institucijama. Ubuduće, na vama je mnogo veća odgovornost kao na nezavisnim institucijama, nego li na strankama i kada god čujete da vam neka stranka, udarajući se u srce ili sto, obećava da će ona ubuduće da vas štiti ili da vas napada, to je potpuno nebitno.
Prvo, poslanici imaju imunitet, pa nemate ni jedan razlog da im verujete. Oni se obraćaju svojim biračima.
Drugo, ne daj Bože da stranke treba da štite nezavisne institucije. Moraju da ih štite zakon, institucije koje su za to nadležne, a vi tome doprinosite i dobro je da to postoji u izveštaju tako, što takođe s jedne strane, obučavate sopstvene timove kako da razlikuju nadležnosti, kako da precizno u okviru galimatijasa zakonskih i podzakonskih akata koji su često, ili u suprotnosti ili različitog roka važenja, kako da obezbedite da se suština posla koji obavljate, a on je različit, ostvaruje na korist građana, društva i institucija u budućnosti.
Naravno, ne očekujte da poslanici znaju, pa ste čuli često da nema osnovnog znanja šta su kontrolna, a šta su regulatorna tela. Ali, vi znate. Piše u zakonu. Ali, vi znate, piše i u obrazloženju za neke članove, pa dobro obratite pažnju šta je pisalo u obrazloženju pri donošenju zakona za neki član.
Što se tiče suvog teksta člana, ako biste ga doslovno sprovodili, našli biste se u situaciji belog štrajka, dakle zagušenja posla, te ne biste mogli ni da obavite svoju funkciju. Kada je u pitanju Agencija, ta funkcija je prevashodno, preventivna da bi kroz postojanje, funkcionisanje i izmene zakona i pomoć Skupštine, kao onog ko je zadužen da vrši tu tu kontrolnu funkciju i nad vama, u budućnosti mogli da ostvarujete mnogo više i ostale funkcije. Da građanima bude jasno, ne može se očekivati od Agencije za borbu protiv korupcije, nije ona to telo koje može da spreči korupciju, kao što nije policija saobraćajno telo koje može da spreči saobraćajne nezgode.
Ali, vi postavljate signalizaciju, vi pojašnjavate u čemu su prekršaji i pri tome vi i dalje, kao i saobraćajna policija, ona ne može ni da kazni poslanika kada pređe ulicu, jer postoji viši razlog zašto ne možete da ga zaustavite tog trenutka, ili ministra, ili rotaciono svetlo, ali to su izuzeci, ali vi postavljate signalizaciju koja vam omogućava svima, nezavisno od toga da li pripadaju nekoj stranci ili ne, da li žure na posao ili imaju hitan posao ili nemaju, da se lakše kreću u saobraćaju.
To isto kroz šumu propisa i jasno definišući šta su javni interesi, šta su ovlašćenja agencije i u odnosu na to omogućavate da oni organi države, koji su za to i sposobni i moćni i plaćeni, nažalost, u ovom stadijumu društva niste dovoljno ni moćni ni plaćeni.
Nemojte ni očekivati da će vam iko biti i zahvalan. To tako biva u javnom životu, ali vaš posao je da uporno obezbeđujete vidljivost, prohodnost i ono što je posebno važno, govorio sam o tome povodom DRI, realnost razrešenja nekih situacija koje su i zakonski višestruko rešene.
Zato je važno da sa jedne strane koristite javnost, a sa druge strane da vas javnost ne zloupotrebljava. Imaćete čitav niz mehanizama da uspostavite, nije na meni kao narodnom poslaniku, ali s druge strane i obrnuto kad neki vaš službenik pročita da o nečemu lice oko kog se vodi ma kakav postupak, o tome treba da obavesti nadređenog, opomenite ga da narodni poslanik nema nadređenog. To bi mu valjda bila stranka, jer u skupštini mu niko nije nadređen.
Kada se to odnosi na lokalnu samoupravu, Agencija za borbu protiv korupcije je jasno naznačila gde sve ima probleme. Proverite šta sve treba da se uradi od strane upravo ove Narodne skupštine, koje vrste izmena zakona, koje vrste aktivnosti, da bi se stvorili uslovi da vi možete lakše i brže da sprovodite svoje aktivnosti.
Još jednom vas molim da se ne ustežete dve stvari u budućnosti. Tome vam služe nadležni odbori Skupštine da vam pomognu, da se stvore preduslovi i prema Vladi Srbije, tamo gde ona finansira iz budžeta, načini prezentacije, šta je suština vašeg posla, koja je korist za građane i za institucije i da tim primerima i pozitivnim i negativnim, isto se odnosi i na Zaštitnika građana, isto se odnosi na poverenike, da stvorimo zajednički što širu zonu u kojoj će svima biti jasno do koje mere postoji opšta korist od aktivnosti ovih institucija.
Konačno, podsetiću na ono što sam danas ukazao. Kada sam predložio 2005. godine i 2006. godine, Narodna skupština usvojila institut posebne sednice, a jedan od razloga je taj da ne bi mogao neko da zloupotrebi i spreči da organ koji podnosi izveštaj, a koji je nezavistan i koji treba da nastavi da radi, da se neko ne bi sprečio, da zbog toga što Skupština trenutno ne zaseda ili obrnuto, zato što zaseda, prolongira mogućnost podnošenja izveštaja.
Na posebnoj sednici, a to je jedina sednica na kojoj stvarno mogu da se obraćaju i oni koji podnose izveštaje i po sadašnjem Poslovniku, ta sednica može da se održi i u vreme trajanja ove sednice, na mestu koje predsednik Narodne odredi, vi uvek imate tu prednost i o tome možete da obavestite i javnost i da podsetite, ko god da je predsednik Narodne skupštine, koji god da je saziv Narodne skupštine, bilo da se dešava ili ne dešavaju izbori.
Na primeru koji je Agencija dala, da je postojala ova svest, ne postoji ni jedan razlog da se u trenutku kada je vaš izveštaj spreman u aprilu 2012. godine ne zakaže posebna sednica, svejedno što će biti izbori i promeniće se saziv, ne zakaže za 21. maj kada ćete podneti izveštaj i javnost će ga čuti, nezavisno kakvi su rezultati izbora i nezavisno što će posle potvrde od 11. maja drugačiji saziv biti.
Znači, svi zajedno moramo da učinimo i da razdvojimo ovo, jer u međuvremenu postoji politika. Nadam se da će poslanici ovo shvatiti kao šalu, samo u Srbiji moramo da objašnjavamo da mora da postoje bivši ministri bivše Vlade, bivši ministri sadašnje Vlade i sadašnji ministri bivše Vlade, a to je teško razumeti, ali vaš je posao da o tome ne vodite računa, nego da upravo smotreno u skladu sa realnim spletom zakonskih ovlašćenja nastavite da radite svoj posao i da istovremeno omogućavate da se prostor tog posla širi u interesu svih.
Siguran sam, ne samo URS, da će sve poslaničke grupe, svejedno sa kojih stranačkih lista dolaze, podržati ove izveštaje i na taj način stvoriti mogućnost za sve nas da živimo u uređenijem društvu.
Hvala vam na poslu koji radite.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, znam da je kasno, izvinjavam se svima ali qyod erat demonstrandum. Na zajedničkom smo poslu i budući da je u pitanju težak posao, a to je učenje društva na postojanje različitih nivoa vlasti, različitih nivoa kontrole različitih delova vlasti i naravno pronalaženje adekvatnih mehanizama koji ne bi smeli da služe da se unosi pometnja i zloupotreba. Moram sve vas da podsetim, a ovog puta nemojte se ljutiti, mislim da imam višestruko pravo gospodine Jankoviću i vas lično da podsetim. Ova sednica je regulisana jedinim mogućim aktom, a to je Poslovnik Narodne skupštine, članovima 237 i 240.
Narodna skupština mora da bude saveznik poverenika i zaštitnika. Način na koji će to savezništvo, ne političko savezništvo nego savezništvo u iznalaženju mehanizama ostvarivanja pune funkcije i Poverenika i Zaštitnika građana ali i razumevanja društva gde stvarno može da očekuje i da traži zaštitu je zajednički posao. Samo u tom smislu je savezništvo.
Zbog toga prvo izvinjenje, moje lično, znam da je kasno i da su mnogi umorni, što juče nije postojao tehnički preduslov, takođe u skladu sa Poslovnikom, da se objedini ova rasprava, jer je lepo videti vas sve koji ste se odazvali pozivu predsednika Narodne skupštine da ovoj sednici prisustvujete. Ali, ovo je telo za politička nadmetanja te ćete naravno kad odete već sutra u TV prenosu čuti kako neko od poslanika koji je za svoju platu odlučio da pročita Poslovnik, pa i da ga razume, reći – izvinite kako je bilo moguće da se obraćaju, a ne povodom izbora i Zaštitnika građana i Poverenika kada ovi članovi ovo ne predviđaju. Oni su jasno definisali kako je uopšte moguće ispuniti zakonsku obavezu razmatranja izveštaja tela i organa.
Moguće je kroz ono kako se tačka i zove – razmatranje izveštaja i zaključka gde se predlagač kao predlagač smatra onaj odbor koji zaključak predlaže, a zbog toga je rešeno da predsednik tog odbora bude predsednik Narodne skupštine, da bi to u ime svih narodnih poslanika mogao da čini.
Ali, s druge strane uvek postoji razlog za neku pravnu normu. Da se ne bi dogodilo da se u neprijatnoj situaciji nađu bilo Zaštitnik građana, bilo Poverenica ili Poverenik da odgovaraju na deo diskusije koja je izraz političke borbe, jer je ovo i zakonodavno telo, naravno, najviše i jedino, ali sa druge strane i arena gde se razmenjuju i lažno prisvajaju različiti politički poeni, a svakako i Zaštitnik građana. Ni dva Poverenika po funkciji ne mogu i ne smeju da ulaze u ove vrste politički sporova. U tom smislu tom još jednom sa punim razumevanjem, mislim da smo i lično razmenili juče i to šta se dešava sa tom situacijom kada nešto tehnički nije adekvatno organizovano, ovog puta u domu Narodne skupštine nikako nije smeo da bude onaj ton koji smo čuli na početku današnje sednice.
Namerno ne citiram ni reči koje su upotrebljene, niti pokušavam da to iznesem kao zamerku, nego kao sugestiju. Nema razloga da visoko cenim upravu tu činjenicu što sada gledate Poslovnik. Ovo prvo je u poglavlju koje se zove tok sednice i kaže – reč sem narodni poslanika imaju predstavnici Vlade i predlagači zakona. Ustav kao što znate je omogućio i ponosan sam što smo to stavili da predlagač zakona bude i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije. Ali, iz zakona iz te oblasti kao što je omogućio da guverner takođe bude neko ko predlaže zakone iz jedne oblasti. Bez prava reči. Odmah da se razumemo ja sam izuzetno zadovoljan što su ličnosti koje je ova Narodna skupština ja tu ne govorim o sazivu. Svejedno Narodna skupština je Narodna skupština izabrala i vas dvoje lično, a i Poverenika koji trenutno nije prisutan kao osobe koje su spremne da učestvuju u izgradnji institucija pažljivo birajući upravo načine na koji će ove institucije postati institucije od poštovanja, te sam ja vrlo zadovoljan da ste bili u prilici da danas i lično odgovarajući na različite primedbe, nedoumice ili sugestije dodatno objasnite svoje lične stavove, ali istovremeno očekujem da imate jasnu svest o tome, vi kao i narodni poslanici šta je formalno tačno moguće. Zašto? Zato što u izveštajima, a ja neću da ponavljam sve ono sjajno što su rekle kolege poslanici i o strukturi izveštaja i o preciznosti i detaljima izveštaja koji su podneti o čemu govore i zaključci odbora koji su sastavni deo onoga o čemu će poslanici glasati.
Sve to govori o potrebi da nalazimo nove načine da jasno razgraničimo šta je čija uloga, jer građani mogu da ostvaruju svoja prava ili zaštitu svojih prava samo ako jasno mogu da poštuju kome se obraćaju.
Mi već ulazimo u politički marketing, pa i danas će se dogoditi da neko zaboravi da vi niste Zaštitnik naroda. Vi ste Zaštitnik građana.
Naravno, u diskusiji kada god poprimi politički ton od vas će to biti zahtevano da štitite nešto za šta niste nadležni, da štitite nešto što uopšte nije u definiciji, a naročito nije u kapacitetima.
Kada je u pitanju poverenica za rodnu ravnopravnost, kada je u pitanju Zaštitnik građana, pokazali ste u prethodnom periodu i to je moja glavna pohvala, jer je to vidljivo u Izveštaju, da ste vrlo često sposobni, da pored ograničenih kapaciteta, ograničenih finansijskih sredstava, ograničenih ili nejasnih ovlašćenja u zakonu, nalazite načina da građanima omogućite vidljivost problema koji postoji i kao što je gospođa Travar rekla, često višestruko kršenje nekog prava, a da istovremeno omogućite da to bude nažalost jedina efikasnost. Građani moraju da znaju i nije loše kada se visokim tonom postavi to pitanje, a gospodin Petković sjajnim tonom, svaka čast, mnogi poslanici sjajnim tonom, svaka čast, zašto? Zato što u toj diskusiji postane svima jasno šta je stvarno moguće, a šta nije moguće. Ni Zaštitnik, ni poverenica nisu Vlada, ali svakako nisu Skupština.
Vama dvoma i timu vaših saradnika, sve čestitke, ali vas molim da pogledate šta su neke agencije, šta su neki drugi organi predlagali za zaključke, na šta da oni obavežu Skupštinu, i otud je moja zamerka tonu, jer je i to ličilo pokušaju obavezivanja Skupštine na nešto, a na šta da obavežu Vladu? Zaključci, koji se nalaze uz ova tri izveštaja koja danas razmatramo su delom korigovani od strane Odbora za pravosuđe.
Ispravite me, narodni poslanici, koji o tome znaju više, ako grešim i otklonjene su moguće opasnosti mešanja nadležnosti.
Sa druge strane, videli ste, pre svega, vi gospodine Jankoviću do koje mere je Skupština spremna da obaveže Vladu na jedan dodatni posao, načina pravljenja registra, obaveštavanja da bih vaš posao bio efikasniji, kao što ste vi našli načina da postojeću mrežu ustanova i to ustanova kulture, javnih biblioteka, stavite u funkciju bez dodatnih troškova. Istovremeno, nećete se ljutiti ako vas podsetim da ni na jedan način vaše komentarisanje predloga, Nacrta predloga budžeta, odnosno rebalansa Zakona o budžetu koji će doći u ovu skupštinu, teško da može da bude tema ovog izveštaja.
Ono što ja podržavam, spremnost i molim vas, koristite to savezništvo da svi zajedno, jer političke pozicije se menjaju, kada su u pitanju poslanici i to je potpuno razumljivo, ali da zajednički učinimo da što veći broj primera, tačnih nadležnosti, tačnih obaveza i jačanja efikasnosti onih koji nisu nezavisni kao vi, pre svega, različitih nivoa, izvršne vlasti, bude jasno i vidljivo građanima.
Ja ću još jednom da se zahvalim na poslu koji ste do sada radili i na poslu koji ćete raditi.
Istovremeno vas molim da u duhu one kritike, dozvolićete mi gospođo potpredsednice samo jednu rečenicu, jer ovlašćeni predstavnik nije koristio duže vreme.
Vi se sećate one divne legende kada obućar dođe i kaže – pa ova slika, nisu dobro naslikane sandale, čuje ga slikar, antička je legenda, te ispravi, stvarno kako se vezuju sandale, dođe sutra obućar i vidi, oduševi se, jer je stručnjak, zanatlija i kaže – a bogami, ni kolena nisu najbolje nacrtana i haljina, a slikar koji je sve vreme prisutan, izađe i kaže – obućar da ne sudi iznad obuće. To je pravilo za koje se, pretpostavljam i vi zalažete i hajde da ga zajednički poštujemo i hvala svima koji su me saslušali.

Gospođo potpredsednice, naravno da sam citirao član koji ste pročitali, nema potrebe da ga više puta citiramo i on jasno govori da u radu odbora, sednice učestvuju predstavnici, a naravno u odredbama koje se tiču načina rada odbora, kao i odredbama koje se tiču toka sednice, definisano je uzimanje reči.
Ne želim drugačije da obrazlažem ovu repliku, samo zato što sam jasno rekao, a i gospodin Janković je sada podržao upravo moju želju da je dobro da se što više čujemo, ali je strašno važno da vodimo računa i o tome koji su to rizici, a pre svega koji su rizici po centralni posao, koji u ovom slučaju vi i gospođa Petrušić radite i po mojoj oceni, radite na primerene načine, a o tome je reč dala skoro jednoglasnim izborom, barem vas lično, upravo ova Narodna skupština.
Još jednom, hvala svima, samo hoću da podstaknem jasnu definiciju, jer vi znate da najveći broj kršenja prava počiva upravo na tome što se upućuje na lažnu nadležnost ili na lažni metod građana, koji sa time ulazi u lavirint koji je skoro kafkijanski, a postojanje ovih organa i tela služi da iz toga građanina izvedemo.

Uvaženi potpredsedniče, predlagač trenutno nije ovde, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, dobar dan, juno potkivanok. Stvarno je dobar dan svanuo nad Srbijom, ali, nažalost, bojim se da nismo svi spremni, kako to inače biva u Srbiji, da to i pozdravimo na adekvatan način.
Ovo je završni korak, suštinski poslednji korak onog što je upravo Narodna skupština Republike Srbije počela 2004. godine, u saradnji sa takođe Narodnom skupštinom, jer i Mađarska i Srbija spadaju u one retke zemlje koje imaju narodne skupštine.
Ja sam priželjkivao da jednom dođe i poslednji korak, priželjkivao sam da ne sedim ovde u poslaničkoj klupi, nego gore na galeriji i da mogu sa radošću da slušam ono što bi trebalo da bude suština ovakvog akta, a to je spremnost najvišeg tela jedne države da jasno razdvoji potrebu za tolerancijom, potrebu za pomirenjem naroda, ne zato što su se narodi svađali, već zato što uvek postoje pojedinci koji su spremni da ijedan segment istorijskih događaja pripišu celom narodu i, što je još gore, da to politički i realno zloupotrebe.
Drugo, da time krunišemo višegodišnje pojedinačne napore o tome šta je mit, šta je legenda, a šta su činjenice. Danas smo, nažalost kako to biva, se našli u situaciji, mnogi su skrenuli pažnju da na brzinu dobijemo tekst, bez vidljivog razloga zašto ne u prethodnih mesecima, tekst kome nema zamerke, sa stanovišta opštosti.
Ali, nažalost, on ne sadrži sve ono što bi Deklaracija, a još jednom podsećam da je ovo deklaracija, a ne rezolucija, te nema neka dejstva koja su mnogi mogli da se uplaše, koje jedna takva deklaracija uvek sadrži, kada ih donosi Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, između ostalog spisak dokumenata, a hvala Bogu ima ih.
Dakle, između ostalog spisak dokumenata na koje se oslanja, a hvala Bogu ima ih, i to ih ima zahvaljujući upravo ovoj narodnoj skupštini, ne ovom sazivu, ali ovoj narodnoj skupštini i ogromnom radu čitavog niza ljudi koji su se prethodnih godina na tome angažovali.
Konačno, ta vrsta teksta kad se usvaja, ona isto tako mora da bude emotivna, onaj prvi deo, razum, preventiva, tolerancija, počiva na razumu, naravno, činjenicama, ali ovaj drugi mora da počiva na emocijama, jer, naravno, postoje oni koji se sećaju onoga čega se njihovi bližnji sećaju.
Prezadovoljan sam što sam imao čast da danas čujem tako iskreno izlaganje i gospodina Jožefa Šandora i gospođe Zlate Đerić, pripadnika dva naroda iz različitih delova današnje Vojvodine, koji su, podsećajući na činjenice, ali i na priče, dali pravi emotivni ton kakav sam očekivao da će preovlađivati danas na jednoj ovakvoj sednici.
Podsećam vas da ovakve deklaracije uvek imaju najmanje još dva aspekta. Jedan je, i zato se one uvek donose mnogo godina kasnije od događaja na koje se odnose, da nema onog što se često dešava u politici, da se neko lupi u grudi i kaže – a ja pouzdano znam… Znate, ako se deklaracija donosi posle 40 godina, onda neko ko ima 50 godina možete da poverujete da stvarno nešto pouzdano zna, jer je to video, ne da mu je neko rekao. Zato se obično donose posle 70, 80 godina, kada niko ozbiljan. Čak i ako izgleda kao da ima 80 godina, ima mnogo manje, ne bi smeo da kaže – ja pouzdano znam nešto što je mogao samo da pročita ili da mu neko ispriča.
Mi, nažalost, ne umemo da se odupremo tom prvom aspektu, da se dnevno-politički nešto zloupotrebi, čak i onda kada zastupate političku opciju koja je na jednu ili na drugu stranu upravo prethodnih godina promenila politički stav prema nečemu. To je, nažalost, uobičajeno.
Drugi aspekt ovakvih sednica bi morao da bude taj što postoji jedan simbolični čin posle, kada se jedan proces, u ovom slučaju proces koji traje devet godina, od trenutka kada smo se dogovorili i potpisali upravo povodom zloupotreba istorijskih činjenica, a zloupotrebili su ih mnogi fašisoidni elementi i u Srbiji i u Mađarskoj, kroz medije, kroz konkretne ružne događaje, kada smo pokrenuli zajednički, potpisali pakt o toleranciji i pokrenuli proces događaja koji završava današnjom deklaracijom. Posle toga, naravno, mora da sledi i jedan gest simboličan i mi ćemo biti u prilici, sasvim izvesno, da predsednici država taj simbolički gest i učine. To i pripada predsednicima, nezavisno od toga da li su birani u parlamentu, kao što je predsednik Mađarske, ili samo polažu zakletvu u parlamentu, a biraju se neposredno, kao što je upitanju predsednik Srbije.
Ono što je lepo, mogu lično da svedočim, i kada je u pitanju jedan i kada je u pitanju drugi predsednik, mada su menjali politička mišljenja tokom prethodne decenije, stav uličnim kontaktima su imali isti kakav će i narednih dana simbolički da potvrde. Veliko je zadovoljstvo da o tome mogu da svedočim.
Moramo da kažemo imena onih ljudi koji su možda najzaslužniji za početak ovog procesa na adekvatan način. Pre svega, gospođa Katalin Sili, predsednica Parlamenta Mađarske, potom, gospodin Laslo Joža, u to vreme predsednik Nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara, potom Geza Kučera, gradonačelnika Subotice iz tog vremena. Čitav niz ljudi, uračunavajući ambasadore Srbije u Mađarskoj, nažalost, nisu svi živi, kao što nisu živi ni svi poslanici od Ištvana Ištvanovića, koji je stajao na početku tog procesa, do čitavog niza drugih ljudi različitih nacionalnosti koji su pomagali, ali važnije je zašto je ovaj proces počeo, pa zašto i mi danas donosimo ovu deklaraciju. Donosimo za neke nove ljude.
Gospođa Sili i ja, koji smo se sastajali da bismo pratili kako se sprovodi ovaj Pakt o toleranciji, smo se sastajali svakih šest meseci, što ona kaže, češće smo se viđali, nego sa nekim rođacima iz šire porodice, pa kada smo se videli u Segedinu, jer su se naizmenično održavala ova druženja, tamo sam upoznao i dvoje mladih ljudi, oni su i danas mladoliki, a tada su bili još mladolikiji, da sam ja mislio da su oni studenti, a nisu bili, ispostavilo se sekretar i zamenik Nacionalnog saveta.
U međuvremenu te iste 2004. godine smo uspeli i ja se zahvaljujem svim poslanicima, i danas su njihove stranke ovde, dakle, poslanicima Nove Srbije, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, naravno, sada Ujedinjenih regiona Srbije, a tada G17 plus, koji su odlučno stali na kraj mogućnosti da u srpskom parlamentu nema poslanika mađarske nacionalnosti. To se više nikad neće dogoditi zahvaljujući zakonu koji smo usvojili. Ne samo da će uvek biti, nego će uvek biti iz različitih političkih opcija. Nema potrebe da imaju nacionalnu stranku da bi bili ovde. To smo rešili skidanjem cenzusa.
Svakako divne rezultate toga uživamo danas svi, pa možemo da čujemo ovde kako sjajno zastupaju adekvatno svoje stavove, između ostalog, i dvojica mladih ljudi koje sam tada upoznao, gospodin Laslo Varga i gospodin Balint Pastor. Oni nam drže lekcije, kada je upitanju gospodin Pastor, često i iz jezičke kulture, jer govore mnogo pravilnije srpskim jezikom nego većina govornika na ovim sednicama.
Sve je to nešto u čemu treba da uživamo i tome služe ovakve deklaracije, ali šta je poražavajuće? Poražavajuće je da mi nemamo dovoljnu svest o tome šta smo mi sami učinili.
U vitrinama ove Narodne skupštine se nalazi i priznanje na koje sam možda najponosniji u svom životu, a to je priznanje za istorijski doprinos pomirenju srpskog i mađarskog naroda, koji mi je uručen 2006. godine u mađarskom parlamentu. Ako pri pisanju ove deklaracije mi nemamo svest o tome, kako ćemo tek da imamo svest o poslu koji je tek započet i koji je finansijski ugrožen možda? To je rad akademskih komisija akademija Mađarske i Srbije, a rad te komisije, njegov kraj ne treba da čekamo, ne tiče se ove teme pomirenja, tiče se druge teme, one koje ne bi trebalo zloupotrebljavati u političke svrhe, a to je tačno utvrđivanje imena i statusa žrtava, onakav posao kakav bi trebalo, i nadam se da će biti urađen, kada su u pitanju ma koje vrste, ma kojim povodom u vremenu za koje imamo dokumentaciju žrtava, jer iza tih žrtava stoje konkretni ljudi.
Bilo je užasno čuti danas na sednici, pretpostavljam u političkom žaru, kad je jedan poslanik izgovorio – ne treba nam ovakva deklaracija, možda se među tim stradalima provukao i neki pojedinačni zločinac. Pa, zar nije osnovno načelo prava i pravde - bolje je i osloboditi 100 zločinaca, nego osuditi jednog nevinog? Mi ovde govorimo o događajima koji su se desili 1944. i 1945. godine.
Još jednom se zahvaljujem onima koji su sa tačnom merom, ja sam čuo gospodina Šandora i gospođu Đerić, nisam čuo sve govornike, čujem da je gospodin Stefanović vrlo pažljivo, precizno i jasno razdvojio različita istorijska vremena, različite žrtve od strane različitih režima.
Da ne bude zabune, jedna meni lično izuzetno draga koleginica je, pretpostavljam, u nastupu oduševljenja malo pogrešila, pa je nešto što baštini cela država Srbija, a ni jedna politička stranka pojedinačno, a to su tekovine antifašizma i moramo da budemo ponosni što cela Srbija to baštini. Stranke mogu da baštine, recimo, zgrade prethodnih partija u kojima se nalaze, pa recimo, neke baštine zgrade Komunističke partije, neke baštine i ideologiju Komunističke partije. Koliko znam u ovoj sali sede dve stranke. Jedna odgovara jednom opisu, druga odgovara drugom opisu. Oni koji baštine ideologiju onoga što je Komunistička partija radila 1944. i 1945. godine, na njihovim sednicama ćete videti ljude koji su predstavnici tog režima bili, recimo, povodom Golog otoka, videćete na njihovim svečanim sednicama. Ove druge ćete videti i kako su spremni da naprosto poštuju jednu tradiciju, ali naravno, politička delatnost se razlikuje i vremenom se menja i dobro je kad se menja na bolje. To je dobro za sve. U tome nema ničeg ni dobrog ni lošeg.
Ovakve deklaracije treba da posluže i zato sam iznosio toliko pohvala, pored svih ovih opaski pomalo satiričnih prema svojim kolegama, pokušavajući da ih podsetim, jer poštujem članove njihovih stranaka, poštujem najveći broj njih lično, da vode računa kod ovakvih tekstova, kao što je ova deklaracija, pristojnost sa kojom predlažemo nije baš ispoštovana, ali pristojnost sa kojom diskutujemo i glasamo za ovakve tekstove ostavlja veći utisak, lekovitiji na one koji iz predrasuda, legendi, ne poznavanja činjenica bi inače imali drugačije ponašanje.
To se ne odnosi samo na odnose mađarskog i srpskog naroda. Daću vam dve digresije. Nekad je Ministarstvo kulture brinulo ozbiljno o našim spomenicima na Kosovu pod zaštitom UNESKO. Morao sam novinarima jednom da kažem – postoji albanski narod i postoji srpski narod i postoje lopovi. Lopovi sa Bogorodice Ljeviške su odneli olovni krov i oni se ne razlikuju od lopova koji su odneli isti takav olovni krov sa zgrade akademije na Novom Beogradu. Oni trguju olovom. Nemojmo da mešamo te stvari.
Kada vi pristojno one koji poštuju struku, istoriju, pristojnost, činjenice i obaveze najviših organa nešto pristojno uradite, onda to utiče. Daću vam još jedan primer. Evo, sad je Milanski edikt, obeležavamo 1700 godina, možda najslavniji akt tolerancije. U tom duhu je i ova deklaracija. Dve godine pre smo obeležili akt koji tome prethodi. Kao što znate, to je Galerijev akt, koji je takođe edikt, koji se tiče tolerancije i obeležili smo ga tamo gde je stvarno veliki i značajan spomenik kulture iz ovog doba, u Feliks Romulijani. Bili smo prisutno i patrijarh Irinej i ja. Tamo je postojao, kako uvek biva, neki lokalni, hajde da kažem menadžer, koji je probao da iskoristi tu priliku, pa da prevari patrijarha i mene i da nam proda jaja za 20.000 dinara, pod prividom humanitarne akcije, ali čim smo mu mi pristojno skrenuli pažnju da se razlikuje ono što je država, šta su ozbiljni ljudi, šta su patrijarh i ministar kulture, a šta su humanitarne akcije, menadžerisanje ili već šta, da te stvari ne smeju da se mešaju, naravno da se gospodin povukao.
Sve što mi uradimo treba da nas donošenjem ove deklaracije podseti na to da je to obaveza ove Narodne skupštine da stalno brine o istinskoj toleranciji, da vodi računa o tonu, a kada je o konkretnom slučaju reč, i time ću završiti, da nas podseća, himne Mađarske i Srbije počinju skoro istom rečenicom. Nadam se da himnu Srbije znate, pa neću da vas podsećam. Himna Mađarske glasi – Bože, blagoslovi sve Mađare.
Mi bi u himničnom duhu trebalo da diskutujemo i da izglasamo jednu ovakvu deklaraciju, koliko god ona imala svojih manjkavosti u pripremi, brzini i hitnosti donošenja, da bismo tim završnim korakom omogućili i predsednicima država da učine svoje simbolične korake. Hvala svima što ste me saslušali.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uključenje je upravo povodom odbrane ovakvog načina opisa u članu mogućnosti, koja se samo naznačuje i otvara za mogućnost učenja na daljinu, odnosno učenja kod kuće.
Hajde da se našalimo, ovo je važno i sa stanovišta kako je danas radila Skupština. Pošto je bila pauza, uključio sam televizor pa sam video, promeni se emisija pa ide neka farma i tamo određenu gospođu, ne znam kako se zove, opominju da mora ovcama, svejedno što postoji voda, da zameni vodu, jer ovce ne piju toplu vodu nego piju hladnu. Kao i svaki stručnjak koji se pojavljuje na toj farmi, ona na to odgovara: "Molim vas, moderne tendencije su i u Tajlandu i u Japanu i u Americi da se stalno pije topla voda." To što naše ovce to ne znaju, to je problem.
Dakle, ovo jeste tema koja se tiče suštine zakona i strašno je važno da je stvorena mogućnost koja suštinski, doktrinarno menja ono čime se ovi zakoni bave. Nije suština ovih zakona očuvanje iz socijalnih razloga, tradicionalnih razloga, uz čitav niz frustracija i ekonomskih postojećih modela i načina obrazovanja, već otvorenost za one kojih tiče kako da stiču znanje, a ne diplome, jer će u društvu za koje se pripremaju biti proveravano njihovo znanje, a ne diplome.
Zbog toga je otvaranje ove mogućnosti, na način vrlo diskretan, kako postoji u zakonu, vrlo dobrodošao. U ovom trenutku bi stvarno bilo kontraproduktivno da usvajamo ovakav amandman, a predložile su ga dve sjajne poslanice i prvi put se ne slažem sa nekim njihovim amandmanom, što mi teško pada zbog vas. Usvajanje ovakvog amandmana lišilo bi nas te mogućnosti i dovelo bi nas u situaciju da naprosto lišavamo čitave generacije nečega, što je pitanje njihovog izbora i njihovih roditelja i što ne mora da bude nužno uzrokovano nekim tragičnim uslovima, bolešću ili ma kojom vrstom sprečenosti učenika ili roditelja. Hvala najlepše.