Izvinjavam se. Pogrešno tumačenje, to je povod. Zahvaljujem se i vama gospodine Aligrudiću i svima koji su koristili argumentaciju kada smo raspravljali o ovome, jer je važno da se ovde raspravimo. Ne volim kada se ljudi svađaju, u svađi se ništa ne dogovore, ali kada se raspravljaju, to je važno. Ima samo jedna stvar na koju ću da ukažem, jer sam govorio lično, izvinjavam se svima. Kada sam govorio o ličnom iskustvu i govoreći o svojoj porodici, govorio sam o tome kako se neke stvari teško ispravljaju kroz generacije. To treba uzeti u obzir iskustvo i kad se greši.
Mi nismo idealna država i to naši građani dobro znaju. Obaveza je predlagača da vodi računa o sistemu. Tako sam shvatio i diskusije i zahvaljujem se, hoću da kažem, gospodin Balinovac mi je upravo preneo, to je bilo izvinjenje, ako sam dobro shvatio, reči je bilo o projekciji, ako bi se nešto dogodilo, to bi bilo razbijanje jedinstva.
Hoću da kažem da prihvatam da sam pogrešno protumačio, a isto tako moram da vodim računa o tome da neko vodi računa kada pravi zakon o sistemu, da se nešto ne dogodi. Ali ljudi koji su radili jedan posao i znaju da se to događa, moraju da vode računa o simbolici. Ovde je u pitanju samo simbolika.
Gospodin Aligrudić je lepo rekao, sigurno se ne razlikuju osnovice za plate službenika, nikad pa neće ni sada. Sigurno je da će tu uvek biti neadekvatno nagrađenih odgovornih službenika, svejedno da li rade na carini, da li rade kod vas u sekretarijatu, u službi predsednika Republike ili ovde, ali je simbolika važna, da biste znali kako radite.
Ostavio sam 35 zaposlenih u službi predsednika Republike. Verujem vrlo kvalitetnih iz onoga što su radili. Jedan posao nisu znali da urade, a to je, kada je izbio pogrom na Kosovu, 17. na 19. mart 2004. godine, nisu znali kako predsednik ide na Kosovo, jer im se to nikad nije dešavalo otkad su oni u službi, a kamo li posle 1999. godine. Nisu znali. Oni su mislili i to je simbolika, oni su mislili da se piše pismo, pa se traži dozvola od neke strane države ili od UNMIK-a.
Nije, ako ste predsednik Republike pošaljete obaveštenje kad stižete, a onda vam UNMIK odgovori – molim vas u tom slučaju neophodno je da u vašoj pratnji ne bude dugih cevi, i onda vaša služba pregovara do kasno u noć i za to nema više ili manje para, ali simbolički se zna, kad ste predsednik države, idete gde hoćete, kad ste predsednik Skupštine i predsednik Vlade, idete gde hoćete. Naravno da postoje izuzeci.
Kad probate da zakoračite sa neke od ovih funkcija u neku zgradu, oni vam kažu – žao mi je, postoji opšti zakon koji je ovde poseban, u odnosu na opšta načela sigurnosti ovde imamo posebno načelo koje kaže: u ovu prostoriju ne smete da uđete bez belog mantila ili uopšte ne smete da uđete ako niste zaposleni, to su izuzeci. Ti izuzeci potvrđuju opšte pravilo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam na toleranciji, zamoliću za samo još malo tolerancije, mislim da je važno zbog svih. Hvala vam.
(Predsedavajući: Izvolite.)
U odnosu na to, ovde je u pitanju simbolika. Ja visoko poštujem i to sam nekoliko puta rekao, predlagača koji vodi računa o postavljanju sistema. Podsećam, moj posao je i posao ljudi ovde da vode računa o simbolici, pa sam vas podsetio sve da niste vodili računa o simbolici, koju biste himnu sada pevali. Koju biste zastavu digli? Građani Srbije moraju da imaju tu simboliku.
Zato danas govorimo o ličnoj karti, jer simbolički je malo nezgodno, evo je, znam napamet, zato ne stavljam naočare, evo je lična karta. Ja sam građani SFRJ. Znate na šta to liči. To liči na onog komentatora koji je rekao – prošli put kada smo igrali sa Argentinom mi smo ispali u četvrtfinalu posle nerešenog rezultata. Nikada SRJ, a kamoli SCG nije igrala sa Argentinom. Nikada. Dok ljudi ne nauče to da kažu, zato simbolički služi ovaj amandman.
Sigurno će plate biti iste, ali simbolički, za Narodnu skupštinu, za službu predsednika Republike, simbolički to mora da potvrdi Administrativni odbor. To je ključna simbolika. Ovde govorimo samo o tome.
Drugo, nisam prevaren gospodine Krasiću bio, nego sam odmah proverio šta je. Naravno, ima pravo Vlada da greši.
Naravno, u odnosu na to, samo mora da ispravi greške kad joj se skrene pažnja. U odnosu na to je ispravljeno i omogućeno je, jer za ovu državu to je simbolika o kojoj ja stalno govorim. Ova četiri S. Prvo je stabilnost.
Potpuno razumem vaše strahovanje, šta bi se dogodilo kad bi se dogodilo, jer bi se ugrozila stabilnost jedinstvenog sistema podele vlasti. U toj podeli postoji hijerarhija koja nije hijerarhija moći.
Drugo S je solidarnost. Možemo mi međusobno da imamo razumevanje, kao što vi sad imate za mene, što govorim duže od tri minuta, jer i ja često imam razumevanja za druge, da ljudi kažu to što misle da je važno, u nekim trenucima nije dovoljan Poslovnik koji ograničava baš na tri ili pet ili 15 minuta.
Treće S su standardi. Zahvaljujem vam se što insistirate i poštujete standarde.
Četvrto je samopoštovanje. U okviru toga ovo je solidarnost da se vodi računa da se nadoknadi i nadoknađeni su troškovi, RIK ima na raspolaganju novac i radi sada, posledice toga trpi i gospodin Balinovac, ne samo ostali članovi.
Dakle, to su greške. Zašto? Jer toliko toga moramo istovremeno da uradimo. Zato ovi ljudi zasedaju do kasno u noć ovde i ne vredi da se pozivamo na Zakon o radu, često nas upozorava gospodin Momčilov, kaže – izvinite, znate koliko je sati. Znamo da moramo da uradimo više nego što možemo.
Ali kada je u pitanju tolerancija, u toj solidarnosti moram svima da skrenem pažnju, istovremeno se još jednom zahvaljujući na toleranciji i vama, nisu tolerantni ljudi koji su slabi, tolerantni su ljudi koji su jaki.
Kada je dete slabo, ono viče na sav glas. Nema načina da skrene pažnju koliko je ugroženo. Jaki ljudi mogu da tolerišu do određene mere. Onda kažu – više ne može. To važi i za institucije. Tu nema podele na vladajuće i nevladajuće.
Ovo je pitanje zašto je Skupština u okviru podele vlasti najviša jer donosi osnov, zato je ta supremacija. Ali nju čine pojedinačno slabi ljudi. Svaki poslanik ovde ne predstavlja nikog drugog, mada je stigao preko stranaka, nego građane. Građani su slabi u odnosu na državu.
Zato mora da se uvode simbolički izuzeci, da građani budu sigurni. Istovremeno, svi mi zajedno, sve institucije, mi gradimo državu i istovremeno gradimo zaštitu od te države.
Inače, dobijamo kontradiktorne zahteve gde kažete – država mora da zaštiti pojedinca, a još je niste napravili da može da zaštiti, pa su tu često nesporazumi i često se ovde raspravljamo do kasno u noć o tim nesporazumima.
Kada je vaš posao da štitite pojedince ili tu instituciju, vi to morate da radite tolerantno, odgovorno, ali nema odstupanja. Zbog toga sam jasno rekao, ne može predsednik Skupštine da povuče ovaj amandman, jer je u opisu njegovog posla da sve može, ali to ne može.
Kao što sam se ponašao u prethodnim situacijama bilo da sam građanin ili sam vršio dužnost predsednika Republike, postojala je mera gde se kaže sada idem tamo, sada je moj posao da podnesem ovaj amandman, a vaš posao je da u odnosu na to štitite sistem, a ne izuzetke.
Poštujem to što vi radite, ali vas molim, kao tolerantan čovek, za pristojno poštovanje onoga što ovi ljudi ovde rade i što mi radimo, jer je to jedini način da se međusobno dogovorimo i da izgradimo odgovornu državu, a što je u interesu svih, pa ćemo u njoj da nastavimo da se raspravljamo.
Nije ovo posao koji se sada prekida nije, posao ovog saziva, nije posao samo jedne Vlade i jednog predstavnika...