Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je 10 minuta i 25 sekundi. Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. ZORAN OSTOJIĆ: Uvaženi gospodine Novakoviću, koleginice i kolege, LDP se od svog osnivanja zalagala za sporazum sa MMF, jer je to jedina garancija da političari koji su u Vladi neće trošiti narodni novac po svom nahođenju u predizbornim asfaltima.
Sećate se tada kada smo se zalagali, Vlada je bila protiv sporazuma. Sada svi sede u Vladi sa jednim od ministara i potpredsednikom Vlade koji je tada bio protiv sporazuma sa MMF.
Ovo što je moj uvaženi prethodnik rekao je suština zašto ne možemo da glasamo za ovaj zakon, iako smo za sporazum sa MMF, iako je to jedina institucija koja može da Vladu utera u red, da ne troši, ne arči narodne pare radi opstanka na vlasti u predizbornim asfaltiranjima.
Sam ovaj zakon visi bez drugih kompletnih mera kojima će se smanjiti javna potrošnja Srbije i naprosto i ovaj zakon i način na koji se donosi bez te kompletne reforme i poreskog sistema, penzionog sistema, za šta se LDP zalaže, ostaće mrtvo slovo na papiru. Još jedan primer, što zovemo fingirani evropski poslovi, obaveza jeste, evo donećemo je. Nije to samo ovaj primer, ima ih skoro svaki dan, a u suštini se ništa ne menja.
Zaista mislimo da u ovoj zemlji treba smanjiti javnu potrošnju, da budžetski deficit treba da se smanji na 1% ili da ga nema. Jednostavno, kada vi u Vladi budete usaglasili svoja razmišljanja, svoju politiku tada će i ovakav zakon imati šansu za uspeh.
Da bi vi to uradili ili kad bi uradili, vi bi izašli sa kompletnim paketom ekonomskih mera. S jedne strane, vi se zalažete proteklih meseci da se smanji budžetski deficit za ovu godinu, a s druge strane vaš kolega, jedan od prethodnika na mestu ministra finansija, sada potpredsednik Vlade, zalaže se za povećanje potrošnje. Jednostavno, u takvoj Vladi, sa takvim različitim stavovima ne može se voditi dosledna ekonomska politika kakvu Srbija treba da vodi.
Ako u zemljama koje su izvozno orijentisane kao Nemačka, kada pada izvoz zbog stagnacije u evropskoj ekonomiji i ima nekog smisla da očuva tu proizvodnju za izvoz, pa poveća javnu potrošnju. U zemlji koja takvu izvoznu privredu nema, povećanje javne potrošnje i unutrašnje potrošnje apsolutno na dugi rok seče granu na kojoj sedimo. To može samo da dovede još do većeg deficita.
Prema tome, sa žaljenjem konstatujemo da se formalno ispunjava obaveza prema MMF, ali da suštinski boljitka u smanjenju javne potrošnje neće biti. To ćemo vrlo brzo videti kada dobijemo predlog budžeta za sledeću godinu, ili se nadam da ćemo ga dobiti vrlo brzo, a ne kao prošle godine, da čekamo novu godinu sa budžetom.
U svakom slučaju, dok Vlada ne shvati da palijativne mere, parcijalne mere ne mogu da promene ekonomsku situaciju u Srbiji i da dovedu do onoga što svi zovemo nova ekonomija, odnosno izvozno orijentisana ekonomija i ovakvi zakoni biće samo zadovoljavanje forme, ali ne i suštine.