Hvala, potpredsedniče.

Izvinjavam se zbog ovog blagog raskoraka.

Uvažena ministarko Obradović sa saradnicama, dobrodošle.

Poštovane kolege, građani Srbije, danas pred nama je važan set zakona. O tome su govorile kolege, verovatno ja neću reći ništa novo, ali ću se u ime poslaničke grupe SPS osvrnuti na predložene zakona.

Pred nama je set zakona kojima se menjaju rokovi za primenu novog sistema plata u javnom sektoru. Primena se odlaže do 2025. godine, to ste rekli u uvodnom izlaganju. Tim predlozima koji su pred nama odlaže se taj rok za primenu odredbi Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistematskom zakonu i to u delu koji se odnosi na novi model obračuna plata. U skladu sa tim su pomereni i rokovi u Zakonu o zaposlenim javnim službama, Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave i Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.

Da podsetim, u pitanju je prelazak na sistem obračuna plata i drugih primanja i naknada zaposlenih u pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim službama i agencijama čiji je, pre svega, osnivač Republika, odnosno AP ili lokalna samouprava po modelu platnih razreda. U pitanju je, dakle, prelazak na platne razrede i platne grupe u svim sektorima javne vlasti.

Prilikom donošenja sistemskog zakona opredelili smo za primenu platnih razreda i platnih grupa, polazeći od potrebe da se pre svega sve plate u javnom sektoru obračunavaju primenom istog modela koji znači da se za istu vrstu poslova na svim nivoima i u svim delovima javnog sektora prima identična plata.

Za sada se model platnih razreda koristi kod obračuna plata zaposlenih u republičkoj administraciji, što je uređeno Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji je u primeni od 2007. godine.

Prilikom donošenje tog sistemskog zakona i pratećih zakona o platama zaposlenih i pojedinim delovima javnog sektora pre pet godina analize primenjivosti ovog zakona, kao i analiza efekta na budžetsku stabilnost i položaj zaposlenih bile su zasnovana na ekonomskim pokazateljima za 2015. godinu.

Svi ćemo se složiti da je danas potpuno drugačiji pre svega ekonomski, fiskalni i razvojni ambijent u Srbiji, naravno, u korist ovog vremena. Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije iz mnogo objektivnih razloga koje imamo pred nama.

Važno je reći da i kada se krenulo u reformu tog sistema plata znalo se da to niti će biti lak posao, niti jednostavan zbog veliki polaznih razlika u platama za isti rad i isto obrazovanje. Te razlike su negde uočljive, naročito kada se uporede različiti sektori, ali i različiti nivoi vlasti. Dosta je tu nelogičnosti. Možemo čak, čini mi se, slobodno reći i da su neke razlike neprimerene, neke od njih možda i nedopustive ili sigurno nedopustive.

Drugi razlog je složenost sistema javne uprave koja broji preko 450.000 zaposlenih, ako ja imam precizan podatak, i svi se finansiraju iz javnih prihoda. Dakle, zaposlene u javnoj upravi čini obrazovanje, od predškolskog do visokog, zatim policija, vojska, zdravstvo, socijalna i dečija zaštita, pravosuđe, kultura, različite javne službe, direkcije, uprave, javne agencije, kao i državni službenici i nameštenici koji rade u svim granama vlasti. Zatim, tu su i zaposleni u lokalnoj i pokrajinskoj upravi i stoga je jasno da je u pitanju veliki sistem koji je zaista potrebno uskladiti, učiniti ga funkcionalnim, održivim, efikasnim i inventivnim.

Odgovornost države u ovom segmentu je velika jer država je u suštini, osim toga što je njihov poslodavac, koji pri tome i pravno uređuje ovaj sistem, ali ga istovremeno i finansira. Tu je, čini mi se, složenost ovog problema. Jasno je iz prethodnih godina da uopšte nije jednostavno sve ovo ujednačiti ako se polazi od sadašnjih nivoa plata u prosveti ili zdravstvu, svejedno je, policiji, vojsci, plate u lokalnim samoupravama, pokrajinskim ili republičkoj administraciji.

Koliko se da razumeti, ovde postoje i tehničke prepreke za integralni pristup, odnosno informacioni sistem za obračun plata u javnom sektoru koji se sada koristi ne može u potpunosti da podrži novi model, tako da je, pored ostalog, značajna i ova činjenica, ja bih rekla.

Prelazak na platne razrede podrazumeva određene elektronske performanse, odnosno postojanje jedinstvenog informacionog sistema koji omogućava obuhvat svih podataka o platama i njihovu uporedivost, kao i podatke iz kataloga radnih mesta. Tako će se izbeći situacija da su plate za iste poslove na nižim nivoima vlasti ponekad značajno veće od plata za iste poslove na republičkom nivou.

Takođe, ozbiljno je pitanje kako nagraditi zaposlene u pojedinim sektorima i kako, s druge strane, izbeći tu uravnilovku i nagraditi dobre rezultate rada, kako obezbediti napredovanje u državnoj administraciji, koja je veliki i sama po sebi jedan inertan sistem i, ono što je za svaku uređenu pravnu državu važno, kako stimulisati mlade, stručne i inventivne kadrove da se zaposle i ostanu u javnoj upravi.

Plata je, pored karijernog razvoja, svakako jedan od najvažnijeg motiva za rad u državnoj administraciji i o tome, čini mi se, svi zajedno imamo vrlo izraženu svest.

Upravo je zbog potrebe sistematičnog i sveobuhvatnog sagledavanja ovih problema primena modela platnih razreda odlagana i do sada i poslednjim odlaganjem, koje je izvršeno krajem 2020. godine, trebalo je da uvođenje novog platnog sistema završimo do kraja 2021. godine. Međutim, ključna prepreka, čini mi se, da bismo uradili ovaj veliki posao i ispunili ovaj novi zakonski rok svakako je i pandemija Kovida 19 koja je i ove godine i ovaj započeti proces, prosto, ostavila po strani.

Prioritet je svakako bilo spašavanje života i zdravlja naših građana od ove opake i, čini mi se, čak i sada nepoznate bolesti sa kojom se, nažalost, ceo svet, pa i Srbija suočavaju i danas.

Kraj pandemije je i dalje neizvestan, jer svakodnevno stižu vesti o nekim novim sojevima, zahtevaju dalje veliku pozornost društva na potpuno, čini mi se, nove zdravstvene okolnosti.

Osim toga, nova sistemska analiza perspektive platnih razreda trebalo bi da obuhvati i činjenicu da je u toku prethodne i ove godine, baš u vreme kovida, došlo i do povećanja plata u javnom sektoru, pri čemu su posebno nagrađeni zdravstveni radnici koji su poneli najveći teret u suprotstavljanju kovidu.

Ova povećanja, koja nisu bila linearna, takođe zahtevaju formulisanje novih polaznih osnova, odnosno analizu ključnih postavki u sistemskom zakonu koje se odnose na platne razrede. U tom smislu, biće neophodna i nova analiza uticaja novog platnog modela na sve budžetske mogućnosti. Dakle, kao razlog za još jedno pomeranje roka primene novog modela plata vidimo komplikovanost sistema javne vlasti, što zahteva sprovođenje dodatnih i detaljnijih analiza svih usvojenih zakona iz ob lasti plata u javnom sektoru.

Potrebno je da se dodatno razmotre i svi aspekti održivosti predloženih rešenja u svetlu svih značajnijih promena u društvu, o kojima je bilo reči i, pre svega, u fiskalnoj i makroekonomskoj politici države u poslednje dve godine.

Proces ekonomske i fiskalne konsolidacije i bolji ekonomski pokazatelji u odnosu na baznu godinu u kojoj je donet sistemski zakon o platama u javnom sektoru, odnosno u 2016. godini, omogućio je uslove za rast plata u javnom sektoru. Dakle, kretali smo se od postepenog odmrzavanja plata koje su u prethodnom periodu bile i smanjene kako bi trošak javnog sektora bio manji i na taj način se omogućilo društvu da izađe iz one stagnacije i pristupi ozbiljnijim razvojnim reformama.

Taj model ekonomskog razvoja pokazao je svoje dobre rezultate, tako da je Srbija već 2019. godine imala realni rast BDP-a od preko 4%, dakle 4,2% ako se ne varam. U toj godini Srbija je imala i najveći priliv direktnih stranih investicija i takođe u 2020. godini, i pored kovida, Srbija je pokazala fleksibilnost ekonomskog sistema i uspela da različitim programima mera sačuva i privredu i svoje građane.

Povećane su plate pre svega zdravstvu i na rast plata uticalo je i povećanje minimalne cene rade, što je, s druge strane, u izvesnoj meri napravilo disbalans u platama i otežalo uspostavljanje novog platnog sistema.

Svakako će sve ove korekcije, odnosno povećanje plata u javnom sektoru u ovoj i prethodnoj godini uticati i na izradu novih polaznih osnova za ujednačavanje plata i primenu sistema platnih razreda. Inače je model plata u javnom sektoru zasnovan na platnim razredima praksa velikog broja zemalja.

Naš cilj je bio da upravo uvođenjem takvih platnih standarda i budemo bliži tim novim pristupima. Jedna od razvijenijih zemalja koja primenjuje ovaj sistem jeste npr. i Austrija, čak i BiH primenjuje ovaj model, ako imam dobre podatke

Ono što bih istakla jeste da je u Srbiji potrebno na jedinstven način urediti kompletan sistem plata, koji bi podrazumevao i plate javnih funkcionera, odnosno izabranih i postavljenih i imenovanih lica.

O tome smo govorili i u prošlom mandatu mi iz poslaničke grupe SPS, u prethodnim sazivima moj uvaženi kolega Miša Petronijević je vrlo detaljno o tome govorio. I ono što bi suštinski bilo najbolje da se jednim zakonom regulišu plate svih zaposlenih koji se finansiraju iz javnih sredstava, od najviših državnih funkcionera do zaposlenih službenika i nameštenika na najjednostavnijim radnim mestima. Tako bi se eliminisale i određene nelogičnosti u postojećem sistemu plata, u kome postoje izvesne disproporcije i koliko god ne bilo popularno reći ću da nije logično da predsednik države, na primer, ima manju platu od funkcionera javnih agencija, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana, sudije Ustavnog suda, pa čak i od nekih gradonačelnika.

Nije u pitanju samo najviša funkcija u državi, koju sam prosto navela primera radi, već potreba da se definišu osnovni principi koji podrazumevaju da plate moraju biti usklađene sa stepenom odgovornosti za obavljanje javne funkcije, odnosno službeničkog ili namešteničkog posla.

Ono što bi, takođe, trebalo iznova sagledati, jeste sistem napredovanja u službenom sistemu. Zašto to kažem? Zato što je stručnost, odgovornost i posvećenost državne administracije uslov bilo kakve reforme društva.

Administracija je ta koja sprovodi reforme u skladu sa utvrđenim javnim politikama. Ona je i kreator promene i reformskih ideja. Takođe, ukoliko nemate dobre stručnjake u državnim službama, onda ne možete računati na jačanje pravne države, niti na to da država kao servis građana može odgovoriti potrebama svojih građana, a to je apsolutno u obavezi.

Javne službe, bilo da su na nivou države, bilo da su na nivou lokalne samouprave, jesu ogledalo države, i o tome smo govorili bezbroj puta, i vi ste, ministarka, u svojim izlaganjima, i sa pozicije ministra to rekli, ali i u onom periodu kada ste sedeli sa nama u ovoj sali. Prvi susret građana sa državom jeste nedvosmisleno upravo ta državna administracija. U tom smislu je u poslednjih desetak godina učinjeno dosta, modernizacija i digitalizacija, upravo o tome govorio moj kolega Voja Vujić, uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i elektronskih komunikacija, uspostavljanje centralnog registra stanovništva, zatim, elektronsko poslovanje, elektronsko fakturisanje i drugi aspekti unapređenja javnih poslova doprinose, svakako, efikasnijem radu administracije i efikasnijem ostvarivanju prava građana pred organima vlasti.

U ovom sektoru je naš napredak prethodnih godina bio pozitivno ocenjivan čak i od strane Evropske komisije. Napredak u obavljanju svih poslova javne uprave i javnih službi zasluga je i zaposlenih u javnom sektoru. I da pomenem ponovo zasluge zdravstvenog sektora u borbi protiv kovida i zasluge sektora obrazovanja, koji se izuzetno brzo prilagodio okolnostima izazvanim pandemijom kovida i uspeo uz ogromne napore, zaista, prosvetnih radnika, da održi sistem u funkciji. To je velika posvećenost, to je veliki rad, to su velika odricanja i o tome moramo imati svest i prema tome se odnositi, osim sa respektom, i sa odgovornošću dan nagradimo sve te ljude.

Važno je da ceo javni sektor, od bolnica, škola, policijskih stanica, suda, pa do šaltera službe za lokalne samouprave ili službe Narodne skupštine, čine pre svega, stručni, posvećeni, ali i dobro plaćeni službenici. Napredak društva leži na tvorcima reformskih dokumenata, strategija, zakona, a to je upravo sistem javne uprave. I ne smemo nikako potceniti njegovu ulogu.

Iz svega navedenog se da zaključiti da još uvek nije pronađen adekvatan mehanizam za primenu novog modela obračuna plata i da je potreban dodatni rok, koji ste vi, ministarka, predložili. Verujemo da ste odlično procenili da se ovaj posao ne može završiti za godinu dana. Zapravo, da budemo potpuno iskreni na temu, možda i može, ali pretpostavljam naopako i ne onoliko racionalno koliko to zahteva.

Dakle, nije ovde izostalo prostora da se zatrčimo kao vladajuća većina i politički profitiramo, ali to nije namera i to nije krajnji cilj, posebno imajući u vidu da nam je i naredna godina, osim što je i referendumska i izborna, može biti i bojim se da će biti dodatno opterećena Kovidom-19, verujem da je rok koji se traži, odnosno 2025. godina, optimalan, i da više nećemo imati potrebe da ga produžavamo, te da će spremnost za primenu tog modela u 2025. godini biti potpuna.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predloge zakona iz oblasti plata u javnom sektoru i učiniti sve što je do nas, a da se može uraditi da jednostavno dođemo do platnih razreda 2025. godine, na onaj kvalitetan način na koji smo, čini mi se, kao vladajuća većina uradili sve i u periodu iza nas. Prosto, nema potrebe srljati u politikanstvo zarad brzih političkih poena, koji dugoročno građanima Srbije ne obezbeđuju nikakvu stabilnost. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvažena gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, ja ću zaista iskoristiti najkraće moguće vreme od vremena koje pripada poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije, pre svega, a da se izvinim zato što nas danas nije bilo, ali pod opravdanim okolnostima.

Ovo je važna tema i sigurna sam da su kolege govorile na najkvalitetniji način o svemu onome što je pred nama u vidu zaključaka, a na temu Izveštaja Evropske komisije.

Ne mogu, a da ne ponovim ono što ste rekli, uvažena premijerko, a to je da možda najveću gorčinu i taj gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da su stalno prisutni ti dvostruki aršini, da se na Srbiju uvek gleda iz nekog ugla koji nije realan, da mnogo često čujemo identično upozorenje za Beograd i Prištinu, iako je velika razlika između onoga što rade Beograd i Priština.

Naspram Beograda koji je spreman da razgovara o svemu stoji Priština koja, osim što nije spremana da razgovara i ono što je nekada dogovoreno apsolutno ne želi da implementira.

Naša rešenost, i o tome smo govorili proteklih godina dana kada je u pitanju evropski put je jasna. Mi nemamo dilemu, i smo bezbroj puta rekli kao vladajuća većina i kao skoro svi poslanici u ovoj sali, ali sa druge strane, nekako izostaje to poštovanje, nekako teško čovek podnosi momenat u kome je Izveštaj evropske komisije dobar, ali se otvaranje klastera odlaže pod nekim izgovorima koji su potpuno neopravdani, pod izgovorom referenduma koji smo raspisali pre dva dana.

To je u stvari ta priča koja je teška, koja se teško vari, koju svi kao ljudi teško podnosimo i ne možemo da razumemo. Ali, sa druge strane, pomenuli ste možda najglasniju od njih koja ima, ja sam ubeđena, lične motive. Decenijama unazad mi gledamo sve te istaknute kupljene glasnogovornike onoga što bi trebalo da bude ideja Prištine. To više nije to njihovo nezavisno Kosovo, to je nažalost, velika Albanija koja nije opasnost samo za Srbiju, opasnost je za ceo region i opasnost je upravo za ovu Evropu koja, gotovo sam ubeđena u dobroj meri ne prepoznaje tu opasnost ili misli da se neće dogoditi.

Ne možemo mi da zaustavimo ljude koji su kupljeni da se bave na način na koji se bave. Međunarodnom politikom nećemo nuditi više novca jer ga nemamo za razliku od Prištine da bismo obezbedili sredstva mi nismo trgovali ni ljudima, ni organima, nismo ubijali, nismo proterali, nismo rušili, iza nas nije ostalo ništa od toga. Njima se sve oprašta.

Sa jednom čvrstom verom, pre svega u ljudskost i u to da će se promeniti vreme koje je pred nama, da će se promeniti odnos, da će proraditi svest, da će prevagnuti onaj razum koji u Evropi postoji, da ne budemo nepravedni, ima među evropskim zvaničnicima onih koji vrlo razumeju o čemu se ovde radi, nadam se da će prepoznati šta je tamna strana, a šta svetla cele ove priče i čvrsto verujem da ćemo sve što budemo uradili od ovog trenutka pa na dalje, kao što je sve što smo do ovde uradili išlo u prilog da Srbija ide uzlaznom putanjom i to se vidi, da smo konstruktivni saradnik, da smo uvek za razgovor, da smo tvorci ideje o „Otvorenom Balkanu“, možda u nekom trenutku prevaziđu sebe, prepoznaju našu dobru volju i odluče da je poštuju uprkos bilansu na privatnom računu bilo koga od njih.

Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako u danu za glasanje podržati zaključke koje je Odbor predložio i verujem da je gospođa Kovač sa svojim Odborom to uradila do perfekcije, kao i uvek do sada, opet kažem, u nadi da ćemo o nekom sledećem izveštaju razgovarati sa možda manje gorčine nego što to, nažalost, imamo razloga da bude sada. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče, poštovane kolege, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, drage građanke i građani Srbije, ovo su ceo dan konstruktivni razgovori, pokušaji, pre svega, rekla bih, svih mojih kolega da demantujemo sve ono što je rečeno na temu ustavnih promena o kojima danas razgovaramo.

Čak i kada bi neko došao tek danas u Srbiju, ne znajući šta je stanje, prepoznao bi da nam se bliže izbori zato što jedan procenat onih koji bi da učestvuju u političkom životu Srbije ne bira sredstva da proba da skupi jeftine političke poene.

Kako se to radi? Politikanstvom koje je mahom nedopustivo, a sigurno je nedopustivo kada govorite o ustavnim promenama, o ustavnim amandmanima, o zakonima koji su važni, pre svega, za građane i nedopustivo je na taj način probati da obmanete sveukupnu srpsku javnost, prvo, zato što moram da kažem da je moj utisak da se to teško radi, jer naši građani apsolutno nisu podložni tome da im tumačite bilo koji akt, koliko god imali potrebu da ga na svoj način pročitate i da pomeranjem zareza promenite suštinu onoga što piše, ali da ne bih zvučala kao da ne govorimo o temi, vratiću se na ono što je osnov, a to je da je Ustav najviši opšti pravni akt u sistemu opštih pravnih akata jedne države i da se kao takav smatra osnovnim zakonom. Uređuje najbitnije odnose u državi, a pre svega samu državnu organizaciju i ovlašćenja državnih organa, kao i slobode i prava građana. Zato svi ostali zakoni koji se donose u Skupštini Srbije moraju biti usklađeni sa ovim najvažnijim zakonom, to jest sa Ustavom Republike Srbije.

Nije nemoguće da ustavne promene predstavite kao nešto što Srbija mora da uradi. Ne, ne mora. Niko u ovoj sali ne mora da uradi ovaj posao zato što je nekome obećao.

Kao narodni poslanici dobili smo poverenje građana, jer smo govorili o tome da nam put u EU jeste važan, jeste prioritetan i da ćemo uraditi sve da se pridružimo evropskoj porodici. Kada danas kažu da ovo moramo da promenimo, oni koji su prvi, ali moram da kažem, obmanuli srpsku javnost pre 20 godina, to nije velika istorijska distanca. Na krilima te priče o blagodetima Evrope su obmanuli srpski narod i doveli do toga da im se jednom davno ukaže poverenje. Ozbiljan procenat njih danas govori o tome kako smo mi neki podanici koji nešto moraju. Tada nisu uspeli da razgovaraju o pristupanju EU, osim da prepričavaju neka, pre bih rekla, kafanska dogovaranja sa jednim procentom njihovih evropskih prijatelja, uslovno rečeno, koji jesu ili nisu imali autoritet. Danas Srbija ima precizan evropski put i vrlo zna šta hoće, kao što vrlo zna šta nikada neće, pa je drugo što su probali da nametnu kao dilemu građanima da nas optuže da ovim menjamo Ustav Srbije, možda da iza toga sakriveno stoji neka namera o odricanju od Kosova i Metohije.

Treće, govorio je o tome moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, a čini mi se i prof. Žarko Obradović, da ustavne promene imaju veze i sa Rio Tintom i sa tom vrlo popularnom pričom u poslednje vreme, koja opet ima svoje početke ne zahvaljujući ovoj vladajućoj većini. Čak i ako bi se desilo da na glas kažu – dobro, možda su dogovori sa Rio Tintom bili naša greška, imalo bi baš smisla mnogo više nego da nas danas optužite kako ulazimo u ustavne promene zbog, zaboga, Rio Tinta.

Šta se zapravo menja u Ustavu Srbije, o tome su govorili pravnici. Ja ću to sigurno manje stručno uraditi, nego što su govorile moje kolege koji poznaju, pre svega, i koji su diplomirani pravnici, stručni tim koji se time bavio, radna grupa koja je formirana upravo da bi ustavne promene bile kvalitetnije i da bi ustavni amandmani bili napisani baš onako kako će biti na korist narodu Srbije, u čije ime će sve buduće izbrane sudije donositi presude, a onda se pojavila i ta teza kako u ime naroda, ako je Skupština isključena iz izbora sudija i moglo bi da se i to dovede u pitanje, da ne stoji činjenica da će četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika birati upravo Narodna skupština Republike Srbije.

Šest od 11 članova biće izabrano iz redova pravnika i biraće među sobom svoje kolege. Nadam se ili sam sigurna da će biti dobro pripremljeni za to da nekome od svojih kolega ukažu poverenje, potpuno svesni šta to treba da znači i jedan ili jedanaesti će svakako biti predsednik po funkciji, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kako će se to zvati nakon ustavnih promena.

Zašto mislim da je važno? Koliko god da mi u startu kao nekom ko je ekonomista možda bilo pitko čak da se prvi put sudije na funkciju biraju tako što će ih birati Narodna skupština Srbije, ali sam se onda setila, i pomogli su mi čak ljudi i u tome, mislim da je govorio danas prof. Žarko Obradović, koliko je znala da bude zloupotrebljena politička moć u parlamentu Srbije, koliko je te 2000. godine došlo do političkog obračuna sa strukom i čini mi se tada, kada je po svaku cenu promenjen ogroman broj sudija pod pretpostavkom da su služili, kako su govorili, bivšem režimu, trajno poremećena slika stručnosti ove grane vlasti koja ne bi smela da bude dovedena u pitanje nikako, sa svih tih pozicija smo danas optuženi, iako praksa, koja bi trebala da stvara bojazan od ovakvih poteza, upravo jeste iz perioda u kome je vladala ova garnitura koja danas kritikuje sve nas i sve ustavne promene.

Nema potrebe da ja kažem da ćemo podržati predložene ustavne promene, predložene ustavne amandmane, ali želim da kažem nešto drugo građanima Srbije, da na predstojeći referendum izađu i odgovore na referendumsko pitanje, izađu i kažu da su razumeli da se ovim promenama želi doprineti pre svega efikasnosti i nezavisnosti sudstva kao jedne od tri grane, jer ono što je osnov kada govorimo o tri grane vlasti, odnosno zakonodavnoj, koju predstavljamo mi, izvršnoj i sudskoj, koja u svom opisu mora od početka do kraja biti apsolutno nezavisna, ove promene idu u prilog nezavisnijem i stručnijem pravosuđu. Gotovo sam sigurna da će sami među sobom uvaženi pravnici, sudije, tužioci izabrati najbolje zato što će snositi odgovornost za sve ono što eventualno ne bude dobro.

Do sada je možda bilo osnova i da se sakrije iza nekih političkih odluka. Mislim da nakon ovih ustavnih promena više tu mogućnost nemaju. Moraće za svoju stručnost da odgovaraju potpuno i za svoje postupke pod okolnostima da će zaista među sobom ukazivati poverenje jedni drugima.

Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, ja ću iskoristiti priliku da vam se zahvalim, najpre vama koji sedite u ovoj sali na rečima iskrenog saučešća koje ste uputili, a onda i svim građanima koje su svoje saučešće uputili nama iz SPS, imajući svest da smo zaista izgubili najboljeg među nama.

Nekako, imam veliki dug prema tom čoveku i nikada dovoljno velike reči da o njemu nešto kažem. Nisam verovala da ljudi poput Milutina Mrkonjića mogu da odu zato što je uvek dolazio kada nam je najviše trebao.

Kada smo se poslednji put čuli, rekao mi je „Dobro sam, vidimo se na sledećoj sednici“ i čini mi se da je to jedino obećanje koje neće održati.

Pretpostavljam da je otišao na neko lepše mesto, možda tamo fale projekti nekih nebeskih mostova, a ako i fale, Milutin Mrkonjić će ih napraviti.

Putuj dobri moj ćale tamo gde te čekaju prijatelji. Srbija je sa tobom izgubila mnogo i ne samo Srbija, nego mogu komotno reći ona Jugoslavija koju si do poslednjeg dana svog života voleo i verovao u nju jer si bio pacifista.

Na današnjem dnevnom redu, proširenje sastava RIK sa šest članova i šest zamenika iz reda vanparlamentarne opozicije. Govorili su o tome moje uvažene kolege i Đorđe Milićević i profesor dr Žarko Obradović, iz prve ruke rekla bih, jer su obojica učestvovali u tom međustranačkom dijalogu i preneli ona iskustva koja su doživeli.

Mi smo ih često u poslaničkoj grupi slušali kada se sa tih razgovora vrate bezmalo šokirani sa svim onim što su mogli da čuju kao zahtev ili što su doživeli kao eventualni pritisak da se pomogne tim nerealnim zahtevima koji su upućivani.

Ovi predlozi su plod, pre svega, jednog međustranačkog dijaloga koji je prethodnih meseci intenzivno i uspešno vođen pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića.

Znamo da je dijalog vođen na dva koloseka, sa učešćem i bez učešća evroparlamentaraca, pokazali smo kao vladajuća većina, uprkos svim kritikama, potpunu spremnost da razgovaramo i potvrdili taj svoj stav da za bilo koga od nas dijalog nema alternativu. Uvek je bolje razgovarati, jer iz razgovora, kolike god bile naše razlike, naći ćemo neko rešenje.

Sigurna sam da će ovo unaprediti naš sistem kao što sam sigurna da će jedan deo srpske opozicije, koji je svestan koliko je važno biti možda opozicija nekoj političkoj stranci, nekoj političkoj partiji, ali ne državi u kojoj živite, kada postanete opozicija sopstvenoj državi, onda to znači da je prevladao lični interes. Kada prevlada lični interes, onda nema nacionalnog. Kada nema nacionalnog interesa, onda nam je najugroženije ono što nam je najsvetije, a to je južna srpska pokrajina.

Ovo potpuno svesno kažem jer se bojim da bi nekim odbijanjem, nekim čudnim dijalogom, nekim čudnim zahtevima vrlo brzo uspeli da se dogovore sa onima koji prema nama imaju zahtev koji nikada nećemo moći da ispunimo kao ljudi, najpre vaspitani ljudi, a onda rodoljubi i patriote, jer smo tako odgajani.

Svašta su govorili, pa i da izbori nisu demokratski, pa i da ovaj saziv Skupštine nije legitiman i zašto bi bio, lakše bi bilo da ne učestvujete na izborima ako procenite da nemate šanse ili da su vam male, pa da onda sa te pozicije neučešća i potencijalne pretpostavke ili lične projekcije kako bi to moglo da izgleda, probate da obezvredite bilo koga od nas ko je dobio poverenje građana. Potpuno se slažem, svako ima pravo da nam veruje-ne veruje, da mu se dopadamo ili ne dopadamo. Međutim, često svi zajedno, neki naročito pojedinačno, trpeli smo najbrutalnije uvrede samo zato što možda sedimo u ovoj sali.

Ovo je jedan od koraka, jedan od ustupaka koje smo napravili kao vladajuća većina, sa željom da zaista olakšamo svima koji sebe smatraju političkim faktorom u Srbiji, da dobiju poverenje građana, da sednu u ovu salu i bore se za one ljude koji su im poverenje ukazali.

Nema nikakve dileme da onako kako smo učestvovali u dijalogu pre svega kao državotvorna i odgovorna partija tako ćemo i u danu za glasanje podržati predloge koji su pred nama i uraditi sve ono što je do nas kao poslanika SPS, a da nam svako sutra koje dolazi bude mirnije, stabilnije, bez mogućnosti da bude zloupotrebljeno u lične svrhe, bilo koga, jer ono što smo najmanje u životu i voleli i radili to je da budemo lični naspram interesa Srbije zbog koje smo u teškim godinama i formirali SPS. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažena gospođo Gojković, potpredsednice Vlade Republike Srbije, ja delim vaše zadovoljstvo kada je u pitanju današnja sednica i izbor Nacionalnog saveta za kulturu. Navešću nekoliko razloga zbog čega je to tako.

Najpre, dugo smo čekali, a vi i ja se toga sećamo, na pun sastav Nacionalnog saveta za kulturu. Potpuno ste u pravu, u svom uvodnom izlaganju ste rekli sve detalje koji su iza nas kada je u pitanju ovaj savet i nemogućnost da on funkcioniše i ispuni svoje obaveze, pre svega činjenicom da je bio u nekom okrnjenom sastavu, čini mi se 600 od, koliko je tada trebalo da bude članova, ja i nemam taj podatak u glavi, 19 jel tako? Prosto, nisam smela da rizikujem da li je 17 ili 19, ali znam da je to bilo mnogo manje i od polovine, a kamoli od ukupnog sastava.

Jedno je mnogo važno da, čini mi se, shvatimo kao nacija, a to je da kultura ne sme biti predmet političkih obračuna. Kultura ne sme biti predmet politikanstva. Kultura bi morala da bude iznad svega toga upravo zbog svega onoga što Srbija baštini, zbog svega onoga što je srpska tradicija.

Neretko smo dolazili u situacije, kao Odbor za kulturu skupštinski, kao pojedinci, kao ljudima kojima je stalo, da ne razumemo zašto je neko uporno protiv. Zašto ne dozvolite da se makar i napravi greška? Onaj ko radi on ima pravo da greši. Pročitali ste spisak kandidata, predlagali su ih, i slažem se sa vama, moglo je da bude šire, mogli su da izađu iz okvira svojih institucija, imali su tu mogućnost, možda čak i obavezu da prepoznaju da treba da prošire spisak tih imena, ne verujem, da je bilo lagano svesti ovaj spisak na 11 ljudi, sve su to objektivne okolnosti, ali se prosto nisu desile.

Mi danas imamo biografije ljudi koji po onome što sam ja uspela da pročitam, a pročitala sam studiozno svaku od njih, zaslužuju poverenje. Najpre su ga, pretpostavljam i sigurna sam, zaslužili u institucijama koje su ih predložile kao takve, a onda zaslužuju i šansu od nas da eventualno pokažu kako će sve to izgledati kada napokon budemo imali Nacionalni savet za kulturu. To je ona situacija koja me raduje, jer smo u vremenu iza nas imali period kada prosto nismo imali Nacionalni savet za kulturu.

Govorilo se ovde i o sredstvima izdvojenim, kada je u pitanju budžet za 2022. godinu, i ja sam neko ko je čak onako neobjektivno, krajnje subjektivno tražio 1,5% ukupnog budžeta za kulturu. Svi bi se mi tome radovali, i nema nikakve dileme da bismo rado glasali za to i da biste vi rado raspodelili taj novac, i sigurno kao resorno ministarstvo znali kome i kao to treba da ide. Prosto, opterećeni svim onim što je iza nas, mislim da smo održali taj kontinuitet da obraćamo pažnju na kulturu što je u dobroj meri bila situacija koja se nije dešavala i moramo da se osvrnemo na to.

Ja pamtim, a pamtite i vi, jer ste u to vreme bili predsednica Skupštine Srbije, moju uvaženu koleginicu Miru Dragaš i dragu prijateljicu, koja je toliko puta apelovala u nekom periodu pre kada smo imali iz ukupnog budžeta Republike Srbije 0,54%, 0,56% je odvojeno za kulturu i to je bila ekstremno malo.

To ne znači da želim danas da kažem da je ovo što danas imamo mnogo, ali je daleko više. To ne znači da mislim da nećemo doći do toga da budžet za 2023. godinu bude daleko iznad 1% namenjen za kulturu, samo se nadam, kao i vi, da nećemo imati vanredne okolnosti koje će uticati, ne na to da kultura bude na udaru, nije kultura bila na udaru ni sada. Ja ako se ne varam, a vi mi pomozite, trebalo bi da u narednoj godini počne izgradnja koncertne dvorane, možda smo to negde predvideli kao još jedan od iskoraka koji nije mali. Nemojmo da merimo to kroz jednu grubu matematiku, opet kažem, niko ovde nije ni presrećan, ni prezadovoljan, mi smo samo racionalni kada je u pitanju ono čime raspolažemo i čvrsto verujem da ćemo svi zajedno sa svim svojim kreativnim idejama, jer sve što se danas čulo u ovoj sali ide u prilog poboljšanju situacije kada je u pitanju kultura informisanja, odnosno konkretno kultura kojom se danas bavimo.

Da li će Nacionalni savet za kulturu u kome ćemo u danu za glasanje, nadam se, pokloniti poverenje, odgovoriti svom zadatku, to u ovom trenutku zaista ne znam, mogu da se nadam, ali ne mogu da tvrdim.

Ono što je sigurno jeste da kada postoji rešenost da sve ono što se ne radi profesionalno kaznite, onda imate mogućnost da ispravite grešku ako se čak i dogodila. Najveća greška bi bila da smo došli do kraja i ovog mandata bez da smo bili rešeni da izaberemo Nacionalni savet za kulturu, a ako smo u imenima možda negde i promašili, iako predlagači konkretno nismo mi, konkretno niste čak ni vi iz Ministarstva za kulturu i informisanje, pre ste bili neki, rekla bih, filter za sve ono što je stiglo u predlozima, i da li je naneta neka nepravda? Da, pretpostavljam da jeste. Da, sigurna sam da ima eminentnih, kulturnih radnika, važnih imena koja zaslužuju svaku počast, ali prosto u ovom trenutku to izgleda ovako.

Sigurna sam da onaj ko želi da doprinese, on nađe način. Dakle, onaj ko hoće da uradi on nađe način, onaj ko neće, on traži izgovor. Ne bih tražila izgovore nikada u životu, uvek mi je bilo nekako lakše da budem izložena kritici zato što sam i pogrešila, ali sam nešto uradila.

Zato zaista mislim da je ovo važan dan, da je Nacionalni savet za kulturu jako važan i presudan i da je dobro što smo u sklopu svih donetih zakona koji su iza nas, ali i u sklopu jednog zakona koji je ispred nas i o kome ćemo razgovarati uskoro, a to je Zakon o kulturnoj zaostavštini, odnosno nasleđu, koji je takođe beskrajno važan, koji je u svojoj prvoj fazi, ja mislim u prvom pojavljivanju, naišao na najoštriju kritiku zbog jedne, ja bih rekla, tehničke stvari koja je možda i promakla, ili je naš stav iz duše prenet na papir na način na koji oni drugi koji nemaju takav stav, ne umeju baš da ga razumeju, nego traže sve ono što ne valja.

To je nešto o čemu sam i juče govorila, a to je da kada želite da po svaku cenu kritikujete, uvek imate osnova za to. Apsolutno sigurno ćete naći i u ovome danas nešto što bi moglo da bude osnov za kritiku. Ja spadam u kategoriju ljudi koji želi da veruje, pripadam poslaničkoj grupi SPS koja je uvek donosila odluke i podržavala odluke koje su isključivo i samo za dobrobit građana Srbije i to će biti zbog koga ćemo podržati vaš predlog kandidata za Nacionalni savet za kulturu i u danu za glasanje svakako ukazati svoje poverenje. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Nedimoviću, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege i, pre svega, građani i građanke Srbije, moj uvaženi kolega Bora Kovačević govorio je o važnoj temi, koje se ja, nažalost, u svojoj diskusiji neću dotaći, ali hoće moja draga Dijana Radović, i to sa pozicije nekog ko sigurno sve na temu poljoprivrede zna bolje nego ja.

Ali, hoću kao odgovorni narodni poslanik i, pre svega, pripadnik SPS, govoriti o važnom paketu zakona koji je danas pred nama. Poreski zakoni, mogli bismo reći da oni prate prihodnu, ali u dobroj meri i rashodnu stranu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, koji smo juče doneli. Danas zapravo pravno uređujemo prihodnu stranu tog budžeta izmenama seta poreskih zakona koji treba s jedne strane da obezbede optimalne budžetske prihode, a sa druge strane, da budu stimulativni za privredu i olakšavajući za građane, posebno u ovim godinama pandemije, koja je, sto puta smo to čuli i ponoviću, promenila lice ukupne privredne delatnosti i ekonomskog napretka ne samo kod nas, već u celom svetu. Čak smo odgovorili najkvalitetnije na jednu takvu situaciju.

O tome se juče govorilo mnogo. Govorilo se o kvalitetu budžeta za 2022. godinu. Sigurna sam da nismo rekli sve prednosti donetog budžeta, da nismo zapravo ni stigli.

Juče smo uglavnom govorili o tome kako će se trošiti budžetska sredstva, odnosno o strukturi troškova opšte države. A danas ćemo se posvetiti zakonima koji treba da obezbede prihode u budžetu.

Takođe, tema današnjeg pretresa jeste i novi Zakon o budžetskoj inspekciji, koji treba da obezbedi, pre svega, efikasniju kontrolu zakonitog trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima javne vlasti, čime se pojačava odgovornost prema poreskim obveznicima.

Kada je u pitanju poreska politika i poreski sistem, treba naglasiti njihovu ulogu u obezbeđivanju makroekonomske i budžetske stabilnosti, kao i njihov uticaj, pre svega, na privredni i ukupan ekonomski razvoj.

Poreska politika je jedan od najznačajnijih instrumenata država kojim se može efikasno delovati i na privrednu i na razvojnu strategiju zemlje, a time i na brži ekonomski i privredni rast. Stimulativnom politikom, poreskom pre svega, stvara se povoljan privredni ambijent za privlačenje investicija, jer je za svakog investitora stabilna i predvidiva poreska politika jedan od glavnih motiva pri donošenju odluke o investiranju.

To se odnosi naročito na strane investitore zbog kojih smo u nekoliko navrata u prethodnom periodu bili i kritikovani. Vreme je pokazalo koliko su kritike bile bez osnova i dobro je da se sa tom politikom i nastavilo.

Predvidivi i stimulativan poreski ambijent, a posebno poreske subvencije koje se obezbeđuju privrednim subjektima jesu važan faktor poslovanja i moraju postojati, zato država i treba da vodi stabilnu i predvidivu poresku politiku koja uvek u dužem periodu daje razvojne benefite.

Poreske povlastice i građanima i privredi vode i ka ujednačavanju regionalnog razvoja i ka smanjenju socijalnih razlika. Dakle, poreska politika je jedan vidljiv društveni korektor i treba je tako strateški i tretirati.

Srbija nedvosmisleno posvećuje ozbiljnu pažnju reformi poreskog sistema, koji upravo treba da predstavlja stimulativni ambijent, a istovremeno i da obezbedi dovoljne prihode za različite budžetske troškove, odnosno rashode, predviđene Zakonom o budžetu, a kojima se finansiraju funkcije države i njenih subjekata.

U tom smislu je paket poreskih zakona koji je pred nama podložan tome, ili ga bar ja posmatram kao dalji napor države da dobro bilansira i prihodnu i rashodnu stranu budžeta, ali i da pokaže brigu prema privredi i građanima, što je apsolutna obaveza.

Pred nama su i izmene zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, pred nama su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i novi zakon o budžetskoj inspekciji, čime se zaokružuje planirana poreska politika za narednu 2022. godinu, sa jednom poreskom strukturom koja je usklađena sa mogućnostima i privrede i građana.

Verujemo da su poreske projekcije u kontekstu budžetskih prihoda realno planirane, a to je sve i iskazano u juče usvojenom budžetu.

Ono što treba naglasiti jeste da pored dobro projektovanih stopa oporezivanja i poreskih olakšica, fiskalna disciplina, jedan od najuticajnijih faktora redovnog punjenja budžeta, odnosno od uticaja je na budžetsku sigurnost zasnovanu na realnim prihodima.

Poreska politika u ovoj, a očekuje se da će biti i u narednoj, 2022. godini, doprineće u dobroj meri povećanju ulaganja u razvoj i tu pre svega mislim na infrastrukturne projekte i subvencije privredi, o čemu je takođe bilo reči u raspravi o predlogu budžeta.

Takođe, fiskalna disciplina je uprkos kovidnoj godini omogućila i povećanje plata i penzija u ovoj godini, a povećanje je, i to ne malo, planirano i u narednoj 2022. godini.

Zato ću najpre kratko prokomentarisati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se, pored ostalog, predlaže povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je cenila napore određenih kategorija zaposlenih u proteklom izuzetno teškom periodu kovida i opredelila se za povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, odbrani i ustanovama socijalne zaštite za 8%, a ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava plate će se povećati za 7%, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Inače, plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou opšte države.

Takođe, zakonom je unapređen i sistem centralizovanog obračuna primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Kada je u pitanju porez na dohodak građana treba istaći da su ponuđena zakonska rešenja plod potrebe harmonizacije naše poreske politike sa evropskim standardima, mada se može reći da poreske politike nije uvek lako usklađivati, jer se prosto poreska politika smatra u jednom delu i suverenitetom svake države.

Ovaj zakon nudi nekoliko stimulativnih rešenja i mislim da su o njima govorile kolege pre mene. Najpre, to je to fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade i stimulisanje zapošljavanja uvođenjem novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i produženjem perioda primene postojećih olakšica.

Predloženo je i povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje osnovica oporezivanja zarade, kao i iznos poreza po tom osnovu. To je jedan od načina da se obezbedi manje fiskalno opterećenje prihoda koja fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova za poslodavce.

Mnogo je važnih odluka doneto kroz ove poreske zakone, ali interesantno da se javnost protekla dva dana bavila svim samo ne ovim o čemu govorimo danas, sve je bilo važnije, i zakon o eksproprijaciji, koji je tumačen na različite načine, ili da ne kažem svojevoljno, onako kako nekome odgovara, i zakon o referendumu, koji takođe ima različita tumačenja. Nije nam prvi put, često se dešava da sva zakonska rešenja koja se ovde donose ili su predložena budu analizirana iz onog ugla iz kog vam se to dopada, da ne kažem da je dopustivo da ga koristite u političke svrhe i kao dobar osnov za politički obračun. Ali, neću na to trošiti vreme, zato što treba da ostavim vreme i za svoje kolege.

Moram da kažem da izmenama Zakona o porezima na imovinu uvodi se novi način oporezivanja motornih vozila, o tome je, čini mi se, kolega Bačevac govorio baš detaljno, tako što će se, umesto po snazi, motorna vozila oporezivati po navršenoj godini starosti vozila iskazanu koeficijentom starosti, uz primenu progresivne poreske skale. Meni se čini da je ovo pravedniji poreski model.

Iz ovog paketa bih skrenula pažnju još na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se smanjuje stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, produžava se period primene postojećih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i uvode nove olakšice za zapošljavanje određenih kategorija lica. Stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjuje se sa 25,5% na 25%, pri čemu se sada poslodavac rasterećuje za 0,5% doprinosa za PIO, koji se plaća na teret poslodavca i sada će plaćati 11% umesto 11,5%, što u masi sredstava predstavlja značajno rasterećenje poslodavca.

Predlog zakona ustanovljava izuzetno progresivnu povlasticu odnosno oslobađa od plaćanja doprinosa za PIO za novozaposlene radnike. Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima u periodu od 1. 1. 2019. godine do 28. februara 2020. godine oslobađa se potpuno, odnosno 100% obaveze plaćanja doprinosa za obavezno PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca za zaradu tog novozaposlenog lica, isplaćenog zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Činjenica je da naše poreske vlasti, odnosno Ministarstvo finansija, nastoji da reformom poreske politike rastereti pre svega poslodavce kako bi bili motivisani na nova zapošljavanja, što jeste jedan od ciljeva ekonomski razvojne politike naše države. Da je ovakvo strateško opredeljenje dobro, pokazuju i dosadašnji rezultati. Stopa nezaposlenosti je u privih osam meseci 2021. godine iznosila 48,3% što je povećanje za 1,9 u odnosu na prvi kvartal ove godine. Priznaćemo da je ovo više nego dobar rezultat, imajući u vidu opštu krizu izazvanu kovidom.

Na kraju, a o tome je govorio moj uvaženi kolega Radenković, analizirajući sve predložene poreske predloge, možemo konstatovati da je pre svega kontinuitet stimulativne fiskalne politike dao dobre fiskalne i razvojne rezultate. To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko Obradović, razgovarali smo o našem amandmanu bar u jednom delu i kada je bila rasprava u načelu. Vlada je odlučila da odbije amandman i ja to poštujem, ali prosto osećam obavezu da još jednom obrazložim zašto smo uopšte došli na ideju da kao poslanička grupa SPS podnesemo ovaj amandman.

Dakle, amandman se ticao toga, odnosno naš predlog je bio da Zaštitnik građana po obrazovanju, tj. po struci bude diplomirani pravnik. Bez obzira na sve druge kumulativne uslove koji se u principu traže za sve javne funkcionere koje bira Narodna skupština, a to je da su državljani, da nisu osuđivani, da imaju određeno iskustvo u oblasti za koju se biraju, svuda se traži i određena, negde bliže definisana stručna sprema. U tom smislu smo prosto mislili da je neophodno, nužno, kako god hoćete, da se na mestu Zaštitnika građana nađe neko ko je diplomirani pravnik.

Moja uvažena koleginica Dunja Simonović Bratić govorila je čak o tome da ima prostore da se i kao jedan od uslova možda postavi i to da ima položen pravosudni ispit, što ne bi bilo manje, nego više, ali svakako stojimo pri našem stanovištu.

U Predlogu zakona o Zaštitniku građana uža stručnost nije bliže definisana i nama se može desiti da konkuriše i poverenje dobije i neko ko je saobraćajni ili poljoprivredni inženjer. Ovim ne želim da uvredim bilo koga, niti da umanjim vrednost bilo kog fakulteta i bilo kog visokog obrazovanja, ali zaista pod okolnostima da su poslovi Zaštitnika građana ipak uže vezani za pravne procedure, mislili smo da je važno najpre i primarno poznaje pravo odnosno bude diplomirani pravnik.

Vlada je u svom mišljenju kojim je odbila naš amandman, pored ostalog navela da ombudsman snagom svog autoriteta ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima i utvrđuje nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa uprave.

Složićemo se da iako se formira stručna služba ombudsmana koja mora savršeno da poznaje Ustav, zakon, manjinska i građanska prava kako bi mogla da konstatuje da zakon nije poštovan, ipak smo smatrali da uz svo poštovanje, opet kažem, drugih profesija, i za samog Zaštitnika građana jeste važno to pravničko znanje.

U krajnjoj liniji on mora da potpiše svaki akt i stane iza prvih stavova svoje službe pre svega i mi i dalje verujemo da rukovodilac, bez obzira na specifično znanje o ljudskim i manjinskim pravima mora da ima i pravnička znanja.

Namera je bila da sledimo dobru praksu drugih država koja obezbeđuje i autoritet Zaštitnika. Složićemo se takođe da je autoritet ovako značajne i Ustavom definisane funkcije prevashodno autoritet znanja.

Naravno, ne isključujemo ni u jednom trenutku sve ostale reference koje se zahtevaju, niti mislimo da su manje važne kada je u pitanju vršenje javne funkcije Zaštitnika građana, ali nam se činilo da je previše široko definisana stručna sprema i da je postupak izbora Zaštitnika građana može prosto da usporava.

Niko ne može u ovim okolnostima i sa ovakvim zakonom sprečiti ni jednog likovnog umetnika koji ima desetogodišnje iskustvo u zaštiti ljudskih prava, kroz aktivnosti u nekoj nevladinoj organizaciji, da konkretno konkuriše.

U pitanju je ozbiljna državna funkcija. Produžili smo mandat na osam godina, ako se ne varam odborski amandman ostavlja mogućnosti i da se mandat ponovi. Tako da smo, pre svega vođeni time, zaista mislili da bi možda bilo bolje unaprediti ovo zakonsko rešenje na način što ćemo obavezati kandidata da prosto budu diplomirani pravnici. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče. Konstruktivna diskusija. Vlada je s pravom odbila amandman ali je meni drago da smo ga podneli jer smo omogućili građanima Srbije da do sada, a tek će, pretpostavljam, čuju koliko je važno kada o ovako važnim stvarima razgovaraju ljudi koji razumeju o čemu pričaju.

Ovo se delom naslanja, uvažena ministarka, i na vašu konstataciju, potpuno ste u pravu, sva osporavanja ovog saziva parlamenta, sve kritike upućene na ovaj saziv parlamenta i iz ovog ili onog razloga kome smo simpatični i kome ne, ja lično nemam mnogo senzitivnosti na tu temu, ali negde padaju u vodu kada dođemo do faze da razgovaramo na ovaj način na koji razgovaramo, bez grube, neprimerene rasprave, rasprave argumentima, gde su apsolutno svi prethodnici u pravu.

Zašto sam delom u pravu i ja kao jedan od predlagača ovog amandmana potvrdio je uvaženi kolega Martinović sa pozicije dr prava kada je govorio o onome o čemu je srpska javnost trebala da ima svest kada govorimo o Zaštitniku građana.

Ne sporim da je stav Vlade i ono što je napisano u zakonu kudikamo demokratičnije od onoga što je sadržao ovaj amandman. Ne sporim ni da ste u pravu, ali kada smo pisali ovaj amandman vođeni smo bili dobrim delom svim onim o čemu je kolega Martinović govorio, a to je - šta je bilo juče i kako smo iz toga juče jedva izašli.

Kada donosimo zakonska rešenja, kada su ih donosili neki pre nas, strogo su ih prilagođavali sopstvenim potrebama ostavljajući na taj način mogućnost da eventualno zakrpe i to nije gruba reč, sve ono što su im bili nedostaci u smislu kapaciteta.

Ova vlast je više nego odgovorna i ovaj saziv parlamenta i ova Vlada Republike Srbije i u tom smislu ja nemam nikakvu bojazan kada je u pitanju izbor Zaštitnika građana u našem mandatu, ali imam opravdanu bojazan iako, potpuno se slažem nije nužna preporuka da ako je dobar pravnik mora biti i dobar čovek, samo računam biće poznavalac, da ne bismo došli do faze da ga loš pravnik, a takvih će svakako biti savetuje na način na koji je to slikovito objasnio moj kolege Martinović u slučaju Vuka Jeremića i Borka Stefanovića.

To je bio naš strah kada smo razmišljali o tome da možda zakon treba unaprediti na taj način. Ne sporim čak ni činjenicu da je dobro prilagoditi i nužno prilagoditi Venecijanskoj komisiji, ali šta je za mene važno? Znam i taj deo da ste sa Sigmom razgovarali, prilagođavali svim tim njihovim sugestijama. Ja i moje uvažene kolege vodili smo se ipak činjenicom da smo u Srbiji, vodili smo se svim onim iskustvima koje sa pozicije, rekli ste to i sami i hvala vam na tome, pre svega dugogodišnjeg iskustva i u politici i u parlamentu sećamo se sa gorčinom i kako izgleda kada se zloupotrebe zakonska rešenja u privatne svrhe. Iz tog razloga smo razmišljajući ne o onome juče što je jasno kao dan, demistifikovano bezbroj puta, potpuno definisano šta se dešavalo, ne ni ovome danas, što je transparentno, može da se ne dopada, može da bude izvor da neko ima dozu animoziteta, ali je beskrajno transparentno i o tome se razgovara. U magli je ono sutra, ono sutra o kome ste i sami govorili kada ste građane Srbije podsetili, i ja ću to uraditi, podržavajući vaš stav da dobro razmisle o tome kome će dati poverenje – izbori su pred nama.

Potpuno se slažem da će biti pod pritiskom kojekakvog tipa i razumem čak i tu diskusiju koja se juče dešavala na temu nekoga ko bi trebalo da bude, kako ste vi to lepo kolega Martinoviću rekli, ja prosto ne umem ni da iscitiram, zato vičem da je važno kada je neko pravnik, važnije nego kada je ekonomista u ovakvim okolnostima, kada mi imamo jednog Ponoša koji danas sebe vidi kao potencijalno spasenje Srbiji ne zato što ima sposobnost, nego zato što računa na podršku sa strane od nekih koji su provereno ne jednom podržali takav vid ljudi i urušili ceo sistem Srbije pod izgovorom jednog čoveka i jedne partije.

Onda će i građanima Srbije biti potpuno jasno zašto jedna partija, u ovom slučaju SPS, nema mnogo poverenja u mogućnost ne nismo demokratični, jesmo, samo brinemo o građanima Srbije koje je ta demokratija koja im je nuđena na velika zvona izuzetno skupo koštala. Potpuno je u pravu moj kolega kada kaže da za njih ne postoji nijedno pitanje koje je nacionalno, koje je sveto. Za njih postoje samo lični pristupi. Ličnih pristupa smo se bojali uvek i bojimo se i danas.

U pravu je kolega Zukorlić kada kaže da je nužno da to bude i dobar čovek i neko ko je etičan pre svega, ali iskustva govore da nismo uvek imali baš takve ljude kada je mogućnost uticaja države velika.

Ponovo podvlačim, naša bojaznost kada je u pitanju primena ovog zakona i izbor Zaštitnika građana u ovim okolnostima ne postoji jer ćemo čak i o svim kandidatima razgovarati vrlo transparentno kao i danas o ovom amandmanu koji je za nekoga logičan, za nekoga potpuno nelogičan, ali to je legitimno pravo i to je činjenica i potvrda onoga da narodni poslanici upravo rade svoj posao, tumače svako slovo koje je predloženo, pokušavaju da objasne zašto danas razgovaramo, ne raspravljamo, ne režimo jedni na druge. Razgovaramo o tome da smo možda bili preuskog gledanja kada smo rekli da bi to trebalo da bude samo diplomirani pravnik i ja poštujem i stav Vlade i stav većine da ovaj amandman kao takav bude odbijen, ali mi je beskrajno drago da smo odvojili ovo vreme, razgovarali na ovaj način ne zbog nas koji smo u sali, mi se isuviše dobro svi poznajemo već dugo godina, poznajemo i one koji su prekoputa, koji nisu u ovoj sali, a želeli bi jako da budu, nego zbog građana Srbije koji će za tri meseca morati vrlo, ili četiri ili pet, koliko je ostalo do izbora, da ne licitiram, morati dobro da razmisle o tome koga će pustiti da uđe u ovu salu, jer se u ovoj sali donose zakoni koji direktno utiču na kvalitet vašeg života.

Zato morate strogo da vodite računa da li ćete poverenje dati ljudima koji ovde mogu satima da razgovaraju i razgovaraju o tome da svaki zakon unaprede u vašem interesu ili ćete poverenje dati onima koji su neke postojeće zakone zloupotrebili, neke nove prilagodili svojim potrebama i doveli nas do faze da smo nažalost imali užasno teške godine iza nas.

Da ne bih ostala dužna pre svega sebi, pošto je pomenuto najvažnije pitanje svih pitanja, a to je KiM, tačno je – prvo razmislite o tome ko je taj koji je nedvosmisleno i jasno rekao – nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i ko je prekoputa aktuelne vladajuće većine, oni za koga to ne da nije pitanje, nego bi isto onako kako su uzeli novac da prodaju glavu predsednika Miloševića, uzeli još manje para da prodaju KiM, ako bi im to zapalo. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarko, evo još jednog amandmana koji ste procenili da treba odbiti i ne sporim to pravo, ali prosto, da još jednom porazgovaramo i o njemu, zarad građana Srbije.

Predložili smo ovim amandmanom da se zamenici Zaštitnika građana takođe biraju u Narodnoj skupštini, što u ovom zakonskom rešenju ne postoji, s tim što smo predložili malo drugačiju proceduru kako bi bili ispoštovani i međunarodni standardi za koje znam da ste ih poštovali kada ste pisali zakon i to ste rekli.

Naime, predložili smo da Zaštitnik raspiše konkurs za izbor svojih zamenika, kojih može biti najviše četiri, a da iz reda kandidata koji ispunjavaju uslove Zaštitnik predloži Narodnoj skupštini kandidate koje će Skupština izabrati i koji će pred predsednikom Skupštine, kao i do sada, polagati zakletvu.

Čini nam se da je naše rešenje celishodno iz najmanje dva razloga, jedan jesu ovlašćenja koja zamenici imaju, a drugi jeste činjenica da i zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici.

Imunitet uživaju i mnogi drugi funkcioneri iz nezavisnih institucija koje bira Narodna skupština i to ima potpuno drugačiju težinu i odgovornost u vršenju ovlašćenja iz delokruga rada Zaštitnika, koja svojim zamenicima Zaštitnik prenosi i može da prenese.

Mi ne dovodimo u pitanje venencijanski princip, po kome se predlaže da Zaštitnik može imati jednog ili više zamenika. Ne dovodimo u pitanje ni broj od četiri zamenika Zaštitnika, jer verujemo da uža specijalizacija zamenika treba da ovaj ustavni institut učini još efikasnijim, a rezultate rada i pristupačnost Ombdusmana građanima još vidljivijim i prepoznatljivijim.

Ne mislimo da bi se bitno umanjio značaj funkcije zamenika ukoliko bi ih postavljao sam Zaštitnik, ali ipak smo uvereni da njihov izbor u Narodnoj skupštini i polaganje zakletve daje transparentnost ovom postupku, a smatramo to bitnim i zbog činjenice da Narodna skupština razmatra godišnje izveštaje Zaštitnika koje u suštini sačinjavaju zajedno i Zaštitnik i njegovi zamenici, koji su odgovorni za poverene oblasti. To su bili motivi i razlozi zbog kojih smo amandmanom tražili da se i zamenici biraju u Narodnoj skupštini na jedan transparentan način.

Bili ste u pravu kada ste govorili i kod prethodnog amandmana o tom pokušaju i opet ću se vratiti na to da se minimizira kvalitet ove Skupštine, kvalitet ovih ljudi koji predano rade, koji iza sebe zaista beleže jednu statistiku koja je sjajna za ovako kratak rok koliko traje mandat aktuelnog saziva, pa je i to jedan od motiva zbog koga smo mislili da neizostavno poslanici parlamenta Srbije treba da razgovaraju i o zamenicima Zaštitnika građana.

Opet kažem, nismo mišljenja da to Zaštitnik neće uraditi i odabrati kvalitetno u skladu sa preporukama koje zakon tretira, obavezama zakonskim, ali mislimo da bi bilo važno da parlament Srbije verifikuje te mandate i da oni prosto polažu zakletvu pred predsednikom parlamenta.

Šta je težnja svih nas zajedno i tu zaista ne mislim da smo izuzetak, kao poslanici SPS, u odnosu na sve kolege i negde mi je uvaženi kolega, dugogodišnji koalicioni parter Dragan Marković Palma dao šlagvort, govoreći o tome da važnost jednog narodnog poslanika, koja je dovedena u pitanje maliciozno krajnje, prozivajući ove ljude na brutalan način, bezmalo i neretko, mora da se ogleda, ne u tome da smo mi sada sa težom ovde da budemo nekakav „bič božji“, nego da prepoznamo ustavnu kategoriju Skupštine Republike Srbije, da prepoznamo važnost da je voljom građana Srbije, a ne nikakvim dekretom bilo koga u ovoj sali 250 narodnih poslanika imenom i prezimenom koji su dobili poverenje.

Ja znam da se to često spori i na način da se govori da građani glasaju vodeći se liderima, i to je tačno, i nema nikakve dileme da glasovi koji su povereni koaliciji SPS – JS jesu posledica apsolutnog poverenja u Ivicu Dačića i Dragana Markovića Palmu, ali isto tako ne mislim da može da se makar i tumači, a kamoli ospori činjenica da ime Aleksandra Vučića nosi veću težinu nego svi pripadnici SNS koji su rešeni da mu pomognu i doprinesu njegovom radu.

Da li je to motiv da nas nekada na ovaj ili na onaj način razvlače, ponižavaju, obesmišljavaju? Verovatno da jeste. Da li im treba dozvoliti pravo? Ne. Zato mislim da uzimanje ingerencija Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao što se to može za ovo zakonsko rešenje reći, možda nije pametno, možda nije praktično i možda bi im malo išlo u korist. Svejedno je ko će sutra činiti saziv parlamenta Srbiji. Ono što je sigurno, i to su mnogi ljudi pre mene u svojim diskusijama, uvažene kolege rekle, to je da će o tome ko će sedeti u ovim klupama na svim budućim izborima odlučivati građani Srbije, koliko god da neko ima nade, ambicije, obećanja i dogovore da bi to moglo da se dogodi nekako drugačije. Možda je Srbija jednom bila prevarena, pa je sa ulice u Skupštinu uvela baš one koji su iz Skupštine krali umetnička dela i fotelje. Čisto sumnjam da Srbija može dva puta biti prevarena na taj način, jer je srpski narod mudar narod.

Možda bi bilo pametno, znam da je Vlada dala negativno mišljenje, ali opet kažem da razumem sve ono što je u obrazloženju rečeno, ali je obaveza bila, mene kao socijaliste, da u ime svoje poslaničke grupe kažem zašto mislim da je jako važno da se institucija kakva je Narodna skupština Republike Srbije ne izuzima iz donošenja važnih odluka, a jedna od najvažnijih odluka je i to ko će biti zamenici Zaštitnika građana, jer je to svojevrsni, srpskim jezikom rečeno, advokat svih građana Srbije, pa i onih koji ga zamenjuju i onih koji ga savetuju moraju biti možda za nijansu i svesni svoje odgovornosti više nego i sam Zaštitnik. Pod ovim okolnostima, da ste potpuno u pravu, on sada treba da bude neko sa dovoljno ljudskih kvaliteta da bi bio na tom mestu, onda su savetnici još važniji, pa tim pre, čini mi se, ovaj amandman ima smisla. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene kolege, poštovane građanke i građani Srbije, danas razgovaramo, i to je lepo rekao moj kolega Bane, nekada se naizgled može steći utisak da skupštinski odbori nisu vredni onoga što bi bio razgovor u plenumu. Ja, naprotiv, mislim da itekako jesu.

Važnost svakog od odbora koje parlament Srbije ima sadržan je u tome da pripremi sednicu plenuma na najkvalitetniji način. U tom smislu smo i predložili kao poslanička grupa određene izmene kada su u pitanju članovi i zamenici članova određenih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Istina, do promene je došlo, pre svega, zato što je došlo do rotacije među poslanicima. Ali, ja moram da iskoristim današnji dan, najpre zbog građana Srbije, da objasnim koliki je bio značaj u periodu učešća prof. dr Predraga Markovića, naše uvažene koleginice Jelice Sretenović, gospođe Smilje Tišma, na svim pozicijama na kojima su bili.

Zašto ovo kažem? Zato što smo u jednom trenutku imali ostavke i profesora dr Predraga Markovića i uvažene Jelice Sretenović. Doprinos koji su oboje dali u odborima u kojima su bili, ja moram da naglasim, pre svega doprinos moje drage Jelice Sretenović u Odboru za kulturu, zato što govorimo o kulturnim radnicima i to je ono što mi se čini da ovaj saziv Skupštine, mada i prošli, jeste imao sreće da jedan veliki procenat istaknutih umetnika budu naše kolege i sa nama najpre u tom odboru razgovaraju o tome kako unaprediti ono što je najvažnije za jednu naciju, naročito ako se radi o Srbiji, a to je svoju kulturu, kako očuvati tradiciju, kako očuvati vrednosti, tako staviti akcenat na sve ono što mora biti nekakav putokaz za sve generacije koje dolaze posle nas.

Istina je kada imate ime poput Jelice Sretenović u toj oblasti, onda je teško uopšte probati da nađete zamenu.

Socijalistička partija Srbije i njen predsednik uvaženi gospodin Dačić, kada je predlagao građanima listu poslanika SPS, vrlo je vodio računa o tome koliko će se svaki glas građanina čuti, koliko će kroz narodne poslanike koji će dobiti poverenje kao kandidati SPS na zajedničkoj listi sa kolegama iz JS Dragana Markovića Palme, koliko ćemo zapravo biti taj glas koji će biti jasan, precizan, definisan i uvek narodni.

Jelicu će u Odboru za kulturu zameniti moja uvažena, najpre prijateljica, a onda i koleginica Dunja Simonović Bratić, kao neko ko će zaista uložiti maksimalni trud da održi makar onaj nivo kvaliteta koji je Jelica ostavila iza sebe. Ja bih volela da budem optimista i da se nadam da to možemo prevazići, ali ime Jelice Sretenović nije lako prevazići.

Znači, ostala nam je obaveza da sa pozicije članova i zamenika Odbora za kulturu nekako održimo zaista taj kvalitet i u diskusiji i u bavljenju problemima koje je Jelica Sretenović imala u mandatu koji je obavljala kao narodni poslanik.

Sa druge strane, prof. dr Predraga Markovića zameniće moj uvaženi Radovan Arežina i sad stvarno zvučim stereotipno, pošto ovde govorimo o ljudima sa kojima sam višegodišnji prijatelj, jer tradicija od 31 godine postojanja SPS nekako vas dovodi do faze da posle toliko zajedničkog rada zaista među sobom svi budemo negde i prijatelji. Prošli smo sve te i teške i manje teške momente, trenutke, godine kada je u pitanju SPS. Neću podsećati na sve ono što su socijalisti, uprkos nečijim ambicijama preživeli. Težnja nije bila da preživimo, težnja je bila da nas nema. To se nije ispostavilo kao moguće i dobro je da je tako, tako da smo tim pre sebi dali zadatak da sve što budemo u perspektivi radili bude još bolje od onoga što se radilo juče.

Danas niko od nas nije niti bez šanse, niti bez prostora da vas napadnu, uglavnom onih koji ne rade ništa. Najlakše je kritikovati sa pozicije sa koje imate viška vremena i nekakve maliciozne pretenzije u odnosu na bilo koga, na grupu ljudi, na pojedinca, sasvim je svejedno, nikada čini mi se glasniji ti glasovi koji kritikuju bez osnova, koji kritikuju bez pokrića i koji u svojim kritikama umeju da budu bezmalo brutalni, bez bilo kakve granice, čak i one ljudske koja bi uvek morala da postoji zato što moramo imati svest o tome da smo ljudi.

Javni diskurs koji se dogodio Srbiji, čini mi se da se dešava prvi put. Ništa ja novo neću reći, mnogo ste puta o tome govorili, mnogo ste puta naglasili pod kolikim pritiskom može da se nađe svako od nas do samog predsednika Republike Srbije, što se, čini mi se, retko kada dešavalo. Ja moram da se prisetim da smo neka spinovanja, neki pokušaj, neke informacije koje se plasiraju u javnosti sa čuđenjem gledali te 1999. godine, a u tom nastojanju da se tada sruši jedan sistem. Sklona sam da, nažalost, verujem da je matrica potpuno ista samo da je danas unapređen način, da su ti epiteti koji se dešavaju možda čak za nijansu i gori.

Nisam otišla daleko od odbora o kojima razgovaramo, ali sam morala da se osvrnem i na taj momenat u kome je teško poneti titulu narodnog poslanika sa pozicije sa koje treba da ponesete i odgovornost za tuđi bezobrazluk, da ponesete i odgovornost za tuđe nevaspitanje i da vas neretko bude sramota njihove sramote ili ono što bi mlađe generacije, a oni će me sasvim razumeti kada kažem, rekle – jedan klasičan transfer blama.

U kojim odborima menjamo svoje članove, i to je važno ovde reći, u pitanju su Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbor za zaštitu životne sredine, takođe vrlo važan u ovom trenutku, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, Odbor za prava deteta i Odbor za kulturu i informisanje.

Šta očekujemo da će ova promena doneti? Pre svega, kontinuitet, to sam malopre i rekla, ali možda i u susret svemu onome što nam predstoji, a predstoji nam važna odluka i rasprava u plenumu o budžetu za 2022. godinu i čini mi se da je tu uloga Odbora jako važna. Nema mi kolege Rističevića da potvrdi ovu moju teoriju, ali sam ubeđena da ono što se na odboru dogovori, primeti unapred i nekada ili često ili uvek bude jedan dobar preduslov za kvalitetnu raspravu u plenumu.

Uvaženi kolega Dejan Radenković, podsetiću, ovo mu nije prvi mandat, jedan od osnivača, pre svega, Zelene poslaničke grupe, kao jedne neformalne grupe, će zauzeti mesto u Odboru za zaštitu životne sredine, po logici stvari, ono mu tamo i pripada. Dejan Radenković je i tada kada se formirala Zelena poslanička grupa imao ideju da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, da malo više obratimo pažnju i na način na koji živimo i na način na koji se ophodimo prema prirodi, verovatno tada ili sigurno tada, nemajući svest da će nam se priroda ovako grubo osvetiti kroz nešto što se zove Kovid-19 i pošast sa kojom se ceo svet rve poslednje dve godine, čak i ako ona nije samo prirodna, čak i ako bismo poverovali ili bili skloni da pomislimo da je to nešto što je izašlo iz laboratorije ili pobeglo, svejedno, su žrtve i problemi koji su nastali ogromni. Koliko smo kao Srbija imali priliku da to vidimo, možda smo imali i sigurno smo imali više sreće od mnogih zemalja u regionu, a i šire, da smo prepoznali opasnost i na vreme odreagovali kao država.

Ono što danas radimo, iskoristiću i ovo svoje izlaganje da apelujem na građane Srbije da usled dostupnosti apsolutno svih vakcina koje su verifikovane zaista iskoriste mogućnost i vakcinišu se i na taj način zaštite sebe i zaštite svoje okruženje. Koliko god da smo skeptici, koliko god da… Možda čak iz inata, neretko reagujemo na način da odbijamo ono što je dostupno, to ipak treba izmeriti kroz prizmu svih onih ljudi su izgubili svoje najmilije u roku od dan ili dva bez pretpostavke da takva situacija može da se dogodi.

Dakle, ne smemo se igrati sa onim što je ljudski život. U tom smislu je država bila odgovorna. U tom smislu je Vlada bila odgovorna, obezbedila sve ono što je bilo do nje, da građani imaju dostupnu zdravstvenu zaštitu, dostupne vakcine, čak i sa mogućnošću, rekla sam već, izbora u zavisnosti od toga u kome smeru ide vaše poverenje. Na nama je kao građanima Srbije još da samo iskoristimo tu mogućnost koja nam je pružena, čak i onda kada odlučimo da eventualno to odbijemo moramo se setiti svih onih ljudi koji nemaju tu mogućnost, a naše su komšije ili su stanovnici bilo gde na zemaljskoj kugli, jer nije svuda zdravstveni sistem uređen kao u Srbiji, nije ni blizu.

Ja verujem da takvi ljudi ne bi razumeli našu antivaksersku politiku, kao što verujem da se u dobroj meri iza nje kriju svi oni koji nemaju nikakve konkretne političke ideje za unapređenje života, osim njih samih. Gotovo sam ubeđena da kada biste ih pitali kako to da njima bude bolje, dobili biste vrlo lepo odgovor, vrlo lepo skovan plan, vrlo lepo napravljenu koncepciju, ali ako biste bilo koga od njih pitali kako da unapredimo život naših komšija, naše porodice, naših građana, takav odgovor ne biste dobili.

Mislim da smo svi u ovoj sali i pokazali u proteklih godinu dana da smo odgovorni i svesni odgovornosti koja nam je ukazana poverenjem i da smo u tom smislu, sve što smo uradili, a uradili smo apsolutno dosta, uradili u smeru da unapredimo kvalitet života, pa su i vakcine i sve odluke i sve uredbe i svi zakoni koji su doneti, a bili su prosto izazvani pandemijom Kovida-19, bili ekspresni, o svima smo razgovarali, tražili najbolje rešenje i čini mi se za građane Srbije obezbedili upravo to.

Sve ostalo više nije do nas, osim još jednog pokušaja da zaista apelujem na građane Srbije da iskoriste mogućnost i na taj način zaštite sebe i svoje okruženje.

Moj kolega Đorđe Milićević govorio je i o promenama koje će se dogoditi u Republičkoj izbornoj komisiji, koje su posledica pregovora koji su se događali između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka. Ja neću ulaziti u detalje jer je Đorđe bio iscrpan i na kraju verovatno će imati da još nešto kaže do kraja svega ovoga, ali je važno i to naglasiti, a to je da smo imali svest i spremnost da uprkos nemalom procentu koji je vladajuća većina osvojila pružimo ruku i pomognemo, unapredimo i donesemo sva sistemska rešenja kako bismo olakšali svima onima koji imaju dobru volju da na izborima učestvuju i svima onima koji nisu podložni tome da kukavičluk reflektuju na način što će pod optužbama da nešto nije u skladu sa zakonom i da nešto nije demokratski probati da bojkotuju izbore ne bi li sakrili svoj neuspeh.

To je negde matrica koju smo takođe gledali godinama unazad i ništa se novo neće desiti ako je od 1% onoga što zovu i koji sebe zovu političkim faktorom doživimo još jednom.

Dakle, ja ću ovde završiti jer sam isuviše vremena potrošila, ali zaista mislim da je jako važno da o svim promenama, da o svim zaduženjima koje jedan narodni poslanik ima u sklopu svog mandata govorimo naglas zato što ćemo… U stvari morali bismo da imamo svest da je ovo u stvari, čini mi se jedino zdanje u državi Srbiji koje pamti svaku izgovorenu reč i pamti svako ćutanje i negde mi se čini da kada istorija bude sudila sudiće možda gore o onom ćutanju nego o onome što smo rekli.

Onaj ko je imao dovoljno vremena, volje, iskustva, potrebe, imao je šta da pročita i ako se analitički vrati unazad kada je u pitanju rad parlamenta i u nekim drugim godinama. Ja sam tako došla do podatka o čuvenom Radenku Mandiću, narodnom heroju, komunisti sa Ravne Gore, kako je sam sebe zvao, koji je jedini glasao protiv Ustava iz 1974. godine. Trebalo je da prođe mnogo decenija da bismo shvatili koliko je taj jedan Radenko Mandić tada bio u pravu. Nažalost, bio je u manjini, ali je dobro sa ove distance znati da čak i kad ste Radenko Mandić postoje neke generacije koje će čitati o tome šta ste tada probali da objasnite svojim kolegama, one vas nisu razumele, pa možda neće ponoviti grešku koju su te kolege tada imale.

Svakako ćemo podržati sve predložene zakone ali i izmene iza kojih stojimo u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarko Čomić, predstavnici resornih ministarstava, na današnji dan pre godinu dana ukazali smo poverenje kabinetu premijerke Brnabić. Sticaj okolnosti je hteo da danas od 16.00 časova, u okviru instituta poslaničkih pitanja, vidimo Vladu kojoj smo ukazali poverenje i sa njima porazgovaramo, pre svega, o uspehu.

Veliki broj zakona u proteklih godinu dana smo doneli na predlog Vlade, jedan procenat i na predlog samih poslanika. I moram da izrazim zadovoljstvo pre svega momentom da ste vi tu, da je donet i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom smo radili sedam godina i koji smo čekali. Da smo samo to uradili, pa bi bilo dosta, a kamoli da nismo.

Važan set zakona, suvoparni, rekao je kolega Vujić, i ja se tu negde slažem, ali čini mi se, od presudnog značaja kada je u pitanju privreda.

Potpuno razumem i sve ono što su dileme i strahovi na temu ovih izmena, koji nisu mali, ali sam odlično razumela i vas u jednom obrazloženju koje je vrlo razumljivo, vrlo lepo rečeno, vrlo tečno srpski.

Dakle, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na pametna brojila.

Ja ću se zaista u svojoj diskusiji osvrnuti pre svega na Izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ne zato što mislim da druga dva predloga nisu važna, nego zato što će posle mene govoriti moj uvaženi mladi kolega Uglješa Marković i sigurno će reći bar koliko i ja, a negde sam u uverenju - i više od toga.

Izmene koje su pred nama predstavljaju unapređenje pre svega pravnog okvira i u suštini su posledica, tako sam razumela vas, tako sam razumela zakon, opredeljenja Srbije da unapredi privredni prostor tako da bude motivišući i za domaće, ali posebno za strane ulagače.

Veoma često je pre svega potencijalnim stranim ulagačima glavna prepreka ta komplikovana administrativna procedura sa kojom su imali prilike da se sretnu prilikom osnivanja i registracije firmi. Ta suočavanja sa administracijom umeju da traju dugo, oduzimaju neko dragoceno vreme, baš mogu da u jednom trenutku deluju i demotivišući i da unesu neku nesigurnost i iz toga se, rekla bih, najpre crpi potreba unapređenja i pojednostavljenja ovih procedura, pre svega u efikasnijoj jednoj javnoj upravi o kojoj smo govorili i juče, kada smo vodili raspravu o Zaštitniku građana i Povereniku o informacijama od javnog značaja. Nekako se sve vezalo ili su svi zakoni posledica onoga što smo obećali, čini mi se i nadam se da ne grešim, kod izglasavanja poverenja još i prošloj Vladi, a to je iskorak u smeru digitalizacije Srbije, što je bilo važno i sad smo negde u finalu, pa jedan po jedan zakon prilagođavamo pre svega toj ambiciji.

Kako bi se stimulisao privredni prostor osnivanjem novih privrednih subjekata od samostalnih trgovinskih radnji do onih velikih preduzeća i stimulisali pre svega strani ulagači, ja se ponovo svesno na to vraćam, veoma je bitno unaprediti ove procedure koje se odnose na registraciju pravnih subjekata kao prvom koraku ka početku poslovanja.

Dobar registracioni postupak je jedan od neophodnih uslova za stimulisanje privrednog razvoja i na globalnom nivou, što i Svetska banka prati, ocenjuje i rangira na svojoj Duing biznis listi koja se bazira na proceni procedura, cena koštanja i vremena realizacije registracionih procedura koje se odnose na poslovanje privatnog sektora.

Metodologija Duing biznis liste posmatra domaća, mala i srednje privredna društva i vrši merenja o lakoći poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene. Šta to znači? To znači da se države na ovoj listi rangiraju upravo kroz sveobuhvatne podatke koji se mogu upoređivati i sa aspekta kvaliteta propisa i sa aspekta praktične primene tih propisa.

Prema poslednjim podacima, Srbija se u 2020. godini našla na 73. mestu ove liste od 190 zemalja, čije se poslovanje meri metodologijom Svetske banke, a u 2019. godini smo bili na 40. mestu, tako da je unapređenje administrativnih uslova registracije neophodan uslov za napredak Srbije na ovoj listi.

Da ja sada ne bih zvučala kao neko ko iznosi podatak o nekom padu u odnosu na 2019. godinu, koji jeste evidentan, on je u dobroj meri i posledica Kovida - 19, da ne kažem da je primarno posledica Kovida - 19 i da naglasim još jednom da u vremenima koja su teška poput ovih, mi zaista moramo da uložimo napor i da uradimo sve da bismo i preventivno delovali.

Srbija je pokazala svoju sposobnost da se preventivno odnosi u odnosu na sve moguće probleme koji bi se desili i to danas negde definiše i ova energetska kriza, na našu veliku sreću. Da ne nabrajam šta su sve uspesi, jer ne bih da sada zvučim kao hvalospev, ali pokušavam da objasnim zašto je ova izmena možda neophodna, iako, slažem se i razumem sve strahove na temu.

Inače, rangiranje država po metodološkim pravilima Svetske banke ima za cilj podsticanje pre svega da modernizuju administraciju, stvaraju kvalitetnije zakonske okvire i praktično unapređuju uslove poslovanja i da na taj način motivišu investitore da se lakše odluče za državu u koju će investirati.

Srbija nedvosmisleno ima cilj da na ovoj listi zauzme što bolju poziciju, koja će predstavljati stimulans i domaćim i stranim ulagačima i to jeste cilj koji ispunjavamo izmenama ovog zakona, jer je evidentna potreba da se unapredi procedura registracije privrednih subjekata i skrati vreme potrebno za obavljanje tih procedura.

Zahtev je i vremena da se ovaj postupak digitalizuje i mi smo u praksi imali negde više primera kada smo i druge propise a ne samo propise o registraciji privrednih subjekata menjali, ubrzavali i objedinjavali te administrativne procedure.

O takvoj vrsti unapređenja rada državnih organa i svih javnih službi govorimo stalno, konstatujući da smo dostigli viši nivo kvaliteta usluga i to jesmo postigli višegodišnjim ulaganjima pre svega u digitalizaciju, rekla sam to već, odnosno korišćenjem novih tehnologija u javnom sektoru.

Srbija je 2020. godine donela i Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznisa za period 2020-2023. godina, i to kroz svih deset oblasti koje prati referentna lista Svetske banke. Dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinske dozvole, dobijanja priključaka na distributivni sistem električne energije, registrovanje imovine, dobijanja kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Jedna od tih oblasti je i unapređenje uslova poslovanja. Indikatori koji se prate su broj procedura, vreme, troškovi i uplaćeni minimalni kapital za početak poslovanja društva sa ograničenom odgovornošću. Dakle, u pitanju su veoma konkretne administrativne procedure koje moraju biti na visokom nivou efikasnosti da bismo bili poželjna destinacija za strana ulaganja ili otvaranje predstavništava i fabrika velikih i uglednih svetskih kompanija.

Srbija ima upravo takav razvojni cilj koji se uspešno realizuje u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo da smo još 2017. godine bili prva zemlja na svetu po direktnim grinfild investicijama upravo zahvaljujući regulatornim reformama, niskoj ceni rada i pristupu evropskom tržištu.

Srbija ima odličnu poziciju platforme za treća tržišta i treba je zadržati.

Naš dalji napredak na svetskoj Duing biznis listi zavisi u ovom trenutku od efikasnosti registracionih procedura i u tom pravcu idu i predložene izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, jer se propisuje da se prijava za osnivanje privrednog društva podnosi Agenciji za privredne registre u elektronskoj formi. Ubrzava se postupak, a proceduralne administrativne greške svode na minimum. Istovremeno sa ovim zakonom se omogućavaju ispravke, izmene podataka, ukoliko je do propusta stranke ili registratora došlo.

Inače, Svetska banka je prilikom utvrđivanja pozicije Srbije evidentirala da je za izvršenje procedure prijave i dobijanja rešenja o osnivanju, dobijanja poreskog identifikacionog broja, čuvenog PIB-a, potvrda o registracija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, obrascu overenih potpisa i za otvaranje bankovnog računa potrebno dva dana. Iz toga se crpi činjenica je nužno skratiti sve te procedure na jedan dan, što bi negde bilo optimalno vreme. Jedini način da se dostigne taj stepen efikasnosti jeste uključivanje elektronskih vođenja procedura, jer jedino takvim ubrzanjima administriranja u postupku registracije privrednih subjekata možemo postati još konkurentnija investiciona destinacija.

Uvek ističemo da je državna administracija ogledalo pravno uređene države, tako da je ova zakonska promena kvalitativni korak napred uz standardizaciju usluga koje pružaju zakonom ovlašćeni organi i organizacije, a u ovom slučaju Agencija za privredne registre.

Važno je istaći da ova izmena predstavlja usklađivanje zakona sa Programom za unapređenje položaja Srbije na ovoj listi, koji je usvojen prošle godine, dakle, posle donošenja važećeg Zakona o APR-u.

Važno je reći da Agencija za privredne registre od 2018. godine omogućava elektronsku registraciju kod osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, tako da se sada ta praksa zakonom potvrđuje i proširuje na ostale oblike privrednih društava i u tom smislu zaista mislim da ima prostora za pohvaliti efikasniji rad Agencije za privredne registre.

Veoma važan Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za razvoj. Rekla sam već, o tome će više govoriti moj kolega Uglješa Marković, ali bih rekla da je investiranje u pametna brojila jedan od važnih koraka ka dostizanju energetske efikasnosti i smanjenju gubitaka u procesu i snabdevanja i očitavanja potrošnje.

Elektrodistribucija koja će za iznos od 40 miliona evra za koje garancije daje Evropska banka za razboj utrošiti upravo u nabavku i instaliranje pametnih brojila koja će u suštini unaprediti pre svega funkcionisanje našeg energetskog sistema.

Kad se sve ovo sabere, onda nema nikakve dileme da će poslanici SPS podržati sva tri predložena zakona, uz naravno razumevanje i za ono što su bojazni i eventualno spremnost da ukoliko u praksi ovakva promena pokaže svoju nepraktičnost ili da je možda treba dodatno unaprediti, apsolutno stojimo na raspolaganju da i o tome razgovaramo, jer čini mi se, i rekli ste u odgovoru kolegi Vujiću, potpuno ste u pravu, plenum uvek dozvoli da o svemu razgovaramo na jedan kvalitetniji način i dođemo do najboljih rešenja pre svega u interesu i za korist građana Republike Srbije kojima dugujemo mogućnost da uopšte ovde razgovaramo o bilo čemu.

Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani Srbije, pre svega svima kojima danas slavite slavu od srca čestitam, kolegama iz SNS takođe, da još dugo godina slavite svi zajedno u miru, pre svega, a ostalo smo ionako zaduženi da obezbedimo i za građane i za nas.

Govorimo o dva veoma važna zakona i sve diskusije pre moje su bile iscrpe i značajne i neću mnogo novog reći, ali hoću da se osvrnem na važnost pre svega oba zakona i činjenicu šta znači i šta donose i koliko je promena ovog zakona u stvari potvrda pre svega jačanja poluga demokratizacije našeg društva, ali su isto tako i jedan bitan mehanizam jačanja pravne države kroz kontrolu pre svega poštovanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Novi Zakon o Zaštitniku građana kada govorimo o njemu ili o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja govorimo pre svega sa pozicije da je Zaštitnik građana jedan nezavisni državni organ koji po definiciji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, javnog pravobranilaštva kao organa nadležnog za pravnu zaštitu, imovinskih prava i interes Republike Srbije, kao i svih drugih organa, odnosno organizacija preduzeća i ustanova koje vrše javno ovlašćenje i pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Ako znamo da je Zaštitnik građana ustavna kategorija onda su naravno jasna i njegova ovlašćenja i pre svega snaga njegove zakonske zaštite građana od nesavesnog rada državnih organa i nosilaca javne vlasti, odnosno od onoga što u praksi zovemo državna administracija.

Uspostavljanje institucije Zaštitnika građana, i o tome ste, ministarka, govorili, odraz je pre svega izraženije potrebe ovih modernih društava da jednostavno iskoračimo u smeru, da olakšamo i unapredimo kvalitet života. Govorili ste vi, ali i moje kolege, da je sam pojam ombudsmana prvi put ustanovljen u švedskom parlamentu, davne 1809. godine, kao jedan od organa koji nezavisno od izvršne vlasti brine o pravima građana. Danas je to institucija koja se na evropskom nivou uspostavlja kao negde jedinstveni mehanizam, tako da je i za Srbiju uspostavljanje ovog instituta deo otprilike našeg evropskog puta.

Zaštitnika građana imaju sve članice EU danas, ali i sve zemlje kandidati. Institut zaštitnika uveden je zakonom 2005, a donošenjem Ustava 2006. godine je definisan njegov ustavni položaj i uloga, čime je dobio značajno mesto u našem pravnom sistemu i svrstan je u najviše organe državne vlasti. Velika ovlašćenja koja Zaštitnik građana ima potvrđuju, pre svega, značaj ovog nezavisnog organa koji samostalno i bez bilo kakvih političkih pritisaka vrši kontrolu rada državnih organa pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Građani imaju pravo da zaštitu potraže kod Zaštitnika građana onda kada nisu uspeli da ostvare svoja prava i iscrpili su sve pravne mogućnosti pred državnim organima ili sudovima. Ne može se osporiti diskusija kolege Zukorlića u onom delu u kom govori o rokovima, ali sada prosto kod donošenja svakog zakona negde tek praksa pokaže šta je ono što treba unaprediti, tako da sve to treba uzeti u obzir kada je u pitanju i ova verzija zakona i svaka buduća o kojoj ćemo, sigurna sam, mi ili neki drugi razgovarati.

Digitalizacija državne uprave, odnosno uvođenje e-uprave i stavljanje u funkciju pre svega jedinstvenog registra stanovništva, koji je povezao čak 13 različitih baza podataka, zatim otvaranje jednog šaltera za sve usluge uprave, uvođenje elektronskih potpisa i elektronskog dokumenta, kao i stalna edukacija zaposlenih u javnom sektoru, dokaz su pre svega opredeljenosti naše države da jača pravnu državu i garantuje svojim građanima pravnu sigurnost u ostvarivanju prava.

Srbija je, naročito u prethodnih pet godina, učinila dosta kvalitetnih koraka ka tom cilju, i to pre svega ministarstvo na čijem ste čelu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i svi ostali vladini resori u domenu svoje odgovornosti. Tako da, lično verujem da će se daljim unapređenjem, pre svega stručnosti i efikasnosti javne uprave, smanjiti i pritisak možda na instituciju Zaštitnika građana, makar u onim segmentima neefikasnog rada, ćutanja administracije ili formalno-pravnih propusta organa vlasti, što često kod građana može stvarati osećaj nesigurnosti, nejednakosti ili neretko i diskriminacije u ostvarivanju prava.

Čak smo i ovde u parlamentu mnogo puta govorili upravo o efikasnosti tih državnih organa, doneli brojne zakone koji treba da doprinesu i efikasnosti i zakonitom radu javne uprave, suzbijanju nepoželjnog ponašanja državne administracije, pre svega korupcije, nepotizma, jer za svakog građanina susret sa službenikom na šalteru jeste otprilike prva slika o državi i o njenoj efikasnosti i pravičnosti. Ona izreka na koju smo svi navikli, a to je „Fali ti jedan papir“, zaista je na dobrom putu da postane prošlost, bilo da je razlog stvarnog nedostatka papira ili neprofesionalnog odnosa nekog službenika koji građanima jednostavno kažu - dođi sutra.

Naglašavam da ne zaboravimo da iz te slike o javnoj vlasti proističe kasnije i opšti stav o državi, a kriterijume efikasnosti i zakonitosti rada naše javne uprave koriste neretko i evropske institucije. Pre svih Evropska komisija koja ocenjuje napredak Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Poslednji izveštaj negde govori da smo prepoznali ono što oni kritikuju i unapredili ono što su bili nedostaci.

Novim predlogom zakona se osnažuje nezavisnost, a time i značaj institucije Zaštitnika građana i otklanjaju nedostaci uočeni u četrnaestogodišnjoj praksi primene ovog važećeg zakona. Jasnije se preciziraju ovlašćenja, postupci i procedure značajne za zaštitu prava građana pred ovim organom, a vrši se i neophodno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa potpisanim međunarodnim ugovorima i konvencijama, pre svega sa evropskom praksom i zakonodavstvom.

Novim predlogom zakona preciziraju se ovlašćenja koja proističu iz svih potpisanih međunarodnih ugovora i konvencija i u skladu sa tim precizira se da Zaštitnik građana ima ulogu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog mehanizma za praćenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, kao i položaj posebnog tela koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta, za mene negde najvažniji momenat.

U kontekstu ovih ovlašćenja, zaista ću posebno skrenuti pažnju na značaj novih zakonskih ovlašćenja koja se tiču prava deteta. Nemam dilemu da me ministarka razume zašto baš o tome pričam, jer je pre svega najosetljivija populaciona grupa. Ovim novim rešenjem se daje ovlašćenje Zaštitniku da bez prethodne najave može bez ometanja da dođe u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj dece, mladih i odraslih, izvrši pregled i ustanovi da li su narušena ili ugrožena prava deteta.

Zaštitnik je u prethodnim izveštajima ukazivao i na mali broj zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, što je jedan od razloga nedovoljnog preventivnog rada i kada je u pitanju porodično nasilje, naročito nad decom, ali to se može odnositi i na prava dece u postupcima razvoda braka, što se sve češće otvara kao problem, ili na prava iz oblasti socijalne zaštite porodice sa decom koja žive u teškim socijalnim uslovima.

Iskoristiću priliku da skrenem pažnju i na probleme samohranih porodica, sa decom koja uprkos pravosnažnim presudama ne dobijaju alimentaciju jer nedostaje izvršenje presuda, što je takođe jedan od razloga za obraćanje Zaštitniku građana. Sve je učestaliji i primer ugrožavanja dečijih prava u postupcima poveravanja dece pri razvodu braka. Često se roditelju dete oduzima zbog lošeg materijalnog stanja, pri čemu se zanemaruje potreba deteta da bude sa roditeljom sa kojim je bezbednije i kome je dete možda emotivno privrženije. Umesto da se roditelju materijalno pomogne da on brine o detetu, pribegava se i smeštaju u hraniteljsku porodicu kojoj se plaća briga o detetu, iako ono ima svoje roditelje.

Prosto, negde cenim da bi zdravije za dete bilo da se roditelju sa kojim dete želi da živi možda pomogne na način na koji to država zaista radi kada su u pitanju hraniteljske porodice. Da ne svedem svoju diskusiju baš na utisak o filmu snimljenom po istinitom događaju, film „Otac“, ali zašto da ne, da se i na to osvrnemo kao na jedan slučaj koji možda ne bi smeo da nam se ponovi.

Kada je u pitanju zaštita prava deteta, ovim zakonom će se omogućiti da roditelji ili staratelji podnesu pritužbu na rad organa koji krše prava deteta, a ukoliko je dete starije od 10 godina života može i samo da podnese pritužbu za kršenje prava od strane državnih institucija i organa. Sve ovo potvrđuje ogroman značaj i ulogu Ombudsmana i time njegovu ogromnu odgovornost za realizaciju nadležnosti koje su Ustavom i ovim zakonom utvrđene.

Mi kao narodni poslanici, u poslednjih par godina, redovno na plenumu raspravljamo i usvajamo izveštaj Zaštitnika građana, što ima karakter nadzora nad radom ovog organa. Iz ranijih izveštaja o radu Zaštitnika građana upoznavali smo se sa obimom i strukturom zahteva i pritužbi građana upućivanih Zaštitniku, kao i sa ishodima tih podnesaka, od kojih su se mnogi odnosili upravo na bazične potrebe i prava građana. U tom smislu, i pitanje izbora ličnosti Zaštitnika građana i njegovih zamenika predstavlja veliku odgovornost Narodne skupštine, koja po zakonu bira Zaštitnika.

Slažem se potpuno da je iskorak u načinu predlaganja Zaštitnika. Međutim, ovim predlogom menjaju se i uslovi potrebni za izbor Zaštitnika i njegovih zamenika, dužina njihovih mandata i predlaže se da Zaštitnik građana ne mora biti diplomirani pravnik, kao što je to do sada bio, produžava se mandat na osam godina, a predlaže se i da zamenike, kojih može biti do četiri više, ne bira Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik na osnovu konkursa.

Podneli smo kao poslanička grupa nekoliko amandmana koji se odnose upravo na stručnu spremu Zaštitnika, pre svega, i način izbora njegovih zamenika. Zaista, predlažemo i mislimo da Zaštitnik mora biti po struci diplomirani pravnik, jer su poslovi Zaštitnika usko vezani za sprovođenje zakona i zaštitu građana od izigravanja zakona na bilo koji način.

Kada su u pitanju zamenici Zaštitnika, predlažemo da se njihov izbor vrati u Skupštinu zbog značaja uloge i velikih ovlašćenja koja prosto imaju ovim zakonom, ali ćemo po amandmanima razgovarati u raspravi u pojedinostima o tome, da sada ne oduzimam ni sebi ni vama vreme. Međutim, molim vas da ipak razmislite o tom predlogu jer je zaista dobronameran i čini mi se negde svrsishodan.

Drugi Predlog zakona iz ovog pretresa jesu izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i on sadrži takođe obimne izmene kojima se unapređuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je kao i Zaštitnik građana važan nezavisni državni organ, sa značajnom ulogom u našem pravnom sistemu.

Poverenik je svojevrsni zaštitnik prava na javno obaveštavanje i informisanje o aktivnostima i nadležnostima organa javne vlasti. Posrednik je između građana i organa vlasti i rešava sporne situacije u kojima građanima i pravnim licima državni organi uskrate pristup informacijama od javnog značaja. To je neko kome građani treba da veruju i imaju poverenja da će im on pomoći da ostvare svoja prava na informacije od javnog značaja, bilo da je u pitanju informacija od uticaja na prava građana ili informacija od opšteg, odnosno javnog interesa.

Rad Poverenika i veliki broj zahteva tražioca informacija od javnog značaja potvrđuje značaj ove institucije i poverenje koje su građani izgradili. U skladu sa ovim zakonom, Poverenik se uključuje u zaštitu prava onda kada organi javne vlasti donesu rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama. Onda građani ili pravno lice zbog takvog rešenja imaju pravo i mogućnost da podnesu žalbu Povereniku.

Upravo smo u Godišnjem izveštaju o radu i Poverenika, razmatranog na sednici Narodne skupštine, videli da je najveći broj žalbi Povereniku upućeno upravo zbog nepostupanja po zahtevima tražioca informacija. Zato se ključne izmene ovog zakona i odnose, čini mi se, na unapređenje tog postupka i povećanje transparentnosti podataka koji se objavljuju, kao i na proširenje kruga lica na koje se zakon odnosi.

Predložene izmene treba da dovedu do toga da svi organi vlasti postupaju u skladu sa zakonskim obavezama i da građani mogu da ostvare svoje pravo iz zakona, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.

Proširivanje kruga lica na koje se zakon odnosi imaće veliki uticaj na povećanje obima dostupnih informacija o radu javne uprave. I na kraju, možemo reći da su izmene ovog zakona rezultat i našeg strateškog opredeljenja ka evropskim integracijama i u praksi uočene potrebe poboljšanja zakona u interesu javnosti da bude obaveštena i da raspolaže relevantnim informacijama koje mogu uticati na život, zdravlje ili ostvarivanje prava.

Kao i Zaštitnik građana, tako i poverenik predstavljaju mehanizme demokratizacije društva, jačanje pravne države, što i jeste negde strateško opredeljenje Srbije. U tom kontekstu, pred ovim nezavisnim organima stoji jedna velika odgovornost za vršenje ovlašćenja koja su im Ustavom i zakonom poverena.

Ono što je takođe možda bila moja dilema lično i poslaničke grupe je dužina mandata, negde isključivo zbog toga što mi se čini da će taj mandat od osam godina biti najduži mandat koji bilo ko ima uz Srbiji, nekako mi je mnogo čak i iznad mandata predsednika Republike. Ali, odustali smo od amandmana koji utiče na dužinu mandata, pre svega verujući da je procena koja je urađena pre nego što je tako dug mandat dodeljen racionalna. Možda ima i smisla da osam godina obavljaju tu funkciju.

Nadam se da ćemo ovim izmenama unaprediti, opet kažem, i poboljšati postojeće stanje. Sigurna sam da će praksa pokazati da tu treba još toga uraditi. U svakom slučaju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vama ministarka lično čestitke za jedan ovakav iskorak. Ovo nisu male izmene zakona, i to dva zaista važna zakona za funkcionisanje Srbije. Tako da, očekujem da će nam praksa dati još zadataka koje treba da unapredimo. Molim da još jednom i pre rasprave u pojedinostima obratimo pažnju na ono na šta smo probali da amandmanski odreagujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče, uvažene kolege i poštovani građani Srbije.

Ministre Mali, vi nekako izazivate krajnosti, ovi koji vas kritikuju umeju da budu brutalni, a ovi koji vas hvale takođe da preteraju, pa mi koji kasnije dođemo na red budemo u problemu da nađemo sredinu.

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu drugi put po redu, imali smo ovu situaciju i prošle godine, rezultat je ekonomskog napretka naše države u ovoj budžetskoj godini i važno je da imamo sredstva za dodatna ulaganja, u pre svega najznačajnije sektore društva.

Izuzetno teška 2020. godina zbog pandemije Kovida 19 negde je potpuno poremetila na svetskom nivou sve razvojne trendove i tu je, čini mi se, Srbija ostala u najboljoj poziciji u odnosu na ono što smo mogli da vidimo ili što ćemo tek gledati kada je u pitanju svetska scena.

Suštinski napredak, po meni, u ovoj fiskalnoj godini je smanjenje budžetskog deficita. Vi ste ga najavljivali, nisu vam svim verovali. Kroz ovaj rebalans se to verifikuje i to sa ključnom konstatacijom, zaista moram naglasiti, na početku pre svega ove diskusije. Ali, ako samo uporedimo ekonomsku statistiku za ove dve godine, jasno je da je Srbija veoma sigurnim koracima krenula ka ostvarenju svojih, pre svega, ranije planiranih razvojnih ciljeva, a to je brži privredni rast kroz direktne strane investicije i strateške infrastrukturne projekte, posebno u oblasti saobraćaja i energetike.

Istovremeno, ovaj rebalans vodi stabilizaciji javnih finansija koje su prethodne dve godine morale da se prilagođavaju ovoj sto puta pomenutoj novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa. Otuda i ta dinamičnost, pre svega u planiranju budžeta. Otuda i dva rebalansa u ovoj godini.

Ta brzina prilagođavanja novonastaloj situaciji i preusmeravanja velikog dela budžetskih sredstava u zaštitu zdravlja i života stanovništva od ove opake planetarne bolesti potvrđuje, čini mi se, najvažniju činjenicu, a to je dobra ekonomska politika države kojom je obezbeđen i veći rast BDP-a od planiranog za ovu godinu. Planirani rast je bio 6%, a ostvariće se čak 7% rasta BDP-a, što zaista suštinski dokazuje da se prosto vodila jedna odgovorna fiskalna politika, ali i da su makroekonomske mere Vlade dovele do ovog natprosečnog rezultata, koliko god to sada zvučalo možda preterano.

Možda bi mogli da kažemo da se tek u ovoj godini zapravo vidi kvalitet i rezultat prošlogodišnje ekonomske i socijalne politike i da tek sada imamo otprilike definiciju svega toga šta je zapravo pozitivni efekat odluke Vlade da svojim paketima mera pre svega utiče na drastično umanjenje onih negativnih efekata Kovida i za privredu, ali i za stanovništvo.

U ovoj godini se vidi pre svega efekat mera podrške privredi, od samostalnih trgovinskih radnji, pa sve do velikih preduzeća, jer mi se čini da su prosto oživeli, da ne kažem ono što su bile crne slutnje - preživeli apsolutno svi. Kod prošlogodišnjih rebalansa, a rekla sam da ih je takođe bilo dva, sećamo se tih različitih reakcija na mere Vlade, ali je sada sa ovim rebalansom jasno da su naši makroekonomski stratezi ipak dobro isplanirali te ekonomske trendove i zato smo i bili negde uspešniji u vreme Kovida od mnogih snažnijih i većih država i u regionu i u svetu.

Ovaj oktobarski rebalans predviđa smanjenje budžetskog deficita za oko 900 milijardi, ako se ne varam, mada ne volim da govorim o ciframa. Tu ste neprikosnoveni i prosto rizikujem da budem ispravljena, kao kolega Vujić. Najviše sredstava usmerava se u realizaciju kapitalnih investicija u oblasti saobraćaja i zdravstva i upravo su te kapitalne investicije one na kojima se upošljava najpre veliki broj ljudi i privrednih subjekata najrazličitijih profila i jedan od najvažnijih poreskih prihoda i faktora ubrzanog privrednog razvoja.

Za nas je važno i to što upravo u 2020. godini, godini akutnog Kovida, Srbija nije stala. Započeti su ili čak završeni mnogi kapitalni projekti kako u oblasti zdravstva, što je podiglo kapacitet našeg zdravstvenog sistema za suprotstavljanje Kovidu, tako i u oblasti putne i železničke infrastrukture, kao i u sektoru energetike, rekla bih u ovom momentu ne najmanje važan, da ne kažem najvažnijem.

Uprkos Kovidu, završena je kapitalna investicija Srbije u oblasti energetike, to je gasovod u dužini od 403 kilometra koji je deo turskog toka i koji je omogućio Srbiji da se pozicionira kao zemlja gasnog tranzita, što je posle proizvođača najbolja pozicija. Koliko je ova investicija od kapitalnog značaja potvrđuje se danas kada je počela ta postkovid svetska energetska kriza, koja je izazvala pre svega skok cena nafti i gasa i kada mnogo bogatije države prosto nisu obezbedile sigurno snabdevanje.

Veoma je važno i što je stavljeno u funkciju skladište gasa u Banatskom Dvoru, što je omogućilo pre svega da napravimo rezerve gasa po nižoj ceni, što nam sada omogućava dobar nivo energetske stabilnosti.

Na ove energetske projekte neki su prethodnih godina takođe imali primedbe, ali evo vreme daje odgovor da su svakako bile neopravdane. Gasna pozicija Srbije je bolja i to danas niko ne treba i ne može da dovede u pitanje.

Ovaj projekat potvrđuje i to da Srbija vodi dobru energetsku politiku koja nam omogućava i energetsku stabilnost i energetsku bezbednost koja je važna. I još jedna prednost Srbije jeste to što imamo uporište u različitim energetskim izvorima, dobro je da se i dalje radi na afirmaciji zelenih izvora energije, kao i na projektima modernizacije naših rudnika uglja i termoelektrana, kojima su neophodni, pre svega ekološki standardi. Znamo da je ta energetska tranzicija dug proces i da ne smemo zapostaviti ozelenjavanje, proizvodnju uglja i proizvodnja struje iz ovog izvora, ali na dobrom smo putu.

Pohvalila bih i to što se sa ovim rebalansom povećavaju sredstva za održavanje državnih puteva, za podršku u razvoju preduzetništva, za podsticaj u poljoprivredi i mere ruralnog razvoja, kao i za zelene politike, pre svega za podsticaj reciklaže i ponovnog korišćenja otpada.

Moja koleginica, Jelena Mihajlović je govorila i o sredstvima izdvojenim za kulturu, ja ne bi bila ja, ako ne bih u susret budžetu za 2022. godinu podsetila da ste obećali da ćete iz godine u godinu povećavati sredstva koja će biti opredeljena za kulturu. Tako da verujem da ćemo 2022. godine doći makar do 1,5% ukupnog iznosa budžetu. Znam da je izazov, ali ja verujem u vaša obećanja, ispostavilo se da uvek ispoštujete ono što kažete.

Drugi razdeo sa povećanjem sredstava jeste Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde se rebalansom opredeljuje preko 237 milijardi, što je otprilike za 65 milijardi više od budžetom opredeljenih sredstava i tu su u pitanju kapitalne investicije čija realizacija će u ovoj, ali i narednim godinama biti jedan od glavnih pokretača razvoja.

Čuli smo već, kolege su govorile o tome koji su to infrastrukturalni projekti, a i vi sami na Odboru za finansije i danas u svom uvodnom izlaganju.

Ono što ću istaći na kraju, možda ne kao najveće zadovoljstvo, jeste što posle nekoliko budžetskih ciklusa, kada je Vlada dobijala kritike od Fiskalnog saveta, ovoga puta je izostalo i to. Dobili smo pozitivnu ocenu, imali smo možda neku opasku koja se tiče transparentnosti, ali nju bi pre svela na neshvatanje momenta da nisu sve informacije baš za deljenje. O tome smo kolega Arsić i ja razgovarala, čak i kad je bio Odbor za privredu.

Dakle, Fiskalni savet čijim ste kritikama bili često izloženi opravdano ili neopravdano, kako god, ovoga puta je morao da da pozitivnu ocenu sa manje kritičkog osvrta. Kolege pre mene su rekle da ćemo svakako podržati Predlog rebalansa budžeta. Mislim da niste imali tu dilemu ni kada ste došli, pre svega zato što kada je rebalans ovog tipa u kome ne moramo da objašnjavamo da nam novca fali, nego da imamo na pretek, onda je podrška najmanje što poslanici mogu da pruže Vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče.

Probaću da budem što kraća zbog vremena koje je preostalo.

Poštovani predstavnici nezavisnih organa i regulatornih tela, govorilo se danas mnogo i kvalitetno o svim izveštajima koji su se našli pred Skupštinom Srbije. Najpre, hvala, čini mi se da sam od DRI i od predstavnika, čula jednu rečenicu koja je važna, a to je koliko je važno podneti izveštaj prvo ljudima koji su nam ukazali poverenje, to je početak i kraj naše saradnje.

Nemam vremena da se bavim svim vašim izveštajima, pa ću blagi osvrti napraviti isključivo na dva izveštaja, a to je izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije za koju mislim da je jako važna i naravno Agencija za energetiku Republike Srbije zato što već dugo razgovaramo i o tome koji su problemi o tome kakve su prepreke bile ispred nas, pa smo ih prevazišli i koje nas tek očekuju.

Jako je važno na ovaj način razgovarati o izveštajima regulatornih i nezavisnih tela i to je praksa koja se prvi put primenjuje sada u mandatu predsednika Dačića. Mislim da pokazuje svoju dobru stranu, pre svega zato što čak i ako se nekada ne razumemo najsrećnije, otvaramo sebi prostor da razgovaramo.

Zašto sam se opredelila za ova dva izveštaja? Ne zato što su manje ili više važni, nego zato što smatram da ste uradili jedan dobar posao.

Najpre, kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije, pred vama je veliki zadatak. Zaštita konkurencije na otvorenom tržištu je jako važna, naročito o uslovima u kojima svako pokušava da nađe ugao iz kog će zloupotrebiti makar jedan zarez ako ga ima i izbeći sve ono što bi doprinelo što boljem stanju na tržištu, a sve u cilju pre svega one državne nacionalne politike, politike Vlade, a to je da imamo što više investitora, što više proizvođača, što više zaposlenih ljudi.

U tom smislu ste uradili veliki posao. Žao mi je što nemam vreme koje mi je potrebno da možda i detaljno pogledamo sve ono čime ste se bavili, ali se ne može osporiti činjenica da se iz vašeg izveštaja vidi, za 2020. godinu, da je rad bio apsolutno dinamičan i negde pre svega prilagođen uslovima pandemije što je takođe bila jedna otežavajuća okolnost.

Finansirate se iz sopstvenih prihoda i to je važno reći, i ostvarujete dovoljan prihod, čak ako se ne varam bilo je i viška prihoda koji su otišli u budžet Republike Srbije. To je važno ovde reći na glas zbog svega što ste uradili i zbog svih nas koji smo vam ukazali poverenje. To znači da smo bili na dobrom putu.

Budno praćenje stanja tržišne konkurencije je negde vaš konstantan posao i iz godine u godinu čini mi se da ga radite sve kvalitetnije i na tome vam čestitam.

Kada je u pitanju izveštaj o radu Agencije za energetiku Srbije u 2020. godini, za mene su negde ključne ocene o stanju energetskog snabdevanja Srbije, pre svega u ovom trenutku jeste ovo izveštaj za 2020. godinu, ali mi moramo da se osvrnemo i na ovaj momenat koji je sada na našu sreću za nas ne tako tragičan kao za sve u okruženju.

Dostigli smo jedan visoki nivo energetske bezbednosti naše zemlje i dobro je da je tako. Koliko je lako prilagođavati se svemu što je agencija trebala da uradi, nedavno smo o tome razgovarali i na sastanku Odbora za privredu i ostali bez nekih odgovora koje smo očekivali da ćemo čuti, ali dobro. Rešenost da svi zajedno radimo sve ono što je do nas, a u cilju boljitka života pre svega naših građanki i građana je primarna i nećemo se od toga pomeriti.

Koliko vidim proizvodnja je bila veća u 2020. godini za 2%, ali smo i trošili nešto manje i to na nivou 2019. godine. Izveštaj o strukturi energenata potvrđuje i pozitivne pravce energetske tranzicije. Tu mislim na povećanje udela zelene energije, pre svega energije vetra, jer ako se ne varam, a ne bi trebalo, vetroelektrane povezane na distributivni sistem, zahvaljujući njima je proizvedeno čak 13,2% više električne energije. Iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni i distributivni sistem proizvodnja je iznosila 32,1 bruto potrošnje električne energije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste značaj gasne privrede za energetsku stabilnost i energetsku bezbednost Srbije i činjenice da je u 2020. godini povećana potrošnja prirodnog gasa za čak sedam posto. To negde potvrđuje, složićete se sa mnom i strateški značaj višegodišnjih ulaganja u gasifikaciju Srbije. Važno je istaći da je ta ubrzana gasifikacije u 2020. godini omogućila čak i to povećanje potrošnje gasa u domaćinstvima čak za 19%. Inače, domaća proizvodnja gasa iznosi 10,7 naših potreba, dok ostatak čini uvezeni gas.

U suštini posmatrano, tržište energenata je stabilno. Naš energetski sektor se i dalje prilagođava evropskim standardima koji podrazumevaju i ne samo razdvajanje proizvodnje prenosa distribucije održavanja elektroenergetskog sistema, već i standardizaciju usluga i standardizaciju kvaliteta energenata.

Možda ću na samom kraju samo još jednom podsetiti, ne zato što mislim da Agencija za energetiku može mnogo da utiče, to je pre svega pitanje EMS-a, ali se vraćam, ako se sećate i tada smo razgovarali, čak mislim i da je ministarka energetike bila tu, na ovaj period koji je pred nama, a to je zimski period i sva ona staračka domaćinstva u ruralnim krajevima koja imaju te dalekovode koji nisu obnovljeni, ne ulazim sad u detalje, o tome smo već razgovarali. Samo još jednom, prosto da uputim apel da se obrati pažnja na ta staračka domaćinstva u opštinama, pre svega na jugu Srbije koja ne mogu sama da raščiste te svoje trase i nemaju uvek stabilno snabdevanje strujom, što je jedan od velikih problema.

Na kraju ću reći da je Agencija kao regulator posvećeno obavljala svoj posao. To smo mogli da vidimo i onda kada ste bili pod pritiskom Evropski energetske zajednice, a ja to moram da kažem, kada se od vas tražilo da čak i vi i mi kao država izađemo iz okvira sopstvenog Ustava, ali smo uspeli da sve to prevaziđemo. To je kolega Milićević već rekao, poslanička grupa SPS podržaće vaše izveštaje, pre svega zato što mislimo da nismo napravili grešku kada smo vam ukazali poverenje. Hvala vam.