STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 0
  • 75
  • 3
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 21 dan i 13 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Poštovani ministri, kao što su moje kolege narodni poslanici govorili, jasno je iz diskusije da će SPS podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Ali, ovde je malo bilo reči od strane mojih kolega o potvrđivanju određenih sporazuma koji su danas na dnevnom redu. Posebno bih se u nekoliko minuta osvrnula na sporazume koji su iz oblasti saobraćaja.

Mi ćemo ratifikovati ovih dana četiri nova sporazuma iz avio-saobraćaja. To su bilateralni sporazumi sa Šri Lankom, Kanadom, Indijom i Azerbejdžanom. Ovo su, možemo reći, novi, moderniji sporazumi iz oblasti avio-saobraćaja, koji će, sigurna sam, uticati na dalji razvoj našeg avio-saobraćaja u Srbiji.

Posebno važan međunarodni sporazum koji se oslanja na pre godinu i po dana ratifikovan Sporazum o formiranju Transportne zajednice danas je zapravo ugovor koji moramo da ratifikujemo sa Transportnom zajednicom mi kao Republika Srbija, a povod je, svakako, utvrđivanje sedišta ove Transportne zajednice, koje će biti u Beogradu.

Kada smo i 2017. godine diskutovali o potvrđivanju ovog sporazuma, odnosno formiranju Transportne zajednice, bilo je reči za i protiv. Ali, svakako, SPS smatra da ćemo ovom ratifikacijom imati brojne benefite kao država, ne samo na međunarodnom planu i neće se samo podići međunarodni ugled Republike Srbije, već će svakako uticati i na struku i, verujem, pre svega, na građevinarstvo i saobraćaj u tom smislu da će biti uključeni.

Verujem da ovim doprinosimo, naravno, razvoju svih vidova saobraćaja. Regionalna transportna mreža zapadnog Balkana deo je transportnog prostora Evrope i deo evropske transportne mreže. Srbija je u toj regionalnoj transportnoj mreži prepoznata od strane EU kao čvor ne samo u spajanju država i regiona zapadnog Balkana, već ceo zapadni Balkan sa Evropom.

Sve inicijative i svi projekti koji doprinose razvoju infrastrukture i saobraćaja moraju biti podržani. Ovo je jedna od dve izuzetno važne inicijative na međunarodnom planu kada je u pitanju regionalni razvoj transporta. Druga inicijativa o kojoj je nešto ranije govorio i moj uvaženi kolega prof. Obradović jeste inicijativa u okviru „Puta svile“, odnosno jedan pojas – jedan put, u formatu 16 plus 1, gde je takođe Republika Srbija prepoznata kao država koja bi mogla biti centar kada su u pitanju infrastrukturni projekti.

U svakom slučaju, kao poslanik i predstavnik SPS, u danu za glasanje podržaćemo sve ove zakone. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, gosti iz oba ministarstva, moj kolega Vladan Zagrađanin je danas obradio nekoliko zakona iz seta zakona u nadležnosti MUP, a ja ću se osvrnuti nekoliko minuta na predloge zakona koje se tiču vanrednih situacija.

Samoupravljanje krizama aktuelizovane u prethodnim decenijama naravno jer savremeno društvo donosi brojne izazove, rizike i pretnje na koje je neophodno doneti i usvojiti brojne nove odgovore. Svedočimo svi ovde i koleginica Aleksandra Tomić je upravo to i pomenula da smo u prethodnih nekoliko godina brojne sistemske zakone usvojili u Narodnoj skupštini i svi oni su doneli upravo te moderne, nove, savremene prakse i istakli prevenciju kao nešto što je ključno u samom sistemu zaštite i spasavanja.

Vanredni događaji kojima smo svedočili u poslednjim godinama i odgovorima na iste, pre svega mislim na ad hok reagovanja i javnih službi i drugih subjekata sistema, ukazali su na neophodnost daljeg razvoja celokupnog sistema zaštite u našoj državi. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, zapravo njegovim usvajanjem staviće se van snage važeći Zakon o vanrednim situacijama, ali ovaj novi zakon ostavlja temelj postojećeg sistema i uvodi neke nove procedure, reguliše na drugačiji način pitanja planskih dokumenata i ispravlja greške i propuste u samom funkcionisanju sistema, određuje na drugačiji način odgovornost subjekata u sistemu i ono što je izuzetno važno unapređuje koordinaciju javnih službi i privatnog sektora što je izuzetno važno, posebno zbog pravovremenog, odnosno blagovremenog reagovanja.

Sistem je do sada bio postavljen tako da je svaki nivo teritorijalne organizacije imao odgovornost i pripremu i odgovor u skladu sa zakonom, odnosno zakonskim mandatom i operativnim kapacitetima što se na različitim primerima pokazalo kao da nisu realni kapaciteti i lokalne samouprave su imale više operativnu ulogu dok je regionalni nivo bio neka vrsta medijatora.

Iskustva iz 2014. godine i poplava ali i neke druge vanredne situacije pokazale su koliko je važno i kakva je uloga lokalnih samouprava i njihovo reagovanje. I u ovom novom zakonu lokalne uprave dobijaju neka nova rešenja i odgovornosti. Mi se slažemo, tj. podržaćemo ova rešenja, nešto više od toga će govoriti moja koleginica Danijela Stojadinović koja je 2014. godine kao zamenica predsednika Opštine Svilajnac bila je zamenik štaba, šefa štaba za vanredne situacije pa će iz svog iskustva dati komentar na ovaj zakon.

Sama uloga, nacionalnog, odnosno državnog nivoa ostaje ista, to je naravno jasno, od usvajanja strategija, koordinacija i nadzora nad celokupnim sistemom. Republički štab za vanredne situacije će kroz nacionalnu platformu, to je nešto što je novo u ovom zakonu i to treba naglasiti i okupljati akademsku zajednicu različite subjekte, predstavnike različitih strukovnih i drugih udruženja, čime će svi zajedno na jedan, možemo slobodno da kažemo, savremen, moderan način dizajnirati kompletan sistem koji je deo sistema nacionalne bezbednosti.

Koleginica Danijela će govoriti nešto više i o novom Zakonu o dobrovoljnom vatrogastvu. Činjenica da raspravljamo o ovom predlogu zakona govori da država zaista želi da podstiče dobrovoljno vatrogastvo i kroz neka predložena rešenja se vidi da želimo da afirmišemo upravo ovo sa javnim službama i jedinicama lokalnih samouprava.

Sama kompleksnost vanrednih situacija, odnosno činjenica da pojam vanrednih situacija se ugrožavaju kritični kapaciteti i oni objekti i ona postrojenja koja su od vitalnog značaja za funkcionisanje države i društva i svetu je upravo zbog toga razvijen sistem zaštite kritične infrastrukture dobila svoj normativni okvir.

Svakodnevno raste broj destruktivnih aktivnosti, o tome svi svedočimo. One se ispoljavaju u obliku vandalizma, sve češće u obliku terorističkih aktivnosti, različitih sabotaža ali neodgovornog ponašanja. Objekti, kritične infrastrukture sve više su međusobno i povezane i zavisne i raste njihova ranjivost i zato je važno da se nacionalnim zakonodavstvima upravo termin kritična infrastruktura jasno i definiše.

Posebno je značajno da se definišu one kritične infrastrukture, odnosno objekti, postrojenja, infrastrukture koje podrazumevaju javno-privatno partnerstvo. Ovo se pokazalo i u svetskoj praksi kao prilično problematično, a s obzirom da mi tek razvijamo u Srbiji sistem, odnosno koncept javno-privatnog partnerstva, mislim da će ovo biti u implementaciji ovog zakona možda i najveći izazov. Sam pojam je relativno nov. Prvi put je u našim dokumentima pomenut u Uredbi Vlade o sadržaju, načinu izrade plana i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Pominje se i u nacionalnoj strategiji razvoja informacionog društva. Naravno, kritičnu infrastrukturu kroz različite zakone prepoznajemo kao objekte od strateškog značaja, posebnog značaja i tako dalje.

Sam zakon, znači, zakonom se utvrđuje i uređuje nacionalna i evropska kritična infrastruktura i vrši identifikacija i uređivanje te kritične infrastrukture Republike Srbije i obično se to definiše kroz utvrđivanje samih sektora. Mi smo pristupili modelu od osam, neću ih sada navoditi. Sve u svemu sve što je propisano ovim zakonom je zapravo ono što je od vitalnog značaja za državu i za zaštitu ovih objekata, jer zaštita i bezbednost ovih objekata, odnosno kritične infrastrukture jeste i pitanje nacionalne bezbednosti.

Osvrnula bih se ukratko i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Mi smo početkom ove godine imali sveobuhvatne izmene i dopune ovog zakona. Neću se posebno osvrtati na pitanje tehničkih pregleda, odnosno obaveza ukidanja obaveza o tehničkim pregledima. Slažemo se i moja poslanička grupa podržava ova rešenja kada je to u pitanju, a pohvalila bih praksu koja je uspostavljena, a jeste poenta samog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da periodično na osnovu godišnjih analiza stanja bezbednosti saobraćaja mi korigujemo, odnosno vršimo korekciju prekršaja i kaznenih odredbi u tom smislu.

U članu 1. Predloga zakona kojim se menja član 7. važećeg zakona, definišu se vozila za sportska takmičenja. Ovo je navelo kolegu Dejana Radenkovića i mene da podnesemo amandman kojim bi se na drugačiji način tj. preciznije definisalo vozilo od istorijskog značaja. Mi smo taj amandman podneli, doduše sa ispravkom, a upravo ta ispravka se odnosi na potrebu da se konačno reši pitanje vozila od istorijskog značaja i napravi jasna razlika između tih vozila koja su motoran vozila koja podležu registraciji i potrebna je za njih i klasifikacija, da se utvrdi klasifikacija u odnosu na vozila koja zapravo predstavljaju eksponate.

U svakom slučaju, sve zakone ćemo podržati. U raspravi o amandmanima mi smo podneli nekoliko, više desetina amandmana. Nadam se da ćemo imati prilike da o njima govorimo. Toliko od mene. Ostaviću vreme i za moje kolege. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, ja se ne bih složila sa uvaženim kolegama iz opozicije kada govore da ovaj zakon neće doprineti ni kvalitetu gradnje u Republici Srbiji u budućnosti, pre svega mislim da je ovo izuzetno važan zakon i treba da postoji u našem sistemu, bez obzira na to kako ga na kraju usvojimo, verujem da će u narednom periodu kao rezultat primene sigurno i ovaj zakon, kao i brojni zakoni pretrpeti izvesne korekcije i usaglašavanja.

Sam član 2. o kojem danas raspravljamo, njime se definišu pojmovi, odnosno pojmovnik u ovom zakonu.

U članu 2. stav 1. tačka 12) predložena je, zapravo kaže se da – harmonizovani standard je evropski standard koji je donet na osnovu zahteva Evropske komisije za primenu u harmonizovanom zakonodavstvu EU.

Ja sam predložila da se ovaj stav, odnosno tačka menja: „harmonizovani standard je evropski standard za koji se primenjuje kao pravna tekovina EU, a koja je uneta u domaće zakonodavstvo“.

Zapravo, smatram da je formulacija koju ste predložili, možda ne najprikladnija i da se standardi mogu definisati kao obavezni, ali prosto ovaj glagol – zahtevati, u ovom smislu ima neki kontekst naredbe, pa možda da razmotrite još jednom i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:07