STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 32
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 17 dana i 21 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, možda na samom početku zbog građana koji, nadam se, gledaju ovaj prenos, želela bih da podsetim da smo mi u maju prošle godine usvojili ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekata za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kojim je omogućena izgradnja stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti po subvencionisanim cenama.

Kao što je bilo reči i danas, planirano je nekoliko faza realizacije ovog projekta. U prvoj fazi izgradnje stanova do 2020. godine planirana je izgradnja 1.578 stanova u šest gradova u Srbiji.

U samom trenutku donošenja Zakona, čak 30.000 pripadnika snaga bezbednosti bilo je bez stana, a u anketi koja je tada sprovedena, gotovo 18.000 zainteresovanih se prijavilo za učestvovanje u ovom programu.

Zakonska rešenja omogućila su brzu i efikasnu gradnju istovremeno u više gradova, kao što sam i pomenula. Investiciona vrednost ove prve faze za 1.500 stanova iznosi 464 miliona evra, a sam kvalitet gradnje jeste po standardima energetske efikasnosti i po svim drugim standardima gradnje.

Posebno je važno što se u ovaj veliki infrastrukturni građevinski projekat uključuju naša preduzeća, naša domaća privreda, od proizvođača građevinskog materijala, pa do proizvođača opreme za stanove.

Danas je stambeno pitanje, kao i uvek, broj jedan, pitanje najvažnije u životu, pre svega mladih ljudi, a posebno kada su u pitanju snage bezbednosti, vojska, policija, bezbednosne agencije koje brine o nacionalnoj i ličnoj bezbednosti.

Podrazumeva se da onaj ko brine o bezbednosti tuđih porodica mora imati svoj krov nad glavom. Veliki je broj zaposlenih u službama bezbednosti koji posebno u poslednje dve decenije nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje.

U proteklih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona počelo se sa izgradnjom stanova u Vranju i Nišu, a aprila ove godine i u Kraljevu i Kragujevcu.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima davala značajni doprinos bezbednosti, odbrani, suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države, ovaj zakon sada dopunjujemo tako što će u krug lica koji će moći da rešavaju svoje stambeno pitanje kroz ovaj projekat se uključiti i borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi koji na ovaj način potvrđujemo da za nas nisu nevidljivi, da država brine i o njima.

Izmena se odnosi na preciziranje područja na kome pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima. Takođe, preciziran je i način postupanja prilikom određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcela.

Rešavanje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije i od značaja je za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Poznati su istoriji veliki infrastrukturni projekti koji su posle ratova ili kroz različite faze razvoja industrije podizali privredu na noge.

Mi smo imali takvih faza kroz našu istoriju, koje su podizale na noge i građane i privredu. To su bili periodu velikih obnova. Da podsetimo samo velike obnove naše zemlje i ogromnih infrastrukturnih radova posle bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, kada je za godinu dana obnovljeno na stotine mostova, bolnica, puteva, stambenih zgrada, fabrika, kada je mobilisana čitava privreda i inženjerska struka.

Mnogi projekti bili su verifikovani pre 2000. godine i, kako nažalost biva kod nas, neke vlade su, tvrdeći da od njih sve počinje, a da pre njih ništa nije ni postojalo, posle 2000. godine stopirale ove projekte.

Bilo je nekih pokušaja, o čemu je bilo reči i danas, da se pojedini projekti realizuju, ali većina ovih projekata nije zaživela. Zato podržavamo ovaj zakon i ovakav pristup jednom ozbiljnom problemu kao što je problem stanogradnje i za pripadnike službi bezbednosti, kao i odluku Vlade da se stvore bolji uslovi za njih ov život i rad.

Ono što nas brine i sa čime se suočava i cela Evropa jeste odliv mozgova, odnosno odlazak najčešće mladih, obrazovanih kadrova iz naše zemlje. Svedoci smo različitih mera koje se preduzimaju i kreiraju različite politike kako bi se mladi i stručni ljudi zadržali u našoj zemlji, te u tom smislu treba nastaviti i ovaj projekat proširiti i na druge struke kao što su naučni radnici, mladi bračni parovi, zdravstveni radnici, radnici iz sistema obrazovanja i svaka inicijativa od strane SPS biće podržana. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala kolega.

Poštovani ministre, javila sam se po ovom amandmanu upravo iz razloga jer delim vaše mišljenje gospodine Đorđeviću, a to je da je ovaj amandman, odnosno inicijativa koleginice Nataše Jovanović nešto što treba razmotriti i dobro je da ste prepoznali i dobro je da želite da se napravi neka aplikacija upravo za jedan deo populacije koji jeste osetljiv, a o kome bi trebalo još više da brinemo.

Razne amandmane smo imali svih ovih godina, sadržaj amandmana, bilo da su oni briše se, što je uobičajeno za opoziciju, ali ovo je jedan od onih amandmana koji ipak možemo reći imaju pozitivnu nameru. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala kolega Milićeviću.

Ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na jedan od ova tri zakona koja su na dnevnom redu danas, a to je Zakon o trgovini, uz naravno jedan komentar, a to je da čestitamo i Vladi na sva tri predložena akta koja su vrlo kvalitetna i u duhu vremena u kome živimo.

Sam Zakon o trgovini i o tome jeste bilo reči danas, je zakon koji je dobio jednu novu sistematiku, nova podela trgovine koja je usklađena, nova pravila u prodajnim postupcima i druga usklađivanja sa našim zakonodavstvom i sa direktivama EU.

Prema novoj podeli trgovina na malo je podeljena na prodajno mesto, lično nuđenje i daljinska trgovina. Ova treća, daljinska trgovina je definisana kao trgovina putem sredstava komunikacije. To podrazumeva i katalošku prodaju trgovine putem pošte, TV prodaju, telefonsku prodaju, štampani i reklamni sadržaj koji imamo prilike svaki dan da vidimo, ali i elektronsku trgovinu.

Učešće u ukupnom maloprodajnom prometu u Srbiji se iz dana u dan uvećava, a samim tim internet trgovina je nešto što zahteva našu dodatnu pažnju i detaljnije regulisanje. Zakonom se detaljnije definišu najčešći oblici trgovine, najzastupljeniji modeli elektronskog poslovanja na digitalnom tržištu, što jeste normalno jer se svakog dana pojavljuju novi modeli i novi kanali za oglašavanje.

Potpuno je jasno zašto postoji i na koji način funkcionišu reklame i odavno nije naše poštansko sanduče jedino koje je puno, već i naši inboksi imejlova i inbuksi naloga na društvenim mrežama. Internet oglašavanje je odavno naša realnost i deo svakodnevnice, što potvrđuje da Republika Srbija iz dana u dan razvija svoje informatičko društvo.

Na koji način se naši podaci koriste, iz kojih izvora se izvlače i kako se odbraniti od svakodnevnog bombardovanja reklamnih sadržaja, posebno na društvenim mrežama, jedno je od pitanja. Naravno, ovo pitanje reguliše neki drugi zakon, Zakon o oglašavanju i drugi zakoni, ali kako internet zajednica iz dana u dan postaje brojnija, tako i kontrola mora biti veća, ne samo bezbednost, već i kontrola platnog prometa.

Pored pitanja kako se odbraniti od reklamnog sadržaja, postavlja se pitanje kako kontrolisati prodaju, odnosno razmenu dobara koja se odvija ovim putem? Većina oglašivača prodaju vrši pouzećem, što može biti rizik za prodavca, ali istovremeno i rizik za kupca. Naravno, postoje zvanični zalozi zvaničnih firmi koje transparentno u skladu sa propisima nude proizvode i svoje usluge i njihovo sveobuhvatno poslovanje može biti kontrolisano. Postoje i oni oglašivači, odnosno prodavci koji su u sivoj, odnosno u crnoj zoni poslovanja. Ovo polje sive ekonomije jeste polje 21. veka i ni jedno društvo, ni jedna država nije imuna.

Novim zakonom su predviđeni i podzakonski akti, nekoliko njih. Za nas poslanike taj sadržaj još uvek nije dostupan, ali verujem da će kroz podzakonske akte biti obuhvaćeno i ovo poslovanje, odnosno ova siva zona. Potpuno je jasno da ne možemo rešiti sve, niti obuhvatiti sve kanale, ali verujem da ćemo iz godine u godinu posebno podzakonskim aktima moći da pojedine nove modele ipak pokrijemo.

Ono što je novina, rekla sam na početku, a značajno je za naše građane, jeste novina u slučaju prodajnih postupaka koja obuhvata akcijsku prodaju, sezonsko sniženje i rasprodaju. Ovo je nešto što je važno posebno, jer smo svakodnevno suočeni sa primerima zloupotreba prodavaca, posebno kada istaknu rasprodaju ili sezonska sniženja, a nakon izvesnog vremena vrate cene onih proizvoda koje su bile na početku.

Drugi zakon je Zakon o elektronskoj trgovini. On se oslanja na ovaj Zakon o trgovini i usklađuje sa njim. Najvažnija izmena tiče se ugovaranja u elektronskom obliku, regulisanje slanja komercijalnih poruka. Predviđen je i prekršajni nalog. Mi mislimo da je to dobro rešenje. Uskladili ste i sa Zakonom o oglašavanju čuvanje samih podataka. Dalje, uklanjanje neprimerenog i nedopuštenog sadržaja, uz obaveze pružaoca usluga da taj sadržaj uklone u roku od dva dana i mislimo da je to dobro rešenje.

Ono što je poslednje, a mislim da je važno, jeste prekogranično pružanje usluga elektronske trgovine. Ove odredbe su u skladu sa direktivama Evropske unije, a njihova je primena odložna, odnosno biće primenjive pristupom Srbije EU.

U svakom slučaju, još jednom čestitke na kvalitetnim zakonima i glasaćemo u danu za glasanje za sva tri. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:07