STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovana Poverenice, poštovane saradnice u instituciji Poverenika, uvažene koleginice i kolege u nekoliko minuta bih se ja u ime SPS obratila povodom ovog izveštaja koji je po svemu sadržajan i moram da priznam iz svega što smo čuli danas i od vas, imali prilike da pročitamo u samom izveštaju, ali i čuli od većine mojih kolega, možemo da vam čestitamo. Ovo je deveti izveštaj po redu, ovo je 10 godina rada ove institucije i verujem da ćemo u narednom periodu možda raditi neki novi zakonodavni okvir u smislu unapređenja i Zakona o zabrani diskriminacije, ali i usvojiti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Narodna skupština jeste ponosna i na saradnju koju ima sa nezavisnim telom i mogu slobodno da kažem da procena većine nas jeste da ste uspeli u okviru zakona i zakonskih odredbi uvedete neke prakse, obezbedite kontinuitet rada same institucije, i ono što je možda najvažnije, a najveći izazov sa sve predstavnike nezavisnih institucija, da obezbede svoju nezavisnost u radu, te stoga vam u ime poslaničke grupe čestitam.

Puno toga je rečeno. Osvrnula bih se u nekoliko sekundi na ove predmete o kojima smo govorili. Znači, vi ste u 2018. godini imali preko 1.400 predmeta, najviše pritužbi, ali i svega pratećeg, od preporuka, mišljenja i reakcija samih kao institucije. Slažem se da ne znači nužno povećanje slučajeva, već svest građana da mogu da se obrate instituciji i da ta institucija ipak čuje i u skladu sa zakonom reaguje na pritužbe.

Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je prtiv državnih organa, odnosno organa javne vlasti, a to je gotovo 50,5%, nakon toga slede pravna i fizička lica. Govorim upravo o ovom podatku zato što on može da bude alarmantan, a treba biti upozoravajući i za nas kao narodne poslanike, budući da mi ipak imamo zakonodavnu ali i kontrolni funkciju u ovom parlamentu, možda se bliže upoznajemo sa pojedinačnim slučajevima kako bi znali da u razgovoru i razmatranju izveštaja nadležnih ministarstava možda ukažemo, ipak razgovaramo sa predstavnicima ministarstva o određenim pitanjima.

Podjednako merljiv i vidljiv rad institucije jesu istraživanja koja sprovodite, analize koje se objavljuju.

Ono što poverenica treba da zna, a verujem da ima iskustvo i sa izvršnom vlašću u pogledu izrade podzakonskih akata, vrlo su dragocena vaša mišljenja i preporuke koje imate u pogledu predloga određenih zakona koje stižu u proceduru u Narodnu skupštinu.

Za rad javnosti koja gleda ovaj prenos želim da ukažem i na dva izuzetno značajna istraživanja koja ste prošle godine izvršili u cilju sagledavanja stanja u oblasti zaštite od diskriminacije, a to su odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji i odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji.

Jasno je da se diskriminacija dešava i posredno i neposredno ali svesno i nesvesno i kroz sve ove publikacije i slična istraživanja mogu biti od pomoći svakom od nas, da možda osvestimo neke skrivene stereotipe ili predrasude.

Pohvalila bih priručnik za situaciono testiranje diskriminacije, gde se prikazuje saradnja i moguća dalja saradnja sa udruženjima koja se bave upravo ljudskim pravima.

Za mene značajna su tri fokusa koja bi pomenula, a tiču se rada vaše institucije. To jeste nedvosmislen stav kada su u pitanju žene i diskriminacija žena.

Drugi važan pravac, odnosno vaš fokus koji treba pohvaliti jeste pitanje trans zajednice, odnosno učestvovanje u razbijanju stigme vezane za trans zajednicu kao možda najosetljiviju grupu unutar LGBT populacije. Slobodno mogu da kažem da ste u jednom trenutku čak bili i medijatori između organa javne vlasti i te zajednice i to jeste bilo nešto što je dalo rezultate.

Ono što je posebno značajno da je danas Međunarodni dan starih. Imate jedno istraživanje koje je iz ove godine i koje treba pohvaliti, tiče se starih žena, žena od 65+ godina. Možda da u narednoj godini organizujete, odnosno da sprovedete istraživanje kada su u pitanju muškarci, mislim da bi to bilo korisno.

U svakom slučaju, jasno vam je da je ovaj Izveštaj za nas izuzetno kvalitetan i da ćemo ga podržati. Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala vam, kolega Milićeviću.

Ovo je poslednji amandman na ovaj predlog zakona. Želela bih da se nadovežem na moje prethodne govornike iz poslaničke grupe SPS i podržim ovaj predlog zakona i sve druge predloge zakona o kojima ćemo raspravljati u pojedinostima, a tiču se ovog drugog pretresa.

Svi se ovde slažemo da su pronalasci pokretači razvoja civilizacije i da intelektualni napor i kreativnost pojedinca ne mogu samo i ne treba samo da budu pohvaljeni i ne zaslužuju samo čestitke, već i punu pravnu zaštitu, i to zaštitu patentom ili malim patentom, čime se štiti pravo upravo onog ko je napravio pronalazak, na način što se njegovo komercijalno izrađivanje, korišćenje, prodavanje, ne može vršiti bez saglasnosti nosioca prava.

Intelektualna svojina, kao i svaka druga svojina, mora biti nepovrediva i zahteva precizno njeno regulisanje.

Ove izmene i dopune zakona, o tome je govorila i moja uvažena koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, suština ovih izmena i dopuna zapravo imaju u fokusu jednu drugu oblast, a to je zaštita patenata proizvedenih odnosno nastalih u radnom odnosu, što do sada nije bilo detaljno regulisano važećim zakonom. Zaštita patenata jeste rezultat i treba biti rezultat i sinergije, zapravo partnerstva onog ko ulaže, odnosno poslodavca i intelektualnog rada zaposlenih.

Ne stoji da se regulativa prilagođava investitorima, čuli smo i to tokom diskusije danas. Ja mislim da se na ovaj način štiti i intelektualna svojina, odnosno intelektualni rad zaposlenih, ali i štiti kapital, odnosno štite ulagači.

Na samom kraju bih rekla da jačanje kreativne industrije jeste nešto što je pokretač privrede i nadam se da će ovo doprineti razvoju intelektualne, kreativne industrije u Srbiji. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Hvala vam, kolega Milićeviću.

Svoju diskusiju ću započeti pre svega čestitkama našoj reprezentaciji. Imali smo prilike da tokom ove pauze i gledamo utakmicu, a verujem da zahvaljujući rezultatu su i tonovi u ovoj sali nakon pauze nešto prihvatljiviji.

Moram da priznam da zadovoljstvo učestvovati u ovakvoj raspravi, odavno nismo imali konstruktivnu raspravu i sučeljavanje, mogu slobodno reći, dva koncepta.

Kada je u pitanju sam zakon, slušajući moje kolege, moram da priznam da gotovo sve što je kolega Vladimir Orlić rekao jeste suština ovog zakona i podržala bih, zapravo on je inženjerski precizno objasnio šta dualno obrazovanje predstavlja i šta će predstavljati kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je „Fijat“ u pitanju, više puta je pomenuto i to, moram da priznam da ja to kvalifikujem kao „Dinkićeva posla“ i nadam se da će problem „Fijata“ biti rešen. Evo, ministar je rekao da je Vlada spremna da razgovara sa predstavnicima „Fijata“ kako ne bi otišao iz zemlje, budući da većina ne samo građana, već i subjekata različitih preduzeća radi za „Fijat“ i zavisi od samog „Fijata“.

Sam zakon o modelu dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama jeste nešto što je korak unapred, on će približiti potrebe tržišta i obrazovni sistem u Republici Srbiji, to jeste bilo neophodno, i o tome je govorio i predstavnik poslaničke grupe prof. Žarko Obradović, a evo i koleginica Marjana Maraš je pomenula, mi smo bukvalno 30 godina unazad imali problem da potrebe privrede prilagodimo obrazovnom sistemu.

Ovaj model će zahtevati jedan sistematski pristup, odnosno zajedničko planiranje na osnovu i analiza i procena ne samo instituta i obrazovnih institucija, već i privrede uopšte.

Kroz ovaj model dualni studenti moći će kroz učenje da savladaju neka praktična saznanja koja će biti njima primenjiva u karijernom radu ali i da spoznaju na pravi način šta je zapravo ono što studiraju i da li zaista jesu odabrali pravu struku za sebe. Dešavalo se da studenti se opredele za tehničke, prirodno-tehničke nauke i da tokom studiranja shvate da to zapravo nije ono što su oni želeli da rade. Postoje prakse i u skandinavskim zemljama da pojedini fakulteti pre samog upisa studenata daju priliku studentima da se upoznaju sa onim što je priroda posla koji bi trebalo da obavljaju nakon diplomiranja. Stoga za nas, kao poslaničku grupu, jeste nešto što je novina i potrebno je i našem obrazovnom sistemu i razvoju privrede. Mislim da će doprineti da se celokupni ambijent u Srbiji pojača. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.