STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 15 dana i 8 sati

Poštovana gospođo Miladinović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Hvala vam, kolega Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovani ministre Ružiću, ja ću u nekoliko minuta da se osvrnem na ova četiri zakona koja se tiču plata u javnom sektoru i, naravno, javnim agencijama i drugim organizacijama, izmene i dopune Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i lokalne samouprave, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Naime, predložene izmene i dopune tiču se rokova od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u celokupnom javnom sektoru.

Kada govorimo o javnom sektoru, treba imati u vidu da javni sektor obuhvata gotovo 400.000 zaposlenih. Kada se izgovori ova cifra ona deluje veliko, ali je zato važno istaći da ova cifra obuhvata zaposlene, pre svega, u zdravstvu, u prosveti, pravosuđu, zatim službenike u sektoru javne bezbednosti, službenike MUP-a, Ministarstva odbrane, zatim službenike u sistemu bezbednosti, javne agencije i ovo jesu najbrojniji sektori koji zapošljavaju najveći broj naših građana i građanki.

Reforma koja se sprovodi odnosi se i na zaposlene u državnim organima, raznim ustanovama, javnim agencijama i jedinicama lokalne samouprave.

Imajući u vidu da sve ovo zajedno čini državni aparat, jasno je da je potrebna obimna analiza i to svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja i troškova rada, zatim radne uslove i rizika kojima su zaposleni izloženi kako bi se napravio jedan smislen i budžetski održiv prelazak u novi sistem koji želimo da uspostavimo u svim delovima javnog sektora.

Ljudi koji rade u javnom sektoru jasnije sagledavaju ovu problematiku, jer sistem iznutra može da prepozna i značaj reformskog procesa, doprinese u pripremi novog sistema i taj isti sistem, odnosno javni sektor treba da bude i spreman da implementira ovo što su novine.

Razumemo razloge za odlaganje primene osnovice zato što je važno, a upravo sam to i rekla, da sam sistem bude pravičniji kako bi javni sektor bio zadovoljan i pripremljen.

Skrenula bih pažnju, ministre Ružiću, na javne agencije o kojima se inače polemiše godinama unazad i u pogledu visine njihovih primanja, ali i onoga što oni zapravo rade.

Uzimajući u obzir nadležnosti, prirodu posla i usko stručnu osposobljenost, lica, odnosno službenici koji rade u javnim agencijama, njihov status morao bi biti određen na osnovu specifičnosti posla koji obavljaju, ali i uslova koje je potrebno da ispune pored kvalifikacija, posedovanja određenih licenci i svih drugih uslova.

Smatram da i ove javne agencije imaju državni kadar, odnosno kadar koji država mora da neguje i da pruži uslove koji ga neće oterati u privatni sektor.

Ovde ne govorim samo o visoko obrazovanim stručnim kadrovima, već i kvalifikovanim radnicima koji su izuzetno traženi i plaćeni na tržištu.

Naravno, ovo se ne odnosi na javne funkcionere i imenovana i postavljena lica, pa tako ne govorim o direktorima ili zamenicima direktora ovih javnih agencija, već o onim ljudima koji nose izuzetan odgovoran posao i rade vrlo delikatne stvari. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva finansija, ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji su danas na dnevnom redu, naime, na nekoliko članova, odnosno odredbi koje se tiču i vozila, odnosno novina i poreske politike kada su u pitanju neka vozila, ali i oružje i municija.

U Zakonu, u članu 5. važećeg zakona, predlaže se proširenje poreskih oslobođenja na vozila čiji je jedan od pogona električni ili, pak, za vozila koja idu na hibridni pogon, poznata kao hibridna vozila. Ovo naravno da ima za cilj podsticaj u unapređenju standarda u oblasti životne sredine. Vozila čiji je jedan od pogona električni ili hibridna vozila, imaju značajno veću tržišnu vrednost u odnosu na vozila koja koriste drugi pogon i jasno je da ih najčešće kupuju fizička lica čija je kupovna moć izuzetno velika.

Mišljenja sam da ova mera treba da stimuliše prevashodno privredne subjekte, naročito one koji su registrovani za delatnost transporta, odnosno prevoza putnika ili roba i da nabavljaju ova vozila, kao i ona privredna društva, odnosno kompanije koje imaju veliki vozni park.

Upravo ova izmena bila je motiv za predlog koji smo kroz amandman podneli moj kolega Dejan Radenković i ja. Naime, pored ove, mi smo predložili još jednu kategoriju vozila koja bi mogla biti obuhvaćena ovom poreskom politikom, a to su vozila od istorijskog značaja, odnosno oldtajmeri.

Dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prošle godine po prvi put smo status definisali, uveli u pojmovnik vozilo od istorijskog značaja i time po prvi put definisali postojanje ovih vozila.

Tačan broj ovih vozila u Srbiji nije poznat, jer, kao što sam rekla, do danas ova vozila nisu imala svoj status, pa se zakonski nije definisalo ni utvrđivanje, ni registracija, ili, pak, evidencija ovih vozila. Ova vozila se inače retko voze. Najčešće ih možemo videti na sajmovima ili na izložbama, ponekad i na ulici, doduše vrlo retko.

Smatramo da nije ekonomski opravdano da se ova vozila registruju upravo po postojećim propisima.

Ovo nije jedan jedini razlog, postoji nekoliko razloga zašto mislimo da je registracija ovih vozila, odnosno poreska olakšica u pogledu registracije važna i o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.

Nekoliko važnih izmena i dopuna ovog zakona, kao što sam rekla, tiču se odredbi kojima se uređuje poreska politika u vezi sa oružjem i municijom. Pohvalila bih jednu, izuzetnu važnu, za one koji poseduju oružje, naročito ona lica koja poseduju dozvolu za držanje i nošenje oružja.

Imajući u vidu da se isprava za nošenje oružja ne izdaje za konkretan komad oružja već se izdaje konkretnom licu, koje može da nosi, naravno, samo jedan komad oružja, ali ne može da se opredeli koji, predlaže se da ova lica porez na registrovano oružje za prvi komad oružja plaćaju u iznosu propisanom za nošenje, a za sve ostale komade oružja koje poseduju plaćaju taksu, odnosno porez za držanje oružja.

Ovo je važno jer su do sada vlasnici oružja koji imaju dozvolu za nošenje plaćali porez za svaki komad oružja koji poseduje, a to je zbirno bilo drastično veći trošak za građane, a pri tome i nelogičan.

Naravno, mi ćemo glasati za ovaj predlog i podržavamo ovaj predlog, kao i druge odredbe koje se tiču i oružja, ali i ukidanja takse, odnosno poreza za plovila koja su registrovana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na kraju, kako bi i moje kolege imale vremena da govore, osvrnula bih se na diskusiju, hvala kolega Šaroviću na podršci, mog uvaženog kolege Branimira Jovanovića, ali i prethodnog govornika, kada je u pitanju taksa za Javni servis.

Naime, svuda se plaća taksa za Javni servis, samo je utvrđivanje te takse zapravo metodologija naplate različita. Ne plaća se televizija, posebno u današnjoj eri, kada medijske kuće koriste različita sredstva komunikacije, ne plaća se prenos programa, već se plaća, odnosno finansira proizvodnja i dostupnost ovog programa.

Iskoristila bih priliku da istaknem, kao pozitivno, kada su u pitanju javni servisi, podrška dokumentarnim emisijama, koje u prethodnim godinama zauzimaju, može se slobodno reći, više prostora u ukupnom sadržaju. Ulaganje u serijski program jeste nešto što je vidljivo građana. Pohvalila bih, naravno, kanal RTS Digital, koji je namenjen pre svega kulturi i obrazovanju, ali i platformu RTS Planeta, koja je svakako neophodna, u skladu sa svetskim trendovima, ali, ovo je nešto na čemu i dalje treba da radi medijski javni servis, mislim na unapređenje ove platforme.

U doba različitih formi rijaliti programa, mislim da javni servisi mogu da naprave jedan iskorak, da osmisle možda neki naučni program kojim će dati drugačiji odgovor, učiniti taj program i atraktivnijim a da sadržaj bude svakako edukativnog karaktera.

Misli da treba da se iskoristi i ovaj svetski trend i da jedan od kanala Javnog servisa može biti u cilju promocije nauke i inovacija. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Hvala, kolega Marinkoviću.

Poštovane koleginice i kolege, nadovezaću se, zapravo svoje pitanje danas, tokom 16 dana aktivizma koji su započeli juče, ja ću svoje pitanje posvetiti položaju žena, odnosno stanju ljudskim prava u Republici Srbiji i nadovezati se na ono o čemu je moj uvaženi kolega Milija Miletić govorio.

Naime, 16 dana aktivizma spaja nekoliko međunarodnih datuma. Kao što sam rekla otpočinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a nastavlja se 1. decembrom kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv AIDS, 3. decembra, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i zaključujemo ga 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.

Ova kampanja se godinama u nazad obeležava u Srbiji i doprinosi podizanju svesti o rodno zasnovanom nasilju i opštem stanju ljudskih prava u državama, naravno i na nacionalnom i internacionalnom nivou. Podsetiću na činjenicu da je Republika Srbija potpisnica Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da je veoma aktivna u sprovođenju ovog dokumenta kao i u sprovođenju preporuka i zaključaka SIDOU komisija.

Podsetiću takođe da smo početkom ove godine u Ženevi branili četvrti periodični izveštaj pred komisijom SIDOU i da su nakon toga i dostavljene izvesne preporuke za naredni period. Komitet je pored brojnih pozitivnih zapažanja izneo i neke preporuke za dalje unapređenje zakonodavnog okvira u pogledu zaštite ljudskih prava. Neke od preporuka jesu da je potrebno definisati direktnu i indirektnu diskriminaciju, seksualno uznemiravanje ili podsticanje diskriminacije. U prethodnim godinama Srbija je usvojila set zakona i zaštitnih mera kako bi se obezbedio efikasniji odgovor na različite oblike rodno zasnovanog nasilja uključujući i žene iz osetljivih grupa. Pomak u tom smislu ne može biti osporen. Ratifikovali smo Istambulsku konvenciju, među prvim, srpski parlament je među prvima u Evropi koji je ratifikovao Istambulsku konvenciju, nekoliko puta smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika, usvojili smo leks specijalis, poseban zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnom pravnoj pomoći, kao i brojne nacionalne strategije. Ali, da li smo kao društvo uspeli da suzbijemo nametnute modele ponašanja, društvene obrasce i stereotipe koji prećutno podržavaju različite oblike nasilja?

I dalje postoje diskriminatorni rodni stereotipi koji ometaju unapređenje prava žena, i to u svim sferama društvenog života. Jasno je da moramo da nastavimo rad na sistematskim rešenjima u cilju zaštite žena od svih oblika diskriminacije, naravno, i nasilja, i od porodičnog nasilja, diskriminacije po osnovu pola, majčinstva, obrazovanja, bračnog statusa, samohranosti, verske ili nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije i drugo.

Danas mi žene suočene smo sa brojnim ulogama, ulogama na koje treba na najbolji način da odgovorimo. I da li nam je lako? Nije. Mi smo i ćerke i majke i supruge i partnerke i radnice i komšinice, mi smo kreativni deo društva, deo koji ravnopravno učestvuje u svim procesima i svaki udar na nas je nedopustiv. Nedopustiv je udar na nas, na naše živote, ma u kojoj ulozi se nalazili.

Da li nam je potrebna podrška? Jeste. Ako nam, pak, ne možete pomoći, nemojte u tome da nas sputavate. Nasilje nad ženama i diskriminacija osetljivih grupa je globalni problem, a odgovor države i društva zavisi od društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo. Moramo da gradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki i taj posao nikada ne može biti okončan.

Da bismo pružili efikasniju zaštitu od diskriminacije i nasilja naša borba mora biti združena i u svim pravcima, počevši od obrazovanja i vaspitanja, preko medijske podrške u razbijanju stereotipa, nedvosmislenog odgovora nadležnih institucija, efikasnijeg sudstva, do reakcije pojedinaca, odnosno svakog od nas.

Danas ću, u skladu sa Poslovnikom, postaviti pitanje predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić, a tiče se Predloga izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, kada će Vlada razmatrati ove izmene i dopune na svojoj sednici i kada će predlog izmena i dopuna biti pred Skupštinom? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Hvala, kolega Marinkoviću.

Poštovane koleginice i kolege, nadovezaću se, zapravo svoje pitanje danas, tokom 16 dana aktivizma koji su započeli juče, ja ću svoje pitanje posvetiti položaju žena, odnosno stanju ljudskim prava u Republici Srbiji i nadovezati se na ono o čemu je moj uvaženi kolega Milija Miletić govorio.

Naime, 16 dana aktivizma spaja nekoliko međunarodnih datuma. Kao što sam rekla otpočinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a nastavlja se 1. decembrom kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv AIDS, 3. decembra, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i zaključujemo ga 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.

Ova kampanja se godinama u nazad obeležava u Srbiji i doprinosi podizanju svesti o rodno zasnovanom nasilju i opštem stanju ljudskih prava u državama, naravno i na nacionalnom i internacionalnom nivou. Podsetiću na činjenicu da je Republika Srbija potpisnica Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da je veoma aktivna u sprovođenju ovog dokumenta kao i u sprovođenju preporuka i zaključaka SIDOU komisija.

Podsetiću takođe da smo početkom ove godine u Ženevi branili četvrti periodični izveštaj pred komisijom SIDOU i da su nakon toga i dostavljene izvesne preporuke za naredni period. Komitet je pored brojnih pozitivnih zapažanja izneo i neke preporuke za dalje unapređenje zakonodavnog okvira u pogledu zaštite ljudskih prava. Neke od preporuka jesu da je potrebno definisati direktnu i indirektnu diskriminaciju, seksualno uznemiravanje ili podsticanje diskriminacije. U prethodnim godinama Srbija je usvojila set zakona i zaštitnih mera kako bi se obezbedio efikasniji odgovor na različite oblike rodno zasnovanog nasilja uključujući i žene iz osetljivih grupa. Pomak u tom smislu ne može biti osporen. Ratifikovali smo Istambulsku konvenciju, među prvim, srpski parlament je među prvima u Evropi koji je ratifikovao Istambulsku konvenciju, nekoliko puta smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika, usvojili smo leks specijalis, poseban zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnom pravnoj pomoći, kao i brojne nacionalne strategije. Ali, da li smo kao društvo uspeli da suzbijemo nametnute modele ponašanja, društvene obrasce i stereotipe koji prećutno podržavaju različite oblike nasilja?

I dalje postoje diskriminatorni rodni stereotipi koji ometaju unapređenje prava žena, i to u svim sferama društvenog života. Jasno je da moramo da nastavimo rad na sistematskim rešenjima u cilju zaštite žena od svih oblika diskriminacije, naravno, i nasilja, i od porodičnog nasilja, diskriminacije po osnovu pola, majčinstva, obrazovanja, bračnog statusa, samohranosti, verske ili nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije i drugo.

Danas mi žene suočene smo sa brojnim ulogama, ulogama na koje treba na najbolji način da odgovorimo. I da li nam je lako? Nije. Mi smo i ćerke i majke i supruge i partnerke i radnice i komšinice, mi smo kreativni deo društva, deo koji ravnopravno učestvuje u svim procesima i svaki udar na nas je nedopustiv. Nedopustiv je udar na nas, na naše živote, ma u kojoj ulozi se nalazili.

Da li nam je potrebna podrška? Jeste. Ako nam, pak, ne možete pomoći, nemojte u tome da nas sputavate. Nasilje nad ženama i diskriminacija osetljivih grupa je globalni problem, a odgovor države i društva zavisi od društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo. Moramo da gradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki i taj posao nikada ne može biti okončan.

Da bismo pružili efikasniju zaštitu od diskriminacije i nasilja naša borba mora biti združena i u svim pravcima, počevši od obrazovanja i vaspitanja, preko medijske podrške u razbijanju stereotipa, nedvosmislenog odgovora nadležnih institucija, efikasnijeg sudstva, do reakcije pojedinaca, odnosno svakog od nas.

Danas ću, u skladu sa Poslovnikom, postaviti pitanje predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić, a tiče se Predloga izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, kada će Vlada razmatrati ove izmene i dopune na svojoj sednici i kada će predlog izmena i dopuna biti pred Skupštinom? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, današnje izlaganje i poslaničko pitanje posvetiću organizaciji UN i njenom značaju kako za Srbiju, tako i za sve države članice UN.

Naime, 24. oktobar smatra se danom osnivanja UN, kada je 1945. godine svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti ratifikovalo ovu povelju. Ujedinjene nacije kao univerzalna međunarodna organizacija predstavljaju globalno udruženje vlada država članica koje sarađuju na polju međunarodnog prava, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti.

Danas ova najvažnija organizacija broji 193 države članice, koje ulažu zajedničke napore u cilju ostvarivanja kolektivne i globalne bezbednosti.

Važno je napomenuti da je još SFRJ bila jedna od osnivača UN i tu istu povelju potpisala 1945. godine, a Republika Srbija je od 2000. godine, odnosno od novembra 2000. godine članica UN.

Dajemo veliki doprinos aktivnostima UN kroz aktivno učešće u radu različitih tela i specijalizovanih organizacija, odnosno agencija UN. Takođe, aktivno učestvujemo i u radu Generalne skupštine i njenih komiteta.

Prioriteti Srbije u UN jesu očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, borba protiv terorizma, zaštita nacionalnih interesa u kontekstu razmatranja pitanja Kosova i Metohije, zaštita ljudskih prava i pitanje klimatskih promena.

Posebnu pažnju posvetila bih naporima i posvećenosti Republike Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i globalne razvojne Agende 2030, koju je usvojila Generalna skupština UN kao nastavak sprovođenja milenijumskih ciljeva.

Ciljevi održivog razvoja poznati kao globalni ciljevi predstavljaju univerzalno delovanje u ostvarivanju 17 postavljenih ciljeva. Kao što sam već rekla, ovih 17 ciljeva održivog razvoja zasnivaju se na milenijumskim ciljevima, ali sadrže i nove prioritetne oblasti, kao što su klimatske promene, ekonomske nejednakosti, inovacije, održiva potrošnja, ostvarivanje globalnog mira i pravde.

Važno je reći da je ovih 17 ciljeva međusobno povezano, jer uspeh u realizaciji jednog leži u ostvarivanju i prevazilaženju izazova svih ostalih.

Postizanje ciljeva održivog razvoja i realizacija Agende 2030 – Partnerstvo vlada, civilnog društva, privatnog sektora, građana, kako bi se obezbedilo održivo poboljšanje života i odgovorilo na globalne izazove u celini.

Kada je Srbija u pitanju, pohvalila bih uspostavljanje međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030, kojom predsedava ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

S tim u vezi, želela bih da postavim i nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije i premijerki Ani Brnabić – kako ocenjuje poziciju Republike Srbije u kontekstu implementacije ciljeva održivog razvoja i koja strateška dokumenta su usvojena na Vladi, kao i koja nacionalna sektorska dokumenta će biti doneta u narednom periodu u cilju dostizanja globalno postavljenih ciljeva? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Hvala, kolega Marinkoviću.

Poštovane koleginice i kolege, nadovezaću se, zapravo svoje pitanje danas, tokom 16 dana aktivizma koji su započeli juče, ja ću svoje pitanje posvetiti položaju žena, odnosno stanju ljudskim prava u Republici Srbiji i nadovezati se na ono o čemu je moj uvaženi kolega Milija Miletić govorio.

Naime, 16 dana aktivizma spaja nekoliko međunarodnih datuma. Kao što sam rekla otpočinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a nastavlja se 1. decembrom kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv AIDS, 3. decembra, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i zaključujemo ga 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.

Ova kampanja se godinama u nazad obeležava u Srbiji i doprinosi podizanju svesti o rodno zasnovanom nasilju i opštem stanju ljudskih prava u državama, naravno i na nacionalnom i internacionalnom nivou. Podsetiću na činjenicu da je Republika Srbija potpisnica Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da je veoma aktivna u sprovođenju ovog dokumenta kao i u sprovođenju preporuka i zaključaka SIDOU komisija.

Podsetiću takođe da smo početkom ove godine u Ženevi branili četvrti periodični izveštaj pred komisijom SIDOU i da su nakon toga i dostavljene izvesne preporuke za naredni period. Komitet je pored brojnih pozitivnih zapažanja izneo i neke preporuke za dalje unapređenje zakonodavnog okvira u pogledu zaštite ljudskih prava. Neke od preporuka jesu da je potrebno definisati direktnu i indirektnu diskriminaciju, seksualno uznemiravanje ili podsticanje diskriminacije. U prethodnim godinama Srbija je usvojila set zakona i zaštitnih mera kako bi se obezbedio efikasniji odgovor na različite oblike rodno zasnovanog nasilja uključujući i žene iz osetljivih grupa. Pomak u tom smislu ne može biti osporen. Ratifikovali smo Istambulsku konvenciju, među prvim, srpski parlament je među prvima u Evropi koji je ratifikovao Istambulsku konvenciju, nekoliko puta smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika, usvojili smo leks specijalis, poseban zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnom pravnoj pomoći, kao i brojne nacionalne strategije. Ali, da li smo kao društvo uspeli da suzbijemo nametnute modele ponašanja, društvene obrasce i stereotipe koji prećutno podržavaju različite oblike nasilja?

I dalje postoje diskriminatorni rodni stereotipi koji ometaju unapređenje prava žena, i to u svim sferama društvenog života. Jasno je da moramo da nastavimo rad na sistematskim rešenjima u cilju zaštite žena od svih oblika diskriminacije, naravno, i nasilja, i od porodičnog nasilja, diskriminacije po osnovu pola, majčinstva, obrazovanja, bračnog statusa, samohranosti, verske ili nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije i drugo.

Danas mi žene suočene smo sa brojnim ulogama, ulogama na koje treba na najbolji način da odgovorimo. I da li nam je lako? Nije. Mi smo i ćerke i majke i supruge i partnerke i radnice i komšinice, mi smo kreativni deo društva, deo koji ravnopravno učestvuje u svim procesima i svaki udar na nas je nedopustiv. Nedopustiv je udar na nas, na naše živote, ma u kojoj ulozi se nalazili.

Da li nam je potrebna podrška? Jeste. Ako nam, pak, ne možete pomoći, nemojte u tome da nas sputavate. Nasilje nad ženama i diskriminacija osetljivih grupa je globalni problem, a odgovor države i društva zavisi od društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo. Moramo da gradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki i taj posao nikada ne može biti okončan.

Da bismo pružili efikasniju zaštitu od diskriminacije i nasilja naša borba mora biti združena i u svim pravcima, počevši od obrazovanja i vaspitanja, preko medijske podrške u razbijanju stereotipa, nedvosmislenog odgovora nadležnih institucija, efikasnijeg sudstva, do reakcije pojedinaca, odnosno svakog od nas.

Danas ću, u skladu sa Poslovnikom, postaviti pitanje predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić, a tiče se Predloga izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, kada će Vlada razmatrati ove izmene i dopune na svojoj sednici i kada će predlog izmena i dopuna biti pred Skupštinom? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, današnje izlaganje i poslaničko pitanje posvetiću organizaciji UN i njenom značaju kako za Srbiju, tako i za sve države članice UN.

Naime, 24. oktobar smatra se danom osnivanja UN, kada je 1945. godine svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti ratifikovalo ovu povelju. Ujedinjene nacije kao univerzalna međunarodna organizacija predstavljaju globalno udruženje vlada država članica koje sarađuju na polju međunarodnog prava, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti.

Danas ova najvažnija organizacija broji 193 države članice, koje ulažu zajedničke napore u cilju ostvarivanja kolektivne i globalne bezbednosti.

Važno je napomenuti da je još SFRJ bila jedna od osnivača UN i tu istu povelju potpisala 1945. godine, a Republika Srbija je od 2000. godine, odnosno od novembra 2000. godine članica UN.

Dajemo veliki doprinos aktivnostima UN kroz aktivno učešće u radu različitih tela i specijalizovanih organizacija, odnosno agencija UN. Takođe, aktivno učestvujemo i u radu Generalne skupštine i njenih komiteta.

Prioriteti Srbije u UN jesu očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, borba protiv terorizma, zaštita nacionalnih interesa u kontekstu razmatranja pitanja Kosova i Metohije, zaštita ljudskih prava i pitanje klimatskih promena.

Posebnu pažnju posvetila bih naporima i posvećenosti Republike Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i globalne razvojne Agende 2030, koju je usvojila Generalna skupština UN kao nastavak sprovođenja milenijumskih ciljeva.

Ciljevi održivog razvoja poznati kao globalni ciljevi predstavljaju univerzalno delovanje u ostvarivanju 17 postavljenih ciljeva. Kao što sam već rekla, ovih 17 ciljeva održivog razvoja zasnivaju se na milenijumskim ciljevima, ali sadrže i nove prioritetne oblasti, kao što su klimatske promene, ekonomske nejednakosti, inovacije, održiva potrošnja, ostvarivanje globalnog mira i pravde.

Važno je reći da je ovih 17 ciljeva međusobno povezano, jer uspeh u realizaciji jednog leži u ostvarivanju i prevazilaženju izazova svih ostalih.

Postizanje ciljeva održivog razvoja i realizacija Agende 2030 – Partnerstvo vlada, civilnog društva, privatnog sektora, građana, kako bi se obezbedilo održivo poboljšanje života i odgovorilo na globalne izazove u celini.

Kada je Srbija u pitanju, pohvalila bih uspostavljanje međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030, kojom predsedava ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

S tim u vezi, želela bih da postavim i nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije i premijerki Ani Brnabić – kako ocenjuje poziciju Republike Srbije u kontekstu implementacije ciljeva održivog razvoja i koja strateška dokumenta su usvojena na Vladi, kao i koja nacionalna sektorska dokumenta će biti doneta u narednom periodu u cilju dostizanja globalno postavljenih ciljeva? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.